čevljar
godište XXV novembar—decembar
11-12
glasilo delovne organizacije tovarne čevljev
NAŠE ŽELJE
KVALITET I ZNANJE
■ W ■ W
trzic
Završetkom 1985. godine zavr-šava se i srednjeročno razdoblje 1980—1985. To je ujedno i vreme kada analiziramo bilanse proteklog razdoblja i priprema-mo planove, naše zadatke za na-rednu godinu i celo srednjeročno razdoblje do 1990.
Več nekoliko meseci smo u ovoj oblasti naročito aktivni. Ove aktivnosti če se odvijati sve do kraja prvog tromesečja 1986. Oce-njivanje ostvarenog je, doduše, lakše od planiranja budučeg razvoja, ali je kod ocenjivanja minulih dogadjaja naročito važno kako „čitamo“ brojke i koliko uvažavamo sva zbivanja koja su nas do toga dovela. Uveren sam da delim mišljenje večine kolektiva u pogledu ciljeva daljeg razvoja, to jest nastojanja da taj razvoj bude intenzivniji i kvali-tetniji. Kvalitet i znanje su oru-dje naših plano va i puteva za po-stizanje začrtanih ciljeva. Uspe-čemo samo ako to svaki član kolektiva shvati i prihvati i kako svoje opredeljenje i sledstveno torne se ponašao u svakodnev-nom izvršavanja poverenih mu zadataka.
Pravilnost odluke o izvozu na konvertibilno područje
Sva zbivanja u minulih pet godi-na bila su u mnogo večoj meri nego što smo planirali povezana i zavisna od dogadjaja, odnosno uslova i realizacije ekonomskih
odnosa sa inostranstvom. Zaostrena situacija kao posledica prezaduženosti zemlje, nije ni nas mimoišla. Naročito smo ose-tili svi značaj i pravilnost odluke „Peka“ u 1972 kojom smo postavili temelj dugoročnog i sta-bilnog puta izvoza obuče na konvertibilno područje. Šta je sve trebalo uraditi u proizvodnji i svim delatnostima koje obezbe-djuju odvijanje proizvodnje: dnevno prilagodjivanje proizvodnje rasploživom materija-lu, rad u produženom radnom danu, slobodnim subotama i nedelj om, traženje svih mogu-čih puteva da točka razvoja ne bi suviše zastao. Uza sve to pre-uzimali smo obaveze za duže razdoblje na osnovu očekivanih uslova a koje nismo uvek mogli u celini ispuniti. Nedostatak gornjih delova za puno koriščenje kapaciteta montažnih ode-ljenja bio je naš centralni problem sredinom proteklog sred-njeročnog razdoblja. Vrlo oštra uvozna ograničenja uzrok su što nismu zadovoljili potrebe u pogledu modernizacije i osavre-menjivanja mašinske opreme
Uskladili smo proizvodne kapacitete . . .
Za godinu koja je na izmaku, prvenstveno je bitno da smo uskladili proizvodne kapacitete izmedju gornih delova i montaže, što smo kombinacijom mo-gučih puteva izvoza i uvoza poboljšali uslove snabdevanja što
je sve zajedno omogučilo povečanje produktivnosti. Povečani izvoz i delimična promena njegove strukture i naročito u dru-gom polugodištvu povečana prodaja na domačem tržištu, dali su nam dohodovnu verifi-kaciju porasta produktivnosti. Devizne obaveze iz proteklih godina za snabdevanje proizvodnje smo ispunili a njihov teret se oseča i u ovogodišnjem dohotku. Uspeli smo uvesti nekoliko mašina i nešto opreme. Naročito nas raduje što smo montirali novi računar koji nam je jako potrebam U sklopu svega toga povečala se i vrednot ličnih dohodaka mada je tačno da svi želimo još više, ali znamo i to da moraju zavisi-ti od ostvarenog dohotka.
Moračemo se dodatno ospo-sobljavati
Otvoren i samokritični osvrt na protekla zbivanja može otkriti da postoje još izvesne unutraša-nje rezerve kao i to da dostignu-ča nisu skromna i da su rezultat racionalnog ponašanja, znanja i sposobnosti kolektiva „Peko“. Upravo je to osnova na kojoj počivaj u naši razvojni planovi. Stanje na domačem i inostra-nom tržištu če se i nadalje zaoš-travati. U takvim uslovima biče uspešniji onaj ko ostvari veči korak u oblasti kvaliteta u naj-širem smislu od materijala do proizvoda, od uloženog do vra-čenog dinara, od najjednostav-
nijeg do najsloženijeg rada. Da bismo to mogli postici, moračemo se dodatno osposobljavati za izvršavanje naših zadataka. Osvojiti nova znanja i time obogatiti več stečena, osigurati dolazak mladih i omogučiti im potrebni razvojni put za preuzi-manje odgovornih zadataka, to je put koji vodi ka željenom cilju. Skromne investicione mo-gučnosti moramo povečati sma-njivanjem zaliha i svaku inve-sticiju svestrano razmotriti. Pored modernizacije mašina i opreme, realizacija investicio-nog projekta „Loka“ je takodje bitan preduslov za nadaljnje dugoročne razvojne korake „Peka“.
Mnogo sreče, zdravlja i zadovoljstva . . .!
„Nijedan zakasneli sat se ne vrača“. Ova izreka je velika isti-na. Dakle, izvršavanje planova svake godine koje dolaze i celog srednjeročnog razdoblja zavisi več od prvih radnih sati posle novogodišnjih praznika. Ovog puta u vezi sa praznikom imamo više slobodnih dana koje treba da namenimo i priprema-ma za izvršavanje krupnih zadataka koji stoje pred nama. Mnogo sreče, zdravlja i zadovoljstva želim svim članovima radne zajednice „Peko“, našim penzionerima i svim vašim uku-čanima!
Franc Grašič, dipl. oec., predsednik KPO
ZAVRŠENA JE 1985. GODINA
GODINA
ZADOVOLJSTVA
Neka godina 1986 bude
godina zadovoljstva, uspeha i lične sreče,
godina mira i sloge medju narodima!
V—------—______________I___________________ž
ZNAČAJNO PITANJE
KAKO SE PRIPREMAMO NA IZBORE?
Za izbore u 1986. godini počeli smo se pripremati još u proleće kada smo usvojili program i pre godišnjih odmora obavili evidentiranje. U našoj Radnoj organizaciji potrebno nam je skoro hi-Ijadu delegata za delegacije skup-ština društveno-političkih i samoupravnih interesnih zajednica, članove radničkih saveta i ruko-vodstava društveno-političkih organizacija i druga delegatska tela. Da li smo evidentirali dovoljan broj mogučih kandidata? Da li ćemo moči da biramo? Da nam se i ubuduče neče dogadjati, kao često do sada, da su bez potreb-nog kvoruma sednice Zajednič-kog radničkog saveta, radničkih saveta i odbora a da se o kvorumu sednica konferencija delegacija i ne govori? Prisutna je i malodušnost.
U daljem postupku od svih predloženih treba dobiti pristanak za kandidovanje. Da li če evidentirani kandidati dati svoj pristanak? Evidentiranje još nije i kandidovanje. To je, inače, društveno priznanje pojedincu da uživa takav ugled i poseduje takve sposobnosti na osnovu kojih bi, prema mišljenju njegove sredine, mogao uspešno obavljati neku od delegatskih dužnosti. Moramo računati i na to da poj edinci neče dati svoj pristanak da ih kandidujemo. Da li je ispravno da evenditirane pre pitamo da li su voljni da preuzmu odredjenu funkciju i zaduženje? Da li čemo i u narednom mandatnom perio-du ponovo konstatovati da su delegati nezainteresovani?
Šta mogu i treba da rade društveno-političke organizacije u predizbornom postupku?
Odgovor na ovo pitanje dobili smo od Konferencije osnovnih organizacija sindikata:
Več smo više puta pisali o radu naših delegata, o njihovim delegatskim odgovornostima, njiho-voj samoupravljačkoj svesti, pasivnosti nekih delegata i o uklju-čivanju našeg sindikata u razreša-vanje problema u vezi sa nedo-voljnom zainteresovanošču svih nas-samoupravljača i upravljača društvenim sredstvima. Svima nama je poznato da u poslednjem mandatu delegati kao sa-stavni deo našeg društveno-ekonomskog i društveno-političkog života nisu u celini uspeli opravdati poverejenje svih onih koji su ih birali i verovali da če na svim nivojima našeg samo-
upravnog sistema argumentova-no prezentirati i ostvarivati naše stavove svojim aktivnim učeščem u raspravama i donošenju svih naših samoupravnih odluka. Su-više je medju delegatima bilo pri-sutno shvatanje „pa nišam valida samo ja, tu su još i drugi“?! Sta bi bilo kada bi svi tako rezonova-li?
Šta smo u sindikatu i drugim društveno-političkim organizacijama činili za to da bi oni koje smo u predkandidacionom postupku evidentirali za buduče delegate — bili bolji, aktivni ji i uspešniji? Evidentirali smo, pre svega, one koji su odista spremni da u procesu društvenog dogova-ranja i samoupravnog sporazumevanja aktivno učestvuju u us-kladjivanju interesa i donošenju odluka svojim aktivnim delovanjem i spremnošču da daju svoj doprinos razvoju efikasnijih oblika samoupravljanja. Da li smo, doista, evidentirali najbolje? Te-ško je odgovoriti na ovo pitanje, pre svega i zbog čitave armije delegata koji prema sadašnjem ure-djenju moraju biti.
O mnoštvu naših delegata svedo-či i sledeči podatak. U našoj Radnoj organizaciji za samoupravne organe moramo izabrati 238 delegata, 650 za veča Opštinske skupštine i skupštine različitih samoupravnih interesnih zajednica na nivou opštine. Ukupno 900 delegata za 980 delegatskih mesta (podaci važe samo za matičnu fa-briku u Tržiču).
Razume se da, s obzirom na ta-kvu masu delegata, može da do-dje i do manjeg osipanja, ali se društveno-političke organizacije
Martin Pohleven iz OOUR Orodjarna
u čitavom mandatnom periodu uključuju u rad i aktivnost delegacija i nastoje da podstaknu što veču aktivnost delegata. U poslednjem razdobju malo smo uradUi u torne pogledu. Kako smo se, na primer, odnosih prema delegatima koji su se svojom aktivnošču isticali i doprineli uspešnom samoupravnom odlu-čivanju? Da li smo im dali javna priznanja? Da li smo o njihovom delovanju pisali u našim glasilima i time dali podsticaj budučim delegatima za uspešnije i savesnije vršenje delegatskih dužnosti? Ov-de smo pah na ispitu kako sindikalni aktivisti tako i oni koji su konkretno odgovorni za funkcio-nisanje delegatskog sistema.
Da li ima savesnih i aktivnih delegata? Ima i to čak znatan broj. A za njihovo dalje aktivno delegatsko delovanje nismo uradih ništa drugo osim što smo ih evidentirali za nove samoupravljačke dužnosti!? Čoveku često mnogo znače i lepe reči, zahvalnost i javno priznanje. Naročito ove godine kada slavimo 35-tu godišnjicu samoupravljanja i 40-tu godišnjicu slobode, 40 godina naše soci-jalističke izgradnje, izgradnje no-vog društva, novog čoveka u našem samoupravnom socijalistič-kom društvu kada smo imali (i još imamo) brojne prilike da odamo javna priznanja svima koji su svojim konstruktivnim i aktivnim delovanjem u našem samoupravnom' društvu i žrtvovanjem svog slobodnog vremena omogučili da je delegatski sistem dobio svoje mesto u našem sva-kodnevnom životu, da odamo ta-kva priznanja ne samo onima na
Jože Košir iz OOUR Komerciala
odgovornim funkcijama o koji-ma se govori svakodnevno, nego i „običnim“, skromnim ljudima, radnicima za mašino kojima ose-čaj odgovornosti prema njihovim delegatskim dužnostima ne da mira več prema svojim mogučno-stima i sposobnostima doprinose daljem razvoju našeg samoupravnog društva.
Postoje i delegati koji svojom pa-sivnošču i neaktivnošču koče samoupravno delovanje, otežavaju rad samoupravnih organa, prou-zrukuju da sednice nemaju kvoruma, itd. I o takvim delegatima morali bismo javno govoriti i javno ih kritikovati, jer svojim nera-dom i svoj deo odgovornosti svaljuju na one koji odgovorno izvršavaju svoje samoupravljačke dužnosti i povrh toga moraju da nose još i teret neaktivnih. Kakvu ulogu u svemu torne ima-ju društveno-političke organizacije u našoj Radnoj organizaciji koje, takodje, nisu sasvim imune u odnosu na pobrojane teškoče odnosno pasivnost nekih svojih članova u izvršavanju tekučih za-dataka u osnovnim organizacijama. Društveno-političke organizacije su povremeno analizirale rad delegata i upozoravale pasivne na njihove delegatske dužnosti s glavnim ciljem da se osigura kvorum na sastancima delegacija i samoupravnih organa. Drugi cilj je bio obezbedjivanje aktiv-nog i plodotvornog delovanja delegata u delegacijama i samoupravnim organima. Stoga su društveno-političke organizacije više puta kritički razmatrale način predlaganja i koncipiranja predloga u različitim oblitima
Svetozar Rubež iz OOUR Orodjarna
r :	"	\
PROSIRENJE POSLOVA SA AFISOM
POVEČANJE
GLAVNICE
Na svom poslednjem zasedanju je Zajednički radnički savet usvojio odluku o povlačenju glavnice iz firme Afis.
Afisu prvenstveno isporučujemo obuću za izvoz koju on prodaje u zemljama Evropske ekonomske zajednice. Poslovni odnosi izmedju Peka i Afisa su se u poslednje vreme razgranali i povečali. Afis je prisutan u rešavanju teškoča snabdevanja sa privremeno uvezenim materijalima koje ugradjujemo u gotove proizvode. Ovakvi odnosi su od izuzetnog značaja za naše poslovanje.
U cilju proširivanja takvih poslovnih odnosa potrebno je povečati osnovni kapital u kojem Peko učestvuje sa 49 odsto.
GODIŠNJICA SAMOUPRAVLJANJA
OBAVEZE NIŠU NI MAT E NITI LAKE
administrativnog regulisanja po-jedinih pitanja u našem društveno-ekonomskom životu kojima su se delegati stavljali pred svršen čin uz obrazloženje da je ono što im je na sastanku predloženo jedino moguče i osnovano, da se ne može menjati i da to delegati treba da usvoje glasanjem bez „komplikovanja“. Ovakvi oblici delegatskog odluči-vanja, naravno, ne idu u prilog stimulisanja delegatskog rada i odlučivanja i njegove samou-pravljačke kreativnosti i aktivnosti.
Prilikom evidentiranja novih mo-gučih kandidata društveno-političke organizacije su bile sve-sne svih teškoča i stoga su u evidentiranje uložile mnogo truda a još više rada nas očekuje u kandi-dacionom postupku kada od kandidata treba dobiti pristanak za rad u samoupravnim organi-ma i delegacijama.
Gde su uzroci nezadovoljavaju-čeg rada delegacija i kakvi treba da budu delegati?
Ovo pitanje smo postavili aktivnim delegatima i od njih dobili sledeče odgovore:
Martin Pohleven, delegat Kulturne i Zdravstvene zajednice i predsednik Radničkog saveta OOUR-a „Orodjarna“:
„Delegati bi morali najozbiljnije da uzmu svoje dužnosti več u momentu kada potpišu izjavu o preuzimanju poverenih im odgovornosti i dužnosti koje moraju uspešno izvršavati. Medju nama su i takvi delegati koji su bili sa-
mo na jednoj sednici. Delegatova reč bi se, naravno, morala uvaža-vati a pošto se ne uvažava u dovolj noj meri a pošto se ne uvažava u dovolj noj meri zbog toga oni gube volju za rad i nisu aktivni.
Inače, medju ljudima je opšte nezadovoljstvo. Svako se zatvara u svoje četiri zida, gleda televizij u i druge ga stvari ne interesuju. Svojevremeno su ljudi bili druš-tveniji i spremniji da rade za op-štu stvar.
Jože Košir, delegat Veča udruže-nog rada u OOUR-u Komerciala: „Ističe mi dru'gi mandat. Nišam imao izostanaka. Ako preuzmeš obavezu i zaduženje onda ih treba i izvršavati. Bitno je kakav se značaj pridaje mišljenju delegata koje se, po pravilu, unese u zapisnik i potom se prepušta zabora-vu. Ako je predlog koristan tre-balo bi ga uvažavati što bi uticalo na povečanje zainteresovanosti delegata.“
Svetozar Rubež, delegat Veča udruženog rada iz OOUR-a Orodjarna:
„Naša delegacija ima više delegata a na sastancima Konferencije sam, po pravilu, sam. Neki čita-vu stvar ne uzimaju ozbiljno. Svi su upoznati sa sadržajem materi-jala, ali nema inicijative i pitanja. Delegacija bi dobro radila kada bi se svi ozbiljno odnosih prema svojim obavezama i zadacima i ne bi sve prepuštali pojedincima, to jest onima koji rade, izgovara-juči se „on če to več obaviti, jer je za to zadužen“ !
Kada slavimo različite jubileje obično se secamo nekih važnih trenutaka ili odluka. Ove godine, tačnije 11. oktobra, navršilo se 35 godina od prve sednice prvog Radničkog saveta u našoj Rad-noj organizaciji. To je bio poče-tak samoupravljanja — radnici su preuzeli upravljanje preduze-čem.
Pravo i dužnost radnika na samoupravljanje Ustav je uvrstio medju osnovna načela. Time se obezbedjuju samoupravni socija-listički društveni odnosi i društveno uredjenje koje se zasniva na vlasti radničke klase i svih radnih ljudi. Osnovu čini društveno-ekonomski položaj radnog čove-ka koji mu omogučuje da neposredno i ravnopravno odlučuje o svom radu, uslovima i rezultati-ma rada, o svojim i zajedničkim interesima i u usmeravanju druš-tvenog razvoja — vrši vlast i upravlja drugim društvenim poslovilna.
Prilikom pregleda spiska članova prvog Radničkog saveta naše fa-brike utvrdili smo da je „generacija“ radnika koja je trasirala put samoupravljanju u našem kolektivu več napustila Radnu organi-zaciju. Mladje generacije su pre-uzele rad, načela samoupravljanja i nastojanje za njegovo što uspešnije delovanje.
Parole o samoupravljanju su ostale ali su se promenili i menja-ju uslovi života i rada pa i sami ljudi. Sve to traži stalno nove me-
re, nove pristupe i ideje pre svega u donošenju odluka bitnih za op-stanak i prosperitetni razvoj Rad-ne organizacije a time i za obe-zbedjivanje uslova za životni standard, mogučnosti za zapoš-ljavanje i zaradu nama, našoj deci i kasnijim pokolenjima.
Morah bismo u večoj meri uvažavati da je samoupravno odlučiva-nje od bitnog značaja. Upravo se nalazimo pred izborima za organe upravljanja i delegacije. Moramo se potruditi da odlučivanje poverimo onim našim saradnici-ma koji če naše poverenje oprav-dati svojim znanjem, principjel-nošču i delovanjem i na najbolji moguči način usmeravati rad i život naše Radne organizacije. No-voizabrani članovi moraju, pre svega, imati na umu da obaveze koje su preuzeli nisu ni male niti lake.
Samoupravljanje se ne svodi samo na odlučivanje u organima upravljanja. Odluke o najvažni-jim stvarima donosimo svi i svako od nas — neposredno svojom aktivnošču i učeščem u odlučiva-nju na zboru radnika, na referendumu, davanjem inicijativa i predloga za otklanjanje uočenih slabosti i za efikasnije rešavanje po-jedinih problema.
Doista nam pravo na samoupravljanje daje ogromne mogučnosti koje često ne znamo na pravi način i efikasno upotrebiti. Nismo dovoljno svesni svojih odgovornosti i prečesto ih „prenosi-mo“ na druge.
Ugradena spornen ploća na ula/u u fabriku
PLANIRAMO . . .
ŠTA ZNAČI OSVAJANJE PLANSKIH SMERNICA
Na referendumu u decembru izjašnjavačemo se o usvajanju Zajedničkih osnova planova za naredno srednjeročno razdoblje. Donošenjem tih planova utvrdi-ćemo osnovne smernice i zadatke za razdoblje 1986-1990. Pri tome polazimo od Dugoročnog plana razvoja „Peka“ za razdoblje do 2.000-te. Zbog promenljivih uslova privredjivanja, planske smernice za dugoročno razdoblje ne mogu biti konkretne. Stoge planske ciljeve utvrdjene za duže razdoblje moramo kontinuirano dopunjavati odnosno prilagodja-vati novonastalim uslovima i okoinostima.
Usvajanje planskih smernica zna-či ujedno i preuzimanje obaveze za njihovo ostvarivanje. Svako, naime, preuzima svoj deo oba veza i zadataka i njihovim izvršava-njem daje svoj doprinos defini-tivnom koncipiranju planskih dokumenata. U našim planovima smo zapisali i usvojili da čemo ostvarivati planirane ciljeve razvoja, razvijat i jačati samoupravljanje, obezbedjivati jednake polazne uslove za sticanje dohot-ka u OOUR-ima, itd. Ovakvi medjusobni odnosi pozitivno če uticati na rezultate cele Radne organizacije. Stoga čemo ih usavr-šavati i dopunjavati!
Kako smo začrtali planske ciljeve o OOUR-u Orodjarna, razgova-rali smo sa inženjirom Ivanom Zaplotnikom, rukovodiocem tog OOUR-a:
Šta kaže Ivan Zaplotnik?
„Mnogo je razloga koji diktiraju dalji intenzivni razvoj proizvodnje alata i ostalog programa. Sa-dašnje prostorna utesnjenost onemogučuje normalno odvijanje proizvodnje. Alatnica če se širiti u pogledu kvaliteta a u pogledu obima samo toliko koliko čemo proizvoda i usluge moči i prodati. Nastojačemo da razvoj bu-de što kvalitetniji. Klasične maši-ne čemo zameniti mašinama sa numeričkim upravljanjem. Neki su, naravno, u razvoju ispred nas, a neki iza nas. Spadamo me-dju deset največih u Sloveniji. U ovom pogledu ostvaren je zavi-dan napredak. Inače, ne osavre-menjivanje i modernizacij u primorava nas ako nista drugo ono več i samo vreme. Uskoro se klasične mašine neče moči nabaviti, jer se jednostavno više neče proizvodih. Sa nedolazečom proble-matikom treba se pre suočiti. Razvoj smo dugoročno planirali.
Ostvarili smo samo razvoj proizvodnih kadrova, a ostalo smo unekoliko zanemarili. U nastu-pajučem srednjeročnem razdobl-ju ovi bi kadrovi, naravno, morali da daju sve od sebe. Sa 110 radnika došli samo na 178. To je kvalifikovani kadar zahvaljajuči kojima se povečava in obrazovni nivo kolektiva. Postoji velik interes za takve profile. U našom ra-du je prisutna i inovativnost, odnosno mora biti prisutna. Novosti se morajo pratiti, jer u protiv-nom nema napretka. Za nas je, na primer, inovacija ulivanje alu-minijuma. „Ukradeno“ očima preneli smo u proizvodnju. Legu-re od cinka bile su preteške pa smo prešli na ulivanje aluminij u-ma. Sami izradjujemo i alate za c vikanj e i da i ne govorimo o mnogim manjim i večim rezervnim delovima koje smo donedavno uvozili. Organizaciono smo se delimično sredili. Više od polovi-ne rada se meri i u ovoj oblasti smo počeli, u stvari, od nule. Još do pre pet godina svi radovi su bili režijski. Tehničkog kadra za pripremu rada imamo znatno manje nego u sorodnim alatnica-ma. Na primer, u prosečnoj slo-venačkoj alatnici na 8 radnika dolazi jedan konstruktor.
A šta kaže Anton Kralj?
Za OOUR Gumoplast na pitanje o planskim ciljevima odgovara rukovodilac OOUR-a Anton Kralj:
„Za srednjeročno razdoblje do 1990 planiramo redovnu delat-nost, to jest proizvodnju sastav-nih delova iz gume i plastike za proizvodnju obuče.
■ Proizvodnja gumenih djonova i ploča još je u velikoj meri klasika-vulkaniziranje u presa-ma. Pred kraj srednjeročnog razdoblja čemo deo proizvodnje preorijentisati na uštrcavanje (brizganje) gumenih djonova. Time če se poboljšati radni uslovi, smanjiti potrošnja materijah i povečati produktivnost. U teh-ničkom pogledu več smo proširili proizvodnju ploča za montažne djonove, ali investiciju ne može-mo realizovati zbog prostorne skučenosti. Trebalo bi da ubudu-če raj rad obavljaju mašine za ce-panje ploča, brušenje i bojenje. Kod osvajanja proizvodnje ,.micro poro“ gume još se susrečemo sa teškočama koje u narednom periodu moramo dovesti do redovne proizvodnje. U to proširi-vanje mora se uključiti i
razvojno-pripremni sektor i istra-živačke jedinice. Deo ručnog rada na bojenju djonova i peta za-meničemo automatskim mašinama.
Deo proizvodnje u plastici i nadalje če biti namenjenm sastav-nim delovima (pete, potpetnice i TR djonovi), a ostali deo za proizvodnju tehničkih artikala. To su, pre svega, telefonski aparati familije ETA 80. U vezi sa prera-dom plastičnih masa razmišljamo još o brizganju unutrašnjih delova i tražimo kooperante za teh-ničke artikle. Predvidjamo razvoj pre svega u oblasti obučar-ske industrije.
Ciljeve koje planiramo moči čemo postiči kvalitetnim radom, modernizacijom tehnologije, za-menom nekih materijah, mašina i opreme koja je u nekim odelje-njima več zastarela i dotrajala. Uz porast zaposlenih za 0,7 odsto moramo nastojati da povečamo produktivnost i kvalitet rada bo-ljom organizacijom proizvodnje,
Rukovodilac OOUR Orodjarna Ivan Zaplotnik
poboljšanjem radne discipline i modernijom tehnologijom. Prostorna skučenost je za nas vrlo ozbiljan problem. Proširenje neče biti moguče pre realizacije prve faze Loke (skladište). Posle preseljenja skladišta u Loku predvidjamo i samoupravno reorganizacij u, to jest udruživanje OOUR-a PUR i Gumoplasta u jedno osnovnu organizaciju.
U oblasti obrazovanja brinuče-mo se o što boljoj kadrovskoj strukturi u OOUR-u. To čemo postiči štipendiranjem, pravilnim rasporedom stručnjaka i odgova-rajučim nagradjivanjem.
Ovo su okvirni ciljevi srednjeročnog i dugoročnog razvoja OOUR-a Gumoplast. Upotpu-njavačemo ih godišnjim poslovnim sporazumima. Moramo se pobrinuti da dohodak i akumulacija budu što veči, a time i odgo-varajuči lični dohod.“
O planskih ciljevima drugih OÖUR-a razgovaračemo u sledečim brojevima!
Rukovodilac OOUR Gumoplast Anton Kralj
Komisija za pripremu planskih dokumenata dala je u raspravu Načrt Zajed-ničkih osnova plana za srednjeročno razdoblje 1986—199(1
POVODOM STARTA
PLANIRANJE CILJEV A
Na izmaku za srednjeročno plansko razdoblje koje če nam po mnogo čemu još dugo ostati u pamčenju. Time što čemo sa no-vom godinom započeti novo srednjeročno plansko razdoblje, nečemo u svakodnevnim zbiva-njim doživljavati nešto izuzetno uzbudljivo, problemi i naši napori za reševanje problema pratiče nas sličnim intenzitetom, život če nas onespokojavati i radovati či-tavim spektrom boje i nijansi. Uprkos, rečenom, za nas, radni-ke „Peka“, biče vrlo korisno da sagledamo kako smo se uspešno odnosno neuspešno ponašali u datom prostoru, kako smo pri-vredjivaii društvenim sredstvima.
Nalazi su dragocena dodatna informacija za planiranje našeg rada u narednim godinama. Tačno je da smo iz obračunskog ra-zdoblja u razdoblje utvrdjivali te-škoče i greške i otklanjali koliko je to bilo moguče. Naročito nam je na početku razdoblja glavo-bolju zadavao nedostatak deviza
Bolje snabdevenost, bolja ponu-da i sveopšte veče zalaganje — to su uslovi koji omogučuju bolju prodaju. Sve je to ove godine pri-sutno u našem OOURu Prodajna mreža pa zato i rezultati nisu izostali. To najbolje ilustruje po-datak da smo u našim prodavni-cama prema bankarskom inkasu na dan 14. novembra ostvarili promet u višini preko hiljadu starih milijardi dinara što je, svaka-ko, svojevrsni rekord.
Možda če neko reči da je tome najviše doprinela inflacija odno-
stima odmeravali koja je od poslovnih odluka povoljnjija. Oni koji ekstremno pesimistički oce-njuju stanje treba da uvažavaju ovu istinu. Nije na mestu natpro-sečni u našoj sredini. Plod su nas svih, dostignuče celog „Peka“. Upravo povezanost osnovnih organizacija i drugih delova Radne organizacije, čine osnovu, faktor i svakako uslov za ostvarene uspehe i dobar rad ubuduče. To se naglašava i u Zajedničkim osnovama za naš rad u razdobij u 1986-1990. Drugi vrlo značajan zadatak jeste proizvodih kvalitet-nu, modnu kožnu obuču za izvoz i za domače tržište. Izvozu če biti namenjen veči deo proizvedenih pari, pre svega za izvoz na zapad-na tržišta.
sno više cene. Medjutim, to je samo delimično tačno. U našim prodavnicama je u prvih deset ovogodišnjih meseci ostvarena u proseku za 66 osto viša prodajna cena za prodati par obuče a stvarna prodaja do dana rekorda bila je viša za 81 odsto što svedo-či da je prodaja bila bitno viša mada su cene delimično oteževale prodaju zbog pada kupovne moči.
Kada je več reč o prodaj noj mreži neče biti naodmet da navedemo i neke druge podatke karakteristične za poslovanje u ovoj
za nabavku potrebnih materijaia u sredinom razdoblja osetili smo svu težinu nedostatka gornjih delova. Teškoče u snabdevanju uti-cale su na izvršavanje preuzetih obaveza isporuka. U stvari, na-brojane teškoče su u večoj ili ma-njoj meri opterečivale Citavo minulo srednjeročno razdoblje.
Teško je realno oceniti ostvarene rezultate
Zbog nerešenih pitanja u oblasti cena i visoke stope inflacije vrlo je teško realno oceniti ostvarene rezultete. Cesto smo u tako nejasnim in nepredvidljivim okolno-Naša orijentacija...
Za izradu kvalitetne obuče potrebni su nam kvalitetni sastavni delovi, alati za izradu sastavnih
godini. Do 14. novembra ostvarena prodaja (1000 milijardi st. din) je za 53 odsto više nego u ce-loj prošloj godini i za 12 odsto premašuje planiranu prodaju za čelu ovu godinu. Prodavnice Šoštanj, Beltinci, Dimitrovgrad, Ljubljana V., Portorož, Zenica, Hrastnik, Kragujevaca II., Aran-djelovac, Banja Luka I., Bled, Bor, Titovo Velenje, Piran i Tržič-Deteljica svoje pianove su ispunile več do 25. oktobra a još više ih je godišnji plan ostvario u novembru o čemu čemo imati potpune podatke krajem meseca. I zalihe u prodavnicama daju po-voljnu sliku i znatno su niže nego prošle godine. Doduše, prema vrednosti su za 29 odsto više nego u istom razdoblju prošle godine, a kada se ima u vidu da je proseč-na prodajna cea za svaki par na zalihi viša za 60 odsto nego u prošloj godini, slobodno se može reči da su zalihe po količini bitno niže i to za 19 odsto.
Sva pomenuta kretanja če svakako vrlo pozitivno uticah na ukupne rezultate naše Radne organizacije. To znači da se svi moramo zalagati da bismo i u budu-če omogučili našim prodavnicama što bolju snabdevanost i što bolju ponudu što znači bogatiji asortiman modne i kvalitetne obuče da bismo ponovili ili čak ostvarili i još bolje rezultate.
Janez Kališnik
delova, dobro posluživane maši-na, konstantno snabdevanje energijom. Usvajajuči orijentaci-ju na proizvodnju modne, kvalitetne obuče orijentisali smo se i ne odgovarajuči porast i razvoj pomenutih delova proizvodnog procesa „Peka“. U najužoj vezi sa kvalitetom su, svakako, naša radna sposobnost, znanje i inovativnost.
Bez stalnog usavršavanja nečemo biti sposobni pratiti tehnološke novosti u svetu a kamo li da ih sustignemo. Kvalitet i tehnološki napredak usko su povezani sa potrebnim obnavljanjem opreme i poboljšanjem radne sredine. Investicionim namrama, opredeljenim u Zajedničkim osnovama, s obzirom na vreme u kome živimo, prevideli smo vrlo ambiciozna, ali neophodna ulaganja. Te-kuča obnova opreme, izgradnja novih prostorija Osnovne organizacije „Obutev“ i skladiščnih prostora u industrijskoj zoni, paralelno reševanje energetskih izvora, razvoj alatnice, prodajnih kapaciteta, zaokruživanje kapaciteta za izradu gornjih delova itd., — to su samo neki investici-oni orasi s kojima čemo se bak-ljati u narednih pet godina.
U prvom planu: odricanje, rad i kvalitet
Naše zajedničke osnove bile bi neadekvatno koncipirane bez na-glašavanja rasta i razvoja i povečanja sposobnosti svih sastavnih delova poslovodnog procesa „Peka“. Do višeg znanja i novih iskustava ne može se stiči kraljevskim putem, nego odricanjem, radom i naporima. Ozbiljnu sla-bos u dosadašnjem poslovanju predstavljao je i nerazradjeni i tehnološki zastareo informativni sistem. U novo srednjeročno razdoblje ulazimo sa novim raču-narom koji če nam uz stručno ponašanje omogučiti radikalno poboljšanje kontrole nad poslovnim dogadjajima i time efikasnije odlučivanje.
Time če biti ispunjeni osnovni uslovi za organizaciju komplek-snog informativnog sistema u Radnoj organizaciji.
Naš optimizam...
Predstoječe srednjeročno plansko razdoblje če, svakako, biti vrlo teško. Naš optimizam mora-ju da učvrščuju predpostavke i prednosti koje smo stvorili u dosadašnjem poslovanju i rešenost da aktiviramo i preostale naše rezerve koje nisu male. U razma-tranju Zajedničkih osnova potrebno je da upozorimo i na mo-gučnosti koje smo do sada zapostavljali odnosno predvidjeli! Edvard Košnjak, dipl.inž. član KPO
U OOUK-u Orodjarna proizvode alate /a M) Republiko. Razgovori o povečanju i trajniji saradnji vodjeni so ovih dana kada su nas poselili predstavnici iz URN. Alatuičari su pripreniili izbor svojih proizvoda i računaju na nove porudžhine.
VEST IZ OOUR-A PRODAJNA MREŽA
HILJADU STARIH MILIJARDI
SAVEZNO PROIZVODNO-RADNO TAKMIČENJE
POBEDA ZA ROMANA
SU dece Savezno takmičenje odr-žaće se u Kanjiži.
Roman Tadl, pobednik u modeliranju muške obuće, kaže o tak-mičenju.
„Takmičenje je trajalo dva dana. Prvog dana teorijski deo. Reša-vali smo testove iz struke i samoupravljanja. Moram reči da su pitanja bila lose prevedena što znači da ih nije prevodio struč-njak. Drugog dana održan je praktični deo takmičenja. Za tri sata trebalo je napraviti model prema vlastitoj kreaciji, to jest kompletne izrade sve do modela za gornju kožu i model izrezati. Drugi model je trebalo nacrtati prema uzroku sa što manjim od-stupanjem od originala“. Najmanje odstupanje i prema oceni žirije naj bolj i model prema vlastitom izboru, doneo je Romanu prvo mesto i pobedu. Čestitamo!
Od 17. do 19. oktobra u Fabrici o buče „Beograd“ u Zemunu, održano je Savezno proizvodno-radno takmičenje rudnika obu-čarske industrije na kome su učestvovaii najbolji odnosno pr-voplasirani na republičkim tak-mičenjima. Republiško takmičenje je održano u septembru u na-šoj Radnoj organizaciji. U tak-mičenju za žensku obuču naši radnici nisu učestvovaii mada su na repubiičkom takmičenju po-bedili.
Vreme brzo odmiče. Tek što smo pre dve godine održali konferen-cije sindikata i več treba da ih po-novo držimo. Ocena rada u torn razdobij u aktuelan je zadatak i dobro če doči da osvežimo doga-djaje kojih je, takvih i drugačijih, bilo na pretek.
U centrali „Mreže“ i svim poslov-nicama več smo organizovali konferencije. Svaka poslovnica kao sindikalna grupa dobila je za raspravu dosta opširan materijal o poslovnim zbivanjima u razma-tranom razdoblju, opštem druš-tvenom standardu i aktivnostima u toj oblasti, o obrazovanju uz rad, organizovanosti samog sindikata koje je specifično u pro-dajnoj mreži, itd.
Posebno treba istači da je organi-zovano letovanje naši radnika u vlastitim kamp-prikolicama bilo jedna od najuspešnijih akcija u našem delovanju jer je ove godine u 10 prikolica letovalo 74 radnika koji su zajedno sa članovima porodice u njima imali oko 3100 nočenja.
Zabeleženi su lepi rezultati i u obrazovanju uz rad jer smo u obe godine organizovali seminare za novoprimljene pomočnike i prve pomočnike i seminar za sve poslovodje.
Bila je vrlo aktivna i samopomoč. Za dve godine povoljno smo rešili svih 575 molbi. Zajmo-vi su odobravam u višini do
10.000	dinara a ubuduče, uz je-dinstvenu članarinu, močiče i do
20.000	dinara.
Za uspešno delovanje zasluga pripada, pre svega Izvršnom odboru na čijem je čelu predsednik Miha Rožič. Agilni članovi naše
Ekupu za mušku obuču sačinja-vali si naši radnici: Roman Tadl — modeliranje, Franc Jerman — sečenje gornjih delova, Majda Brumen i Marija Selak — šivanje gornjih delova, Vinko Šparovec in Vlado Sedej — montaža i šef ekipe Marjeta Maetič. U ekipi je učestvovao još i Srečko Ajtnik iz Fabrike kože Slovenj Gradec.
U ekipi za izradu ženske obuče učestovali su radnici iz Alpine i
Osnovne organizacije Marta Srna i Miha Rožič su za svoj rad dobili srebrni znak Saveza sindikata Slovenije što je ujedno priznanje i celoj „Mreži“.
Uz povoljnu ocenu dosadašnjeg rada, zaželeli su uspešan i plodan rad i novoizabranom Izvršnom odboru i njegovom novom predsedniku Klaudiju Puharu. Povoljno je ocenjena i činjenica što se predsednik naše organizacije u dva mandata Miha Rožič našao u užem izboru kandidata za novog predsednika Konferencije sindikata naše Radne organizacije. Konferenciju smo završili u pri-jatnom raspoloženju drugarskog susreta.
Karel Zajc
Učesnici „muške ekipe“ —
Planike. Zauzeli su sedmo mesto. „Muška ekipa“ je osvojila treče, a u modeliranju pobedio je Roman Tadl.
Slovenačku ekipu je predvodio sekretar Republičkog odbora radnika kožarske i kožarsko-preradjivačke industrije Slovenije Jože Miklič. Takmičari iz Slovenije doputovali su u Zemun tek u ranim jutarnjim satima. Posle nekoli ko sati spavanja morali su na takmičenje i nisu imali vremena za odmor. Organizacija takmičenja je bila odlična, takodje, i uslovi. U Fabrici „Beograd“ su se potrudili i sve su dobro organizovali.
S obzirom na izvesne prednosti koje pruža domači teren, najviše prvih mesta osvojili su takmičari iz Srbije. Naši ističu da im zlatna medalja ne bi izmakla kada bi-smo i u nas pridavali takav značaj takmičenju kao u susednim republikama koje takmičare mo-tivišu i svaku osvojenu medalju nagradjuju novčanim nagradama. Takmičari dobijaju dopust za pripreme, neki po više dana i slično.
Po povratku naši su pripremili predloge za izmene Pravilnika o takmičenju. Dostaviče ih Repubiičkom odboru sindikata koji če morati da obezbedi bolju organizacij u i pravo vremeni dolazak takmičara.
Roman Tadl, obednik u modeliranju muške obuče
naši saradniei. Čestitamo im na uspehu!
SINDIKAT U „MREZI“
ŠTA JE TREBA ISTAČI
U Ormožu polpi^an je ratini dogovor . . .
KAKO SE PRIPREMAMO NA IZBORE?
MOREĆEMO SE LATITI
Izbori su svakim danom sve bližl. Evidentiranje smo završili i sada je u toku kandidovanje. Nastavljamo razgovore sa delegatima o torne kakav je odnosno i kakav bi trebalo da izgleda delegatski si-
stem u praksi i o pripremama na izbore u Benediktu i Ormožu.
Marta Breznik kaže:
I u nas su u toku pripreme za 'izbore. Prvi put ćemo birati delegate u samoupravne organe, Vece udruženog rada i skupštine sa-
ziarla Breznik, evidentirani kandidat za predsednika Osnovne organizacije sindikata u pogonu Ormož
Vladimir Dokl. predsednik Osnovne organizacije sindikata Benediki
\
PLAKETA ORMOŽA
Skupština Opštine Ormož dodelila je našoj Radnoj organizaciji
PLAKETU ORMOŽA
U pogonu Ormož, koji smo otvorili ove godine, zaposlenje je našlo 140 radnika Opštine Ormož. Več naredne godine u pogonu če raditi dvostruko više radnika. Po broju zaposlenih taj pogon če biti na čet vrtom mestu u Opštini.
v_____________________________________________J
KAKO SMO GAZDOVALI?
Završena je letnja sezona godiš-njih odmora. Našu opremu za letovanje smo pospremili. Sada ka-da su nam poznati svi podaci-troškovi, stanje prikolica i opreme, možemo kritički oceniti ga-zdovanje u minuloj sezoni.
Kapacitete za odmor predstavljalo je 20 prikolica sa po 4 do 5 le-žišta. Opremu su sačinjavali predmeti potrebni za takav oblik letovanja.
POSLA
moupravnih interesnih zajednica. Pošto se medju sobom još ne po-znajemo, evidentiranje smo oba-vili pomoču prethodnih razgovora. Uskoro če se videti da li smo u torne i uspeli. Moračemo se latiti rada i bolje se medjusobno upo-znati.
A Vladimir Dokl misli ovako: Još sredjujemo osnovnu delat-nost. Neki mladi još nisu dovolj-no osveščeni, naročito oni koji-ma je ovo prvo zaposlenje. U celini nedostaje nam privrženost kolektivu. Kada to postignemo biče nam lakše.
Nismo daleko odmakli od počet-ka pa i stoga imamo još teškoča. Nemarno dovolj no iskustva u ra-du u društveno-političkim organizacijama i samoupravljanju. Medjutim, zajedničkim snagama obavili smo predizborne zadatke. Evidentirali smo kandidate za dve udružene delegacije za samoupravne interesne zajednice i osnovnu delegaciju za Veče udruženog rada.
Mada naša Osnovna organizacija deluje tek jednu godinu postavili smo sebi ambiciozne ciljeve i možemo se več i pohvaliti. Uključu-jemo se u Mesnu zajednicu, za-jedno sa školom pripremamo programe za proslave i slične akcije. Nastojimo da razvijemo što plodniju saradnju. Večina radnika je iz Mesne zajednice Benedikt stoga možemo reči da je ovo doi-sta pogon naš i svih meštana. Ne treba da se bavimo zimnicom jer smo u večini mladi i još nemarno briga oko nabavki. Najvažniji je zadatak sindikata poboljšanje kvaliteta naših proizvoda.
Objekti su bili osposobljeni za letovanje od 1. maja do sredine septembra a u banjama do 15. oktobra. Kapaciteti nisu bili pot-puno iskoriščeni u junu i septembru.
Kroz njih je prošlo ukupno 179 porodica različitih godišnjeod-moraca — najmanje 6 i najviše 14 na pojedinu jedinicu.
Kod takve cirkulacije korisnika objekti i oprema su bili jako op-terečeni pa je i zbog konstrukcijskih nedostataka dolazilo do oštečenja i kvarova. Od svih korisnika traži se da paze i imaju izoštren smisao za red i čistoču i snalažljivost kod upotrebe. Pregled opreme i zabeležeka u knjigama u prikolicama govore o znatnom poboljšanju odnosa prema ovim objektima. Za veči-nu korisnika može se reči da su objekte pravilno koristili i ostavili u očekivanom stanju. U knjigama smo pročitali vrlo korisne informacije i predloge za poboljšanje standarda objekata. Moramo napomenuti da nije bile zadovo-ljavajuče obaveštavanje odgova-rajuče službe o nedostacima i nastalim kvarovima. A takve informacije su vrlo značajne za kasni-je korisnike i za one koji objekte održavaju.
Obračun troškova pokazuje da smo ukupno potrošili oko 6 mili-ona dinara. Ova sredstva smo udružili u SSP zajedno sa doprinosom korisnika objekata i OO sindikata. Za investicije u nove objekte i poboljšanje opreme upotrebili smo 3.700.000 dinara a ostalo su pogonski troškovi prikolica.
Do naredne sezone otkloničemo nedostatke i kvarove. Izvršičemo i izvesni prerazmeštaj po auto-kampovima. Objekte čemo dovolj no rano postaviti da bismo iskoristili što bolje lokacije. Stanje u autokampovima se po-lako poboljšava, mada imamo osečaj da smo kao sindikalni gosti još uvek ograničeni kod izbora povoljnijih lokacija.
U narednom razdobij u vero vatno čemo uspeti da postepeno povečamo broj objekata za odmor. U početku prvenstveno čemo povečati broj montažnih kapaciteta u banjškim krajevima. Za veča ulaganja u vlastite objekte neče-mo, verovatno, moči prikupiti dovoljno sredstava bez izdatnijeg udruživanja na račun drugih ugodnosti-uključujuči i doprinos iz ličnih dohodaka.
Lojze Hostnik
ODGOVARAMO NA PITANJE:
ŠTA JE SA PRODAVAONICOM
„GLOBUS“?
U vezi sa našom prodavnicom u robnoj kući „Globus“ u Kranju širile su se i još se šire razne vesti. Cilj je ove informacije da pravilno i objektivno informišemo članove našeg radnog kolektiva o stvarnim dogadjajima.
Naša prodavnica u „Globusu“ posluje od 1970. godine naova-mo kada je „Globus“ osnovan. Vlasnici „Globusa“ su trgovinske organizacije Kokra, Merkur i Živila iz Kranja. Mi smo naš poslovni prostor unajmili od Kokre. Ugovor o zakupu ističe 31.12.1985. godine. Kokra nam je zakup otkazala i nije htela da ga produži. Više od godinu dana danas smo se sa Kokrom dogova-rali da bismo našli obostrano pri-hvatljivo rešenje i da bi prodavnica i nadalje mogla da posluje. Pristali smo čak i na to da prodavnica deluje pod okriljem Kokre a prodaje našu robu, to jest u vidu komisijske prodaje ali pod uslovom da Kokra preuzme svo osoblje prodavnice koje naš način poslovanja dobro poznaje i kojima bismo zalihe mogli poveriti. Medjutim, obde je zapelo. Svi zaposleni su izjavili da žele ostati radnici „Peka“ i da ni pod kakvim uslovima neće da predju u radni odnos sa Kokrom, a što je Kokra tražila.
Uprkos traženju zajedničkog re-šenja na sastanku u Privrednoj
komori za Gorenjsku i kor predsednika Izvršnog veča Skupštine opštine Kranj do sporazuma nije došlo zbog nepopustljivosti Kokre. Svi su izgledi da čemo „Globus“ morati napustiti, ali postoji mogučnost da uskoro problem ipak rešimo. Preduzeče Merkur iz Kranja nudi nam u zakup svoje prostorije nedleko Globusa u Kranju koje se mogu preurediti u odgo varaj uči trgovački lokal. Moguča površina je veča nego u Globusu samo je treba adekvatno urediti. Naš Biro več priprema piano ve. Treba priba viti sve potrebne dozvole, obaviti potrebne radove pa če opet naša prodavnica delovati. Pobrinučemo se da se sve to obavi u što kračem roku. Nedavno so, doduše, Kokri ponudili mogučnost da još jed-nom pokušamo da se dogovorimo što nam je inače savetovao još i predsednik Izvršnog veča Skupštine občine Kranj. Pre sve-ga zato jer u Kranju predvidjaju da če kroz par godina graditi trgovački centar. Želeli bi da učes-tvujemo kao sulagači i na taj način dodjemo do vlastitog prostora a da do tada poslujemo u „Globusu“. To bi za nas bilo najbolje i trajno rešenje, ali „platno i makaze“ su u rukama Kokre i samo do nje zavisi kakvi če biti naši buduči medjusobni odnosi.
Janez Kališnik
PRIZNANJE _3. LISTOPAD“ PRIMIO
DRAGUTIN ŠTIMAC
Ovogodišnji dobitnik najvišeg priznanja Opštine Ludberg „3. LISTOPAD“ je Dragutin Šti-mac, nadmajstor u šivaoni 582. Dragutin je priznanje dobio za višegodišnji rad u samoupravnim organima i društveno-političkim organizacijama u OOUR-u.
Njegova šivaona postiže dobre radne rezultate. U proteklom takmičenju radnih jedinica zau-zela je prvo mesto. Slično takmi-čenje su organizovali i u jesenskim mesečima pošto takve akcije znatno doprinose poboljšanju kvalitete.
Raduje se priznanju koje uzima kao podsticaj za dobar rad.
Prodavnica u Osijeku prostorno nije velika. Za 1987 predvidjeno je prošire-nje na prvom spralu. Stan na spratti je več »(kupljen.
rim i K SITTE GLAVU
Osječki list je u broju od 23. oktobra objavio članak o prodaji obuče u Osijeku. Na prvo mesto stavlja prodavnicu „Peko“ koja dnevno prodaje od 270 do 320 pari razne obuče. U članku se konstatuje da je u našoj prodav-
IZ BUDUČNOSTI .
niči 70 modela muške, 110 ženske i 65 dječje obuče. Konstatuje se i to da je ta obuča iz kože, moderna i zbog toga i skupa, ali da se uprkos torne dobro prodaje pošto stanovnici Osijeka najradje kupuju kvalitetnu obuču.
STA EMA NOVO?
Četrnaestog oktobra počela je školska godina za 50 radnika drugog i trečeg godišta koji se školuju uz rad na III. stepenu srednjeg usmere-nog obrazovanja. Još je u toku akcija za upis u prvu godinu. Priprema se i akcija za prekvalifikaciju onih koji su završili druge smerove i u svojoj struci nisu dobili zaposlenje. Oni koji uspešno savladaju posebno pripremljene programe iz stručnih predmeta dobiče prekvalifikaci-ju.
Služba zaštite na radu počela je pratiti i vršiti premeštaje onih radnika koji su na svom radnom mestu imali više od jedne povrede.
Svaka radna jedinica ima tročlanu komisiju za kontrolu izostanaka s posla zbog bolovanja. Na predlog Kadrovske službe ili Službe za zašti-tu na radu kontrolišu se bolesnici sa takvim obolenjima za koje se može reči da jesu i nisu bolesni. O svojim nalazima Komisija referiše na sednicama samoupravnih organa.
U pogonu društvene ishrane su za zimnicu obezbedili 25 tona krompi-ra, 3 tone luka, 3500 kg pasulja i oko 2000 kg kiselog kupusa. Za ku-vanje koriste svinjsku mast koju sami pripremaju iz svinjskih polutki.
Priprema mesa za smr/avanje
OBRAZOVANJE
IN MEMORIAM
MIRA
MATOVIČ
Prerano, usred mladalačkih go-dina, morala je da nas napusti naša draga Mira. Još kao vrlo mlada devojka došla si u Tržič u potrazi za radom i hlebom.
Tržič i „Peko“ postali su Tvoj novi dom. Stvorila si porodicu, bila deo nas, deo našeg svakod-nevnog rada i života. Cenili smo Te jer si bila marljiva, dru-željubiva, savesna. Na žalost, smrt ne bira. Uzela je Tvoj mladi život.
Sačuvačemo Te u trajnom i le-pom sečanju. Tvojoj porodici šaljemo iskreno saučešče.
Radnice 512/5
ČESTITKA
RUDOLFU
Rudolf Petrinšak iz prodavnice Osijek uspešno je završio školu za tr govačkog poslovodju kod Trgovačkog školskog centra u Osijeku.
Čestitamo!
------------------------------------------------------------\
PRIZNANJE
Povodom jubileja osnivanja, Radnički savet tekstilne fabrike „Viteks“, Visoko, dodelio je našoj Radnoj organizaciji priznanje za višegodišnju uspešnu poslovnu saradnju.
V________________________________________________________________)
Završavamo jednu od najtežih poslovnih godina. Najtežih u smislu uslova poslovanja, galopirajučeg porasta cena, nesredje-nosti tržišta, sve lošije poslovnosti. Može-mo slobodno reči i sve manjeg poštovanja propisa i dobrih poslovnih običaja.
Naša OOUR Mreža je sve te teškoče teku-če pratila i sudeči prema rezultatima uspešno se s njima hvatala ukoštac. Ovu godi-nu završavamo sa povečanjem prodaje po obimu za 5 odsto i po vrednosti za preko 80 odsto. Kod toga uspeli smo zalihe sma-njiti po količini za 25 odsto i bitno povečati koeficijent obrtanja zaliha. Sa postignutim možemo biti zadovoljni naročito i zato jer opšti podaci govore da je u ostaloj privredi bilo upravo obratno.
Dobri poslovni rezultati su uvek i naročito u teškoj situaciji rezultat dobrog rada. Kod
NAJTEZA
GODINA
JE
ZA NAMA!
toga imam u vidu dobar rad svih koji učes-tvuju u procesu stvaranja od proizvodnje do konačne prodaje. Dakle, za dobre kraj-nje rezultate zalagali smo se svi i stoga na kraju godine svi zaslužuju priznanje od naše strane kao i zahvalnost svima koji su do-prineli uspešnosti našeg OOUR-a.
Svi su izgledi da u novoj godini situacija neče biti nimalo lakša, ako ne i teža. Svako na svom radnom mestu moračemo da se još više angažujemo i radimo promišljenije i racionalnije ukoliko želimo da i ubuduče budemo uspešni. Cipele moraju biti moderne i kvalitetne i pravovremeno u pro-davnicama a osoblje u prodaji mora se truditi da sa lepo uredjenim izlozima, čisto-čom, predusretljivim i stručnim posluživa-njem doprinese svoj deo uspešnoj prodaji.
Uverena sam da čemo udruženim snagama moči savladati sve teškoče i krajem iduče godine opet biti uspešni. U dobrom i plan-skom radu svih delova naše Radne organizacije je naša snaga i neka to bude ideja vodilja i u 1986. godini!
Janez Kališnik
AKTIVNOST SINDIKATA
OCENA RADA
Več smo rekli da je ova godina bila godina članskih promena u osnovnim organizacijama sindikata. Konferencije osnovnih or-
Predsednik osnovne organizacije sindikata „Mreža“ Klavdij Puhar
ganizacija su več održane. „Sindikalisti“ su ocenili rad u prote-klom mandatnom periodu i usvojili zadatke za buduče delovanje.
Moramo ponovo istači Osnovnu organizaciju Mreža koja je svojim planovima (kao i njihovim izvršavanjem) obuhvatila sve oblasti života i rada radnika. Svi zaposleni u Mreži upoznati su sa predloženom kandidacionom listom a kod koncipiranja programa aktivnosti uvažavali su sve primedbe koje su došle sa „terena“, to jest iz poslovnica i prod-favnica.
Na pitanje: „Kako Izvršni odbor zamišlja svoj rad u novom mandatnom periodu“, predsednik 00 Mreža Klavdij Puhar, je od-govorio:
„Program je sačinjen na osnovu primedaba iz proteklog perioda i dopunjen sugestijama i predlozi-ma iz zbirnog zapisnika prodav-nica i centrale. Sve prodavnice, koje deluju kao sindikalne grupe, održale su svoje sastanke.
Program rada ne sme i ne može biti defmitivan, več ga moramo tekuče dopunjavati. U prvom su planu, svakako, izbori i raspra-va o predkongresnim dokumen-tima. 1 nadalje čemo potrebnu pažnju poklanjati letovanju i obezbedjivanju novih kapaciteta za odmor. Ako izvršimo večinu planiranih zadataka, time čemo opravdati poverenje, tim pre jer je program opširan.“
Osnovna organizacija Obutev I. i II. imale su svoje konferencije
22.	novembra koje su bile dobro pripremljene. Članove za nove izvršne organe predlagali su na sastancima radnih jedinica. Joži Kogoj je i nadalje predsednik
OO Obutev 1. a za predsednika OO Obutev 11. izabran je Franci Ruparčič koji nam je o osvoje-nom programu rada rekao:
„Područje delovanja OO Obutev II. su odeljenje za sečenje i montažna odelenja. Nastojače-mo da sindikat bude svuda pri-sutan, da nas ne zaobilazi nijed-na stvar bitna za radnike. Pobri-nučemo se o članovima koji žive u teškim materijalnim uslovima. Učestvovačemo u rešavanju te-ške situacije u kojoj se nalazi-mo. Članove čemo podsticati na kvalitetniji rad i smanjivanje de-fekata. 1 nadalje čemo se zalagati za poboljšanje uslova rada radnika u montaži, za moderni-zaciju proizvodnje i za takva merila u nagradjivanju koja če stimulisati kvalitet. Predizobrne aktivnosti su se odvijale još pre izbornih konferencija. Podstiče-mo sportsku aktivnost i organi-zovano koriščenje godišnjeg odmora“.
Iz arhiva smo uzeli sliku prodavnice Sušak, snimljenu 1936
,Peko“ Rijeka II
NAŠA PRODAVNICA U RIJECI
ISPUNJEN GODIŠNJI PLAN
U slivu Rećine, gde se Jadransko more uvuklo u kopno, na 10 km širokoj površini, prostire se naše najveće pristanište Rijeka. Počela se razvijati još u 13. veku. Od starog mosta, kraj Korza narodne revolucije, još i danas je saču-vana Gradska kula sa Primorskim vratima kroz koja se ulazi-lo sa obale. Mnogi istorijski predmeti sačuvani su u muzeji-ma i naučnoj biblioteci. Inače,
Izmedju dva svetska rata Rijeka je bila pod italijanskom vlašču. U njoj žive pripadnici italijanske narodnosti. Do Drugog svetskog rata „Pekina“ prodavnica se na-lazila u Sušaku koji je danas sa-stavni deo Rijeke. Prva prodavnica „Peko“ otvorena je u Rijeci več 1948. godine i to na Korzu. Tada je bio mali lokal sa jedva 60 kvad. metara prodajnog prostora.
Kasnije je u neposrednoj bližini izgradjena velika robna kuča R1 kojoj smo otkupili prostor za veliku, savremenu prodavnicu. Nameravali smo da prvu prodavnicu zatvorimo a kasnije se ispostavilo da je bilo pametno
što to nismo uradili. Pored robne kuće ona danas postiže va-nredne prodajne rezultate. Dokupili smo prostor na spratu i danas prodavnica radi u dvema etažama.
Uz Mrtvi kanal, gde se Rijeka spaja sa Sušakom, 1962. godine otvorili smo prodavnicu Rijeka II. U početku je i to bR prostorno skroman lokal a na n adaptacije u prošloj godini io je privlačna i dobro održavana prodavnica.
Slavica Mataija kaže da postižu dobre rezultate zato jer su zadovoljni i što vole poslovodju Dji-liolu Milinkovič koja je prilikom naše posete bila na sednici Rad-ničkog saveta „Mreže“ u „Bu-dučnosti“. Imaju mnogo stalnih kupaca. Godišnji plan su ispuni-li več u novembru. Ako bi se re-šio hronični problem Rijeke, to jest kašnjenje isporuka, rezultati bi bili i bolji. Smeta im što druge prodavnice, koje prodaj u našu obuču, pre dobijaju nove pošiljke nego domače prodavnice. Želele bi da imaju lepše radne man-tile, modernijeg kroja i savreme-nijeg izgleda. Žene su i vole da se lepo oblače.
čevljar_________________________________________________
Glasilo delovne organizacije tovarne obutve Peko Tržič, b. sol. o. — Ureja uredniški odbor: Ivanka Horžen, Lojze Kotnik, Boris Janc, Matevž Jenkole, Janez Kališnik, Kdo Košnjek, Brane Plajbes, Marija Slapar, Tomislav Zupan — Glavna in odgovorna urednica Marija Slapar — Naslov uredništva: Peko Tržič, telefon 50-260, int. 217 — Pri urejanju in izdajanju sodeluje center Delavske enotnosti za razvijanje obveščanja v združenem delu, grafična priprava Reprostudio Mrežar, razmnoževanje „K“ Ljubljana v nakladi 2.000 izvodov — Po mnenju republiškega komiteja za informiranje je glasilo uvrščeno med proizvode, za katere se ne plačuje temeljni davek od prometa proizvodov.
Republički odbor sindikata radnika tekstilne i kožarsko-prera-djivačke industrije Slovenije je na svojoj sednici 22. oktobra 1985 razmatrao izveštaj o ishodu I. republičkog radno-proiz-vodnog takmičenja radnika obučarske industrije Slovenije i 3. saveznog takmičenja.
Konstatovali su daje prvo republičko radno-proizvodno takmi-čenje bilo uspešno čemu je doprinela i Radna organizacija „Peko“ kako dobrim pripremama tako i samom organizacijom takmičenja kao i učeščem i dobro pripremljenim takmičarima. Za tako uspešnu saradnju Republički odbor se zahvalio Konfe-renciji sindikata i svima koji su učestvovali u pripremama i samom takmičenju.
Kupci rado navračaju i u našu trgovinu, kažu devojke iz Prodavnice Rijeka I.
POVOUNA CENA
DOPRINOS „PEKA“
Rijeka II — Karmen Volarič, Tatja- Slavica Mataija na Antič i Vesna Trčak