KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠT1TU
Klasa 31 (2).
INDUSTR1SKE SVOJINE
Izdan 1 avgusta 1934.
PATENTNI SPIS BR. 11099
International De Lavaud Manufacturing Corporation, Limited, Jersey City, U- S. A.
Postupak za izradu cevi prema postupku obrtnog livenja.
Prijava od 1 novembra 1933.	.	Važi od 1 marta 1934.
Traženo pravo prvenstva od 6 juna 1933 (U. S. A.).
Pronalazak se odnosi na livenje metalnih cevi, naročite cevi od livenog gvožda i tiče se jednog postupka za pripremanje jedne spolja hladene metalne forme za livenje na taj način, što se prenos toplote od istopljenog metala na površinu forme koja stoji s njime u dodiru i kroz čelu formu preko celog valjkastog dela forme usporava ujednačeno, usled čega se mogu izradivati cevi bolje kakvoče.
Prema patentnoj prijavi P. 913/33 snabdeva se unutarnja površina valjkastog dela forme jednom prevlakom od fino raspodeljenog suvog prevlačnog materijala na taj način, što se gasni mlaz koji nosi sobom taj materijal upravlja po-stupno na uzastopne delove površine forme, a zatim se metal dovodi u dodir sa prevučenim delom forme. U toj pat. prijavi je naročito opisan jedan postupak, pri kome se metal lije u obliku zavrtnja u jednu obrčuču se formu pomoču jednog dovoda relativno pokretljivog, i pri kome se nanosi prevlaka na obrčuču se formu neposredno pre sipanja metala pomoču jednog pokretljivog gasnog mlaza. Taj postupak ima preimučstvo što istopljeni metal do-lazi u dodir sa prevučenom površinom od-mah posle stvaranja prevlake i pre nego što su u stanju okludirane gasne povlake, koje sačinjavaju jedan deo prevlake, da iščeznu u znatnoj količini. Postupak ima osim toga preimučstvo, što se izbegava
mogučnost pukotina i prekida na prevla-ci, koje mogu da nastanu ako se površina forme ne prevuče ili slabo prevuče.
U ranijoj pat- prijavi takode je napome-nuto, da za postizanje dobrih rezultata, naročito kod cevi od livenog gvožđa, prevlaka treba da se izabere samo tako tanka, da ista tek samo osigurava željeno usporavanje prenosa toplote od istopljenog metala i da pri upotrebi ferosiliciju-ma kao prevlačnog materijala, treba da se upotrebi samo toliko deliča toga materijala, koji bi pri ujednačenoj i gustoj ra-spodeli na površini stvarali prevlaku od
0.0075 mm debljine. Pri upotrebi kakvog bilo prevlačnog materijala, obično nije potrebno da se za stvaranje prevlake za ko-ju se upotrebljava izvesna količina fino raspodeljenog, suvog prevlačnog materijala, uzme količina veča od one, koja bi pri ujednačenoj i gustoj raspodeli po površini stvorila prevlaku veče debljine od 0.025 mm. U pomenutoj patentnoj prijavi takođe je objašnjeno, da energija gasnog mlaza treba tako da se reguliše, da isti s jedne strane dodeljuje deličima prevlačnog materijala dovoljnu brzinu, da bi ih sigurno doveo u dodir sa zidom, ali s druge strane da sam gas ne udara na zid takvom jači-nom, usled koje bi sobom odneo veče količine deliča nanesenih na površinu forme-
Premda raniji postupak ima vidno preimučstvo, što prevučena površina forme
Din. 15.
biva vrlo brzo, odnosno odmah po stvara-nju prevlake, pokrivena istopljenim meta-lom, mogu se povoljni Uveni proizvodi po-stignuti i onda, kada se cela valjkasta površina cevne forme prevuče odjednom po-moču jednog gasnog mlaza fino raspode-Ijenim suvim prevlačnim materijalom i to pre no što počne ulivanje istopljenog metala. Ovaj pronalazak sastoji se u suštini u torne, što se prevlačni materijal nanosi pomoču jednog gasnog mlaza na celokup-nu vaijkastu površinu obrćuće se forme i što se forma zatim dovodi u okretanje po-voljno za obrtno livenje, a njena se pre-vučena površina puni istopljenim meta-lom.
lako se prevlačenje valjkastog dela forme može vršiti pre livenja pomoču jednog gasnog mlaza na razne načine, kao na način opisan u pomenutoj pat. prijavi, od prednosti je, da se prevlaka stvara na taj način, što se gasni mlaz dugačak kao valj-kasti deo forme upravi tako na istu, da on sobom nošeni fino raspodeljeni suvi prevlačni materijal taloži na uzastopne, nalazeče se u vezi delove površine forme, koji se pružaju po celoj dužini valjkastog dela forme. Taj način snabdevanja forme prevlakom naročite je tada potreban, kada se istopljeni metal sipa iz jednog suda koji se nalazi u formi i koji se praktički pruža po dužini celog valjkastog dela- Na taj način može se prevlaka za sasvim kratko vreme naneti neposredno na čelu površinu valjkastog dela forme, a metal se može sipati iz suda na prevučenu površinu odmah po spravljanju prevlake. Ti stepeni postupka pretstavljaju takode jednu bitnu oznaku ovog pronalaska.
Za postizanje najboljih rezultata ne treba debljina prevlake nanete na formu pomoču gasnog mlaza da prekorači onu, ko-ja u praksi izaziva za osobine odlivenog komada najpovoljnije usporavanje prenosa toplote od istopljenog metala na formu. Kod livenog gvožda koje ima takav sastav da na njemu pri dodiru sa hladnom površinom nastupa stvrdnjavanje, treba da je debljina prevlake takva, da spreča-va stvaranje stvrdnutih mesta.
Treba imati na umu, da je za postizanje dobrih rezultata potrebno, da se livenje vrši što je moguče brže po stvaranju prevlake, pošto je ustanovljeno, da prevlaka stvorena pomoču gasnog mlaza gubi od svog usporavajučeg dejstva na razmenu toplote, ako se istopljeni metal ne dovodi sa njom odmah u dodir. Ako bi izmedu stvaranja prevlake i livenja prošlo duže vreme, bila bi potrebna iz gornjih razloga debija prevlaka i osim toga mogli bi pri
tom da nastupe prekidi i pukotine na pre-vlaci. lako je iz navedenih razloga probi-tačnije da se prevlaka pravi samo toliko tanka, koliko da se izbegne stvaranje tvr-dih mesta koja rdavo utiču na kvalitet livenog komada, a debije prevlake lakše se kidaju od tanjih, ispostavilo se, da pri pri-meni postupka sa sudom za izvrtanje za unošenje istopljenog metala u prevučenu formu, man je nastupa kidanje i pomeranje prevlake usled udara metala, nego pri uno-šenju istopljenog metala pomoču jednog unatrag pokretljivog dovodnog oluka. Stoga se kod postupka za livenje sa sudom za izvrtanje mogu upotrebiti i debije prevlake.
Postupak prema pronalasku može se izvesti na razne načine i pomoču raznih sprava. Za njihovo sprovodenje prikazani su u ertežu pogodni oblici izvodenja sprava- U ertežu pretstavlja sl. 1 načrt, deli-mično dužni presek kroz formu za livenje cevi po ovom postupku. Sl. 2 pretstavlja poprečni presek po liniji 2—2 sl- 1. Sl. 3 pretstavlja dužni presek po liniji 3—3 sl. 2. Sl. 4 pretstavlja poprečni presek sličan sl. 2 sa izmenjenim nosiocima suvog, fino raspodeljenog prevlačnog materijala. Sl. 5 pretstavlja načrt oblika izvodenja rezervo-ara za prevlačni materijal prema sl. 4. Sl-6 pretstavlja šematski poprečni presek kroz drugi oblik sprave za punjenje gasnog mlaza fino raspodeljenim suvim prevlačnim materijalom.
A je oklop forme, koji ujedno služi i kao rezervoar za vodu ako se voda upotreb-Ijuje kao tečnost za hlađenje. U oklopu A nalazi se jedna obrtljiva forma B, čiji krajevi prolaze kroz čeone zidove oklopa i drže se na taj način. C je motor, koji pomoču zupčanika C’ obrče formu. D je vagon koji se može pokretati na šinama D u formi u dužinskom pravcu- E je sud za izvrtanje, koji se unosi u formu pomoču vagona D i prelazi nešto preko njenog valjkastog dela. F je jedna ručna poluga na kraju suda, koji pomoču iste može da bude pri pražnjenju izvrnut. G je protiv-teg za izjednačavanje težine napunjenog suda. H, H su konzole pričvrščene na su-du za izvrtanje E, koje su nameštene preko puta ruba, preko koga se sipa istopljeni metal i koje kao što se vidi iz sl. 1, 2 i 3 noše jedan sud I u obliku slova V, koji je tako dugačak, da se isti, kada je sud E sasvim uguran u formu, pruža po celoj dužini i nešto izvan valjkastog dela forme. J je jedna mlazna diza za transportni gas, npr. vazduh. Ta diza je pričvrščena na ru-bu suda I i vezana je sa njegovem unu-trašnošču jednim redom rupa J’, koje pro-
laze kroz mlaznu dizu i rub rezervoara. Te rupe su postavljene tako blizu jedna do druge, da gas koji iz njih izlazi praktički pretstavlja jedan ujednačeni mlaz. Da bi se osiguralo što ujednačenije strujanje ga-sa, preporučuje se da se gas u dizi J drži pod pritiskom za vreme dok struji iz ru-pa J’. To se može s jedne Strane postig-nuti na taj način, što se zbir površina iz-laznih otvora J’ pravi mnogo manji od preseka dize J, a s druge strane tako, da se gas koji dolazi dizi pod pritiskom od-govarajuči reguliše. Za praksu je prepo-ručljivo, da se uzme zbir površina izlaznih otvora upola tako veliki, kao što je ravan preseka cevi- K je jedno savitljivo črevo ili jedan savitljivi sprovod od mlazne dize J u jedan rezervoar K1 za komprimovani gas. K2 je jedan ventil za regulisanje dovoda gasa u mlaznu dizu J. L pretstavlja punjenje prevlačnog materijala.
I1 u sl. 4 i 5 pretstavlja jedan sud ili rezervoar sa vodoravnim delom P za punjenje, koje se sastoji od fino raspodeljenog suvog prevlačnog materijala. Kod tog iz-vodenja prolaze rupe za dizu J kroz us-pravni deo P suda, tako da gas prolazi preko i paralelno prema vodoravnem delu P.
Kod izmene prema sl. 6 sastoji se rezervoar za prevlačni materijal od jednog suda za izvrtanje M, koji na svome izlivnom rubu, ili blizu istog, nosi jednu mlaznu dizu j, snabdevenu rupama j1. Pomoču toga se upravlja jedan gasni mlaz ispod izliv-nog ruba suda M prema stranama forme-U slici su sud i mlazna diza naertani u položaju u kome je sud izvrnut i u kome po-činje dovod prevlačnog materijala u mlaz, dok tačkaste linije pretstavljaju normalni položaj, koga imaju sud i diza, pre no što se sud izvrne.
Pri sprovodenju postupka puni se sud za izvrtanje E (sl. 1 do 3) u povučenom položaju, t.zn. kada je izvučen iz forme, istopljenim metalom i razdeljuje se ujed-načeno jedna odmerena količina fino raspodeljenog, suvog prevlačnog materijala preko rezervoara I u obliku slova V. Vagon se zatim gura tako daleko prema formi, dok se sud E i rezervoar I ne nalaze prekoputa valjkaste unutarnje površine forme i kao što se vidi, delimično vire iz-van- Forma se ili pre ili posle uvodenja suda stavlja u obrtanje zajedno sa delovima koji se u njoj nalaze. Komprimirani vaz-duir ili neki drugi gas, sprovodi se zatim iz rezervoara K1 kroz črevo K i ventil za regulisanje K2 u dizu J i struji kroz njene rupe J1 u rezervoar I, gde uzima sobom fino raspodeljeni, suvi prevlačni materijal i
isti taloži na valjkastom delu obrčuče se forme. Nanos se vrši postupno duž površina ili traka, koje se pružaju po celoj du-žini valjkastog dela forme, tako da se stvara postepeno na celoj površini jedna prevlaka od fino raspodeljenog materijala u praktički ujednačenoj vezi i podjednake debljine. Zatim se gas zatvaranjem ventila K2 isključuje od dize J, sud za izvrtanje E izvrče se pomoču ručne poluge F i njegovo punjenje sipa se na prevučenu povr-ši-nu obrčuče se forme.
Način rada oblika izvodenja prema sl. 4 i 5 praktički je isti, dok se kod konstrukcije prema sl. 6 sud za izvrtanje za istopljeni metal i sud za izvrtanje M dodu-še pune i uvode u formu na isti način, ali se dodavanje fino raspodeljenog materijala vrši izvrtanjem suda M, koji daje svoju sadržinu gasnom mlazu izlazečem iz dize j. Tamo gde je gasni mlaz upravljen, bivaju zadržavani na svom mestu deliči fino raspodeljenog prevlačnog materijala, koji stvaraju prevlaku delimično adhezi-jom delimično usled centrifugalne sile nastale obrtanjem forme. Kod tankih prevlaka, koje se najviše upotrebljuju, postoji dovoljna adhezija izmedu zida forme i prevlake s jedne strane i između prevlač-nih deliča s druge strane, tako da prevlaka i onda dosta trajno prianja na zidu, kada se forma ne okreče-
Za postizanje najboljih rezultata, treba da se vrši nalivanje istopljenog metala na prevučenu površinu forme, što je moguče brže po stvaranju prevlake pomoču gasnog mlaza.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za izradu cevi prema po-stupku obrtnog livenja, naznačen time, što se prvo stvori na celoj valjkastoj površini forme za livenje jedna prevlaka od ne-kog fino raspodeljenog, suvog prevlačnog materijala na taj način, što se jedan gasni mlaz napunjen takvim prevlačnim ma-terijalom upravlja prema uzastopnim površinama valjkastog dela forme, dok te površine od početka do kraja ne budu prevučene; što se forma snabdevena pre-vlakom dovodi do obrtanja povoljnog za obrtno livenje, i tada istopljeni metal sipa na prevučenu površinu obrčuče se forme, da bi se stvorila cev.
2.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što napunjeni gasni mlaz ima skoro dužinu valjkastog dela forme i što se isto-vremeno upravlja prema uzastopnim površinama, koje se pružaju od jednog kraja forme do drugog kraja tog valjkastog dela forme-
3.	Postupak prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što se prevlaka nanosi pomo-ću gasnog mlaza na uzastopne površine valjkastog dela forme, a što se tako pre-vučena forma stavlja u obrtanje sa jed-nom pogodnom brzinom i što se puni u njenom valjkastom delu istopljenim meta-lom, koji se iz jednog suda koji se pruža preko večeg dela dužine forme, pomoću prevrtanja istog, dovodi skoro istovreme-no do tečenja na i duž prevučenog valjkastog dela forme.
4.	Oblik izvodenja postupka prema zahtevu 3, naznačen time, što se forma pre sipanja metala iz suda za izvrtanje stavlja u okretanje i što se snabdeva pomoču gasnog mlaza po celoj dužini njenog valjkastog dela prevlakom od fino raspodelje-nog materijala.
5.	Postupak prema zahtevu 4, naznačen time, što se prevlaka na valjkastom delu obrčuče se forme stvara pomoču jednog gasnog mlaza, čija je dužina približno ista, kao ona valjkastog dela forme.
Ad patent broj 11099