Број 31. Одеса, 10. октобра 1916. год. ^ ■-'J Год. L ОРГАН ЈУГОСЛОВЕНА У РУСИЈИ. ИЗЛАЗИ ДВАПУТ НЕДЕЉНО. НОВАЦ И ПИС-МА ШАЉУ СЕ НА УПРАВУ «СЛОВЕН. ЈУГА> У ОДЕСУ, РЕМЕСЛЕННАН УЛИЦА 4, KB. 23. ТЕЛБФОН 61—67. УРЕДНИШТВО СЕ НАЛАЗИ У ИСТОМ СТАНУ. РУКОПИСИ СЕ HE ВРА-TiAjy, НЕПЛАЋЕНА ПНСМА СЕ HE ПРИМАЈУ. ПРИОПЋЕЊА СЕ HE ПРИМАЈУ. ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ ЈЕДНОГОДИШЊЕ 6 P., ПОЛУ-ГОДИШЊЕ 3 P., A ПОЈЕДИНИ ВРОЈЕВИ 10 К. FHflriCUSKA ŠTRpPfl I AUST^O' UGfll^SKO PITflflJE. Saveznička se je štampa veoma malo bavila sa pitanjem budućeg mira i sa razlozima ovoga svjetskoga rata, koji su razlozi i onako svima dobro poznati. Saveznici hoče jedanput za uvijek pokončiti sa germanskim militarizmom i onemogućiti u buduće jedan opetovati pogreške 1866., po kojima Austrije je mnogo važnije, jer pred-su kulturni Saši i Bavarci bili bačeni i stavlja mogućnost riješenja tog pro- pod upravu militarističke Prusije. Sa druge strane imademo sve pisce i svu štampu francusku, koja kao jedan čovjek traži riješenje pitanja Austro Ugarske njenom definitivnom razdiobom. blema, koji je u isto vrijeme praktičan i pravedan. Saveznici iznijevši potpunu pobjedu nad centralnim vlastima imati će kao prvo pitanje riješenje Austro-Ugarske evropejski rat. Prije nego je moguće I Dosta je spomenuti uz Alberta Milhauda monarhije. Problem promjene političke postignuće s vrhe ovoga rata, direktne svrhe, naime konačne pobjede nad germanskim državama, koja če pobjeda dati garancije jednom trajnom svjet-skom miru, saveznici neče da rije-šavaju potankosti tih garancija. Politički program svih prestavnika savezničkih država sastoji u tome, da se Evropa mora preurediti na temelju naciionalnog ,na-"čela, zaštite," samostalnotti i slobode | malenih naroda i apsolutnog poštivanja medjunarodnih pravila. To je program u velikim potezima, jer saveznici neče da riješavaju potankosti o budučem miru prije konačne pobjede. Saveznici rado puštaju tu zabavu Nijemcima, koji več stvoriše na papiru jednu nje-mačku Pcljsku, jednu «Centralnu Ev-ropu», koja bi sezala od Hamburga do Carigrada, i koji govore o razdiobi Srbije izmedju Austrije i Bugarske. Od nekog se je vremena počelo baviti francusko novinstvo o austro-ugarskom pitanju i budučnosti Austrije. Dva predstavnika francuske štampe, Jaques Bainville u <['Action Francaise> i Jean Herbette u cl'Echu de Paris» prikazaše sebe podrživačima ideje uz-drž9vanja Austro-Ugarske, osobito Austrije i to radi različnih razloga i to veoma labavih. G. Bainville posmatra u «Action Francaise> uništenje Austrije kao jedno evropejsko zlo. On medju ostalim tvrdi, da je Austro-Ugarska u ovom svjetskom ratu pokazala mnogo više otporne snage, nego što se je moglo od nje očekivati i na-vadja dokaz tome, da su se slovenski narodi, izuzev Čeha, svi dobro za Austriju borili, da treba računati sa Austro-Ugarskom kao sa jednim bitnim faktorom Europe. Jean Herbette konkretnije posmatra to pitanje te kaže, da jedna konzervativna Austrija, koja bi obuhvatala sve katolike germanskih država ne bi pod-nipošto smetala životnim interesima nijedne od država sporazuma, nego bi bila zalogom europejskog ravnovjesja. Pitanje je glavno, nastavlja Herbette da 11 je Austrija kadra načinlti takav korak, no u svakom slučaju, da Fran-cuzi ne mogu nikako dopustiti da se Nijemci centra sjedine u jedno državno tijelo. sa Nijemcima juga. Svršava svoja razmatranja time, da se ne smiju i Gabriela Marsoi, specijalistu za iztočne pitanje Andreu Cheradame, koji' u «Rappelu» kategorički izjavljuje sli-jedeče: «Svi ljudi bez iznimke, kojima je poznat problem c,entrain: Europe jedno-dušno izjavljuju, da je likvidacija i raz-dioba Austro-Ugarske apsolutno nužna» Današnia . Клање преста, евуд типшна, Све уморно живо гпто је, Само Муза победе нам Поврх рова песму поје. Тајни дуси земљом лећу, Венце кити бела вила, На сред њиве засејане Три су свежа гроба била. Ко су та три сретна гроба? Неки тајни глас се зачу; To Бугарин вероломац, A TO браћа: Рус и Србин. Та два брата борише се За слободу, за крст свети, A тај трећи не зпам зашто, Та њега ће небо клети. К. 3. ПОГРЂЕНА СВЕТИЊА. Поводом преноса моттију владике црногорскога Петра П. са врхунца Ловћена на Цетиње, изазванога од аустријских војиих власти, које сада тамо спремају утврде, написао је у «Рускоме Слову» г. М. Бојовић врло лијеп и пуп осјећаја чланак под гор-шим насловом. Спомињући у почетку вриједност владичипу за државну оргаинзацију тада још патријархалне Црне Горе, писац пагласује величину његову кчо пјесника и ми(У-и што се тако неоспорно види из нога његовог спјева «Горски Вије " — «У томе Горском Виј • . опјеван је и Ловћен, — та вели» ствена планина Црне Горе, које Тур-ци не могаху ннкада покорити. Вла-дика је оставио у аманет своме на-роду, да га сахране на Ловћену, и сам је написао својом руком: <На овој планини нека буде мој гроб, и с овога мјеста нека се уздиже моја душа над отаџбином и нека зашти-ћује мој народ», Кад је умро вла-дика год. 1851., исписали су ове ри-јечи на његовом гробу, a онда су га изнијели по стрмом и извијуганом путу уз велики напор iia сами вр-хунац Ловћена, на Језерски врх, и овдје га предадоше земљи. Затит' "а-градигае над гробом црквицу татта ifi ттоста то оио мјестп unv ском светињом, завјетним мј српскога аарода. Сваки Србип, je посјетио Црну Гору, сматрао је својом светом дужношћу, да се по-клони гробу великога пјесника. До-јам моћне и величанетвене једностав-ности тихога молитвеног мјеста обу-зимао је силно свакога, ко је једппм био на том гробу, куда често доли-јећу орлови, узнемирујући валове присједајућих облака. Са овога мје-ста отвара се један од најљепших погледа, какав је само могуће себи представити. Одавле се види сва. Црна Гора; иза ње се свјетлуца " лина Скадарскога Језера и тон магли планине Херцеговине и Бс a доље, под самим Ловћеном, i жила се Бока Которсча и е.рца површина словенскога Сиње га На свима језицима описан, је c гроб и величанствени поглг јд који одавле отвара; описак ' j© он и руском језику у прекра сно] ки>^ академика кнеза Гољ' дцина-Мурав-љина «У Синл морл» ■ ^ «Владика је изабрао сам ово мјег себи за по-чинак не само зато, да би Црногор-ци са великог прос около могли видјети Њ0ГОВ rpo' j и због то- га, да би к његг рробу дошао поклонити се ср o%ai, који се He-tie страшити 3F ддорнога путован>а. И сада, као мрт продужује он уз- дизати се i својом отаџбином м на подиесене се 1 напомињањг напоре и ( напоре. tr зима сва његгжл iSk сокољењем на будуће шсти пјеснички ос]ећај обу-. . „сога, ко се, љубећи и разу-миЈеваЈ^ Цриу Гору, запоси овпм гробом _дивом, прама коме у срап- H'GAy изгледају биједшша пирамиде коД Г11зеха». И ево (35 годипа ионосно је по-вао владика Петар на врхунцу лвћена. Но почетком ове годиие Ловћен, и ако не криводом Јаде 2 СЛОВЕНСКИ ЈУГ \ .Бр. 31. нарбда, и постаде посједом неприја-теља. Народ је са тугом гледао на своју светињу и многи наставише са обичним обилажењем завјетнога мје-ста. Но ових дана издадоше аустриј-ске власти заповијед, да се санесе са Ловћена гроб владике Петра, јер да ће се на том хрхунцу почети гра-дити трајне утврде, ii туда се абра-њује приступ Црногорцима. Почет-ком септембра обавила се церемонија преноса гроба пјесникова L a Цетиње. Престарјели митрополит Митрофан отишао је са многобројним свештен-ством иа Ловћен и у присутности аустрпјских војгшх власти отворио је гробницу владичину. Остаци су били ПЈкупљепи и преметнути у нови лијес, ксји санесоЈПе на рукама по стрмим стазама. Цијело врнјеме, док се спровод спуштао низа страну, чу-ло се подављеио јецање и гласно нарицање покајница. На цетињском пољу чекала су спровод погребна кола, на која су ондаметнули лијес и одвезли на Цетиње. Сада се пјес-ников гроб налази у цетињском ма-настиру, a не на врхунцу Ловћена. Тамо је све збрисано и на оном мјесту полажу темељ сталие аустриј-ске тврђаве. Да ли ће само она би-ти заиста стгшна? Jep, српски народ држи чврсто своју ријеч, a нарочито ријечи својих великана. Воља његовога највећег пјесника за њега је — светиња. Гроб влади-чин, даће Бог, поновно tie бити на Ловћену и поновно ће бити завјет-ним мјестом за све Србе, и за оне, који љубе узвишеност и љепоту^. Kdo ravna proti veri? Bil sem v vojašnici med slovenskimi in hrvaškimi vjetniki, ki so jih te dni poslali v Odeso s poljskih del. Mnogo se jih je takoj priglasilo, drugi pa so mi govorili: «Tudi mi bi ostali, pa se bojimo Boga, vsaj veste, da se pregrešimo proti naši veri, če prelomimo prisego >. Vnet pristaš S. L., S. piše o prisegi: < Prisega, ki ste jo dali avstrij- Podlistek. KRST PRI SAVICI. (France Prešeren). Uvod. Valjhun"), sin Kajti mara, boj krvavi Že dolgo bije za krščansko rero, Z A vreli jem Droh se več mu v bran ne stavi; Končano njijno je In marsiktero Življenje, kri po Kranji, Korotani Prelita napolnila bi jezero. Gnijo po polji v bojih pokončani Trum srčni vojvodi in njih vojščaki, Sam Črtomir se z majhnim tropom brani. Bojuje se najmlajši med junaki Za vero staršev, lepo bog'njo Živo, Za Črte, za bogove nad oblaki. On z njimi, ki še trd'jo vero krivo, Beži tja v Bohinj, v Bistriško dolino, V trdnjavo zidano na skalo sivo. Še dan današnji vidiš razvalino, Ki Ajdovski se gradeč imenuje, V nji gledaš Črtomirovo lastnino. Devetkrat veči množ'ca jih obsuje In zveste straže krog in krog postavi, Odvzame up jim vse pomoči tuje; ') Valjhun, od latinskih pisarjev Valhu-nus In Valdungusimenovan, je bil koroški vojvoda in poseben preganjavec nejevernikov. *) Avrelij, Droh (Aurelius, Drohus) dva poglavarja nejevernikov. skemu imperatorju, nima pred Bogom veljave, ker je bila prisiljena in ker je pravi Slovenec, zavedni Hrvat dolžan pod vsakim pogojem posvetiti svoje delo blagru svojega naroda. Vi izpolnjujete svojo versko dolžnost, če se pridružite onim, ki se borijo za osvoboditev zatiranih narodov. Proti veri, proti vašemu prepričanju ravna le Avstrija. Vlada «kato-, liške» Avstrije in nje «apostol j ski s> vladar so izrabljali versko mišljenje svojih podložnikov v samopašne svrhe. Avstrija se ni nikdar opirala na katoliška načela, že pred vojno ne, še manj pa za svetovnega konflikta, Da bi Avstrija še nadalje mogla stiskati Slovane, zvezala se je s pro-testansko Germanijo in z moha-medansko Turčijo. 4 Pobožni, globoko verni» Franjo Josip ni niti trenutek pomišljal, da bi ne sprejel v svojo zvezo Germanijo, ki je z denarjem in po svojih mnogoštevilnih agentih razširjala v Avstriji poleg pangermanskega duha, tudi — losvonrom-ovsko gibanje. Avstrija se je sprijaznila s sultanom, z naslednikom onih cesarjev, ki so se stoletja in stoletja trudili, da ugonobijo in zatro vse. kar je bilo krščanskega. Neštete priproste cerkvice na naših gričih so neizbrisni, slavni spomeniki pradedov, padlih za vero in dom v krutih bojih s Turčinom. A danes? Ogrski parlament je, v zahvalo za dvomljivo turško pomoč, že sprejel zakon, ki priznava Turčiji naj-obširnejše koncesije v Avstriji. In način bojevanja: kršitev nevtralnosti Belgije, udušijivi plini, raz-rivne kroglje, tolovajski zračni naleti na neutrjena mesta it. d., it. d., ali ne tangirajo ta razbojniška dela zbes-nelih tevtonov — osnovnih verskih naukov ? Germanija je povzročiteljica svetovne vojne, katero je začela z geslom : , hoteč pokoriti ves svet. Nasprotno je Rusija s svojimi zavezniki vsprejela v program usiljene ji vojne osvobojenje malih narodov in jednakopravnost. Visoke odre tamkaj si napravi, Zidovje podkopuje, vrata seka; Ne polasti se njili, ki so v trdnjavi. Šest mescev moči tla krvava reka, Slovenec že mori Slovenca brata, — Kako strašna slepota je človeka I Ko niso meč, sekira in lopata Jih mogle, lakota nepremagljiva Preti odpreti grada trdna vrata. Dalj Črtomir jim reve ne zakriva, Besede te tovaršem reče zbranim: „Ne meč, pregnala bo nas sreča kriva. Le malo vam jedila, bratje hranim, Branili smo se dolgo brez podpore, Kdor hoče se podati, mu ne branim; Kdor hoče vas dočakat' temne zore, Neproste dni živet' nočem enake, Ne branim mu, al jutra čakat' more. S seboj povabim druge vas junake. Vas, kterih rama se vkloniti noče. Temna je noč, in stresa grom oblake; Sovražnik se podal bo v svoje koče, Le majhen prostor je tje do goščave, To noč nam je doseči je mogoče. Največ sveta otrokom sliši Slave Tje bomo našli pot, kjer nje sinovi Si prosti vol'jo vero in postave. Ak pa naklonijo nam smrt bogovi, Manj strašna noč je v črne zemlje krili, Ko so pod svetlim solncem sužnl dnovi!» Gotovo je, da konča vojna s popolno zmago nad Germanijo in tedaj pride na svet mir, ki bo dal velikim in malim narodom možnost vsestranskega razvoja. Iz verskega stališča je važno, da bodo Turki pognani v Azijo in na zgodovinskem hramu Svete Zofije v Carigradu zablesti zopet — sveti križ, v Palestini, najsvetejši deželi kristjanov, ne bo več svetil polumesec». Tako piše o prisegi in veri katoliški Slovenec. Kdor je odkrit, mu mora pritrditi in brez strahu vreči raz sebe vse usiljene vezi z Avstrijo. Улога начела народности у овоме рату. Из књиге М. П. Цемовића — «Идел иира и международное равноправЈе». (Свршетак.) Из народног гнезда ја сам ступио у коловрат народног живота, у коло-врат незавидног српског народног жи-вота. Живот је мој постао шири и пу-нији услед мога духовног јединства с онима који живе заједно са мном и с онима који су живели пре нас. Наш је народ мали, па све што је народно за-једничко је нама свима. Без овога што је заједничко сваком Србину мој би живот Оио празан, моја душа била би бедна, моја осећања сиротна. Има народних осећања која никако нв може не само осетити већ ни појми-ти човек друге народности. Сваки на-род има своје боно место, своју нај-осетљивију рану из прошлости. Нама изгледа да је сЈеврејски Плач> на ре-кама вавилонским песнички производ, али наш српски плач над «Гробницом Косовскога Царства> за нас је петсто-годишња стварност. Као дете, слушајући косовске песме, ја сам плакао; као зре-лу човеку те исте песме измаме ми сузу. Ja ову народну тугу не бих пронвнуо ни на какву интернационалну радост. Ова наша xyrai која је неразумљива другим народима постала је главни стимул борбв за васпостављаае светлог и радосног прошлог — »кад смо царо-вали>. Наше прошлогодиш&е «Косово» везано је са старим Косовом, и ко зна како би се свршило наше одступање да пут борбе и одступања није ишао преко Косова. Једни су гинули, чак вршили самоубиство, јер нису се могли растати са Косовом, други су ишли на пут тежи од Голготе да спасу земљу од но-вог Косова. Ne zapusti nobeden ga v ti sili, Molče orožje svoje vsak si vzame, Strahljivca v celem ni imel števili; Al komaj vrata so odprta, vname Se strašni boj, ne boj, mesarsko klanje: Valjhun tam s celo jih močjo objame. Tud on se je zanesel na njih spanje, Prelesti mislil je ozidje grada In ponevedoma planiti na nje. Ko svojo moč najbolj vihar razklada, Okrog vrat straža na pomoč zavpije. In vstane šum, da mož za možem pada. Ko se neurnik o povodnji vlije. Iz hriba strmega v doline plane, Z derečimi val o vami ovije. Kar se mu zoper stavi, se ne vgane In ne počije pred, da jez omaga. Tak vrže se Valjhun na nekristjane. Ne jenja pred, dokler ni zadnja sraga Krvi prelita, dokler njih kdo sope, Ki jim bila je vera čez vse draga. Ko zor zašije na mrličev trope. Leže, k' ob ajde žetvi al pšenice Po njivah tam leže snopovja kope. Leži kristjanov več od polovice; Med njimi, ki so padli za malike, Valjhun zastonj tam išče mlado lice Njega, ki kriv moritve je velike. (Nadaljevanje) Много je, врло je много још других вева човека са народном, веза тако моћних и тодико интимних да човек без ЊИ1 не би био оно што је. Овде је за нас битно истаћи реалну страну наци-онализма. Матернјалне користи социјалног жнвота јасне су саме по себи. Оне су нарочито велике у садашњим народним и међународним условима живота. Ови услови «новог културног живота» баш су и истакли национализам пред оста-лим социјалним идејама. Техничка открића омогућила су брзо и лако општење међу свима дело-вима света. Ово је допринело то, да је извршено вкономско уједињење народа. To се уједин>ен>е изражава у неоаходној потреби размене плодова рада, у про-мени сировина и фабриката. Неоиход-ност ове промене народних богатства показао је овај рат. Данас је за свакога јасно, да нема на свету ни једне државе која има све што је потребно сувреме-ном човеку. Једна се држава нуждава у ономе што природа даје, друга у ин-дустрији, трећа и у једном и у друдом. Нагло економско уједињен.е света пока-зују цифре међународног трговачког обрта. Он је био: 1895=35, 1905 = 53, 1910 = 68, 1912 = 78 милијарди.' За 17 го-дина, дакле, обрт се увеличио на 47.000.000 000 динара, Народно богатство састављено је из богатства оделитих лица. Међународно економско уједињење непосредно се ти-че свију радних чланова савременог друштва. Светска тржишта не тичу се само крупних индустријанаца, велепо-седеика и великих капиталиста већ и ситног занаџије, малог трговчића, про-стог земљорадника и обичног потрошача. Сви они осећају потребу и значај међу-народног обрта плодова људскога рада и колико је овај обрт неизбежни и моћни у толико се више осећа потреба народног јвдинства. Jep сваки оделити човек, био он филозоф или радепик, научар или сељак, уметник или трговац, општи с другим народима помоћу онога што са-ставља опште народно добро. У брзои и тесном вкономском и културнои уједиња-вању свију народа народна дичност нв саио што није изгубила ни један од сво-јих виталних еленената већ је ојачала до тога, да је слободан народни живот постао услов без којега се не ногу задовољити физичке и духовнв готребе савременог човека. Брзи развитак идеје народности није само последица неопходности тес-нога општвња, економског и општег културног, већ је и последица старања великих народа да суабију развитак народног живота малих народа. Свака је идеја револуциоиарна док јој се не омогући слободни развитак. Начело на-родпости, узето само по себи, нема у себи ничега револуционарног ; напротив, оно је par exelence конзервативно. У овоме трвнутку начело народности потисло је сзв идеје •аједно са верским идвјаиа не за TO што ее оне косе с к>иие, веШ због тога што човек спасавајуКи начело народнссти спасава самога себе. Оставите на миру народни живот и ви сте одмах открили душе људи за светлије и узви-шеније идеале. Треба упамтити: народ-на личноот хоће нира a не борбв. Цела књига «Идвја Мира> своди се на TO, да је идеја мира остварљива само под условом — спуне слободе на-ционалног живота и потпуне равноправ-ности малих и ввлиних народа у великоа интернационалном уједи№ен>у» и да оваква једнакост сне можв бити никомв од штв-те веђ да ћв и малии и великин народииа дати највише благо иирнога живота и опште културне сарадње свију народа.> Moja četa. (Konec.) Od zadaj me obvestijo, naj prevzamem poveljništvo bataljona. Major T. je ranjen, major M. poveljnik 3. bataljona je ubit. V teku včerajšne bitke je zgubil moj bataljon dva poveljnika, prvi podpolkovnik S. je bil ranjen, tudi kapetan F., komandir 3. čete, ki je za njim prevzel komando, je bil ranjen, zelo težko; mladi, življenjaveseli oficir je kmalu podlegel ranam in izdihnil svojo blago dušo. Prevzamem zapovedništvo bataljona. Vendar enkrat se začne mračiti. Prihajajoča noč prižiga zvezdo za vzezdo na jasnem nebu. Postaja hladno. Бр. 31 СПОВЕНСКИ ЈУГ 3 Na levem krilu napadejo Bolgari. Napad je odbit. Mnogo sovražnih vojakov se po ponesrečenem poskusu v brezumnem teku spusti za naše vrste. Mimo mene pridirja mlad Bol-garček, ter me vpraša, kje je prevezališče. Bil je zdrav in neranjen, toda preplašen in bled, kot smrt. Odvzamem mu puško in ga pošljem proti prevezališču. V tem prihajajo naše rezerve na vrh, da izvršimo protinapad. Sovražnik, videč, da mu je naklep izpodletel, začne sipati po nas satanski artilerijski ogenj vseh vrst. Venomer eksplodirajo v zraku cele vrste šrapnelov z rezko, oslepujočo svetlobo, od krila do krila se razlega krik ranjenih, to grmi, poka, treska, kot da je nastopil sodnji dan. Iz vsega tega oglušujočega šuma čuješ povelja in bodrilne vsklike: (Naprej, junaki I> »Bratje, hajdmo, da pobijemo vraga!* Prekleti ogenj je sekal globoke vrzeli v Tiaše vrste, toda vse je korakalo naprej. Že smo prestopili svoje okope, ko žačutim, kot bi me nekaj silno udarilo po desni nogi. Opiram se na bolgarsko puško, toda kmalu se pojavijo silne bolečine. Čutim, da so mi škornji polni krvi. Opirajoč se na dva vojaka se odpravim k previjališču. S časom tudi z opiranjem ne gre več. Morata me nesti. Začne me tresti mrzlica. Silna žeja me muči. Za menoj vedno bolj in bolj ogluševa grmenje besnega boja. Polagoma u tih me vse. Na nebu se leskečejo zvezde, mrzel veter veje po poljani. * Na previjališču sem zvedel, da so naši navzeli neprijateljske okope. Našel sem tam več kot dvajset svojih tovarišev, ki so ležali y pusti, slabo razvetljeni, s slamo nastlani izbi. Kroginkrog previjališča, na planem, pa je ležalo nešteto ranjenih vojakov. Njih ječanje po motivu monotonih bosanskih melodij se je razlegalo daleč naokoli. Nekje v temi je sedel vojak in spremljal s „frulo" to mozg pretresajoče jadikovanje, izraz bolečine in za-puščenosti. Zdelo bi se vernemu človeku, da bo zdajinzdaj stopil sam Gospod Bog raz nebes "ter pomogel tem ubogim, zapuščenim ranjenim, ležečim pod mrzlimi zvezdami na tuji poljani, njim, ki so žrtvovali očeta in mater, brate in sestre in deco in samega sebe — za svobodo,-— ponajveč za svobodo bodoCih rodov. Toda nihče ni prišel, — le novi ešeloni ranjenih Že mesec dni ležimo v bolnici. Redk( le od časa do časa pride do mene vest od predrage mi čete. Hudo je zamahnila smrt s svojo koso po mojih vrstah. Najboljih ni več. Od Slovencev je padel korporal Črnomaljčan, najbolj! in naj-hrabreji korporal v četi. Mnogo je ubitih, mnogo je ranjenih. O mnogih nimamo izvesti). Cesto se mude moje misli in moji spomini pri tebi, moja hrabra četa. Bodite prisrčno pozdravljeni vi, sedmorica Slovencev In vsi vi ponosni sokoli Bosne in Hercegovine. Borili ste se kakor leri, prezirali ste smrt, žrtvovali ste vse. Pozneji rodovi bodo ocenili vašo požrtvovalnost in vaš spomin bo gorel kakor večna luč v hramih našega domo-Ijublja. Bodite prisrčno pozdravljeni vsi, čili in zdravi, ranjeni in vi, ki ste padli junaške smrti za svobodo ter počivate v mrzlih grobovih tuje zemlje. Mogoče bodo bežeči dnevi, polni nenavadnih dogodkov, zatemneli v meni marsikatero sliko poslednjih dveh burnih let, toda ti, predraga moja četa, boš ostala vedno v mojem spominu. Spominjal se te bom, s ponosom in ljubeznijo. —a.— ЛИСМО ЈЕДНОГА ДОБРОВОЉЦА. На уредништво «СЈГовенокога Југа> стижу многа писма патрмотичних ЈугосЈШвена, којн траже, да што прије буду уврштени у редове добро-вољаца. Љепше свједоџбе народне свијести и приправности на сваку зкртву пе треба тражити. Срце нам живље закуца a груди се подижу кад видимо, да сипови нашега на-рода нијесу клонули и нијесу стида ивгубили, јер стоје спремни, да из-веду до краја велико дјело. Још се у њима осјећа крв Обнлића, Кара-ђорђа и Зрињскога. Због простора листа нијесмо могли досада штампати ових јасних доказа слободњачке мисли, која је остала неоскирњеиа код Срба, Хрвата и Сло- венаца, уза сав притисак немило-срдних наших угњетача и господара. Данас објелодањујемо писмо јед-нога добровољца, који се још налази у заробљеништву, па не може доћи у Одесу прије 10. октобра. Писмо гласи: 4М0ЛИМ вас, драга браћо, чекајте и мене, јер желим скупа с вама умријети. He бих радо, да останем на срамоту између своје браће, да ме буде послпје стид. Чекајте ме до 10. октобра, a тада ето ме равно у Одесу, да умрем заједно са браћом, ако затреба. Драгомир Т. Митр., УсолБе, Симбир. губ.> Кратко писмо, али му не треба коментара. Afera dra. Tugomira Alaupovića. (, из којих је, по њенои озбиљн ~ мишљењу, морао да се развиЈв озбиљ сукоб идак илустрације ради навешћу и њих, a коме је до смеха, нека се смеје. На Дунаву лежи једно островце у површини, што је заузима од прилике једна осредња фабрика. To островце зове се Ада-Кале. Премда су Турци давно одбијени од Дунава, та ада није неким случајем прешла ни на Србију ни на Аустрију, него се и даље, па и □осле балканског рата рачунала као аемљиште Турске. Ту опстојност ннје Србија имала у евиденцији ни кад је после балканског рата склапан са Тур-ском уговор 0 уступању турских земаља Србији, па је тако та ада остала снепре-писаиа» на Србију. To примети Аустро-Угарска, па, ко вели: ситница је сит-ница, — ама увар је сиромаху човеку... И окупира алу. Србија ни да би реад. Бечка и пештанска штампа ударише у велика звона. 0 Ада-Еали специјално и 0 њеном «освајан>у> у опште пишу се уводни чланци. Србија опет као стена. A штампа тера ли, тера, вози ли вози. Кад видеше, да o протесту и o каквим нотама кр. Србије нема ни говора — слеже се и тај <крупни» догађај. На граници Босне и Ново-Пазар-ског Санџака на санџачкој страни про-стире се један окрајак земље, зван «Сјенокос». Овај Сјенокос, бивши до балканског рата турски, припао је по-слије балканског рата ЦрноЈ Гори. Мала црногорска караула на Сјенокосу бро-јила је у свему 4-5 људи. Једнога дана, када је караула, не знам тачно, или сједила код ватрице и пекла кромпире или спавала, отуда са босанске стране удари ua њих оружана чета Аустрија-наца. Пуцњава пушака пробуди Црно-горце и, кад су видили, да их Аустри-јанци опкољавају, оставе и Сјенокос и печене крумпире, па се «повуку>. У повлачењу буду један или двојица ра-њени, а, ако се не варам, један од њих остане и мртав. Како ape тога насртаја није било 0 Сјенокосу спора ни у јав-ности ни међу владама аустријском и црногорском, дошао је тај нападај и за црногорску владу и за њену пограничну стражу савршено неочекивано. Дознав за инциденат, црногорска вЛада затражи од аустро-угарске владе разјашњење по случају повреде границе и опомене је пријатељски, да втску, која се већ би-ла утаборила на Сјенокосу, повуче са Сјенокоса. Влада Аустро-Угарске одго-вори црногорској влади, да Сјенокос припада Босни, a не Санџаку, да према томе није ни био турски, и да га Црна Гора није сијела ни да запосједне. Ви-депи Црна Гора, да би се могла излећи из тога питања само биједа невидовна дигне руке са Сјенокоса и ствар се свр-ши тим. да је тадањи управник Босне и Херцеговине' сславни> генерал По-тијорек нарочитим признањем одликовао ону чету, што је тако <славодобитно> освојила од Црногораца «Сјенокос1. Драгиша Живковић (Наставнћв ее.) ГЛАСОВИ БУГАРСКЕ ШТАМПЕ 0 РУСИМА. Прекрштавање софијоких улица. (<Дневннк>, 4. IX.). <Највећи стид, a у исто вријеме и највеће национално непоштовање себе, које ми још трпимо, TO je што ми још лопуштамо да најугледнији булевари, пијаце и улице носе имена Донду-кова, Ослободиоца, Игњатијева, Столе-тожа, Перансова и др,, везана некада с историјом нашега осЈгобођеша, a која су имена данас синопими нај-срамнијег лупештва и најбрутални-јег осваја^ког апетита, које пред-стављају хорде цара Николе. Подиг-нуте данас противу нагае северне границе, ове хорде предузимају поход противу нас у јавном иесакривеном циљу, да нас учине робовима интереса једне паразитне руље, руским иипе-ријалистичким апетитнма ва овладање Балканским Полуострвом и мореузима. Најлојалнији начин на који ћемо изразити своје гнушање према осло-Лотт"-ачким апетитима хорда цара ае јесте, да уклоиимо испред очију имена представилка руске i мисли противу нас, којима су на-звани наши најљепши булевари, пи-јаце и улице. Ово треба да учинимо одмах, ако у нама има ма и трунчице достојанства. Сва имена која нису наша чисто бугарска, a која подсјећају на нашв духовно и политичко ослобођење, којима су названа јавна мјеста у пријестокици. треба уклонити.» Тако пишу Буг%)и o својим осло-бодиоцима. A чујмо ово даље, што звучи још љепше; »Руско разочарањв". («N. Fr. Presses 13. IX,) «Из Софије нам јављају: «Вчше догађаја, који су се одиграли код првих су-дара између Руса и Бугара, пока-заше како се дубоко код првих уко-рјенило мишљење, да ће се Бугари противити да пођу с оружаном пес-ницом против својих некадашњих «ослободитеља», и да Русима неће бити тешко да бугарска одјељења наведу на то, да борбу обуставе. Ова срамна када одбијена је крваво у сваком случају, и Русг су потпуно обавјештени o осјећајима Бугара. Код Добрича је изашао један руски пуковник пред фронт и поку-шао да одржи бугарским трупама говор и да их позове да, због сло-венског сродства, положе оружје. На другим мјестима су руске трупе покушале да утичу на Бугаре пјевајући: жШуми Марица*. Алш су свуда добили Руси добар одговор, јер су се Бугари бацили у највећем огорчењу на своје непријатеље.» Ово у албум и на размишЈ онима нериједкима у Русији, Koji нијесу потпуно обавјештени o ocje-ћајима и назорима вјероломних Бу-гара. To им је најбољи доказ да, као што мисли и осјећа Фердинанд Искар-јотски, тако исго миели и послиједњи бугарски сељак, те нема апсолутно пикакве разлике између владе и народа. оји део Баната захтева Филипеску. «Alkotmany» (14. IX.) под насло-ом: , Филипесков лист пише 0 томе, шта жели Румунија да по-стигне, заузимајући Ердељ. У чл . г'-ку се вели: — Ми хоћемо да увозне државе постанемо извозна Румунија своју економску самост ■ ност може постићи само ocBojei Ердеља. Jep ако прибавимо оне по-крајине монархијине, које су нас&-љене Румунима, некемо у њима до-бити само богату плодну вемљу, него и тако драгоцене мајдане, који ће омогућити да се развије наша цветна национална индустрија. Угле-ни мајдани Баната, хуњадске жупа-није и других угарских крајева, са већ постојећим румуњским изворима петролеја, даваће довољно материјала нашој индустрији; железо и бакар Баната, арадске и бихарске жупаније, покрили би сировином сву потребу наше металне индустрије. Румуњска држава би дошла до великог и стал-ног прихода с поседом големих ер-дељских шума, које би енабдевале ве само Румунију, него и друге бал-канске државе, те би дрво могло постати Румунијин најважнији из-B08HU артикал. Додајмо овоме и ве-лики принос пшенице који би нам Ердељ пружио, те онда можемо за- 4 СЛОВЕНСКИ ЈУГ Бр. 31. мислити какво благо представља за нас поседовање Ердеља. Нама је Ердељ безусловно потребан.» Према томе што Филипеску спо-миње само банатске мајдане у Ани-ни, Решици, Саски Руски и т. д., који се налазе искључиво у жупа-нији красаво-северинској, a после спомињући благо говори o ердељској пшеници, ане 0 банатској, могло би ее закључивати да он не рефлектује на западни Банат. Недељни преглед. R a t i š t e. Več od tri dana započeše još nevidjene žestoke borbe na istočno-ruskom frontu u tri pravca. Najjači i najživahniji sukobi raz-vijaju se u rajonu Vladimir-Volijnskoga, sje-vernije Korltnice, u rajona Zborova pravcem na Lavov i na karpatskim prelazima. Nepri-jatelj, da bi uzmogao zadržati jaku rusku ofeniivu prelazi mjestimice u protunapadaje, koji bivaju redom svi odbijeni uz velike žrtve za neprijatelja. Najvažnijim ciljem za nepri-Jatelja izgleda, da je rajon Dorna-Vatre, gdje su Austro-Nijemci prešli u nastupanje sa na-mjerom, da razdvoje ruske armije od armija nimunjskog generala Ilijesku. U svakom slučaju armija generala Lečickoga, koja produ-Ijuje na sjever rumunjsko desno krilo neprestano napreduje u dubljini Ugarske, flankirajući lijevo krilo nastupajućih Austro-Nijemaca u sjevernoj Moldaviji, tako da neprijateljsko nastupanje ne može imati nikakvih težih poslje-dica, nego jedino može riskirati, da bude sa sjevera opkoljeno i odsječeno od armija generala Lečickoga. Najživlje operacije razvijaju se na sje-vernom i sjeverozapadnom rumunjskom frontu, u kojima sukobima Rumunji hrabro odbijaju sve bjesomučne napadaje udruženih Austro-Nijemaca pod komandovanjem gen. Falken-heima. Na sjevernom dijelu rumunjskog fronta u Moldaviji ne samo što svi napadaji Austro-Nijemaca ostaše bezuspješni, nego tu Rumunji predjoše i u protinastupanje, koje se je okru-nilo uspjehom. Južnije u Valahiji Rumunji mo-radoše nešto odstupiti do svojih granlca pred nadmoćnim neprijateljem, koji je zadržan na položajima več od prlje jako utvrdjenim. Što se tiče Dobrudže, tu su prilike veoma po-voljne za saveznike, koji svakim danom sve više potiskuju Bugaro-Nijemce k novoj bugar-sko-rumunjskoj granici, jer staru več prodjoše. U svakom slučaju moraju sada saveznici da zamjene Rumunje, koji operišu u Dobrudži, da bi Rumunji mogli jače stupiti proti Austro-Nijemcima u Sedmogradskoj, te nanovo pre-uzeti inicijativu u svoje ruke, koju su bili primorani na kratko vrijeme napustiti. Na suiunskom frontu general Sarail ne mož<». još da razvije svu svoju djelatnost, dok privremena grčka vlada ne ustanovi u zemlji mir i poredak i prema tome bude osigurano zaledje savezničkih armija, koji svakim danom sve dublje zalaze u Makedoniju. Energični ultimatum saveznika Grčkoj, koji je imao za po-sljedicu razoružanje čitave ratne mornarice, okupaciju pirejskih utvrda i ostalih strateških točeka Grčke sa strane saveznika, onemo-guči germanskoj kliki kralja Konstantina, da izvrši plan Vilhelma, koji je bio upravljen da iza ledja savezničkih vojska Grčka napravi napad. Koncentracija Venizelosu varnih korpusa se razvija u jakom tempu, te poslijednje vijesti govore več pristupu 3. i 7. armijskog korpusa u redove savezničkih armija. Bez obzira na dosadašnju nejasnu situ-aciju u Grčkoj, Sarail neprestano napreduje, a osobito Srbi na lijevom krilu, koji zauzeše Stočivir na lijevoj stiani rijeke Črne, nanijevši Bugarima teške gubitke. U centrumu obična jaka artiljerijska vatra. Na desnom krilu Englezi zauzeše Topalovo i Prosenik, koja mjesta leže na željezničkoj pruzi Demir-Hisar-Seres, pri-bliživšl se na taj način samome Seresu. Poslije kratkoga zastoja preuzeše Fran-zuzi i Englezi nanovo jakim tempom svoje nastupanje na Somi. Plodovi dosadašnjih uspješnih borba stvoriše u Francuza i Engleza sistemu, kojom moraju da nastave uspješno uništavanje neprijatelja. Oni ne davaju ni časak miia Nijemcima, — bez prestanka upo-trebljuju svoju nadmoćniju artiijeriju i živu silu, ne davajuči Nijemcima vremena da se razaberu i da uzmognu suprotstaviti jači otpor. Tamo se borba vodi u svim pravcima nad zemljom, pod zemljom i u zraku i to u sa-Tršenstvu tehnike. Tu gdje je nekoč njemačka tehnika brala lovorike, mora da svakim danom sve više odstupa napuštajuči ideju o svojoj neslomivoj moči. Na sjeveru od Some Fran-cuzi nastaviše svoje pobjedonosno nastupanje u rajonu Bapona, zauzevši jako utvrdjeno mjesto Saili-Sailisel. Na jugu od rijeke Some Francuzi zauzeše nekoliko sela i prvu ger-mansku liniju u duljini od dva kilometra. Kroz poslijednja četiri dana zarobiše Francuzi preko 3000 neranjenih Nijemaca, u kojem broju preko 34 oficira. Englezi sa svoje strane takodjer napredovaše sjevernije Okura i Kurseleta, za-robivši masu plijenih i raznog ratnog mate-rijala. U poslijednjoj nedjeli Talijane je poslu-žila sreča u Trentinu i u Julskim Alpama, te im je pošlo za rukom odbaciti daleko na Istok Austrijance, zarobirši u tim operacijama 9025 redova i 240 oficira mnogo mitraljeza i drugog materijala. Na svim frontovima su Centralne Vlasti prikovane k obrani, te primajuči jake udarce od nastupajučih saveznika, moraju da odstupaju. Jedino u Sedmogradskoj končen-trisaše Austro-Nijemci jače sile, da ,kazne* vjerolomne Rumunje, koji do sada sami uspješe hrabro odbaciti sve napadaje Austro-Nijemaca. Kroz kratko vrijeme bit če pojačani Rumunji savezničkim vojskama na granicama Sedmo-gradske i zajedno izvedenim planom zajedničkog napadaja na Centralne Vlasti na svim frontovima. 3a „наше раЕвенике/* и за „Словенски Југ". Г. Раде Ивановић Радоњић, одес-ки грађанин, предао' је Кр. Срп. Конзулату 50 руб. за <наше рање-нике>, a нама је дао 25 руб. као припомоћ «Словенском Југу>. Премда се иселио још пред 40 год. пз отау-бине, г. Радоњић није пи једног часа заборавио, да је члан нашега народа и тиме се увијек поносио. Из ФалБцфеАнова (Херсон. губЛ послао је Јово Д. 62 руб., сакупљена међу двадесетпеторицом Срба, који се налазе заједно на радњи. Од те своте 50 руб. је за «наше рањенике>, a 12 руб. <Словенском Југу». При-ложили су: Илија С. 5 руб., Ђуро М. 2 руб., Миле С. 2 руб., Ђујо Л. 2 руб., Даие П. 2 руб., Петар ir. 2 руб., Јово Н. 2 руб., Петар П. 2 руб., Спасе Б. 2,, Раде В. 2 руб., Петар Ш. 2 руб., Јово Н. 5 руб., Дане С. 2 руб., Самојло Г. 2 руб., Раде Л. 2 руб., Петар Д. 2 руб., Игњат Г. 1 руб., Ђуро Р. 5 руб., Никола Б. 3 руб., Илија Д. 1 руб., Илија Р. 5 руб., Илија В. 2 руб., Лазо С. 3 руб., Раде К. 2 руб., и сакупљач Раде Д. 2 руб. Из Екатерннослава послао иам је г. Петар М. Трајковић 20 руб., и TO: 18 руб. за «иаше рањенике>, a 2 руб. <Слов. Југу». Г. Фердиианд Б., потпоручик Срп. Добров. Корпуса, приложио је за «наше раљенике» 3 руб. Г. Сп. Ђурковић, потпоручик, приложио је за <наше рањенике* 2 руб. Из мјеста Лмсково — Краснолр-ское л-бсннчество (Нижегор. губ.) примили смо 32 50 руб., од чега је 27 50 руб. за «наше рањенике> a 5 руб. <Словенском Југу>. Сакупио је Јосип Б., a приложили су: Сакуп-љач Jocmi Б. 2 руб., Стеван Г. 1 руб., Мика М. 1 руб., Виктор Г. 1 руб., Стеван Н. 0 50 руб., ФранцБ. 0 50 руб., Стеван В. 2 руб., Жарко Н. 1 руб., Стеваи Б. 1 руб., Милот Р. 1 руб., Лазар Н. 5 руб., Милот М. 0'50 руб., Ђуро Н. 0 50 руб., Ђока Т. 2 py6.,MiLiaii J. O 50 руб., Стекаи C. 0.50 руб., Никола Т. ] ]>уб., Мнрко Ж. 1 руб., Потар Н. 1 руб., Јаков Г. 1 руб., Мане В. 1 руб., Стеван Д. 1 руб., Иван М. 2 руб., Божидар Б. 1 руб., Гавра Н. 0 50 руб., Митар П. 1 руб., СаваТ. 0 50 руб., Шћепан Б. 0 50 руб., Лазир М. 1 руб. Из Кривлкина (Москов. губ.) ша-ље нам Јосиф М. Ж. 15 50 руб. за <наше рањенике>, сакупљених од шесторице Срба и петорице Хрвата. Из Уфе смо примили за «наше рањенике» 6 руб. Приложише: Jo-Ban C. 3 руб., Цветко С. 3 руб. Из Сарапула (Блт. губ.) послао нам јо за <наше рањенике> Хрват Лудвиг Ч. 10 32 руб., сакупљених међу Хрватима и браћом Чесима. Из Екатеринослава послали су нам 6 руб. Марко Ст. J. и Живко Б., и TO 3 руб. за «наше ран>енике» и 3 руб Слов. Југу». Из Москве нам шаље Словенац Фран Лавтижар 2 руб. за «наше ра-њенике^ Из мјеста 3. шаље нам В. Б. за <наше рањенике) 18 руб. На зах-тјев пошиљача не износимо имена. Из Астрахапке (Тавр. губ.) по-слао је Словенац Силвестер Ф. 1руб, за «наше рањенике». Свима прилагачима и скупљачима част и хвала на патриотском заузи-мању за наше храбре ослобођаче и њихов лист <Словенски Југ». СВЕГА, са данашњим прилозииа, примили смо за <наше рањенике> 1017 рубаља и 8 копјејки. Вијести из домовине. Прогони Југословена. (.Obzor" 15. IX.). сЈављају из Сарајева да ће се 3. ок-тобра пред тамошњим окружним судом одржати расправа против пензионисаног професора и бившег народног послапика Шћвпана Грдића. Оптужен је ради ув-реде величацства. > („Obzor", 13. IX.). «Директор српске штедионице у Дервенти, Петар Глумац, који је интерниран у Кореници, нпје дошао на војни преглед. Пуштен у том циљу из затвора, он се одвезао у За-греб, где се сакрио код Илије Ралића. Ради тога се одржала пред загребачким судбеним столом против Илије Ралића главна расправа. Ралић је осуђен на 14 дана строгог затвора и 50 круна глобв.» Progoni Jugoslovana. (.Narodni List". 9./1X.). «Na dan 22. septembra počeće kod vrhovnog suda u Beču rasprava protiv na-rodnog poslanika dra Mate Drinkovića.> Razkol v slovenski klerikalni stranki. (»Edinost* 17./IX.). „SporvS. L. S. je nastal že pred letom in sicer med Šusteršičem, kot predsednikom stranke in med radikalnim krilom dr. Kreka. Posledica tega je bila, da so bili dr. Krek, prof. Jarc in Gostinčar izključeni Iz stranke." Krek je v zadnjih letih zavzemal v jugoslovanskih odnošajih dosti pravično stališče, ravno to pa je povzročilo nesporazumljenje med njim in dr. Sušteršičem. Економскв прилике у Хрватокој. (<Хр-ватска> од 20. VIIl. доноси опис из Оточца (Лнка) у којем се вели: «Како свуда ни код иас иије боље. Скупоћа жнвотппх намирница порасла је до крај-ности, a и TO би се подносило некако, да нема с набавком толиких потешкоћа. Жнтни сајмови су аатворени, док забране за отруЈјен.е још нису проведепе, a не-мају се ни провести, јер је вршпдба ис-том у свом току. Житиих складншта са залихама пемамо и зато оии који немају земљишног посједа, нпти се баве пољским радом, осјећају велико пепри-лике с набавком велпкнх животннх по-трвба, јер за готов иовац немају гдјв да купе што им је иотребно за живот. Мјерпло силие скупоће најбоље се испо-љава у Tou што је чак и „личкн опанак" дотјерао дијену иа сто крупа no impy Невјероватно алп нстнпнто, јер јо пнсац ових редака имао у руци такове опанке. Љетња жетва није била лоша, али ку-куруз и кромпир могли би издати ради суше. Сјена јв било мало, но чини се да ће друга косидба боље успјети. У-важи ли се да је Восна редовно издр-жавала Лику хљебом, a Лика да није никад извозила жита, слаби су изгледи за спровођење реквизиције, a најмањв је пробитачна мисао неких за изједна-чењв јачих са слабијима. По том рачуну добили бисмо резултат опште оскудицв већ најдаљв за три мјесеца. Narodni poslanici bez hijeba. (.Die Drau", 14./IX.). (Narodni poslanik dr. Lorko-vić bio je prošle nedjelje nekoliko dana u Osijeku. Kako doznajemo on je imao zadatak da za svoje poslaničke drugove nabavi po« trebnu količinu hijeba, i uspio je da od druga Vase Muačevića kupi vagon pšenice, koja če biti samljevena u Osijeku, a zatim, dozvolom vlasti, poslana u Zagreb gdje če se razdije-liti medju narodne poslanike.* Домаће вијести. Одликовање. Српски генерални конзул у Одеси. г. Марко П. Цемо-вић, одликован је руским орденом Св. Станислава IL степена. Нашем пријатељу и угледном сараднику ср-дачно честитамо! Dr. Potočnjak u Odesi. Član Jugo-slovenskog Komiteta, g. Dr. Franko Potočnjak, povratio se iz Petro g rada u Odesu, riješivši povoljno nekoliko važnih poslova obzirom na našu organi-zaciju. Svima našim prijateljima javljamo, da se mogu preko (Slov. Juga» obračati pismeno na g. Dra Potočnjaka. Разне вијеоти. Заплена имања уЧеској. (, 14. IX.). (Како јавља званична »Prager Zeitung", узагЛено je имање др. Едуарда Бенеша, бившег професора ческе трго-вачке академије у Прагу u приватног доцента на ческом уннверзитету, сада непознатог боравишта, као и др. Сиг-фрида Степанека, бив. професора ческе трговачке академијв у Прагу, такође непознатог боравишта, због велеиздаје и злочина против војске.» Kako žive u Beču ? („Tagespost", 17./IX.) (Več rano u jutro čekaju mnogi ljudi pred trgovinama brašna i mlijeka. Željno očekuju trenutak, da dobiju brašna i mlijeka. Mnogi misle ovako čekajuči: „Koliko bi bilo bolje u Austriji, ako bi se i u njoj nalazio jed an go-spodin Batocki; ne bi trebalo nama čekati tako dugo na ovim hladnim ulicama". Prije svega treba jednoga Batockoga, koji bi trebao znati, da u Gradcu i u Beču uz-manjkuje hijeba, a da je u Požunu suviše. Treba čovjeka, kome nije svejedno, da li gomile ljudi čekaju ili ne uzalud pred pekarni-cama, a ne dobivaju hijeba. Ovakog čovjeka blagoslavljali bi." Značaj balkanskih vojišta. (.Slovenec", 9./IX.). .Nema sumnje, da če ovo biti naj-teža i najljuča borba cijelog svjetskog rata. Jer obadvije strane svjesne su, da če pobjeda na Balkanu donijeti ne samo gospodarstvo nad Balkanom, nego da če skoro odlučiti i konačni izlaz čitavog svijetskog rata. Ako Centralne Sile pobjede i ovoga puta, onda su dobile svjetskl rat, pa makar im riješenje na Balkanu i ne donijelo neposredno mir. Ako pobjede protivnici, onda če biti Austro-Ugarska i Njemačka opet odjeljene od Bu-garske i Turške i nestače svaka nada na nji-hovu daljnu pomoč. Tada bi Centralne Sile u najboljem slučaju mogle voditi uspješnu de-fanzivu, što bi isto tako značilo odluku u svjetskom ratu, u ovom slučaju naravski u prilog protivnika. I pošto su obadvije strane posve na čisto o tome šta se ovog časa rije-šava na Balkanu, biče i mora biti sadašnja borba najljuča i ujedno odsudna.» A mi se pouzdano nadamo, da če se te krvave borbe svršiti pobjedom pravedne stvari — pobjedom civilizacije nad divljim i bijesnim teutonstvom i bugaro-madjarstvom 1 Ивдаватељ и одговории уредник: Милован К. Митричввић. ДоиоЈМно војнои цензурои- Одеса, 8. омт. 1916. r. Тил. АмцЈом. (Омно-Русскаго 0-ва П»ч. Atna Одввоа.