^oxafeova ol I-
T 7 'tT B B j A n
r	N
*Sva krivica biskupa Fopara je u tome Sto jc pokušao da bude pravedan i, prema vjernicima slovenske narodnosti.«
»L i d o v i listi/« — P r a p.
»Sav katolički svijet s intere-sovanjem prati dogodjaje, koji nisu dostojni ni velike Italije, ni fašizma.«
»Lici o v i li s ty« — Prag.
____________________________________S
GLASI IO SAVEZA JUGOSLOVENSKIH EMIGRANATA IZ JULIJSKE KRAJINE
'	■ ■ ■■ -v, .	■’ :" À, ,7//	'là.■. :■ ’ v- ' :';r	-v''U;i

ITALIJA, FRANCUSKA I JUGOSLAVIJA
Svake godine naulje neka prilika, pa se i u štampi i u javnosti počinje da govori o zbližavanju Italije, Francuske i Jugoslavije. Pred godinu dana na primjer, mnogo se pisalo . o nekom ' »Jadranskom Paktu«. I od loga nije na koncu bilo ništa Prošlih dana opet su francuško-talijansko-jugoslavenski aditosi bili na dnevnom redu. Zabilježeno je nekoliko manifestacija, koje su se mogle tumačiti kao momenti zbližavanja Italije i Francuske, Bilo je takvih momenata i na talijanskoj i .na francuskoj strani. Zapaženo je i to, da u talijanskoj štampi nema napadaja na Francusku. Zapaženo je. da Italija na svaki način nastoji da uredi svoje trgovačke odnose s Francuskom, pa je pod-sekretear Asquinì bio n toj stvari u Parizu. Grupa talijanskih paribaldinacu dobrovoljaca bila je u Francuskoj pod vodstvom generala Ezia Garibaldija. Poni je prilikom doduše eksplodirala jedna antifašistička bomba, ali Francuzi su garibaldince srdačno dočekali i ta se je parada mogla doista smatrati kao znak, da se nešto sprema Govori, koji su tim povodom izrečeni tumačeni su takodjer u tom smislu.
Kombinovanja su nastavljena u vezi s putem jugoslavenskog ministra vanjskih poslova u Pariz. Taj je posjet velik po svojoj manifestacionoj strani, a i po svojoj, sadržim. Francuska posljednjih godina nije iskazala nijednom ministru strane države takav prijem kao g. Jevtiču. U izvjesnim listovima, francuskim, njemačkim i engleskim, vezivalo se na posjet g. Jevtiča i to približavanje Francuske, Jugoslavije i Italije. Pariški list »L Ouevre« pisao je, na primjer, da če po svoj prilici sada biti opet postavljen na dnevni red onaj trojni sporazum iz-medju te tri državu, koji je pred deset godina Francuska predlagala, a Italija ga je odbila, jer navodno nije imala povjerenja u tijesne veze Francuske i Jugoslavije. Prema pisanju spomenutog francuskog lista sad bi Italija bila spremna da takav sporazum pri-
TO,i.
Kad je takve glasove pronosila čak i
francuska štampa, kad se zna, da je u razgovorima gg. Jevtiča i Barthoua bilo bez sumnje pretresano i pitanje Podunavlja, kad se na nekim primanjima prilikom boravka g. Jevtiča u Parizu vidjelo i talijanskog ambasadora, u Parizu, — onda nije ni. čudo, da je nekoliko dana naša jàvnost bila pod utiskom te mogučnosti i. da se kombinovalo o ishodu te namjere.
Povjeravalo se u mogućnost približavanja Italije Francuskoj i Jugoslaviji ne možda zato, jer je Italija počela o Francuskoj i Jugoslaviji drugačije da misli, nego zato, jer se Italija u najnovije vrijeme našla u vrlo nezgodnoj situaciji. Nju je vrlo teško pogodilo to, što je čak i konferencija za razoružanje na neki način odobrila francusko-rusku tezu o potrebi medjunarodnih regionalnih paktova i što je tako odobrena ona politika paktova, koju provode Francuska i Sovjetska Rusija u suradnji s Malom antantam i Balkanskim paklom. Ta politika priznata, je kao politika mira i uzeta je sa bazu nove organizacije mira. Francuska, Rusija, države Male antante i države Balkanskog pakta, tvore gotove jedinstven front mira, povezane su savezima u jaki blok. Izvan toga je na jednoj sirani Njemačka, a na drugoj Italija. Izoliram jedna i druga. Zato se je pomislilo, da če sada Italija htjeti da pristupi Francuskoj i Jugoslaviji. Zato, jer se našla u teškoj poziciji. Zato se nagadja-lo, da če Italija sada drage volje prihvatili onaj trojni sporazum, koji je pred deset godina odbijala.
Ali na koncu ipak od svih tih kombinacija nema ničeg. Italija se opet, nakon kratke stanke i kratkog udvaranja Francuskoj, opet vrača na svoju staru politiku, s nadom, da te se s Njemačkom spasiti iz izolacije u kojoj se je našla. Ovih dana sastaju se u Veneciji Mussolini i Hitler. Par mjeseci bile su Italija i Njemačka na ratnoj nozi zbog Austrije. U štampi Italije i Njemačke izlazili su oštri uzajamni napadaji, koji su doista začudjivali poslije one prvotno srdačnosti. Sad u nevolji stari se prijatelji opet susreću i ko zna što če iz tog sastanka da se izleže. Svakako jasno je, da Mussolini ima dobre nade, da on vjeruje u dobre rezultate tog sastanka, jer je njegova štampa izišla iz rezerve s obzirom na Francusku i počinje da osudjuje francusku politiku savezništva. Kad se pročitaju jučerašnji talijanski listovi jasno je, da izmedju Francuske i Italije nete doći do pr(bliženja, jer se Italija okreće na drugu stranu.
Talijanski listovi pišu općenito protiv regionalnih paktova, pa kažu, da Italija ne može dopustili, da konferencija za razoružanje postane organ francuske politike.
Paktovi o uzajamnoj pomoći ne smiju se ostvariti preko ove konferencije, jer Italija u njima vidi stvaranje ratnih saveza. Pošto Francuska inzistira na tim paktovima Italija se more raskrstiti sa konferencijom za razoružanje i poči putem, koji će naibolie odgovarati njenim interesima.
Župnik Kavčič žrtev Sirottijeve akcije
Po aretaciji črnovškega župnika
Hotedrščica, junija 1934 (Agis). — Vest, da so čmovškega župnika aretirali na Telovo in ga odpeljali neznano kam, je med vsem okoliškim ljudstvom zbudila silno ogorčenje. Župnik Filip Kavčič je miren človek in priljubljen med svojimi farani. Tudi z italijanskimi oblastmi ni imel kakšnih posebnih nasprotji, dokler ni začel Sirotti pošiljati v naše kraje zagrizene italijanske duhovnike. Ti napadajo, snujejo načrte in denunciraju naše duhovnike zato, da pridejo prej do zaželjenega župnikovega mesta in najbrže tudi po specielhem naročilu svojih nadrejenih. Drugače si vseh teh progonov, napadov in denun-cijacij, ki jih je naša duhovščina deležna zlasti zadnje čase na Goriškem, ne moremo tolmačiti.
Tudi Kavčič je postal taka žrtev. Poleg župnika Fona in še nekaterih drugih duhovnikov v gornji Vipavski dolini, je bil Kavčič, že dalje čase zasledovan od italijanskih oblasti. Moral je večkrat
tudi v Gorico, kamor so ga klicali, na zagovor, na podlagi radi sličnih denun-cijacij. Predbacivali so mu zlasti nenaklonjenost napram fašistični mladinski organizaciji in da hujša starše ter odvrača farane, da ne obiskujejo italijanske pridige.
Sirottija sicer italijanski listi zelo zagovarjajo, kar nam pa nič drugega rie, kot potrujuje naše sumnje. Sirotti je razvpit po Goriškem, ne samo med slovenskim ljudstvom, ampak tudi med Italijani samimi. Naši ljudje vedo o njem marsikaj »lepega« povedati.
Širi se govorica, da je Sirotti ob neki priliki rekel, da je, kadar nese slovenski duhovnik sveto popotnico bolniku, ravno tako, kot bi jo nesel hudič.
Naše ljudstvo postaja hladno napram cerkvi, kar pa ni nič čudnega, če ima takega škofijskega administratorja. Vprašanje je, če Vatikan kaj misli na posledice.
KRVAV PRETEP MED SLOVENSKIMI NABORNIKI
IN KARABINERJI
Težke obsodbe tržaškega tribunala
Trst, junija 1934. — Tržaški »Piccolo« od 10 junija javlja da je tribunal v Trstu obsodil Ivana Vrha na-leto in dva meseca zapora, Franca Šekinca na 11 mesecev in 15 dni zapora, Alojzija Šekinca na 4 mesecev zapora, Adolfa Novaka na 5 mesecev zapora, Ivana Penka, Ivana Tomšiča, Josipa Vrha na 3 meseca zapora vsakega. Bili «u obsojeni zaradi krvavega pretepa aprila meseca, o katerem je »Istra« prinesla poročilo. Pretep je provzročil policijski komisar Belluomo. »Piccolo« v poročilo o procesu govori tudi o tem, seveda na svoj način. Pravi:
»... erano colpevoli di puhlica violenza in danno del commissario di p. s.«
Pretep ie izzval komisar Belluomo svojim divjaškim nastopom.
Takoj po velikomočnih praznikih so naborniki iz naših vasi odhajali v notrainost Italije k odslužitvi vojaškega roka. Dne 7 aprila se je zbralo .lepo število slovenskih fantov v Št. Petru na Krasu. Med naborniki so bili pomešani tudi drugi fantje, da tako kot običajno proslavijo odhod nabornikov in zali.ie'o slovo z vincem no domačih gostilnah. Tudi v Penkotovi gostilni je bilo zbranih lepo število fantov s Pivke, ki so prepevali slovenske pesmi, ker drugih ne znajo.
Mimo na ie prišel šentneterski komisar javne varnosti Belluomo, nam že znan po svbji surovosti, veliki nestrpnosti in drugih slabih lastnostih ki jih je že večkrat pokazal in je prava šiba božja za vse področje šentpeterske policijske oblasti. Komisar .Belluomo je stopil v gostilno in ves ogorčen nad veliko piodržnostlo nabornikov zahteval, da nehajo s prepevanjem slovenskih pesmi.
Prisrčen smeh fantov je bil odgovor njegovi zahtevi in- fantje še niso pustili mo tit in mirno prepevali dalje. Komisar, ki je uvidel, da ni kos krepkim pivškim fantom, je poklical na pomoč karabinerje.
Ti so svojim surovim nastopom izzvali pretep, ki je končal tako, da je Belluomo obležaj na tleh z odprto lobanjo in tudi nekaj karabinerjev je odneslo vidne znake na svojih kožah.
Po posredovanju zakupnika bufeta šent-peterskega »dopolavora« Torkarja, so aretirali več fantov ter jih osumili, da so prepevali slovenske pesmi v Penkotovi gostilni in da so odgovorni za posledice in sicer: Alojz in Franc Šenkinc, Janeza in Jože Vrh, Tomšič Janez in Novak Adolf, vsi doma iz Šembij, in Ivan Penko iz Trnja. — Pred sodišče je bilo pozvano 8 fantov iz Šembij in 6 iz Trnja. Obsojeni so citirani.
ČETIRI MJESECA ZATVORA
zbog uvrede talijanske nacije
Gorica, juna 1934. — Ovđs^nji je sud osudio Antona Drufovku, pok. Mateja, starog 39 godina, na četiri mjese-
ca zatvora, zato jer je u jednoj gostioni izgovorio riječi, koje pretstavljaju uvri-jedu za talijansku naciju.
ITALIJA IN BOLGARIJA
Zaplemba »Piccola«.
Trst, junija 1934. — (Agis). — Pretekli teden je bil zaplenjen tržaški »Piccolo«. Naročniki na deželi so prejeli še prvo izdajo, toda kmalu so pričeli stikati za njo javni organi. Ker je v drugi izdaji manjkal članek, ki je po-
ročal o novem položaju med Bolgarijo in Italijo in v katerem je precej jasno kazal na neuspeh, ki ga je doživela na Balkanu italijanska zunanja politika, smatrajo, da je bil »Piccolo« zaplenjen radi tega članka.
Rimska »Tribuna« o tome kaže:
»Italiju ne može više ništa uvjeriti da inicijativa za zaključenje regionalnih paktova o uzajamnoj pomoći može poslužiti djelu mira. Regionalni paktovi ne mogu pret-siavljati kolektivnu težnju i odgovarati općim evropskim interesima. Oni mogu biti samo u interesu pojedinih država čije su težnje jasne iako nisu javno izrečene. Radi se o tome, da se tim paktovima pojača njihova agresivnost ili otpor prema drugim državama. Zato bi ovi paktovi doveli do jačeg izražaja postojeće opreke i'stvorili, ratne formacije što bi u stvari značilo uvršćenje starih saveza koji su postojali prije rata.«
Jasno je ovo što piše »Tribuna« i očito je, da je upereno protiv Francuske i Jugoslavije. Tako po prilici piše i. oficijelni. »Giornale d Italija« Rimski. »Tevere« još jasnije istupa, on zagovara stvaranje tali-jansko-njemačkog bloka, kome bi se mogla pridružili i Engleska!?).
. Pri tome ističe »Tevere,«, da Italija ne smije više imati nikakva o b z i, r,a p r e-m a Franc u s k o j jer stvaranje jednog francuskog sistema na istoku Evrope nije u-
pereno samo protiv Njemačke, a osim toga tu se vide i. drugi francuski manevri koje ona pokušava provesti zajedno s Malom antantam. .
Mogli, bismo citirati i dalje talijansku štampu, ali je već ovo dovoljno, da se vidi, da danas Italija opet čitavo težište svoje vanjsko-poliliilte akcije oslanja na Njemačku. Dopisnik američke agencije »United Press« javlja, da se na talijanskoj strani osjeća uvjerenje, da če u Veneciji izmedju šefova njemačke i talijanske vlade bili postignut potpuni sporazum jer inače niti hi bio uslijedio Mussolinijev poziv, a niti bi se njemački kancelar odlučio na put u Veneciju.
Rezultati tog sastanka saznat će se za koji dan, mi ćemo -se onda vratiti na stvar.
Danas smo se osvrnuli ifa sve te momente u prvom redu s obzirom, na pomisao, koja se je javljala sama od sebe, da će u slučaju sporazuma izmedju Francuske. Italije i Jugoslavije naše pitanje, pitanje Julijske Krajine, u vezi s Um eventualnim sporazumom, doći ponovno u prvi plan. Kako vidimo stvari ostaju pri starom (m>
ŠE DROGOVI SE UPIRAJO
Hotenjšica, junija 1934. (Agis). Italijanske obmejne oblasti so hotele postaviti na meji nov drog za trobojnico, ki naj bi bil 5 metrov višji od droga, na katerem je jngoslovenska za- , stava. Postavljali so ga ravno na Telovo, pa se jim je prelomil. Nato so ga postavljali znova prihodnjo nedeljo med mašo, da ne bi Hotenje! preveč ogledovali. Drog se je opet zlomil in pobil dva delavca. Enega, ki je bil Slovenec, doma iz Sežane, je pobil takoj do smrti, drugi je bil pa težko ranjen in so ga odpeljali v bolnico.
Pri postavljanje droga so popolnoma uničili njivo krompirja, ki je last hotenjskega žopnišča. župniku so sicer že prej obljubili, da mu bodo plačali odškodnino, po ponesrečenem poskusu pa enostavno nočejo ničesar .slišati o svoji obljubi.
Financarj! pvetepli našega človeka, na to ga aretirali
Prosek, 8. junija 1934. (Agis). — Nekega jutKa, ko se je domačin Franc Kus odpravil v svoj vinograd na delo, je po poti naletel na 3 mlekarice, ki sta jih šikanirala dva civilista. Kus se je ustavil pri skupini in začel zagovarjati in braniti zaskrbljene mlekarice. Možakarja pa, ki sta bila financarja v civilu, kar Kus ni vedel, sta Kusa nagnala, češ naj gre od koder je prišel. Ta je tudi odšel za delom v svoj vinograd. Ko sta financarja uredila stvar z mlekaricami, sta poiskala Kusa v vinogradu, ga napadla in pretepla tako, da so ga odvedli na ambulane© v Trst, kjer so mo obvezali zadobljene rane. Nato so ga spravili v zapore v via Coroneo bez vsakega vzroka. Od tega je minilo že 14 dni, a o usodi Kusa ni še nič znanega.
Generalni sekretar Starace dolazi u Pulu
Velike policijske mjere opreza već su započele.
Pula, juna 1934. — Već od nekog vremena govorilo se u Puli, da ovamo ima da dodje u posjet generalni sekretar fašističke stranke Starace. Sad je ta vijest potvrdjena i službeno objavom u štampi. On će doći ovamo valjda 13 juna. Taj posjet ima manifestacioni i vojnički karakter, želi se jednim ovako vi-sakim posjetom zabijesnuti gladne puljske mase, koje su postale u posljednje vrijeme upravo opasne za postojeći red. Starace će govoriti i obećati će, da će se zauzeti za spas Pule... Od tog obećanja moći će se gradjanstvo zavaravati bar godinu dana. Osim toga pregledat će stanje fašizma u Istri u smislu organizacije i čvrstoće. »Corriere Istriano« piše, da će se Starace moći da uvjeri kako je fašizam na svetoj Istočnoj granici domovine čvrst, budan i spreman ... Stvari ne stoje doduše točno tako... U nijednom kraju nije fašizam u svom sastavu tako slabašan kao baš u Istri. I ono što je po izgledu čvrsto u stvari je gnjilo od unutarnjih intriga i trzavica.
U vezi s dolaskom Staracea u Pulu već su započele one glavne pripreme: policijske! Započele su u Puli premeta-čine po stanovima onih, koji nisu po-yjerljiyi, a tih ima mnogo i u samim fašističkim prvim redovima. Ovih dana doci će u Pulu veliko pojačanje policijskog kadra iz Trsta. A onda će sigurno uslijediti hapšenja u gradu i okolici svih nepoćudnih
SMRT PETRA TULA
najdostojnejše priče barbarskega | napada na Mačkovije
Trst, maja 1934. — (Agls.) 14 maja so pokopali v Mačkovljah na št. 7, osemmosemdesetletnega starčka Petra Tula. — Pogreba se je udeležilo poleg domačinov tudi veliko tujcev, štirje duhovnika pa so odmolili pogrebne molitve. Pogreb je bil velik in lep.
Pokojnik ni dočakal 13. obletnice pokolja v Mačkovljah, ob katerem je mno-
„Sav katolički svijet s interesom prati dogodjaje, koji niso dostojni ni velike Italije, ni fašizma"
Čehoslovačka štampa o teškom stanju Jugoslavena pod fašističkom Italijom
katolika, donosi -u broju od 6 juna opširan članak, u kome izlaze teško stanje Slovenaca i Hrvata p.od Italijom. U članku izmedju ostalog kaže:
________________________ JC III11U- ,r Od momenta kad je fašistička vlada
go pretrpel. Fašisti so ga vozili in nre- ^ent,lIWevom školskom reformom još prije ganjali po	vasi kot	živino. Moral iim ie I ateset	definitivno izbacila iz	sviju
biti za voditelja in	kažipota, da so la-	s*0)'en*kl11 škola (oko 600 pa broju)	slovene ropali,	napadali	in požigali po vasi.	nački	1 srpsko-brvatski jezik, ostala	ie još
Če se jim	je hotel	upreti, so naperili	sarJ]0	C1'kva kao jedino utočište	slove-
proti njemu samokrese in bodala. Tako n ,og > srpsko-hrvatskog jezika. Sloje moral slediti in prisostvovati ves dan TS1?*, e Pr°svjetne organizacije (5041), ka fasistecnemu nasilju, ki se je vršilo 16. tollcko i vjerski indiferentne, takodjer su maja 1921. ^	* I sve ruspustene. U drzuvnini i opštinskirn
S pokojnim Tulom je legla v grob I zva'n-iima .loš je mnogo ranije zabranjena najđostojnejsa priča barbarskega napa- | svaka slovenska riječ, da na Mačkovije. Bodi mu lahka doma- ' f ašističko vodsiv« i.
vrše svojo vjerske dužnosti na svom jeziku. jer u njihovim parohijama nema svećenika koji bi znao njihov jezik.
iel k sebi izključenega bogoslovca Knafclza in mu na škofijskem dvorcu preskrbel službo!
Torej prav tisti bogoslovec, ki ga je dr. fogar, ki je vendar katoliški škof, priznan od papeža, smatral za nevrednega, da še nadalje obiskuje bogoslovnico, je zdaj v službi po zaslugi g. Sirottija, ki je vendar tudi namestnik katoliškega nadškofa, na dvorcu goriške nadškofije ki je seveda tu-
~	------ Alili 1H.IIIVčl uuillii-
ca zemljica, katero je toliko ljubil in za katero je toliko preterpel.
Podeštati morajo polagati račune
Sleparstva priha jajo na dani
Kojsko, junija 1934. (Agis). »Imeli smo učitelja Zgonika (Sgonic-chi!) in nimamo ga več, imeli smo davkarja in tajnika, tudi ta dva sta šla. Imamo podeštata, tudi tega ne bo več«. Tako bi lahko rekli občani iz Kojskega. Prve tri je spravil podesta, ko se ni čutil sam dovolj varnega radi njih, sam pa bo moral sedaj za njimi. Podesta Baiardi ex Bajer, rodom Istran, prvi in zadnji podesta, ki je neomejeno gospodaril v Kojskem, nekako od leta 1926.— 1927. do zadnjega časa, je izgubil zdaj
svnn/* m ASf 'Z.a nCl eri r\ in	T-vrvof ó */1-i
fašističko vodstvo je htjelo da pridobije I slovensko svećenstvo, da u osnovnim školama uči vjeronauk na tali-*	Janškom jeziku.
Mediutim ovo svećerrstvo nije se odazvalo na ovaj poziv, nego je učilo vjeronauk u crkvama, i to na slovenačkom, odnosno, na srpsko-hrvatskom jeziku, rukovodeći se normama koje su izdali sporazumno pretstavnici biskupija u Julijskoj Krajini.
Talijanska vlada ne poštuje ni pismenih odredaba ni duha konkordata, ukoliko. se odnose na narodne manjine.
Cijela slovenska katolička javnost u Italiji j u Jugoslaviji je u posljednje vrijeme izvanredno uzbudjena uslijed neočekivanih odluka fašističke vlade
Prefekt u Vidmu (Udine) zabranio je dekretom u svojoj provinciji upotrebu siovenačkog jezika u svima crkvama.
U videmskoj provinciji ima oko 60.000
nacionalnih crkvi.
aa»« -te
Baiardi, ki je vsa ta leta oblastno 0 , lno"'- otciiepiieHi od siovenačkog na vodil občino, ko je zelo velika in obsega roda’ iako nisu imah n'kakvih m vasi Števerjan, Kozano, Biljano, Vrh- Prava\ ipak s.u sačuvali svoj jezik u ci polje, Dobrovo in druge manjše’ vasice, "^edienje videmskog prefekta tako je je zelo zatiral kmeta, mu nalagal viso- pob.u™° r>rosti narod, da su u mnogim ob ke dajatve in davščine, ga preganjal in I 'a^‘nla morali da intervenišu žandarmi. zahteval od njega, da dela kod je želel.
Občini, ki je bila prej popolnoma aktivna je naredil dolga, ki pravijo da sega v milijone. Tako bi lahko danes prodali vsa zemljišča z objekti vred, ki sestav-.Ijajo občino Kojsko (privatna in ob
Policijski prefekt u Vidmu stavio je pod poiicijsku kontrolu profesora teologije u Vidmu Trinka, koji je okrivljen da vodi akciju za odbranu siovenačkog jezika u crkvi.
Ovakova kontrola znači, da se mora pot-
^	^pirvai/na _ m on- wvcuvuva nuuuuia. znaci, ua Se mora pot
činska) in še ne bi izkupili toliko, da Puno izoiovati.od cijele okoline. Na. zauzi-bi prikrali občinski dolg. Občinarji, ka- manje viših crkvenih vlasti fašistička vla-terim se je vsa stvar že preočitna zdela, I da je dozvolila, da svećenici mogu samo u so se pritožili na merodajnih mestah v prvom razredu da predaju vjeronauk'j na
... i siovena5j(om jeziku, ali ie inače zabrana siovenačkog jezika u crkvi ostala na’ punoj snazi!
U drugim biskupiiama Julijske Krajino fašistički režim izbacuje slovenačkl i srpsko-hrvatski jezik iz crkve na drugi način.
Dok su Venecijanski Slovenci dosad živlieli potpuno mirno, morala je jugoslo-venska manjina u drugim biskupijama da brani svoje crkve od agresivnog talijanskog nacionalizma, a naročito od fašizma još od prvih dana talijanske okupacije. Najteže je stanje u porečkoj biskupiji pod koju spada Južna fstra sa Puijom. Isto tako je očajno stanje i u sjevernom dijelu Istre.
Poslije talijanske okupacije iz Julijske Krajine je protjerano oko dvijesta slovenskih svećenika
mediu njima i nekoliko Čeha
Gorici in Rimu. Pred kratkim je bila proti podeštatu uvedena uradna preiskava. Rezultat preiskava sicer še ni znan. Govori pa se, da bo moral podestà za vedno oditi, kar se sklepa tudi iz tega, da je zgubil svoj dolgoletni stolček. On sam govori, da ie zgubil mesto^ podeštata zaradi prošnje, ki jo je vložil za premestitev v Tripolitanijo. Zdaj lahko odhaja, ko si je napolnil žepe, oropal in izmozgal podrejeno mu občino.
V TRSTU IMAJO PRAZNIKE.
Trst, junija 1934. (Agis). — Kod vsako leto imajo tudi letos v Trstu tako zvani »Giugno triestino«. Ta pa ima letos neko posebnost. Združen je s »pomorsko raztavo — mostra del mare. Pričakovali bi, da bodo na tej raztavi pokazali yes razvoj trgovstva in pomorske trgovine. Toda značaj te raztave je čisto demonstrativno vojaški. Otvoritvi sami je prisostvoval duca d’Aosta In duca dl Genova, ki je prišel s svojo V. pomorsko jadransko divizijo, po nalogu Mussolinija, da tako da, kot pravi časopisje, še večjo pomembnost tej veličastni raztavi. Glavni predmet namenjen občudovanju in gledanju pa so — vojne ladje »Luigi Cadorna«, »Alberico da Barbiano«, »A. Sella«, »Ricasso-li«, »Montanari«, »Gristi«, Tigre«, Manin« in druge torpedovke, križarke, admiralska ladja, so se, »con perfetta manovra e la belissima unità, ormegiate al moli«.
Po Trstu so se vršile tudi velike povorke in vojaške parade. Ljudstvo na vse to ni polagalo posebne važnosti. Glavna pozornost je veljala od strani vojakov, ki so prišli, tržaškimi dekletom. Na vseh koncih in krajih so se vršila zborovanja z govori polnimi bojnega navdušenja in podpihovanja. Tako je letošnji »giugno triestino« demonstracija proti vsem naporom, ki jih svet podnaša v dosego miru.
ŽELEZNIŠKO POSTAJO V TRŽIČU
ŠIRIJO IZ VOJAŠKIH RAZLOGOV
Na tržiški železniški postaji so pričeli pred ličkaj tedni graditi dva nova tira. Povečali bodo tudi kolodvorsko poslopje za cel trakt. Tržiška postaja je sicer res, kakor zatrjujejo tržiški listi, zelo obremenjena, ker mora na štirih tirih odpraviti po 80 vlakov na dan, vendar pa ie že do sedaj brez težav služila svojim namenom in sicer vse od leta 1918 dalje. Očividno io širijo iz čisto vojaškili razlogov saj bo Tržič v primeru kake vojne postal važen železniški vozel, ki bo odpiral zveze proti Puli, Reki. Postojni in deloma tudi Gorici. Nasproti postaji je skalnat grič. ki ga sedaj zaradi dveh novih tirov rušijo v dolžini 700 m in v širini 4 metrov.
Vlasti su prije dolaska fašizma na državnu upravu (1921 god) Pa sve do konkordata (1929 g.) prepuštali »čišće-nje« (to je tehnički izraz fašističke publicistike) 1 slovenske inteligencije, slovenskih svečenika i slovenskog jezika »neodgovornim-: nacionalističkim i fašističkim elementima, ali su poslije zaključenja konkordata ovo »čišćenje«
preuzeli državni funkcioneri. I. j. prefekti.
Oni vrše presiju na biskupe, da uvode u crkve u slovenskim parohijama talijanski jezik. U početku se zadovoljavaju samo s tmi. da u crkvi bude samo malo talijanskog jezika Pored siovenačkog. a poslije traže, da ostane samo talijanski. Naročito se jaka presija u posljednje vrijeme primjećuje u 1 rstu i u njegovim predgradiima.
Prefekti ne dozvoljavaju mnogim slovenskim svećenicima plate, koje im po zakonu pripadaju.
Poslije zaključenja konkordata koji daje državnom pretstavniku pravo, da iskazuje veto protiv naimenovanja svećenika, nije nopšte nijedan slovenski sveštenik postavljen u Julijskoj krajini-Najveća smetnja talijanizacije crkve u Julijskoj Krajini je dakako slovensko svećenstvo. Zato se država trudi, da onemogući njegov uticaj. Talijanskim bogoslovima daje Velike stipendije, da bi odgojila što više talijanskih svešte-nika koji bi istisii slovenske.
Osim toga je država organizovala infiltraciju talijanskog svećenstva iz stare Italije u Julijsku Krajinu na tai način, da se od nje teško može braniti i sam biskup. U Italiji ima mnogo svećenika, koji su ujedno i učitelji, pa ih država šalje u Julijsku Krajinu kao učitelje i katihete. Na slovenskim župama u goričkoj nadbiskupi-u ima dosad šest ovakvih doseljenika sve-stenika. u riječkoi jedan.
Dulje se u članku opisuje poznati najnoviji slučaj sa tršćanskim biskupom Fogaroim koji je po narodnosti Talijan, uli je uzimao u zaštitu slovensko stanovništvo u Julijskoj Krajini, zbog čega su ga fašistički listovi nazvali anti-talijanom.
Štaflipa % postavila žnhfjev.'đd se ovaj biskup, ukloni iz Trsta gdje se nalazi na dužnosti već deset godina. »Lidove Listi« ističu, da ie njegova krivica sva u tome, što ie pokušao da bude pravedan i prema vjernicima slovenske narodnosti, kojih ima u njegovoj biskupiji preko dvjesta hiljada. Spomenuvši, konfinaciju nastavnika seminara u Gorici, Mužiće i Rutara koje talijanska štampa optužuje, da stojo vjerno uz biskupa bogara, list na kraiu kaže:
Sav katolički svijet s interesovanjem prati ove dogcdjaie koji nisu dostojni ni velike Italije, ni fašizma.
»Slučaj biskupa dr. Fogara još detaljnije izlažu »Praške Novini«. Pravo Lidu« i drugi čehoslovački listovi od 6 juna. ističući da je on pozvan u Vatikan, gdje mu je naredjeno da traži premješta). Da bi se afera zataškala, on će dobiti titulu nadbiskupa i »odrediće mu se drugo polje djelatnosti«.
SIROniJEVA SVJEDOČANSTVA PROTI MOŽICE I RUTARA
nisu registrirana u tršćanskoj štampi...
Trst, juna 1934. — »Isbra« je u posljednjem svom broju donijela izvadak iz članka, koji je donio rimski »Giornale d’Italia« od 1 juna o osudi profesora goričke bogoslovije Rutara i Mužiće. Taj rimski list piše opširno o toj osudi i kaže, da su kao svjedoci protiv osu-djenih svećenika nastupili i administrator goričke biskupije Sirotti, pa čak i sami talijanski bogoslovi. Na svjedočanstvima Sirottija je izgleda i zasnovana osuda.
Ali kod svega je toga interesantno, da u štampi Julijske Krajine nije to svjedočanstvo Sirottija uopće registrirano. Zašto to nije registrirano? Onaj ko nije imao prilike da čita »Giornale d’Italia« ne zna za taj detalj. Valjda je
katoliška.
Verno ljudstvo se upravičeno vprašuje, kakšna morala je to! Ali ni več v katoliški cerkvi ene, enotne morale in enotne discipline, ki naj velja za vse škofe.
Ali naj velja za razne Sirottije, ki bi najrajši hodili okrog s fašitističnim znakom — I pa ne iz prepričanja, temveč samo iz poli-| učnega koristoiovstva — druga morala? Nad početjem g. Sirottija se skandalizira tudi duhovščina italijanske narodnosti. Dejstvo, da je sprejel v službo prav tistega bogoslovca, k, ga je izključil iz semenišča škof I-ogar in ki tudi sicer nima zadostnih moralnih kvalifikacij za duhovski poklic, mnogo pove. Nikakor ni presenetilo tistih ki. so imeli vpogled v Sirottijevo okolico. V tej okolici so pred meseci javno govorili, da mora škof Fogar v nekaj mesecih »zle-I teti!«
G. Sirotti Je iz tržaško-koprske škofije; bil je ravnatelj deškega semenišča v Kopru. Ze tedai je !mel incident z svojini škofom in že tedai se ie v niem morala poroditi misel, da se bo ob ori-loznosti znesel nad škofom Fogarjem. Danes je med časTiikarji v Trstu splošno znano, kdo je pred meseci dal pobudo za prvi napad na tržaškega škofa in vso slovansko duhovščino. Točno je tufli znano, koliko je prejel tisti novinar ki ie za »Piccolo« napisal eno stran . dolgo poročilo o ceikvenem položaju na Primorskem; znano Je tudi kdo mu je dal prav natančne podat-ke,.9 številčnem razmerju med slovansko in italijansko duhovščino, ki jih imajo samo cerkvena oblastva!
Znano je tudi iz Sirottijeve okolice _
saj se konspiratorji proti škofu Fogarju javno hvalijo o svojih uspehih, da so iz Trsta prihajali razni zaupniki in da so sKupno z g. Sirottijem pripravljali zadnji udarce proti škofu Fogarju.
Kmalu nato je izbruhnila nainovejša gonja proti tržaškemu škofu.
Po krivici torej tolži tisk prefekta Tien-ga ces da je on duša vse te gonje. Ne! On je lahko n j en organizator, njena duša pa ie g. Dirotti! Muzica in Rutar in še drugi, ki jim bodo bržkone sledili, so njegove žrtve!
Sirotti ie že tretje leto namestnik katoliškega nadškofa. -- (»Pohod«).
BOLETTINB BELLO STATO CIVILE
‘	v_ -■— —	G o r i z i » 9
Morti; Petrussi Mattia, anni 49: Venir Napoleone, anni 68: Cvetnich Ignazio, anni 34; Humar Amalia in Medvešček, anni 36; Leban Luigi, anni 33; Codelia Luigi, anni 66; Pian Alcide, anni 33; Hua|a Matilde, anni 56: Du!ec Mario, anni 19; Pipan Giuseppe, anni 61; Hvalic Pietro, anni 67; Doliak Giovanni. anni 71 ; Sirocli Maddalena ved. Cociancig, anni 73; Tagllanut Gitiseppi-I I1.8 Gaetani, anni 72; Nemec Cecina in Tabaj, anni 54; Sedeuclg Giacomo. anni 69; Stobeli Caterina in Pod-bersic, anni 71; Gulhi Diga, anni 1; Lechìch Gasparina Clementina in Cigoj. anni 61; Batistič Giuseppe, anni 30
Donosimo ovaj izvadak iz tršćanskog »1 opola« od 10 juna. da se vidi čija' ie Gorica. To je službeni anagrafski izvještaj o umrlim, a ispod toga je bio štampan sličan popis novo rodienih. Po prezimenima, ma da ih je već mnogo izmjenjenih na talijanski, još se uvijek jasno vidi slavenski karakter naše lijepe Gorice.
RADI SLOVENSKE NADGROBNICE GROZE.
Prosek, junija 1934. (Agis).
Tiengo naredio tršćanskoj štampi dal
pikanteiÌau SeTo\ie0bi moglTd^s je umri a ~ pred" *nekaT°tedm ‘domačinka
CjuTmS	ŽSM
i moral. Cenzura je nastupila u ovom na Proseku prepovedane slovenske ža-slucaju, da bi .se spasilo bar malo od I lostinke. Cerkveni pevski zbor ie pa moralnog prestiža policijskog konfiden- kljub tej prepovedi zape žalostinko Sa
n a i (S ^ ’ Italia« feTvar	*G^-P°febu Pintarjeve. OWastifo Svedale
c™J,’^egreh', ln že Broz,1° 5 l»5«1' na vrijeme obaviještena o zabrani. Ina-	UMOR PRI nriyT r
ce se ne može rastumačiti činjenica da	m « IOK PRI OCIZLI,
taj članak iz »Giornale d’Italia« nije bio	T,£SV’ ^nija 1934. ( Agis.) — V bo-
prenešen u tršćanskim i puljskim listo-	ces.tl međ Kastelcem in Ocizlo
....—	— — ----- -■	'so dobili_mrtvega pedesetletnega Mi-
vima, kako su se prenosili skoro svi članci, koji su u talijanskoj štampi iz lazili o aferi Fogar.
V Gorici sta bila aretirana in konfini-rana za 5 let bogoslovna profesorja mgr. Muzica in Anton Rutar. Motivacija fašističnih oblastev za ta ukrep je pač stara: oba sta bila obdolžena protidfžavne propagande in vendar fašistični tisk dodaje k tej splošni motivaciji, da sta omenjena bogoslovna profesorja sodelovala jjri izgonu italijanskega bogoslovca iz goriškega semenišča. Za katerega bogoslovca gre? Tržaški škof Fogar Je Izključil Iz goriške bogoslovnice — v Trstu samem ni bogoslovnice iu bogoslovci tržaške škofije študirajo v Gorici — nekega Knafelza — Muratorija, ki je bil oo-.	licijski konfident
baela Božica, posestnika, doma iz Ka-i st.elca, občina Hrepelje. Bil je napaden na cesti s sekiro in težko ranjen je pod-legel poškodbam. Starček je bil samec m je živel na malem, a lepem posestvu 5?xSestro- Pred ćasom že si je dolo-ki nai bi Povzeli njegovo domačijo in skrbeli na stara leta za njega m za sestro. Sum je takoj padel na de-
n;«P da	ie	Knafpl»-nVT- “ T-'T'S ‘SVi I ™.„u,i,prl katerlh 50 izvršili karabinerji
piše, da	je	Knafelz	—	(Italijan čiste krvi!)	preiskavo in baje dobili tudi nekat do-
— izdal	kvesturi nagovor tržaškega škofa	kazov. Aretirance so prepeljali v koper-
Fogarja,	y	katerem	je	ta svojim bogoslov-	ske zapore, kjer bodo čakali na obrav-
cern italijanske narodnosti priporočal večln£*vo.
Sirottijeva policijska morala
Tiengo je samo organizator, Sirotti je duša vse gonje
proti Fogarja
To celo »Piccolo« priznava. »Piccolo« tudi
strpnosti do slovenskih bogoslovcev in do Slovanov v Italiji sploh. Prav tako je iz pisanja italijanskih listov razvidno, da je preiskavo proti Knafelzu vodil prof, Muzica; na podlagi te preiskave je bil Knafelz izključen. Muzica, ki je Italijan, je torej prejel za plačilo, da je kot bogoslovni profesor storil svojo dolžnost, konfinacijo 5 let na neobljudenih otokili!
Toda najlepše šele pride; G. Sirotti, upravitelj goriške nadškofije, je sprc-
Pokojni Božič je bil zaveden in trden Slovenec ter splošno priljubljen med domačini. Naj počiva v miru!
GORICA DAJE ZASTAVU KRSTARICI »GORIZIA«
Gorica, juna 1934. _ Fašističke vlasti pripremaju velike manifestacije povodom predavanja zastave krstarici »Gorizia«. To je jedna od novijih ladja, koje nose upravo izazovno imena naših gradova u Julijskoj Krajini
IZA „ITALIE REDENTE" DOLAZI „ENTE FAINA"
U zadnjem broju smo prikazali rad »Italie Redente« na odnarodjivanju naše omladine u Julijskoj Krajini. Spomenuli smo dječje vrtiće u koje ulaze djeca od 3—6 godine i tečajeve za odrasle od 18—35 godina. Uz 165 dječjih vrtića spomenuli smo i 149 prošlogodišnjih tečajeva za odrasle. U tom lancu — od zabavišta »Italie Redente«, preko državnih osnovnih škola i tečajeva za odrasle od 18 do 35 godine — nedostajala je jedna karika, jer djeca, od svršetka osnovne škole pa do osamnaeste godine nisu bila obuhvaćena u tom italijani-zatorskoni nizu. Mcdjutim nam »Piccolo« od 8. o. mj. iznaša i tu kariku, pa ćemo prikazati taj rad, koji još zapravo nije ni započeo, ali projekt je izradjen, pa će rad započeti već ove jeseni.
Još 1912 osnovao je konte Eugenio Faina u Umbriji društvo za unapredjenje poljoprivrede. To društvo — po osnivaču prozvano »Ente Faina« — osniva poljoprivredne škole po selima. Sadašnji predsjednik društva je senator konte dr. Claudio Faina, sin osnivača društva. Član odbora je i tršćanski školski pokrajinski nadzornik (provveditore) prof. Paroli. Na njegov predlog je ministarstvo prosvjete odlučilo da u selima Julijske Krajine osnuje ove godine 40 poljoprivrednih škola, koje će voditi »Ente Faina«, pod nadzorom državne vlasti. Za Julijsku Krajinu je osnovan posebni odbor sa »provveditorom« prof. Paroliem na čelu. Direktive će davati centrala iz Orvieta.
U Italiji postoji peterorazredna osnovna škola, ali obavezna je do 14 godine za onu djecu koja ne idu u srednje škole. Djeca koja redovito svrše pet razreda prisiljena su da još tri godine uzastopce ponavljaju peti razred. Sa pedagoškog stanovišta je to u najmanju ruku manjkavost školskog sistema, ali tim manjkavostima nastojat će sada doskočiti te poljoprivredne škole, jer će ih moći pohadjati i djeca od 11 godina. Da li će djeca od 11 godina moći da imaju praktične koristi od tih škola, to je drugo pitanje, a čini se da će to u ovim školama, barem u našim krajevima, biti sporedno.
Škola se dijeli u dva tečaja, niži i viši. Niži tečaj traje 3 godine, a viši dvije, tako da će školu moći da dovrše i ona djeca koja nisu svršila osnovnu školu redovito. (Poznato je da naša djeca u Julijskoj Krajini moraju da ponavljaju i po 2—3 godine jedan razred radi nepoznavanja jezika). Škola će trajati od 1 oktobra do 30 aprila. Za niži tečaj je predvidjeno 160 sati go-dišriie. a za viši 80 sati. Školu pohadjaju i ženske. Predavanja će se održavati po Podne i na večer, a poučavat će u nižem tečaju učitelji osnovnih škola, a u višem stručnjaci Da bi učitelji bili upućeni u Predmet (jer u talijanskim učiteljskim školama se ne poučava poljoprivreda) održat će se za njih u septembru petnaestdnevni tečaj u Koptu. Tečaj se održava na državni trošak, a i putni troškovi bit će učiteljima plaćeni.
Dovoljno je 10 učenika da se otvori jedna škola »Ente Faina«, ler im je takav naziv, a maksimalni broj je 50, tako da se i u manjim mjestima može otvoriti tečaj. Ako su sela blizu otvara se zajedno za više sela.
Nastavni program je podijeljen po koncentričnim krugovima, t. j. svake godine se svrši odredjeni program iz svih predmeta, a sliiedećih godina se znanje proširuje u sve širini krugovima. U nižem tečaju će se poučavati slijedeći predmeti:	kemija,
fizika, ekonomska geografija, crtanje, računstvo, prirodopis i — »cultura fascisi a«. U višem tečaju poučavat će se osnove gospodarstva, zoologiju, agrarno pravo, gospodarsku računicu sa knjigovodstvom i — »cultura fascista«. Kako će se pouka vršiti po koncentričnim krugovima, to će glavni predmet biti »cultura fascista« i taj će stajati u centru, a ostali će predmeti biti poučavani u vezi sa tim centralnim »gospodarskim« predmetom.
U Tršćanskoj pokrajini osnovat će se ove godine samo dvije škole, i to u Sežani i Studenom kod Postojne Tako mali broj se osniva radi toga što tu već postoji 27 Šegrtskih škola, koje vodi »Consorzio obll-gatorio per l’istruzione tecnica« iz Trsta. Po svoj prilici će se dojduće godine osnovati veći broj i gospodarskih škola, jer »Piccolo« kaže da šegrtske škole primaju samo djecu od 14 godina unapred, a ona od 11 do 14 godine da ne mogu uživati blagodati tih škola pa da bi zato trebalo Povećati broj gospodarskih.
U Puljskoj pokrajmi dobit će slijedeća nijesta te škole: Dekani. Vrtonigla, Viži-nada, Kaštelir, Buzet, Roč, Pićan, Vrsar. Sveti Lovreč Pazenatički, Žminj i Sveta Nedilja, »skoro sve sama gospodarska središta ponosne talijanske tradicije, okružena dvojezičnim selima«, kaže »Piccolo«.
U Goričkoj pokrajini će biti te škole u °vim mjestima: Vipava, Šempas, Černiče. Bihemberc. Ustje. Lokovec pri Ajdušini. Sent Vid nad Vipavo. Vrhpolje, Trnovo pri (forici, Col, Kanal, Deskle, Volčje, Bovec, Podbrdo, Cerkno i Romans u Friulima.
U Riječkoj provinciji bit će ili sedam, 1 to: u Drenovi, Jušićima, Brešci, Podgradu, Slivlju, Pasjaku i Knežaku. Ostale tri de se otvoriti u Zadarskoj provinciji (Bo-tanjac, Crno i Lastovo).
Kada bi te škole imale onaj zadatak, koji su imale prije rata u Italiji, osniva-Pie tih škola bi bilo i potrebno i korisno. Ali ako promotrimo zadatak svih škola u
TALIJANI I SLAVENI ZAJEDNO PROTIV FAŠISTIČKOG NASILJA U JULIJSKOJ KRAJINI
Interesantni letači Lige za autonomiju Julijske Krajine
Pariški antifašistički tjednik »Giustizia e Libertà«, koji izlazi umjesto lista »La. Libertà«, koji je ukinut, kad se je razišla antifašistička Koncentracija, donosi u svom broju od 8 juna dopis iz Trsta, u kojem kaže:
Trst, juna. — Pod imenom »Lige za autonomiju Julijske Krajine« (Lega per 1 autonomia della Venezia Giulia) pojavio se pokret, koji želi da estrani sve razloge za razmimoilaženje i nacionalističku mržnju izmedju Talijana i Slavena, sinova jedne iste zemlje, i baš zato ljudi, koji imaju ista prava i iste dužnosti i zajedničku želju, da dokrajče nasilje, koje predstavlja glad i politički teror, koji ih guši.
Naša pokrajina, koja je ranije bila kulturno napredna i ekonomski dobrostojeća i bogata na inicijativama na polju industrije i trgovine, a vrlo napredna na polju socijalnih ustanova, od fašističke vlade dovedena je u katastrofalne prilike.
Škole na slavenskom jeziku su ukinute i progonjene, a one na talijanskom jeziku postale su prava parodija. Težina poreza potencirala ie sistem ubiranja poreza, koji predstavlja ostatak vremena, koja su davno prošla. Nekad cvatuće industrije mrtve su ili na umoru. Parobrodarska društva, koia su nekad bila ponos i bogatstvo Julijske^ Krajine, propadaju. Katastrofalni su stečajevi banaka i štedionica. U -lukama nema nikakvog rada. Općinski načelnici imenovani od vlade, nekontrolirani su despoti. Oni pljačkaju nekažnjeno veliku i malu trgovinu ove pokrajine. Jao onome, ko bi pokušao, da pokaže nezadovoljstvo zbog toga i da se pozivlje na pravo o brizi za javna dobra.
Špijunaža najgore vrsti vlada, i ide od sistematske cenzure pisama do akcije agenata provokatera. Špijunaža se služi svim sredstvima i ne oklijeva niti pred time, da i školu upotrebi u svoje svrhe, pa se od malih učenika traže otkrića o onome što se govori u familiji. Tvrdjave, kasarne, vojničke ceste, sve to izgradjeno impor-tiranom radnom snagom, pretvorilo je našu zemlju u pravo bojno polje.
Talijani i Slaveni trpe od istih nepravda. Velik je broj njih u zatvoru, na otocima, u progonstvu. Progoni, koje podnose, čine, da zaboravljaju stare podijeljenosti, kojima se je služila Austrija, da bi lakše vladala.
Liga za autonomiju Julijske Krajine rasturila je Julijskom Krajinom letake, u kojima je rečeno, da u Ligu mogu da pristupe Talijani i Slaveni bez razlike na vjero-ispovjed, rodjeni u Julijskoj Krajini, koji žele da se bore solidarno u političkoj borbi za republikansku demokratsku i socijalnu vladu protiv diktature. Liga ima za cilj, da uspostavi kompletnu kulturnu, administrativnu i carinsku autonomiju Julijske Krajine, izjednačenje izmedju Talijana i Slavena u ekonomskom i političkom pogledu, postignuće ekonomskog blagostanja, koje bi zadovoljavalo najšira traženja radničke klase. Taj apel Lige za autonomiju kaže zatim:
»Guglielmo Oberdan žrtvovao se za slobodnu i republikansku Italiju, a ne zato da bi Julijska Krajina postala mussolinijan-skM sabaudski plijen. Žrtve Gortana, Marušiča, Miloša, Bidovca i Valenčiča intimno su vezane sa žrtvama Della Maggiora, Schirrua, Sbarđelotta i Bovonea. Mi pre-uzimljemo to nasljedstvo revolucionarne vjere očeličene krvlju i od nje tvorimo svoju zastavu. U ime heroja umrlih na vje-šalima ili pred plotunima, u ime onih, koji umiru u galerama Specijalnog tribunala, u ime konfiniranih i na koncu u ime hiljada emigranata Julijske Krajine, koji su umjesto ropstva radje izabrali teškoću progonstva, pozivamo julijance obih plemena na okup za borbu protiv zajedničkog neprijatelja fašizma. Doprinijeli smo demolisanju austrijskog carstva vješala, znati ćemo demolisati i rimsko carstvo plotuna. Režim neće moći da spriječi revoluciju koja će proizlaziti iz bratstva Talijana i Slavena. Iz istih boli i iste krvi niknut će sutrašnja sloboda.«
♦
Dovde smo citirali list »Giustizia e Libertà«. Prenijeli smo to pismo iz Trsta radi informacije i radi toga, jer je to jedan dokumenat. Svakako interesantna je to pojava, da se Talijani obraćaju letačima na Slavene i da ih pozivaju na zajedničku borbu protiv fašističkog režima. Prilike su u Julijskoj Krajini točno onakve, kako ih opisuje dopis antifašističkog lista. Svakako uspjeh ove talijanske antifašističke akcije u Julijskoj Krajini bio bi imao daleko veći uspjeh, kad Jugoslaveni ne bi bili i prije fašizma osjetili nasilje, koje se nije smjelo dogoditi.
FAIDUTTIJEVA FURLANSKA REPUBLIKA
u kampanji milanskog »Corriere dela Sera« protiv biskupa dra Fogara
Trst, juna 1934. — Kampanja u štampi protiv biskupa Fogara nije više onako oštra kao prvih dana. Ali radi &© protiv njega na drugi način. U štampi je izneseno uglavnom ono što je trebalo da se iznese, da bi se poduprlo aikciju fašističke stranke i tršćanskog prefekta Tienga. Tiengo zapravo vodi akciju protiv Fogara. Fogar se vratio iz Rima, njegova sudbina još nije riješena. Ali Tiengo i Perusino ne miruju. Oni u Rimu živo rade na tome, da preko Mussolinija prisile Papu, da Fogara doista skine s položaja. U štampi se javljaju medjutim rijedji glasovi. »Corriere della sera« veliki milanski list vraća se na aferu biskupa Fogara i iznosi detalje iz njegove prošlosti, koji tobože moraju da izazovu zgražanje pravih talijanskih patriota.
Fogar je bio intiman prijatelj i sarad-nik mons. Faiduttija. Faiduttija »Corriere della sera« nazivlje »famigerato«. On je navodno pobijao prije rata djelatnost zabavišta Lege Nazionale, u kojima su se imala odgajati djeca u talijanskom duhu, time što je u Gorici osnivao posebna zabavišta, koja su konkurirala Legi Nazionale.
U jednom takvom zabavištu u Gorici (Via Edling) Fogar je ranije djelovao kao kateheta i propagandista onih ideja, koje je zastupao mons. Faidutti.
U to je vrijeme on upoznao Artura Štefanija, koji je nedavno osudjen u Trstu zbog pronevjeren ja.
Stefani je bio upravitelj Faiđutti-jevog lista »Eco del Litorale«. Taj se list borio protiv pripajanja naših krajeva Italiji i podržavao je ideju, da Furlanija nije talijanski kraj, nego da su Furlani narodnost za sebe.
Ta je ideja bila prihvaćena od jednog drugog lista, koji se je štampao u Vidmu pod naslovom »La Gazzeta del Friuli«, a tu je gazetu finansirala, po tvr-djenju »Corriera«, austrijska vojna vlast.
Ali, kaže »Corriere della Sera«, prava politička akcija biskupa Fogara opažena je tek poslije rata. Milanski list kaže, da je odmah poslije Vittoria Veneta ju svim gradovima Julijske Krajine počelo osnivanje provizornih komiteta. I u Gorici je osnovan ta-kav komitet, koji je imao da vrši političku upravnu funkciju po propasti Austrije.
U krugu tog komiteta je Fogar zajedno s još nekim pristalicama mons. Faiduttija istaknuo ideju o osnivanju furlanske republike i »sa zadovoljstvom« je pristao uz jedan predlog, koji je imao da spriječi teritorijalno sjedinjenje s Italijom.
»Corriere« kaže: »Fogar je dakle učinio ono isto ni više ni manje, što su pokušali i tršćanski socijalisti držanjem svog Pittonija«. »Corriere della sera« pored toga kaže, da je biskup Fogar u Julijskoj Krajini raspačao jednu brošuru, koja je štampana u Beču i u kojoj se brani mons. Faiduttija i on. Bu-gatta, bivšeg klerikalnog poslanika u Tržiču (Monfalcone), koji je navodno dobro poznat po svom antitalijanskom držanju.
Nadalje milanski list kaže, da je svima još u sjećanju optužba protiv biskupa Fogara, kad se je pod njegovim protektoratom navodno htjelo poslati veći broj bogoslova iz Julijske Krajine u ljubljansko sjemenište.
U to je vrijeme ljubljanska biskupija pripadala pod Goricu i biskup Fogar je, po ironičkom mišljenju »Corriera«, držao valjda, da su granice izmedju Italije i Jugoslavije samo »teorijske naravi«. Zbog toga, kaže »Corriere«^ kad se je imalo postaviti Fogara na čelo tršćanske biskupije, gorički su patriote protestovali, ali uzalud.
Tako piše veliki milanski list o biskupu Fogaru, te upotpunjuje optužbe, koje su protiv njega izišle u listovima Julijske Krajine.
Julijskoj Krajini, i onih državnih kao i onih »Italie Redente«, vidimo da sve što se radi u našim selima tamo pod vidom prosvjete, sve to ima samo jedan cilj:
Čim bržu italijanizaciju Julijske Krajine. Jer ove »gospodarske« škole su samo nadopuna školama »Italie Redente«. S ovim školama je čvrsto povezan onaj niz asimi-latorskih metoda, koji počinje sa djecom od treće godine, pa svršava sa ljudima od trideset i peta
Kada se ima u vidu da će u tim gospodarskim školama biti glavni i centralni predmet »fašistička kultura«, onda nam Je jasno, da te škole neće nimalo doprinijeti gospodarskom obrazovanju naše omladine. Io potvrdi nje i činjenica što će u te škole biti prisiljena da idu i djeca od 11 godina.
Medjutim ćc i te škole, kao i škole »Italie Redente«, biti prisiljen da izdržava sam narod preko općina, te će se svim ostalim teretima pridružiti i jedan novi. Apsurl-no je osnivanje gospodarskih škola medju
Ovako se ponašaju pretstavnici Italije u inostranstvu
Sarajevo, 9 juna. Na adresu ovdašnjeg generalnog konzula kraljevine Italije Marcela Zuccolinia stigao je o Boiiću prošle godine jedan paket težak 9 kg iz Italije. Na paketu je bila navedeno, da sadrži puder. Kako je puder podvrgnut gradskoj trošarini po 100 Din po kg trošarinslci organi odredili su konzulu da plah odredjmu trošarinu. Medjutim leonzul je tvrdio, da je oznaka sadržaja kriva te je naveo da je u dotičnom paketu bila pasta za zube, koju šalje jedno talijansko društvo na dar djeci, nekih ovdašnjih talijanskih podanika. Banovinska uprava donijela je rješenje u prilog općinske odluke, naime, da je pošiljka podvrnuta trošarini prema odnosnoj deklaraciji. U toj stvari rješavalo je ministarstvo financija. Talijanski leonzul je tvrdio da je kao diplomatski. predstavnik oprošten od trošarine, medjutim. je ministarstvo donijelo konačan odluku i potvrdilo stanovište sarajevske općine. Po ovom tumaćenju ministarstva od trošarine su oprošteni samo oni sirani diplomatski predstavnici, koji su akreditirani kod Nj Vel. Kralja, a to su poslanici u Beogradu, a ne i konzuli. Konzul medjutim. i dalje ostaje kod svog stanovišta, i neće da plati trošarinu.
Tako. eto, izgledaju službeni prestavnici snažne, velike, superiorne imperijske Italije-
Kako Italija nagvadguje one, koje doseljuje u naša sela
Lipa, juna 1934. — Od kako smo nesrećom pripali pod ove naše nòve gospodare, izgleda kao da se je sve urotilo protiv nas. Sve je zapušteno i sve je zabrinuto. Kada se susretne kojeg našeg čovjeka na putu ili stazi, ide po-niknute glave, tužan kao da mu je sve u kući mrtvo. Naše selo, koje je prije rata bilo jedno od najljepših u ovome kraju, danas je potpunoma opustošeno i uništeno, mi smo prije rata mnogo zaradjivali u stranom svijetu, kod nas nije bilo ni jedne kuće, od koje nije bio po jedan čovjek, a kod nekojih i više njih u Americi, ili po drugim dijelovima svijeta. Danas ne možemo nikuda, jer smo u zatvoru, gdje nas je rimska neman zatvorila. Malo ima kod nas ljudi koji ne bi znali po tri i više jezika govoriti, ali kraj sve naše sposobnosti, moramo biti slijepi kod zdravih očiju i kod zdravih ušiju gluhi. Htjeli bi naši gospodari da smo kraj našeg zdravog razuma glupi. Za nas su nastupili crni dani, čovjek ne smije da iz kuće izadje, jer čim izadje već ga slijede špijuni. čim se dvojica sastanemo negdje na selu odmah pristupi bliže špijun, koji se grozi sa konfinacijom i batinama. Ne smije čovjek sa čovjekom da razgovara, jer je odmah sumnjiv. Za bolju njihovu špijunažu medju nama, doselile su vlasti u naše selo 3 familije iz Kalabrije. Te familije imaju velike pogodnosti. Dosta je da vam kažemo da su nakon mjesec dana. po dolasku dobile sve tri familije gostionu i dućan, a jedna čak i trafiku. (Graničar).
»GIOVANI ITALIANI« OB MEJI IN V BAZOVICI
Postojna, junija 1934. — (Agis). — Neki dan v maju so s kamioni pripeljali semkaj člane fašistične organizacije »Giovani Italiani« Iz vse reške pokrajine. Peljali so jih na mejo v Kačjo vas, kjer so jim držali navduševalne govore. Fantje pa so se za besedičenja kaj malo brigali, raje so se ozirali preko mejo na jugoslovensko stran in si ogledovali jugoslovensko stražo, katera ni bila ravno daleč od njih. V Postojni so jih pogostili, nakar so jih odpeljali dalje, baje na Bazovico.
Gospodarski polom v Br din
Beda žene ljudi v smrt.
Gorica, junija 1934. — (Agis.) — Iz Brd poročajo, da se je pred nekaj tedni obesil neki kmet iz Snežatnega, občina Kojsko zato, ker ni mogel plačati zapadle menice. Kmet, ki je svoj čas bil dobro stoječ je prišel tako daleč, da sl je moral, če se je hotel obesiti, sposoditi vrv. Beneški dnevnik »Gazzettino«, ki je po Goriškem zelo razširjen, je poročal, da je kmeta zadela kap. Oblastva zakrivajo kolikor morajo, da ne pridejo taki slučaji v javnost.
V PRIČAKOVANJU PRINCA.
Ni minulo še leto, ko so se po časopisih širile vesti o razporoki italijanskega prestolonaslednika. Sedaj pa italijansko časopisje stalno poroča in napoveduje veselo vest, da bo italijanski princ dobil naslednika. S tem v zvezi poroča časopisje tudi o možnosti amnestije. — (Agis).
seljacima, kojima se prodaje na dražbi i zadnje marvinče za porez (slučajevi u Vodicama i drugdje), i gdje seljaci umiru od gladi (slučaj u Permanima).
Uvjereni smo, da neće preći ni par godina, pa da će i ove škole preuzeti »Italia Redenta«, kao što je preuzela zabavišta Leghe Nazionale« i tečajeve »Società U-manitaria«, te će se i tako manifestirati prava svrha tih »gospodarskih« škola.
<t p.)
Naša huittarna hroniha
Bugarski F@ia-I£gub za slavensku kulturu u Julijsko! Krajini
nas pozvali da im pomognemo, kao što im pomažu Srbi i Hrvati, da se pridružimo molbi koju bi uputili italijanskem Pen,klub u za slovensku knjigu. Mi smo odgovorili da smo dužni po međunarodnom običaju potpomoći ovakvu akciju i da ćemo sondirati teren kod naših članova bugarskog Pen-kluba«.
*
Sofijska »Slobodna Reč«, od 6 juna, objavljuje razgovor svoga suradnika sa g. Vladimirom Vasiljevim, članom bugarskog Pen-kluba. Na pitanje novinara, kakva je protestna rezolucija done-ta za slovensku knjigu u Italiji i jednog slovenačkog pjesnika, odgovorio je:
»Ako postoji slična vijest, ona je ne-tačna. Zaista, pretsjeđnik slovenačkog Pen-kluba g, dr. Cankar, pozvao je i nas da se prisajedinimo njihovom traženju i apelu do itali-janskog Pen-kluba za dozvolu da se slovenska literatura može slobodno čitati u Italiji. I g. Baiabanov i ja, odgovorili smo, da mi najbolje shvatamo njihov položaj i želimo svesrdno da ih pomognemo. Ako bi mi pristali i to uzme razmjere jedne opšte manifestacije možda bi se dobio obratni rezultat.
Pošto smo mi zaseban Pen-klub __
zamolili smo, da prepuste nama i da mi preuzmemo inicijativu iz svojih osnovnih motiva, kako bi bila opravdana jedna prijateljska ak-kcija i s naše strane. Izjavili smo, da ćemo o ovome razmisliti čim se budemo vratili u Sofiju, jer tako brzo niti možemo da riješimo, niti pak možemo da angažujemo cio naš Pen-klub.
Eto, to su rezultati naše posjete. Oni nisu veliki, ali su dragocjeni. Ne treba zaboraviti da se mi ne bavimo politikom, već mi dajemo inicijativu samo za one stvari koje su moguće za ostvarenje«.
Sofijska »Zarja«, od istoga datuma, donosi takođe sličnu vijest ukoliko se ona odnosi na predlog g. Cankara da se preduzmu koraci zajedno sa bugarskim Pen-klubom kod italijanskog Pen-kluba, kako bi se dozvolio slobodan promet slovenskih knjiga u Istri i Gorici.
U pretprošlom broju donijeli smo vijest, da je na sastanku naših i bugarskog Pen kluba u Beogradu bilo govora o zaštiti slavenske kulture u Julijskoj Krajini. Donijeli smo i točan tekst izjava naših i bugarskih književnika. Jasno je, radilo se o jednoj sasvim lojalnoj inicijativi, koja nipošto ne može da znači uvrijedu za Italiju. Rečeno je, da će se kod talijanskog Pen kluba zamoliti, da učini nešto za slavensku knjigu i književnike Julijske Krajine.
Razumije se, talijanskim agitatorima u Bugarskoj to nije bilo pravo, pa su pokušali, da izazovu zbog toga trzavice u bugarskim književnim krugovima. Našli su se nekoji bugarski književnici, koji su u službi politike, da od toga prave pitanje i članovi Pen kluba, koji su bili na putu po Jugoslaviji morali su u novinama da o čitavoj stvari daju razjašnjenja. Eto kako pojedini listovi prikazuju beogradsku inicijativu: Sofijski list »Mir«, cd 5 juna piše: »G. Aleksandar Baiabanov, pretsed-nik bugarskog Pen-kluba, izjavio je o gostovanju Pen-kluba sledeče:
Mi smo tamo otišli potpuno svijesni teške odgovornosti. Mi znamo da nismo neko profesionalno udruženje, već duhovni pretstavnici naroda. I zato smo radili iskreno, bez velike larme, bez poniženja, bez umiljavanja i ostalo. Mogu vam reći otvoreno: u stvari, niko nije tražio od nas neke sentimentalne izjave. Uopšte, jednodušno smo konstato-vali, da su jugoslovenska braća prema nama bili potpuno iskreni. Naši razgovori i riječi bili su jasni i otvoreni. Samo ozbiljnim, dugim, upornim radom možemo da otstranimo čitave planine od nepovjerenja i sumnje. Zato sam ja izjavio, da su i srpski listovi zabilježili, da ne vjerujem u uspjeh, ako se čine samo šetnje i daju sentimentalne izjave.
G. Baiabanov zatim kaže:
»Neki profesionalni intriganti, bez ikakve potrebe, bez povoda, napravili su zabunu sa Italijom, kao da pišu svijesni da s time najviše štete bugarske interese. Ništa se nije dogodilo. Nikakav protest, nikakva rezolucija nije donesena, niti je predlagana. Naprotiv, sa najvećim poštovanjem prema Italiji, Slovenci su
Istra i Dalmacija u francuskoj publikaciji
U prikazu knjiga koje dodiruju i Julij-Julijskoj Krajini. Navadja se da 600.000 Ju-
K 1*0 litin cmnm o n 111 i c> t-n r\ i L-n i i mi	rr/_ve1 «a »Trt»-» #■»	_ .. ___ ^ • i t
sku Krajinu spomenuli smo i knjigu »You-goslavie«, koju su napisala dva francuska publicista Jaques Augarde i Emile Sicard. (Editions des Portiques — Paris, 144 Ave-nue des Champs-Elysees). Na 214 stranice osvjetljena je sa simpatijom Jugoslavija sa svih strana, a jedno poglavlje, izmedju 15 posvećeno je Dalmaciji i Istri.
Iako se o Dalmaciji mnogo više govori nego o Istri, nas veseli i ono malo redaka koji su posvećeni Julijskoj Krajini, jer su rječitiji nego stotine talijanskih knjiga koje pišu o talijanstvu Julijske Krajine i Dalmacije. Na strani 218 uporedjuje se stanje Talijana u našoj Dalmaciji i Jugoslovena pod Italijom. Navadja se broj Talijana u Dalmaciji, oko 4000, i prava koja uživaju. Medju ostalim se spominje da su Talijani bili poštedjeni od agrarne reforme, da su sačuvali sve škole i kulturna društva, a talijanskim advokatima je dozvoljeno na sudovima u Dalmaciji braniti svoje klijente Talijane na talijanskom jeziku. S druge se strane uporedjuje stanje Jugoslovena u
goslavena pod Italijom nema nikakva prava; ni prava da uče djecu u svojem jeziku, ni da se svojem jezikom služe pred vlastima.
9. ^ađru i Rijeci se govori mnogo opširnije. Navadjaju se i statistike, koje dokazuju slavenski karakter ta dva grada. Iznašaju i historiju iz koje se vvfi da ni historički ne pripadaju Italiji. Spominje se granicu rimske države do Raše, a za venecijanski karakter primorskih gradova, na što se pozivaju Talijani, tvrde pisci te knjige, vrlo ispravno, da su Mlečani bili trgovci pa da je logično njihovo sporadično naseljavanje u gradovima na lijevoj obali Jadrana, jer u ono doba nisu se Slaveni iz unutrašnjosti Balkanskog poluotoka mogli baviti trgovinom u Primorju, ali to ne dokazuje ni da je ta zemlja rimski, ni venecijanska ni talijanska.
Predgovor toj knjizi je napisao bivši pretsjeđnik Francuske republike Alexandre Millerand, pa time otskače i vrijednost te publikacije.	(t, p>)
Miàtk® Bmjša o Josipu Krmpotiéu
Josip Krmpctić, nakladnik I. sveske Zbirke narodne popijevke iz Istre — »Chansons na tienales croates d’Istrie«
Godine 1808 sabirao sam i bilježio po Istri i po njezinim otocima Cresu i Krku, hrvatske narodne popjevke koje sam kasnije harmonizovao za muški i mješoviti zbor. Godine 1910 izašao je tiskom I svezak rečenih popjevki velikom požrtvovnošću nakladnika gosp. Josipa Krmpotića u Puli. Nakladnik i ja bili smo uvjereni da će se tim narodnim popjevkama sve što ćuti i misli diviti. a hrvatski narod, kojega su one vlasništvo, da će ih radosno primiti i njima se ponositi. G. Krmpotić je dobro znao, da je kod nas prodaja muzikalija uopće vrlo teška, ali on je smatrao velikom narodnom dužnošću, da to izvrši. Ja, a samnom i cio naš narod, jesmo i moramo biti njemu vrlo zahvalni za njegovu veliku požrtvovnost.
On je i kao čovjek bio vrlo dobar, mio i plemenit. U obitelji bio je uzoran suprug i otac, a u tiskari bio je pravi
otac cijelog osoblja, šta nije on sve učinio (na primjer) za tipografa Kocijana! Kocijan je bio teško obolio i uslijed toga i umro. Kocijanovu je majku držao kod sebe do njezine smrti, kao da je njegova vlastita majka.
1 šta nije on učinio za jednu obitelj za vrijeme rata, koja je bila internirana od bečke vlade?! A prema komu nije bio on milosrdan u slučaju bijede i nevolje?!
i On i njegova predobra supruga bili su k tome vrlo gostoljubivi i prijazni prema svakomu. Bila je upravo milina biti u njihovom domu i vidjeti njihovu pažnju te njihovu dobru, poslušnu i uljudnu djecu.
Nakon rata morao je i on kao prognanik ostaviti Istru i seliti se u Jugoslaviju.
i Zagreb, (Nova Ves 10), 9 VI 1934 Matko Brajša-Rašan
DRAMA IZ SAVREMENOG ISTARSKOG ŽIVOTA
»Za goli život« od Ernesta Rađetića
Zagrebački dnevni listovi donijeli su ovu noticu :
»Na lanjskom natječaju Matice hrv. kazal. dobrovoljaca nagradjena drama iz suvremenoga života hrv. naroda u Istri. »Za goli život«, od Ernesta Rađetića. davati će se u narodnom kazalištu u Frankopanskoj ulici u subotu, dne 23 o. mj. u večer. Ova vanredno snažna drama, koja obradjuje život našega naroda u Istri, danas, pobudila ie naročiti interes iurya. baš zbog svoje originalnosti. bogatstva, folklora i sasvim novih pogleda na svakodnevni život našega naroda u Istri, danas, kad se odjednom našao sam, od svih napušten, u tudjem ljudskom moru. Dramu izvode članovi MHKD koji će time dostojno završiti ovogodišnju sezonu. Ulaznice uz cijenu od Din 6 do 30 nalaze se u pretprodaji«.
NAŠI MLADINSKI PISATELJI
V Beogradu je izdal v založbi Jeremije Cclovčiča Gvido Tartalja prevod slovenskih mladinskih pesmi in proze pod naslovom »Braća sa Drave«. V tej zbirki ie Tartalja objavil tudi stvari primorskih pisateljev in sicer od Anice Černeieve »Pismo«. Bevk je zastopan s pravljico »Čudna živalca in čudežna palica«. Bogomir Magajna pa z legen do »Jezus in mornar«.
»FERIJALAC« O JULIJSKOJ KRAJINI I KORUŠKOJ
Djački list »Ferijalac«, koji izlazi kao revija odlično uredjen, u svom broju za maj—juni 1934 donosi pored ostalog za-nimivog materijala i dva članka, koja nas specijalno interesuju. To je informativni članak »Gosposveta« od Tone Klemenčiča, u kojem se govori o Koruškoj, njezinoj prošlosti i sadašnjosti, te članak »Mi i oni preko«, koji je napisao Milan Verčon. U tom članku pisac na lijep, pjesnički način govori o našoj Julijskoj Krajini i o ulozi omladine u borbi za nju.
VINKO ŠERINGER: PRIRUČNI RJEČNIK STRANIH RIJEČI I FRAZA
za praktičnu uporabu pri čitanju, pisanju i razgovoru, četvrto znatno povećano i popravljeno izdanje, 333 strane u maloj 8-ni. Cijena: Broširano: Din 40.— (poštom uz unapred poslati novac Din 46.—, pouzećem Din 49.—). U tvrdom uvezu Din 50.— (poštom uz unapred poslati novac Din 56.—, pouzećem Din 60.—). Narudžbe izvršuje: Jugoslavensko nakladno d. d. »Obnova«, Masarvkova ul. 28, Zagreb. Telefon broj 66-46, 66-48.
ZAVJET
ISTRANA
Bogomir Magajna:
Č RT
Na ulici pod petim nadstropjem neko hiše ✓ tržaškem starem mestu, v kateri je stanoval pes Črt pri družini Svetlin, so počili zadnji posamezni streli. Pes se zaletel proti oknu in zatulil, da je njegov glas odmeval v ozki ulici, kakor bi padal v globoko sotesko. Potem se je pes ozrl na Marto in malega Alojzija, kakor bi hotel vprašati, ka naj stori. Dlaka mu je sršela in oči so se mu leskale, toda Marta ga je potegnila od okna k ležišču in mu mrmraje ukazala, na molči. Hip na to so se odprla vrata in Svetlin v sobo: »Marta, miličniki prihajajo v vsem mestu v premoč. Ravnatelj me je odpustil iz tovarno in vse člane sosveta, ki na; bi po naši zmagi prevzeli tovarne. Nihče izmed delavcev, ki so ostali v službi, se ni upal zavzeti se za nas. Nekaj dni ne smemo nikamor iz stanovanja. Groze mi s smrtjo«. V sobi je nastala tišina, nihče nije vedel kaj naj še govori. Le Črt jo mahal z ropom in se dobrikal gospodarju. Svetlin ga je pobožal po glavi, »črt, propali smo«, je rekel, sede! potem na posteljo in si z rokami podprl glavo.
Črt se jo rodil v zadnjem letu vojske v neki vasi na visokem Krasu. Ko je imel kaki 50 dni, se je povrnil Svetlin kot ranjenec s fronte, da bi obiskal doma starše. Psiček mu je ugajal in odnesel ga je. čeprav je psica žalostno tulila, k svoji družini v Trst. Črt se je hitro privadil novega gospodarja, njegove žene Marte in sinčka Alojzija, čeprav se mu ni v tem zadnjem letii vojske hogve kako dobro godilo. Po vojski pa so •se razmero takoj izboljšale. Gospodar je imel mnogo dela in ne preveč slabe plače. Črt je dobival vsak dan kos mesa in kosti,
pa tudi ostankov prikuhe. In družina je bila nadvse ljubeznjiva z njim, zlasti mali Alojzij. Po cele ure se je preganjal z njim po sobi in silno prijetno mu je delo, ko ga je vlekel za ušesa in rep. Ali pa sta se igrala po bregovih srmih ulic, zlasti v sončnih dnevih, ko so se podile med visokimi hišami celo trume polnagih otrok in so od vsepovsod bevskali drugi psi. Včasih pa ga je vzel Svetlin s seboj v tovarne in ga pustil čakati do poldneva ali do šestih pred vrati velikega dvorišča. Čepel je tam na zadnji plati in radovedno opazoval trume deklet, ki so v pisanih oblekah stopale navzdol v mesto. Barve kril in rut, v katerih so bile vtisnjene najrazličnejše rože, so bile žive kot premi-kajoči se cvetlični grmi. V jerbasih pa so imele stvari, ki so Črta nemara še bolj zanimale. Iz njih so gledale glave živih petelinov z visokimi, živordečimi grebeni, glave plašnih kur, kljuni gagajočih gosi in dolgi vratiovi srditih puranov. Spet iz drugih jer-basov pa se je širil vonj po maslu, klobasah in po prekajenemu mesu, da so so Črtu cedilo slino in je moral sem pa tja zarenčati. Ko se je nagnil dan že proti poldnevu in ni bilo več deklet, se je zadovoljno zleknil na soncu in zadremal, dokler ga ni kaj zmotilo.. Motile pa sta ga, razen muh, za katerimi je hlastal z gobcem, če so sedale nanj, zlasti dve stvari: avtomobili in miličniki. Kadar je pridrčal mimo avtomobil in mu puhnil smrdljivi dim od bencina pod nos, je planil po.koncu in se divje zagnal za njim. Nič manj pa ni sovražil miličnikov. Nanje ga je bil ponovno naščuval Svetlin, dasi ga ni izpustil, z močno napete vrvice, kadar se ;e hotel, zagnati vanj. Tako se je Črt navadil, te je oblajal vsakega miličnika, ki ga je srečal na. cesti, in sicer cd dne do dne bolj srdito.. Sčasoma se je zdelo, da je njegova mržnja do njih že čisto osebna, kakor
Kr°z vlhrovo ljute i vjekovno maglo i tniuše Mi gradismo vjeru olaca i zavjelno dvore Ša «U|ć n0k,01“ na krši pod lomnim vrhuncem,
la sìuotìòm •B°,!a 1 eoìniom risalienti dušo ÌJ}	i suncem —
Mi cokasmo svanućo zore. a krši nam krvava žulja svud marna jo pregnula
Ko kandilo vječno pod čelom svodj budno ^am
Da uskrrìk0mriZ,° d)UŠ0 1 osviJetli «ohlo* grudi ^ ?diza^Ik;i|D™,‘ihnmuka0ia'1iC,'h iS,an>,tih ,iudL Sa golotne istarsko hridi, fa vrhunca goro visoko,
Nek Nobo ga krvava vidi I Pravda nok zemlji nam sudi!
Grč o vi to dlzii fa kii0ĆaIs duK° ‘ p,akaI,, ubo«:a mati, Za zorom 3 k- Pebu na “°lilvu ruke več svelo Da nsvlu,ili )rfei°ri0 Srce * vapila duša joj bona -sluti 11 1 d lm“ Suza 1 I0mliu nam suncem po-
I sinu pred našim dvorom!
I uskrsno zazvoni zvono I vidjesmo Orlovo bijolo Pod Učkom nam gorom ...
U našoj jo pianulo duši Ko buktinja plamna i jarka —
J gledasmo kako so ruši I pred nama kako so mrvi I orao crni i lav svetog Marka!
Mi postasmo alem na kruni i heroji krvi!__—
AI za čas voć udes nam kruti Ao neman zavrišti pred dvorom,
«	zaurla. zamuti
i-od Učkom nam gorom . .,
U zemlji nam niknulo groblje Razapetih snova i htijenja —
I postasmo najgore robijo Svih pokoljenja!
Mi nemamo doma ni praga Otjerani s rodnoga kraja Ko nevoljne plovimo šajko —
Daleko nara Istra jo draga..,
Mr djeca smo bola i vaja —
Bez oca i majke!
Rastrgano dušo ostavismo pitome žale I ?rkCl)k° u™11,0 * ccs,° 1 liva<io uvjetna 1 «oocaC°na» 0f ! Kr0b,ia * >ablaue sjatno Al	a i drago nam kućice male.
^£FSC10^,'^a8Sa‘h hridi
Nek verlgm0m ^^^ “dati^nL^p^'1,0 Se°, Vm’
Wek veriga zvokom j kuršumom zemlji nam zbore-
s a
P jimo dušu iz vira 1 podviga vaših
Da niioHmnsuaau d“ Krijemo dušo nam mlado Da mjetimo vatru do svanuća istarsko zore.
Dod, dajte nam granja, nok plano svud iskra nam
?9f..krc?°vi Koro i užgu svud iverje svelo Žarka’ irdl*il" barJak naš svoti, nok vijori smjelo Na trepet grobara i lavova svetoga Marka
________________________JOB. A. KRALJIĆ.
da njemu samemu grane življenje. Drugače pa je bil veder in ponosno je stopal poleg gospodarja po tržaških ulicah in so mu sl jale oči kakor bi bil ves Trst njegov.
Od dneva pa, ko so gospodarja Svetlina odpustili iz službe, se je Črtovo življenje docela izpremenilo. Ni mogel doumeti vsega tega, toda niti na cesto ni smel več. Vrata stanovanja so bila neprestano zaprta. Črt je videl, kako je stopil gospodar stokrat na dan k oknu in zastrmel doli na ulico. Njegov obraz se ni niti za hip nasmehnil. Alo-zij jo sedel na kupu cunj in zajokal kar naenkrat, kakor bi so bal nečesa strašnega, neznanega. Črt je šel k njemu in pomahal z repom, toda deček se ni več hotel igrati z njim. Od Alojzija se jo napotil k gospodinji, da bi ga pogladila po glavi in hrbtu, kar je vedno tako prijetno delo. Marta jo bila sedaj noseča v osmem mesecu. Sedela je poleg ognjišča in z obema rokama podpirala veliki, težki trebuh. Široke, črne oči so ji sijalo tako žalostno, da je postal še Črt zamišljen. Ni vedel, ali bi se stisnil k
njenim nogam, ali ne; ali bi položil glavo na njena kolona,, ali ne. Ker se njena roka
ni stegnila, da. bi ga pobožala se jo okrenil
v sredo kuhinje, postal tam in nalahno zacvilil.
Opoldne, je sedel črt k skledi pod mizo in vdano pričakoval jedi. Prvi, drug’ in tretji dan mu je položila Marta po nekaj polento v skledo.; mesa in kosti ni bilo več. četrti dan pa je tudi polente zaman pričakoval. Od opoldne do treh je sedel poleg skledo in strmel zdaj v Svetlina, potem v Marto, toda ta dva se nista genila s svojih mest! Od nikoder ni prihajal vonj po kaki jedi. Ob treh je. Črt odprl gobec in zamoklo zatuli!.. Svetlin, Marta in Alojzij so se ozrli k njemu, toda nihče ni vstal. Pes se jo dvignil, stopil k Marti, ji položil glavo na ko-
p^r K '«r, «5
S	»i »» preskrbi tone«. J.
ifali ™ b’ t0da akoj se je Preiuislila: »Fe-Pr • b£mr SaTl'a- da te ne zagledajo«, in ,;|fVVr a Za ovratniki odklenila vrata nflvf».1* * * * v?dlla P° strmih mračnih stopnicah
zaobli1 n,na cest0- Tu Sa J0 pobožala ter zaprla vrata za seboj. Črt jo ostal na cesti
Čepel je uro dolgo pred vrati in lajal navzgor proti oknu, toda nihče se ni oglasil in tudi živega človeka ni bilo, ki bi stopi)
fn mrtv/	9Đsta sama i© bila prazna
iG-ad 30 P0;qtMal vedno večji in bili „i* -le Eocno napotil iskat hrane po oz-K kafiìqw Kr‘žaril 3° med visokimi hišami, W RITVM? odPadpl om°t. Iskal je smetišč, vèl, 30 iibl ° mnogo- Stikal je po njih, odrt-f pbeera in nogami papirje, cunjo in , toda našel ni ničesar razen nekaj že umazamjo napolnjenih konzervnih škatd.i iih Juh 8u[liti, kot kamen trdih kosti, ki Ln i” hll° mogoče zdrobiti in na katerih eo -o poznali sledovi čekanov drugih psov. •£ato je odtaval navzdol protiv novemu mes u, preletel je prostor pod oboki magistrata, široki trg mimo vlado in se naenkrat znašel v pristanišču. Tekal je dolgo med pomolom svetega Karla in med Rdečim mo-stom ki je peljal čez kanal. Tu in tam . 6 ustavil na obrežju, dvignil glavo in vo-hal rezko vonjave, ki jih je prinašal veter z ladj. Kot ogromno črne sonce so visele t* ladje nad njegovo glavo visoko v zrak N» oni zmed njih je zatulila sirena, črt je preplašen odskočil za nekaj korakov in 'bolest-no zacvilil Črna senca pred njim se je premaknila kakor strah in začela rezati valove proti trepetajoči ognjeni sončni obli, ki J8 ,nad z?pad°m in sipala na modre valove rdečih barv. Sedaj ie bil že blizu ve-
Pet godina uspješnog rada
Istarskog Akademskog Kluba
Zagreb, juna 1934.
Istarski Akademski Klub održao je četvrti redoviti članski sastanak u ljetnom se-metru dne 8 o. mj. Taj sastanak je bio prigodom petgodišnjice opstanka Kluba, koja se navršila u aprilu ovo godine. Nije to veliki vremenski razmak za jedno studentsko društvo, ali je Istarski Akad. Klub svojim uspješnim radom kroz ovih pet godina nadmašio sva druga akademska društva. Ako se uzme u obzir i položaj, u kojem se Istarski akademičari nalaze boreći se prvenstveno za svoje materijalno obezbjedjenje pored redovitih studija, tada taj rad dobiva još veći značaj. Istarska akademska omladina svi-jesna svoje velike i teške zadaće usprkos svih poteškoća, s kojima se mora boriti, svoju emigrantsku dužnost ispunjava na potpuno zadovoljstvo svih emigranata, što se najbolje vidjelo po riječima pretsjednika'
iskorištava svakom zgodom za propagandu I nastoji, da od svojih članova stvori potpune naše emigrantske stvari, priredjujući brojna, intelektualne, ali spremne i borbene eml-predavanja ne samo u Klubu, nego i vani, | granto svijesne svoje velike i teško dužnosti.
na univerzi i u drugim studentskim društvima.
U predavanjima se tretira naš problem sa svih mogućih gledišta, historijski, etnički, politički, ekonomski, kulturrto-crkvéni i t. d. Klub se brine za svoj podmladak, or-ganizujo udruženje istarskih, srednjoškolaca, organizuje kongres naše srednjoškolske 1 akademske omladine, koji je potpuno uspio. Klub je jedan od osnivača našeg emigrantskog Saveza, jedan od njegovih najagilnijih suradnika. Klub potpomaže svim silama rad društva »Istre«, velik broj njegovih članova sudjeluje u mnogobrojnim sekcijama toga društva. Kod raznih priredbi akademičari su mnogo doprinijeli svojom požrtvovnošću, da te priredbe uspiju. Diletanti Kluba su
Saveza đr. Čoka i ostalih gosti, koji su sa- 5 davali dramu za »Našu Grudu« 5 puta pre-
stanku prisustvovali.
Sastanak je otvorio pretsjeđnik g. Motika. Pozdravio je sve prisutne, napore pretsjednika Saveza dra. Čoka. potpretsjednika Saveza dra. Ražema, potpretsjednika »Istre« dra. Kajina, upravitelja Djačkog Internata prof. Demarina, g. Frana Rafa od Jugoslavenske Matico i g. Lavrenčiča od Kluba Ju-gosl. Primorskih Akademikov iz Ljubljano i druge gosto. Sjetio se je svih prijatelja Kluba, napose svih onih naših mnogobrojnih znanih i neznanih heroja, koji su dali svoje mučeničke živote za našu svotu emigrantsku stvar 1 pokazali put uistinu težak ali pun vjero u skoru pobjedu pravde. Predlaže da se svima prijateljima Kluba, kao Kolu Srpskih Sestara u Beogradu, g. Caru Eminu, direktoru Nakić-Vojnoviću i mnogim drugima pošalju pismeni pozdravi.
Poslije pretsjednika g. Motike mirnije riječ g. Mate Rojnič, dipl. phil., jedan od osnivača Kluba, njegov mnogostruki odbornik i pretsjeđnik, koji u svome referatu iznosi prilike istarskih studenata prije osnutka Istarskog Akademskog Kluba i rad dotadašnjeg njihovog udruienja, Udruženja Jug. Akademičara iz Julijske Krajine.
Rad toga udruženja nije bio takav, kakav bi trebao biti rad jednog istarskog akademskog društva. Rad toga udruženja je bio skučen i kretao se više u riješavanju općih studentskih problema na zagrebačkoj univerzi, a naše emigrantsko probleme ostavljao po strani. No i naša emigracija nije bila tada organizovana kao. što je danas. I priliko u Julijskoj Krajini bile su malo drukčije, naš je narod imao barem neka prava, njegovi politički prctstavnici bili su još s' njime u Istri. I kad su na naš narod počeli padati sve teži uđarć«, kada su došli ovamo mnogi naši studenti, kojima je bio onemogućen studij u Italiji, kada su došli na univerzu mladji, koji su čitavo svoje školovanje proveli daleko od svoje uže domovine, nastala je težnja, da se rad toga društva reorganizira na čisto emigrantskoj bazi. Uvidjelo se, da baš naša akademska omladina mora predvoditi .u onim teškim danima, koji su nastupali za naš narod.
... i	i__n * 8
Mladji, kao braća Rojnići, Cerovac, Sepić, Radoslavić i drugi potpuno su uspjeli da reorganiziraju rad dotadašnjeg studentskog Udruženja, da stvore 1929 god. novi Istarski Akad. Klub. Kako je ta reorganizacija bila Potrebna, najbolje se vidi po današnjem razvoju Kluba, po radu u ovo kratko vrijeme.
Taj rad je sumarno i iscrpno prikazao
pagirajući vrlo uspješno na taj način naš problem. Uvidjevši vrlo velik uspjeh ovog načina propagando nastojali su potaknuti naše pisce na pisanje sličnih komada. Išlo se ususret svojim članovima, pa je g. Šepić izdao »Zemlja muka« a Matko Rojnič »Kulturne veze Istre i . Hrvatske u prošlosti.« Akademičari iskoriste i praznike ne samo za odmor nego i za našu propagandu. Već tri godine su zaslugom direktora g. Frana Nakić-Vojnovića sproveli ferije u Krku i predavanjima i predstavama u tom našem izloženom kraju lijepo propagirali našu stvar. Nastojalo se da se proslavi Dobrilino školovanje u Karlovcu, što nije uspjelo ne krivnjom akademičara. Radilo se i oko Doma za istarsko studente, ali radi ekonomskih neprilika moralo se odustati. U Klubu jo održano 60 predavanja. Predavalo se i u Omladinskoj sekciji društva »Istre«, medju našom kolonijom na Trešnjevki, a priredjena su nekoja predavanja i za javnost. Rad Kluba bio je tih, ali znatan i uspješan. Sve akcije za koje su se akademičari angažirali, pokazale su se zdrave i ispravne. Klub svim silama
Iza toga uzima riječ delegat »Jug.
Primorskih Akademikov* iz Ljubljane, čestita Klubu na lijepom radu i želi što užu suradnju izmedju oba kluba, složan rad čitave naše akademske omladine.
Nakon njega uzima riječ Dr. čok, pretsjeđnik Saveza^
Zahvaljuje i čestita Klubu na radu i uspjesima, što ih je postigao za našu stvar. Konstatira usku vezu i suradnju izmedju Kluba ' i Saveza i izrazuje želju, da ta veza bude još tjesnija, a rad Kluba da bude i nadalje pun poleta i odvažnosti, jer baš na akad. j omlpdinu pada teška zadaća u rješavanju ' svih naših problema. Naša emigracija ima ‘ još puno neriješenih problema, koje će baš akademičari kao srž naše emigracije morati da riješe. Akademičari, moraju biti spremni i na najveće žrtve. Vređi to i za čitavu emigraciju, jer se sloboda može postići samo najvećim žrtvama.
Dr. Kajin čestita u ime druStva »Istre* i u ime svih onih istarskih akademičara, koji su prije 25 godina osnovali svoje prvo istar. akad. društvo. Želi toplo, da Klub postane žarištem čitave naše emigracije, da svoj rad prenese i tamo preko granice, gdje će ga tako puno trebati.
Prof. Demarin se pridružuje čestitkama u ime Djačkog Internata, gdje se sprema omladina, da bude dostojan član Kluba, jer omladina, pogoto akademska mora prednjačiti u radu za našu stvar. Čestitkama se pridružuje i D r. R a ž e m u svoje ime, usporedjujući rad sadašnjih istarskih studenata i onih, koji su imali tu sreću, da rade u svojoj užoj domovini. Kaže, da jo rad sađanjih akademičara, iako živo u mnogo težim prilikama, mnogo veći i snažniji, zato zaslužuje .svaku pohvalu i priznanje. Time je Istarski Akademski Klub završio svoju skromnu proslavu.
N. R., cand. ing.
ZA SKUPNO OBRAMBNO ORGANIZACIJO
Zborovanje „Branibora"
V dvorani OUZD se je 10 junija vršil orvi redni občni zbor društva »Branibora«. ki je po Jugoslovenski matici prevzelo naloge kulturnega in nacionalnega obrambnega dela za jugoslovenski živelj, ki živi izven državnih meja Jugoslavije. Zborovanje je vodil predsednik notar dr. Krevl, udeležilo pa se ga je razen ljubljanskih društvenikov tudi veliko število delegatov podružnic iz vseh večjih in važnejših krajev Slovenije.
Iz tajniškega poročila posnemamo, da je Jugoslovenska matica v nekaj letih svo-jega_ obstanka zbrala samo med Slovenci 6 milijonov dinarjev v obrambne namene. Kakor njeno delo je tudi delo njenega naslednika »Branibora« skozinskoz strogo
kulturno. Iz vseh poročil je bilo razvidno, kako hudo je mlademu društvu obnoviti prekinjeno delo. Obravnaval se je tudi načrt, naj bi se osnovala skupna vrhovna obrambna ustanova, v kateri naj bi sodelovale vse naše nacionalne organizacije —! saj je vsako nacionalno delo nepopolno, če ne vsebuje tudi dela za naš narodni živelj v tujini. »Branibor« je v tej smeri že ( podvzel razne akcije za dosego koncentracije in poživitve vsega dela in občni zbor je sklenil, naj društvo v tem smislu nadaljuje.
Novi odbor, ki je bil ob koncu izvoljen in ki mu predseduje senator profesor dr. Valentin Rožič, jamči, da bo društvo tudi v bodoče vršilo svojo nalogo.
JUBILEJ MARIBORSKEGA „JADRANA”
Dobro znano mariborsko pevsko društvo »Jadran« bo praznovalo letos 15-letnico svojega obstoja. Proslava bo združena z veliko pevsko svečanostjo, ki bo 1 septembra v unionski dvorani ter z veliko prireditvijo na prostem v nedeljo 2 septembra. Na sobotni prireditvi se bo pela pesem, ki jo je uglas-jbil g. prof. Mirk nalašč za to proslavo. Pe-g Grželič.	I sem zahteva dober in močen zbor in prosi
Osutak Kluba pada u vrijeme početka naj-j zato društveni odbor vse bivše pevce, nai teže" terora nad našim narodom, Sto Klub»bi zato proslavo sodelovali prj društvenem
pevskem zboru. Obenem prosi odbor starše, ki imajo do 14-letne dečke, ki imajo dober posluh, naj jih prijavijo pevovodji g. Lahu oziroma jih pošljejo na prvo in drugo poskusno vajo, ki bo jutri, v petek ob 18 v prvem C razredu mariborske državne realke. Vsa mariborska pevska in druga nacionalna društva pa že danes opozarjamo na omenjeno jubilejno prireditev mariborskega »Jadrana«, kj zasluži pozornost vse naše javnosti.
NOVA EMIGRANTSKA ORGANIZACIJA U SPLITU
Osnivačka skupština »Istre«
Split, juna 1934.
I u Splitu, toj najizloženijoj tačei jugoslovenskog Jadrana, gde žive lep broj emigranata iz svih delova naše zemlje koja je potpala pod talijanski jaram, već se davno osećala potreba osnivanja emigrantske organizacije. Zauzimanjem nekolicine naših agilnih emigranata, konačno je i to ostvareno. Nedavno su predana vlastima na odobrenje pravila »Istre« i ta su pravila sad-" i odobrena.
U subotu, dne 9 o. m. u 20.30 časova održana je u restauraciji Lovret osnivačka skupština.
Skupštinu je u ime osnivačkog odbora otvorio g. đr. Rajko Šestan. Pre prelaza na dnevni red dr. šestan je prisutnim emigrantima predočio patnje i stradanja naše braće pod fašističkim zulumom i
komemorisao tragičnu smrt blago-poč Marjana Četara, te nove žrtve modernih krvoločnih barbara. Skupština odaje počast mrtvome bratu sa trokratnim »Slava!«
Zatim, prelazeći na dnevni red, dr. šestan obrazlaže i objašnjava društvena pravila, kao i ciljeve i svrhu udruženja.
Pošto su raspravljena još neka druga interna pitanja udruženja, prelazi se na izbor redovite uprave, u koju su birani:
Upravni odbor: dr. Stojan Brajša, advokat, potpretsednik Stipe Vrdoljak priv. nam., tajnik Pero Trepor priv. nam. blagajnik Vjekoslav Žnidaršič, viši oficijal Apelac. suda, odbornici: Vladimir Betić, trgovac, Ljudevit Silič, obrtnik, Ivan Draščić, šumarski inspektor, Jakov Rakić, industr, i inž. Grga škabić, banov, enolog.
Nadzorni odbor: Rikard Katalinić-Jeretov, književnik, Slobodan Jekić, priv. nam. i Frano Benčič, gostioničar. Pretsednik dr. Brajša zahvaljuje na poverenju i moli potporu svakog pojedinog člana udruženja, jer jedino tako može isto da napreduje i udovolji svojim zadaćama.
U oduljem govoru ističe momente koji među emigrantima podržavaju živu svest pripadnosti porobljenom zavičaju. Mi smo otrgnuto udo svoje matere zemlje, kao što su porobljeni naši krajevi otrgnuta uda slobodne Jugoslavije. Tek u emigraciji najdublje osećamo što za nas znači gubitak našeg zavičaja i sada, u emigraciji, naša je ljubav do te zemlje postostručena.
Zato mi ne možemo i nećemo mirovati dok Istra i ostali podjarmljeni naši krajevi ne budu naši i mi, emigranti, u slobodi.
Za oslobođenje naše porobljene braće treba da budemo spremni na sve, i najteže žrtve. Ako se neku stvar hoće da postigne i u tom htenju ustraje, ona mora da se postigne, tako i našu braću mi hoćemo da oslobodimo, mi ćemo na tome ustrajati i mi ćemo to i postići. Želi da ovo naše mlado udruženje, u kojem su okupljeni brojni radnici i intelektualci, napreduje i cvate na korist svrhe za koju je osnovano.
Zatim zaključuje skupštinu.
Pod vodstvom našeg agilnog dra Stojana Brajše verujemo da će ovo naše najmlađe emigrantsko udruženje dobro napredovati i u celosti izvršiti svoj zadatak.
cer in pes se je okrenil in stopal počasi po obrežju proti ribami. Gobec mu je bil široko odprt, oči so gladno strmelo nekam naprej, klaverno pobešeni rep se je vlekel za njim. Nič več se ni menil za množico, ki je hitela mimo njega. Utrujenost mu je lezla v ude, glava je postajala težka in se je neprestano hotela povešati k tlom. Nenadno Pa se je ustavil, nos in ustnice so se mu hašobile, da so se mu pokazali zobje. Tik Pred njim se je dvigala ribama, pred ribar-ho pa ' je plaval od morski škarpi ribami napolnjen čoln. V njem je stal mož, ki je neprestano kričeč metal ribo za ribo na veliko mrežo, ki je bila pregrajena na bregu. Poleg mreže pa je stal drugi mož in branil ribam, da se niso prevalile z mreže na tlak. Čht je zastrmel na to žive, premetavajoče
8e živali. Iz gobca so se mu pocedile sline do tla. Zarenčal jo, prebegnil z očmi od moža do rib in spet od rib do moža. Potem je naenkrat bliskovito planil k mreži, zasadil Zobe v največjo ribo in preden jo utegnil kreniti mož z težkim čevljem vanj, je že drvel Črt nazaj proti obokom magistrata.
Slišal je kričanje in smeli za seboj in neki predmet so mu je zatrkljal pod noge, toda črt se je že znašel v starem mestu in drvel po strmih ulicah, ne da bi so ozrl. Jlstavil se jo šele pred vrati domače hišo. Pil je že mrak in v oknih so se prižigale luči. Tudi gospodarjevo okno je bilo že razsvetljeno. Spustil je težko ribo na tla Pre-n^etavala se je po tlaku in zevala s široko ndprlim gobcem. Pes je zarenčal, jo popadel in j; v hipu strl hrbtenico. Riba je obležala njrtva in zaprašena na umazanem tlaku, dvignil je glavo proli gospodarjevemu oknu.
šipami je zagledal senco. Zatulil 1° P0' novno navzgor, toda okno so ni odprlo. 1 la-nil jc s šapami na vrata in grebel s krem-l.ii po njih; prisluškoval je, če bo slišal ko-rako na stopnišču, toda prav nič ni bilo
čuti. Sele sedaj se je odločil in začel trgati z ribe kos za kosom. Požiral jih je, ne da bi jih prej razgrizel. V eni minuti je pospravil celo ribo. Lačen ni bil več, toda ves utrujen se je zleknil pred vrati na tlak in položil glavo na tace, da bi zadremal.
Bila jo že noč in ulice so postale tihe in samotne. Iz hiš, ki so visele gori v bregu, so začele prihajati sestradane prostitutke, ki so stopale počasi po ulici navzdol. Hodile so tiho, brez besed kakor sence in strmele v svetlobo, ki je žarela nad novim mestom. Ena izmed njih se je ustavila pri Črtu. Sklonila so je s svojim blodim obrazom in drobnim telesom k njemu in ga pogladila, črt je začutil mehko roko, ki mu je zdrsela po nrbtu, so zganil, ji vdano pogledal v oči in zadovoljno zagodrnjal. Potem pa so se mu veko počasi zaprle, kak«” da ga je božajoča roko uspavala; iz daljave je še slišal zvon svetega Justa, ki jo enakomerno bil ure — nato pa se je znašel naenkrat gori v stanovanju, kjer se je igral z Alojzijem, se dobrikal Marti in skakal okoli Svetlina; iz tega sna ga jo zbudilo sonce, ki se je dvigalo iza kraških gora tsr posvetilo v samotno ulico.
Vstal je, strese! prah s sebe in zpet dolgo lajal proti oknu. Ker se ni nihče oglasil, se jč napotil naravnost do tovarne, kjer je počenil pred široka vrata, upajoč, da bo tam pričakal Svetlina.
Na vsakega delavca, ki je šel mimo njega, se je ozrl. Ni se menil za sončna dekleta ini za čudne živali, ki so jih nosile v jernasih, ne za vonj, ki je dihtel iz košar, ne za izpuhe smrdečega dima od avtomobilov. Ta ali oni delavec ga je zamišljeno pogladil in mu vrgel kos kruha ali slanine. Delavci so slutili nevarnost, ki je pretila njegovemu gospodarju im smilila se jim je sama sebi prepuščena žival.
Po osmi uri pa so je napotil črt v cen-
trum mosta in stopal po samem korzu proti borzni palači mod velikansko množico ljudi, ki je navalila v ulico. Po trgovskih poslopjih so se v soncu bleščali napisi, Kast-ner, veletrgovina vseh stvari — Bratje Si-gnorelli, skladišče delikates — Velicogna Francesco, veletrgovina kožuhovine — Mar-covich Miroslao, veletrgovina olja in .vin in tisoč drugih napisov. Ogromni skladi jedil so bili nakopičeni po izložbah. Toda Črt ni utegnil strmeti vanje. Vedno večja množica se je zgrinjala na ulico. Divjo vriskanje je odmevalo med visokimi palačami. Črt se je komaj rinil naprej med tisočerimi nogami, ki so grozile, da ga pogazijo. Po sredi ceste so drveli kamioni, polni pevajočih miličnikov. Kamioni so pokali z ispulii in smradili vse ozračje s prahom in dimom. Truma muzikantov dvignila kovinska godala k ustom in Črt je besno zalajal radi marša, ki ga je zaigrala godba. Rad bi so zagnal muzikantom med noge, toda nog krog njega je bilo toliko, da ni mogel nikamor. Končno pa se jo množica le provalila na široki trg pred vlado. Korzo se je skoraj popolnoma izpraznil in Črt se jo naenkrat znašel na prostoru pred borzo, kjer se je ustavil.
Prav tedaj so pritirali miličniki navzdob iz starega mesta uklonjenega Svetlina. Svetlin se je skoraj vlekel z nogami po tleh in omahoval med dvema miličnikoma, ki sta ga grabila za rame, kakor bi bil pijan. Obraz mu je bil polne seinjih iz-bnblin. Iz razklane spodnje ustnice se je cedila kri k zobem in potom iz obeh kotov pb odprtih ustih navzdol po bradi in na tla. Črt jo v hipu spoznal gospodarja in zatulil z visokim besnim laježem. Svetlin ga je pogledal in so nasmehnil. Črt se je bliskovito zagnal proti miličnikom, planil na enenga izmed njih in ga vgriznil skozi obleko v ramo. Miličniki so zakričali. Za hip jo nastala zmeda med njimi, toda v prihodnjem
trenutku je že eden izmed njih zasadil psu bajonet v trebuh. Črt se je ječeč zvrnil na cesto in miličnik, kateremu je prej planil za vrat, ga je brcnil še s črnim škornjem v trebuh. Ostali miličniki so se zdaj smejali in potisnili Svetlina v kamion, J--.1 je pridrvel po Korzu in se ustavil Svetlin se jo še enkrat ozrl na psa, ki se je zvijal na cesti in že je odrvel kamion v kraje, iz katerih se ni Svetlin nič več povrnil.
Potem se je črt polagoma dvignil in začel lesti iz Korza v staro mesto. Prav za prav se je premikal le s prednjmi nogami, zadnjo pa so se mu drsajoče vlekle po tlaku. Čreva so mu silila počasi s trebuha in iz prerezane trebušne žile je curljala kri ter risala po tlaku krvavo sled.
Z veliko muko se je privlekel do domače hišo, stopil skozi odprta vrata na stopnišče in polom je polgoma zmagoval stopnico za stopnico, kakor da bi se plazil po strmi poti na zelo visoko goro V vsakem nadstropju se jo ustavil. Iz grla se mu je slišalo zateglo, hreščeče dihanje. Končno je dosegel odprta stanovanjska vrata in se prevalil v sobo.
Na postelji se je zvijala v porodnih krčih in kričala Marta. Groza ure, v kateri so ji odgnali moža na morišče, jer prezgodaj zvila njeno telo, ki je sunkovito vztrepetavalo in metalo ude od sebe. Poleg postelje je stal mali Alojzij, strmel materi v obraz in obupno jokal. Ort se je s težavo dvignil s prednjimi tacami na ležišče. 051 so motno zastrmelo v od bolečin spačen Martin obraz. Marta ga je zagledala in stegnila desnico proti njegovi glavi. Roka ji je obvisela na njegovem temenu in se potem oprijela ovratnika na njegovem vrata. Drobno bitje se je P°r0^Ìl0 v *om hiPU- Martina roka je popustila Črtov vrat in omahnila na odejo, črt jo dvignil gobec proti stropu, zatulil z dolgim, . zateglim glasom in se prevalil mrtev na pod.

60 GODIŠNJICA UZORNE ŽENE I NACIONALNE MAJKE
VELIKA PRIREDBA SOČE-MATICE V LJUBLJANI
U subotu 16 o. mj. proslavit će obitelj pok. Frane Flego skromno u domaćem krugu 60-godišnjicu rodjenjà svoje plemenite majke Franjjce. Toga dana sjetit će se lijepih i tužnih dana, koje je proživjela ta naša odlična nacionalna porodica. Nizat če se uspomene na onaj dan, kada je njihov otac nacionalni borac pok. Frane Piego postao prvim hrvatskim općinskim na čelnikom ne samo u Buzetu, • nego i prvi naš načelnik u Istri preko Učke. Svečarica Franica gledat će u duhu svoga Franu kako budi narod svoj, kako ga vodi u nacionalnoj borbi od uspjeha do uspjeha, gledat će kako zahvalni istarski narod bira svoga vodju svojim narodnim zastupnikom u istarskom saboru, da kasnije bude on i cijela njegova obitelj izvrgnuta najvećem teroru krutog talijanskog fažizma.
Sve uspiehe i stradanja podnašala je gdja Franica upravo stojički s puno samoprijegora bodreči i muža i djecu.
Društvo »Soča«, Matica, Ljubljana, priredi v nedeljo, dne 17, junija 1934. na vrtu Narodnega doma v Ljubljani »Predvidovdansko proslavo« s pestrim sporedom. Začetek ob treh popoldne.
Sodeluje 5 pevskih zborov i. s.: »Zora«, »Tabor«, »Koroški pevci«, »Soča« in »Sočin oktet«. Izvajale se bodo narodne pesmi, med drugimi tudi take, ki bodo to pot prvič na sporedu pevskih zborov. Proslavo otvori društveni predsednik in ljubljanski župan Dr. Dinko Puc s primernim nagovorom. Sledile bodo deklamacije, velik nastop narodnih noš, posebno onih iz zasedenega ozemlja.
Vstopnina je nizka. Vabijo se člani društva, prijatelji in somišljeniki k čim Večji udeležbi. Na svidenje!
NAŠA PROPAGANDA V TRBOVLJAH
Predavatel ji za vsa naci j or alna društva u Zasavju
Organizacija jugoslov. emigrantov (Or-jem) v Trbovljah si je nadela nalogo, da organizira v celem Posavju našo propagando na širši podlagi. Zato bo naše dru-
Obitelj Flego ostala je do posljednjeg I štvo. P^udilo svoje predavatelje vsem kul-časa na straži uz najveće moralne i mate- turnim i nacionalnim društvom v Zasavju'
riialrn» žrtve. 1 kad se srušio veliki i ne>-oborivi nacionalni hrast, kad je istarska putnička gruda primila u svoje naručje mrtvo tijelo velikog pokojnika — preostala obitelj Flegova s gdjom Franicom morala je da teškim srcem ostavi svoj Počekaj i otselila se u Jugoslaviju, koju je pok. Fra^ ne uvijek uzvisivao i veličao. Nastanili su se u Rajhenburgu, ali duhom povezani sa izgubljenim ocem i krajem, a naročito sve' čarica gdja Franica, koja ne može da preboli svoga dobroga Franu, — kojega je bodrila i pratila u nacionalnom radu, odgojila je svoju djecu u strogo nacionalnom duhu, bila je prava i uzorna majka ne samo svojoj djeci, nego i istarskoj sirotinji, koju je na Počekaju rado dočekivala i pomagala.
Svečarici gdji Franici čestitamo njezin 60. rodjendan uz najtoplije želje da dočeka dan, kada će s nama skupa moći, da u slobodi posjeti grob svog nezaboravnog muža i nacionalnog istarskog borca. SPLITSKA DJECA I NEOSLOBODJENA
V smislu tega načrta sta se vršili že dve predavanji v Trbovljah.
Jadranski teden, ki ga le v Trbovljah organizirala krajevna Jadranska straža le bil zaključen z javnim predavanjem o boju za Jadran.
Predavatelj našega društva je opisal zgodovinski razvoj odnošajev med obema obalama Jadranskega morja. Posebno je povdaril, da ta boj šfe ni končan in da se bije dalje na dveh bojiščih. Od ene strani moramo braniti našo Dalmacijo pred gladnim fašističnem imperijalizmu, na drugi strani pa čaka naš narod onstran krivične
---
meje, da se odloči njegova usoda, združi
da se
JI DALEČ DAN KO BO HITLER REŠIL NAŠE KRAJE“
Hitlerovska propaganda na Goriškem
Gorica, junija 1934. — (Agis.). — Po Goriškem in goriškem Krasu se zadnje case potikajo hitlerjevci,- ki so prišli mendaj iz Nemčije. Ti Nemci delajo med našim ljudstvom propagando za Hitlerja. Nase ljudi, zlasti kmeta in delavca skusajo pridobiti za svoje ideje s tem, da jih tolažijo naj še malo potrpe z Mussolinijem. Po njihovem govorenju m daleč vec dan, ko bo prišel Hitler reševat nase kraje izpod italijanskega jarma. Hitler bo dal našim ljudem svobodo v vsakem pogledu in blagostanje bo zavladalo po naših krajih. Ti vneti propagatoci so pa pri našem človeku
zdruz! s svobodnimi brati. Dokumentirano I so jim odločnoPpobilf vse ^rditve^ot’pri predavanje ]c pripomoglo mnogo k pravil-1 delavcih. Nek delavec se je celo razvnd.
=e razumevanju ce.otuega jadranskega | koje Ml	jim
namreč, da so to prazne fraze, kajti v Nemčiji se ne godi dobro niti delavcu, ki je rodom Nemec, kako bi se godilo
Sredi maja se je vršilo drugo predavanje v okrilju »Kola iugoslovenskih sester«. S predavanjem o trpljenju naše žene pod Italijo je predavatelj našel pot v srca poslušalk, k! so z napeto pozornostjo sledile predavanju.
Solzne oči trboveljskih žena in deklet so najkrepši dokaz, da so. doumele vso tragiko primorske žene, ki je oropana vsega človeškega dostojanstva in je največja trpinka med ženami.
šele delavcu, ki je Slovenec. Ko mu vnet hitlerjevc le ni dal miru, ga je delavec pretepel ter se ga s tem otresel.
Kako naj si tolmačimo potem širo-,.11? dolge pisarije o zavezništvu in prijateljskih odnošajih med Mussolinijem in Hitlerjem, o katerih ve toliko povedati italijansko časopisje?
---
JULIJSKA KRAJINA	______ .
Inicijativom g. Lovre Hribara, učite-I stil pri poslušalcih globok vtis. lja u školi Kralja Petra Velikog Oslobodioca na Manušu u Splitu sakupljeno je u njegovom Ha razredu,, u krugu njegovih malih učenika Din 100 za ciljeve Jug. matice. Učenik R. Radič izručio je taj lijepi prilog pretsjedniku Matice ispred cdaslanstva malih učenika toga razreda ped vodstvom njihovog učitelja. Gosp. Hribar uvijek predano goji u
Po mrtvi sezoni, ki nastopi z vročimi I FAŠISTOVSKA BOJAZEN PRED NAŠI-poletmmi meseci, se bo započeto delo v	MI LJUDMI	*
tem pravcu nadaljevalo.	| Mač k o vi j e, junija 1934. _ (Agis.)
Komemoracija Marijana Čotarja v Trbovljah I ? o^apskfSunHHSS
moraciji je sledilo poročilo o verskem pre- šem datumu zastraženi ^^d^b^vfa-ganjanju, posebno z ozirom na kampanijo dalo obsedeno stanje. Prvega maia so proti škofu Fogarju. Z zanimanjem je član- bile alarmirane vse tri karabinerske stvo nato poslušalo lepo predavanje o upo- postaje, in sicer dolinska, miljska in rih naših fantov med vojno v Avstriji in o črnikalska. Karabinerji so s civilnimi koroškem dobrovoljstvu. Predaval je naš agenti zasedli vse višje vrhunce okrog član, ki je sve to sam doživel. Njegovi ne- Osapske doline, čakali so da bi zasa-potvorjeni in s humorjem prepleteni spo- čali domačine pri zažiganju kresov mini so članstvu zelo ugajali	| Ravno tako so vse močno zastražili 16
V pondeljek 11 t. mj., baš ob mesecu no tragični smrti Mariana Čotaria in Bev-
kove so se emigranti v Trbovljah zbrali na svoiem rednem sestanku, da počastijo spomin mučenikov, ki so pred mesecem dali svoja nedolžna življenja na žrtvenik. Govor tovariša predsednika, ki je opisal barbarske policijske metode v Italiji, je pu-
Po kome-
maja, t. j. na_ 15 obletnico fašističnega
U Libiji kao i u Julijskoj Krajini
pokolja v Mačkovi j ah. Vse predprirave | javne varnosti pa so domačini še pra-
ali se u školama uči ipak bar malo na jeziku urodjenika
Trst, juna 1934. — Milanski »Corriere della Sera« od 8 o. mj. donosi članak
^reuma svojih malnana ljubav prama pod naslovom »Mali Arapi u školi«, koji otuđenoj braći, pa se svake godine, u | je svom listiU p0Sia0 lz Sidi Ahmed el
Magruna u Libiji sarađnik toga lista Salvatore Aponte. On u tom članku opi-
g.
otuđenoj
njegovom razredu, pred kraj školske godine sakupljaju prilozi medju učeni cima za ciljeve Jugoslavenske matice i nema jednog učenika u razredu, koji bi se oglušio pozivu. I najsiromašnija djeca doprinesu rado najmanje 25 para.
Jugcsl. matica zahvaljuje toplo učitelju Hribaru na njegovoj lijepoj ge sti i malim njegovim djacima na prilozima. Iznosimo ovaj krasni primjer na ugled drugima.
SESTANEK TOLMINSKIH UČITE-L.J1ŠČNIKOV.
Sredi julija se bo vršil v Ljubljani se stanek vseh bivših tolminskih učiteljiščni-kov. Ponovno pozivamo vse tovariše, da se za sestanek takoj prijavijo tov. Oskarju Venturiniju (Trzin pri Domžalah), ki bo pravočasno tudi objavil vse podrobnosti. OBČNI ZBOR »TABORA« V KAMNIKU
V nedeljo 17. junija t. 1. bo imelo agilno društvo »Tabor« v Kamniku svo; redni občni zbor na katerem bo položilo obračun svojega dela za preteklo poslovno dobo.
Občni zbor se bo vršil ob 9.30 v prostorih gostilne »Na Koroškem« s sledečim dnevnim redom:
1.	Komemoracija za padlimi žrtvami s predavanjem.
2.	čitanje zapisnika lanskega občne-« ga zbora.
3.	Poročilo tajnika in blagajnika ter preglednikov.
4.	Volitve novega odbora.
5.	Slučajnosti.
Vabi se tem potom zastopnike dru štev, da se udeleže občnega zbora. Za članstvo je udeležba obvezna, vabijo pa se tudi prijatelji društva. Iz poročil bomo razvideli; kaj je in naj bi še vse lahko društvo storilo.
SMRT JEDNOG MLADOG ISTRANA
U ovdašnjoj bolnici milosrdnih sestara umro je dne 25 maja nakon teške bolesti u najljepšoj mladenačkoj dobi od 22 godine Božidar Prancetič, sin poznatog uzornog gospodara Jakova Francetiča iz Bolj una u Istri. Laku mu zemljica, a ucviljenim roditeljima naj iskrenije saučešće.
UPOZORAVAMO
da neki Vjekoslav Carminati iz Šibenika, koji se izdaje za bivšeg učitelja u Trstu te za žrtvu fašističkog režima, živi već ni^ godina isključivo samo od potpora. Carminati umije na vrlo spretan način izmamiti od raznih ustanova, bankovnih zavoda, nacionalnih organizacija i od emigrantskih društava obilate potpore, u posljednje vrijeme pojavio se u Dunavskoj banovini gdje na isti način iskorištava tamošnje organizacije. Upozoravamo ovim putem sva emigrantska društva da ne udovoljavaju njegovim molbama već da ga prijave organima javne sigurnosti.
Iz Saveza Jugoslovenskih Emigrantskih Organizacija
suje stanje Arapa u Libiji, koja je pod Italijom i veliča neke koncentracione logore, u kojima urodjenici moraju da žive pod stražama, konfinirani. Poznato, je da je Libija bila dugo nemirna (ona zapravo ni danas nije sasvim mirna). General Oraziani, koji je bio poslan u Libiju da definitivno upokori urodjenike, bio je poduzeo vrlo oštre mjere. Raspršio je urodjeničke čete, pohvatao je mnoge pobunjenike, njihovog vodju pogubio, a pučanstvo u pokorenoj zemlji skupio u zarobljeničke logore, za koje Aponte u »Corriere« piše, da služe zato, da ne bi pučanstvo dolazilo u dodir s onima, koji se još bune, da ne bi snabdjevalo hranom i oružjem pobunjenike itd. Prema pisanju »Corriera« jasno je, da u Libiji ni sada dakle nema mira.
Razumije se Aponte vidi velike blagodati tih koncentracionih logora za urodjenike. Po njegòvom pisanju činilo bi se, da se urodjenici prosto rastapaju od milja u tim zarobljeničkim logorima. Naročita jedna strana tih logora interesu je saradnika milanskog lista: takozvani »campo ragazzi«.
To su specijalne kasarne uredjene u tim logorima, u kojima su smještena samo djeca.
Oficiri su naredili da se sva djeca urodjenika pokupe i da se smjeste u taj »zavod«. U samom Sidi Ahmed el Magrun ima u toj dječjoj kasarni 560 urodjeničke djece, a toliko ih ima u Soluchu. U drugim mjestima postoje takodjer dječji logori. Arapska djeca su doduše hranjena od vojnih vlasti, ali to se ne čini iz nikakvih humanih motiva. Ta se djeca naime odgajaju u specijalnom duhu, da bi sutra mogli sluziti u borbi protiv svoje braće, koja bi sc usudila boriti za slobodu Libije.
Djeca su odjevena u posebne uniforme.
vočasno opazili. Torej v Osapski dolini živi zavedno ljudstvo, ki je še vedno pripravljeno pokazati fašizmu svojo nenaklonjenost.
Fašizem sam pa s svojo nezauplji-
Podučavaju ih talijanski i arapski uči-	™ strahopetnostjo najbolje do-
telji. Naročito se pazi na tjelesni odgoj.	zanje volitve navadna
Aponte kaže sam, da se ne želi od njih U-UiS -,	ljudstvo danes večji pro-
speriti neke »učenjake«, nego elemenat, tlvniK rasizma ko kdaj prej.
»koji će obnoviti urodjenički ambije
nat____«
Salvatore Aponte medj’utim ne govori samo o ovim dječjim logorima, nego i o školama u Libiji općenito.
Naročito otkako je fašizam došao
NAŠA MLADINA V POSTOJNI
Postojna, junija 1934. — (Agis.) I Fasisti so o binkoštnih —	"

birali omladino po vaseh in jo* vozili' v Postojno, da je tamkaj poslušala govo-
vlast živo se radi'na uvodjenju škola u nlšo^eljah^ker^biio za k^0 0tr°k kolonije. Pred deset godina u Tripolita- škoda denarja članarino 1 niji bilo je 25 škola, a sada ih ima 110 | vsakega, tudi “ anarino
čim se jedan kraj smatra pacificiranim, odmah se tamo osniva škola, kaže Aponte u svom članku.
Prema nekim detaljima iz toga članka, dade se zaključiti, da su te škole u prvom redu talijanske, da je u njima vodja talijanski učitelj, a da pored njega postoje i arapski učitelji, koji podučavaju neke stvari na arapskom jeziku, valjda samo dotle, dok djeca sasvim ne nauče talijanski,
takega
?» u ,4	- pa
sa najbrže jlt? PraV ^esar. Otroke
Smaonffi,Zedf rbT ikVo^đsfvrkTti
onim, ki so prišli iz Italije, pokazali ve-SihZa«ei k\ga aživ’aPfasazem v j misP cf obme j nih^kr a j^ev !	itaU'
p n F- 4e\^!'J.A .-T 9A' ^ §1Č IZABRAN ZA
P0S^ačk°G	NINA OTOKA RABA
sresk *t-Y>^°V1 PIŠe: >>Vrl° zaslužni fi n-!J^,Č l,Uk s- °mašič dr. Marijan, koji
Aponte naime piše, da je u jednom je prij? kratkog vremena premješten iz Ra-skolskom dvorištu čuo, kako djeca pje- ba u Senj. a koji je za vrijeme službovania vaju izmjenično arapske i talijanske K.srezu rapskom kroz nepune tri'godine no-pjesme i kako ih u tom pjevanju prate stlSao opće priznanje naroda za svoj rad u talijanski i arapski učitelji. Aponte je nacionalnom, gospodarskom, društvenom 1 posjetio jednu školu, pa je učenik Ara- turističkom pogledu, za opće podizanje rvoz pin napisao na ploči arapskim slovima pasivn°k kraja, zaslužio je duboku zahval-najprije »Italia min aepar adduali«, a nos,t našeg otočanima. Da rrm nučan«tvo zatim je to preveo po naredjenju učite- ot°ka Raba iskaže svoiu zahvalnost nnffiii-Ija na talijanski i napisao »L’ Italia e skl °dbor na svojoj sjednici od JO niàia^d-
"°5 ,i!Sn0 J'e Zaključio i izabrao Za nn^acmtr
un grande paese!«
Po ovom detalju se vidi uglavnom i metoda po kojoj fašistička, Italija asimilira kolonije u Africi. Malo drugačije nego kod nas u Julijskoj Krajini, ali cilj je isti.
Salvatore Aponte svršava svoj članak u milanskom listu s napomenom, da se pridolaskom novih generacija u kolonijama govori talijanski jezik i poštuje se talijanska civilizacija, a etape kolonizacije su brže i sigurnije...
zradlanìnà	--- ' ,izabrao 2a počasnog
Marijana P 11C rapSite TomaSića dr-
IncHiPnn3*,56 ,-e,seli OVOin odlikovanju našeg [ ocHienog zemljaka i srdačno čestita.
^VfTJE SOKOLSKEGA PRAPORA V CELJU
JN BRATJE preko meje.
ITALIJA SE BOJI JUGOSLAVIJE
Mussolinijeva revija o Vojnoj spremi Jugoslavije
»Gerarchia«, mjesečni politički čašo- garske; ali je nedovoljna prema Rumu
pis, Mussolinijev organ (sveska za mje sec maj) objavljuje članak Antonia Pa-lumba, koji veli i ovo:
»što se tiče hitnog skupljanja u slučaju mobilizacije, s obzirom da Jugoslavija graniči s mnogim susjedima, mora se priznati, da je njena željeznička mreža nepotpuna i da nije gusta; a to su negativni uslovi za hitnu koncentraciju i odašiljanje trupa na front. Dio teritorija, nasleđenih od bivše Au-stro-Ugarske, ima dosta gustu mrežu, ali nedostaje mreža u Staroj Srbiji i u krajevima koji je vežu sa srednjim i donjim Jadranom. Uopće, talijanski ,po-smatrač cijeni da nije nepovoljna za vojne ciljeve željeznička mreža što vodi prema granici Italije, Mađarske i Bu-,
hiH n-i ek-andar‘ Pri razvitju prapora je pit, nZOCa tudi deputacija župe Sušak-zhran'p cf ?tareSi,na te župe ie pozdravi! lin?/?6 .	k0*6 tudi v imenu vseh onih
uratov in sestra nrplen ivipìp h g™ ni
gaAOixv., Aicuuvuijna, piema itumu-1 dnvniip«« • r	m jim
niji i Albaniji. Uostalom, Jugosloveni L« xJf!10 Izr1^^1 svoja čustva in katerimi
r> i-v* o	O en 4-ma   _ i : 1 j. loC oieje V 71 fT t ’ 1 n	11 *- o »i ! I /-v ,4/-. .. .. I - 1 -
smatraju da su im naročito delikatne I	v zločin- de hranijo doma sokol-
Italijom, Mađarskom i iBu- ' epico-
granice sa
garskom, prema kojima je jednako raspoređen najvići dio suhozemnih snaga. Međutim ne smatraju da su im Grčka i Albanija suparnice.
povorki, ki je sledila razvitju prapora so strumne sokolske čete prepevale med raznimi nacijonalnirni pesmimi tudi: Keka, Irst, Gorica, naša je pravica!« Zo-
Na koncu, pomenuti posmatrač mi- J-f	dokazalo, da se priprav'
da je talijanska kolonizacija u Al- I 1 odločni dan. »Zovi, samo zovi!«
banijl, za Jugoslaviju opasnost tek trećeg reda, pošto je u Albaniji, zemlji nezgodne geografske strukture, neizvedivo kretanje velikih masa«.
Pisac ovako završava svoj članak: Izgleda da se Jugoslavija sprema za najmoćnijeg vojnog faktora na Bal-i kanu.
'dinara; 'w inoiomslvò dvostruko: za Ameriku 2 dola?a na Kodirni, -“o^asf'so ^c’naVJu0po ejernf.^ Vla^nTk ^^davSe^KONZOHCIJ^ISTRA*‘m Za kclioh' l!udinu 50 dinara; Ia po godino ? : Ivo Mihovilović, Jukicova ut. 3C. - Za urodništ -, odgovara: Dr Fran Brnčić, advokat, Samo.tanska B. - Tisak; Stočajiina Jugoslovonšk« i.^^HS2ry^OVS al- 28' “• Tolot. br G7-80 i tlrodnb
HIMEN
V soboto, dne 2 junija se je v Karlovca poročil član emigrantskega društva JanČ^ v™8»0, z ,članJ?,° ‘akajšnjo hrvatico Srako-uc Magdo. Mlademu paru želimo obilo sreče v novem zakonu.
Na tej svadbi se je nabralo med drugim tudi w7. din. za fond lista »Istre«* Čestitamo in zahvaljujemo.
T t ran Brnele, advokat, Samostanska 6. _ Tisak; SteSajnina JueosIovensU« -	» y, v„ ul- “• Tolet. br. 67-80 UrcdniV
odgovara Rudoll Folanović, Zagreb, Ilica broj 131.	1	goslovonske žtaIn 1,0 “. d., Zagrob, Masarykova 28a. _ Ža tiskarn