Požtarina plaćena u gotovu	Cena	Din.	1.
CONOL^M
«Sr~GLJu/NIK
6LA5ILO 5AVEZA SOKOLA KRALJtVINt		JUGOSLAVIJE
v I Izlazi svakog petka Godišnja pretplata 50 din Uredništvo P lili 9 S f Q 1 II П n C 1 911 i i lil 1 ' uprava Prestolonaslednikov trg 34 Telefon uredništva 30-866 i O U V d J L C JUyUdldVIJU. 26-516, uprave 30-866 <«► Račun Poitanske štedionice br. 57.686 j ♦ Oglasi po ceniku ♦ Rukopisi se ne vraćaju ♦	Beograd, 12 februar 1937 God. VIII ♦ Broj 3	
Sednica Saveza slovenskog Sokolstva
Akcija Saveza S. H. J.
za izgradnju Nacionalnog parka i Sokolsko^ sladiona u Beogradu
Na sednici Izvršnog odbora Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, koja je održana u petak dne 12 o. m. u pro-storijama Saveza SKJ u Beogradu, a koja je bila posvečena pitanju izg ad-nje Nacionalnog parka i stalnog Sokol-skog sletišta u Beogradu, donešen je sledeči zaključak:
1) da se prihvaća predlog inž'njera brata Koste Petroviča, da se pristupi izgradnji Nacionalnog parka d Beogradu, a u duhu predloga iznetih u brošuri „Sokolski stad on u Beogradu (izdanje Prosvetnog odbora Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije);
2) da se Nacionalni park izgradi na prostoru koji obuhvata Kalemegdan, Donji i Gornji grad ,i veliko Ratno o-strvo;
da se izgradnja Nacionalnog parka odmah započne s podizanjem stalnog Sokolskog sletišta, na kome če se 1941 godine održati svesokolski slet;
3) da Starešinstvo Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije sazove konferen-ciju svih za’nteresovanih faktora o ovo-me pitanji,' i da umoli da ovoj izvole prisustvovati g. Pretsednk Kraljevske vlade, g. Pretsednik Beogradske op-štine, g. Pretsednik Senata, g. Pretsednik Narodne skupštine, g. M'nistar za fizičko vaspitanje, g. Ministar fi-nansija, g. MinTstar vojske i mornarice, g. Ministar prosvete, g. M'nistar gra-đevina, g. Minstar socijalne poli.ike i narodnog zdravlja, g. Minstar sao-bračaja, Inšpektorat zemaljske odbrane i Savez sportskih saveza;
4) da se u Savezu SKJ odmah obra-zuje posebni odbor eksperata za ovo pitanje, a u koji ulaze: brat inž. Kosta Petrovič, brat inž. Radule Radulovič i načelnik Saveza SKJ brat dr. Alfred Pihler, koji če za tu konferenciju pri-premiti materijal i t iii referenti Saveza SKJ o ovome pitanju.
Pozdravni telegram starešine brata dra Bukovskog
Nakon skoro desetodnevnog boravka koji je proveo na putu po našoj zemlji u poseti našemu Sokolstvu, brat dr. Stanislav Bukovski, starešina Češkoslo-vačke obce sokolske i Saveza slovenskog Sokolstva, uputio je iz Maribora pri svome povratku u Prag Savezu Sokola Kraljevine Jugoslavije sledeči pozdravni telegram:
Napuštajuči vašu lepu domovinu, u-pučujem svoj brači i sestrama po či-tavoj Jugoslaviji bratske pozdrave i iskrenu zahvalnost za bratski doček prilikom moga puta s bratom Keplom.
Molim ujedno da budete tumači moje blagodamosti i svim državnim, vojnim i samoupravnim faktorima, koji su moju Posetu pratili s toliko pažnje.
Želim bratskoj zemlji, bratskom ju-Boslovenskom narodu i Sokolstvu naj-iepši napredak i razvitak, na radost 8viju nas i na dobrobit svega Slovenstva!
Na zdar!
Dr. Bukovski
Dne 7. o. m. održana je u Tirševom domu u Pragu sednica Saveza sloven-skog Sokolstva, kojoj su učestvovali pretstavnici svih nacionalnih sokolskih saveza udruženih u Savez slovenskog Sokolstva. Bugarske Junake zastupao je zam. načelnika brat J. Bureš, češkoslo-vačko Sokolstvo: starešina brat dr. Bukovski, zamenik starešine brat .Truh-larž, načelnik brat dr. Klinger, načelnica sestra Provaznjikova, prosvetar brat Krejči i brat Kepi; poljsko Sokolstvo starešina brat Arciševski i član uprave brat Boguslavski, a Savez Sokola Kraljevine Jugoslavine: I zamenk starešine brat Oangl, načelnik brat dr. Pihler i načelnica sestra Skalarjeva.
Sednicu je otvorio starešina SSS brat dr. Bukovski, koji je toplo pozdravivši svu Ђгаси i sestre, podneo svoj izve-štaj, u kome je medu ostalim izneo, da je osvedočen, da če se i brača ruski Sokoli sporazumeti i ponovo stvoriti jedan jedinstveni sokolski savez, koji če, razume se, opet biti primljen u Savez SS. Ruski Sokoli iz svih zemalja odr-žaće u julu 1937 g. sabor, te če tom prilikom urediti sva svoja organizacijska pitanja. Dalje je starešina brat dr. Bukovski s radošču spomenuo svoj put po Jugoslaviji. Zatim je istakao da treba u buduče svu pozornost posvetiti radu brače bugarskih Junaka, kako bi im se omogučilo, da što brže prihvate sve ono što im je potrebno za uspe-šan sokolski rad. Baš sada, kad su oni na prelazu iz dosadašnjeg radnog programa na sokolske metode vaspitanja, najviše im je potrebna što izdašnija pomoč u njihovom radu. Dalje je starešina brat dr. Bukovski izrazio iskrenu želju, da bi dobri odnošaji koji vladaju između češkoslovačkog i poljskog Sokolstva poslužili kap primer i za po-boljšanje opštih odnosa izmedu oba bratska naroda. Sokolstvo je bilo uvek
onaj faktor, koji je narodima pokazivao pravi put miru, bratskom poštovanju i ljubavi.
Posle govora br. starešine govorili su pretstavnici poljskog i jugoslovenskog Sokolstva i bugarskih Junaka.
Zatim je podneo svoj izveštaj načelnik Saveza SS. brat dr. Miroslav Klinger, koji je između ostalog izneo, da je načelništvo SSS održalo svoju sednicu 5 i 6 o. m. u Pragu, na kojoj su bili zastupljeni svi save^i osim brače Poljaka, koji su se ispričali. Iznosi sastav novog načelništva Saveza SS., koje sa-činjavaju: načelnik: brat dr. M. Klinger; zamenici; brača: I dr. A. Pihler, H nač. Saveza poljskog Sokolstva, i 111 Oenev; načelnica: s. Skalarjeva; za-menice, sestre: Prozvanjikova, Zalevska, Dobreva; tajnik br. Bohumil Havel.
Dalje je načelništvo Saveza SS zaključilo, da če svake godine raspisati prvenstvene smučarske utakmice Saveza SS, i <io za članove i članice. Takmi-čenja če se držati svake godine na području drugog saveza. Na ovim tak-mičenjima svaki savez može da bude zastupljen samo s jednom vrstom članova i s jednom vrstom članica, i to tako, da če vrsta imati najviše 9 tak-mičaira i 2 zamenika, a vrsta članica 6 takmičarki i 2 zamenice. Za ova smučarska takmičenja primljen je novi pravilnik.
Takmičenja za prvenstvo SSS u igrama (odbojci) biče početkom oktobra tekuče godine u Sofiji. Potrebno je nadalje, da se savezi izjave, da li bi bilo moguče prirediti utakmice u kla-sičnom peteroboju za članove i članice. Svaki savez imao bi da postavi vrstu od 6 takmičara i 1 zamenika, odnosno 4 takmičarkei i 3 zamenice. Kao datum ove priredbe, koja bi se ove godine održala u češkoslovačkoj, dolazi u obzir mesec septembar.
Načelništvo je dalje raspravljalo o svečanomi i radnom kroju Sokola. ČOS neče menjati svečani kroj za članove, a Savez SKJ nastojače rešiti to pitanje u dogovoru sa ČOS. Što se tiče ženskog svečanog kroja, zaključeno je, da za češkoslovačke i jugoslovenske Sokolice bude što sličniji. Bugarski Junači ne nameravaju menjati svoj kroj.
Dne 6. o. m. načelništvo je raspravljalo i o radu Medunarodnog gim-nastičkog saveza i Sokolstva. Za medu-narodne utakmice članova vežbe su več spremne za štampu, a za članice još nisu definitivno odredene. Načelništvo če nadalje u tekučoj godini poraditi da se postigne što bolja izvežbanost takmičara u svim granama, koje su propisane za medunarodno takmičenje prilikom X svesokolskog sleta 1938 g. u Pragu. ČOS pak izdavače na francu-skom jeziku naročiti list koji če izvešta-vati o pripremama za spomenuta takmičenja kao i o svim pripremama za slet uopšte.
Medu pojedinim savezima, članovima SSS, ima da se priredi više medusavez-nih takmičenja u slobodnim sastaviina. U tu svrhu prirediče ČOS i Savez SKJ zajednički tečaj za sudije međusaveznih utakmica, koje če se održavati u Jugoslaviji. Takmičenja članova i članica u slobodnim sastavima za meduna-rodna takmičenja održače se ove godine na jesen u Pragu. Primljen je zatim predlog brata dra Pihlera, da svaki savez pošalje svog načelnika i nacelnicu na radni zbor župskih načelnika i načelnica SKJ u Splitu početkom jula o. g. Tom prilikom održače se i tečaj za medunarodne suče.
Navodi zatim sledeče priredbe, koje če se održati u toku ove godine; slet župe Beograd, zajedno s takmičenjima SKJ za Kraljev mač; bugarski Junači prirediče 8 župskih sletova i akademiju
Sa sednice Saveza slovenskog Sokolstva u Pragu dne 7 o. m.
u Beogradu, a poljsko Sokolstvo odr-žače svoj savezni slet u Katovicama.
Raspravljano je takođep i o X sveso-kolskom sletu u Pragu, te je zaključeno da svi savezi nastoje, da bude što veče učestvovanje članstva na sletskim telovežbačkim priredbama, i dalje da svaki savez priredi svoju posebnu tačku.
Posle načelnika podneli su svoje iz-veštaje tajnik br. Kepi i blagajnik br. Truhlarž.
Posle toga govorio je o radu polj-skog Sokolstva i pripremama za VII svepoljski slet starešina brat Arcišev-ski i na kraju objasnio, da se je pokroviteljstva sleta primio poljski maršal Ridz-Smigli. Starešina brat Arcisevski pozvao je pretsedništvo Saveza sloven-skog Sokolstva na ovaj slet.
Pretsedavajuči starešina brat dr. Bu-kovski izneo je nakon toga značenje X svesokolskog sleta za čitavo Sokolstvo i u ime ČOS pozvao svu slovenski: braču na taj slet.
Konačno povedena je rdč i o sloven-skoj sokolskoj školi, te je zaključeno, da če se ova škola održati u 1038 g., pre ili posle sleta. Dalje je zaključeno, da se pojedinim savezima dostavi na raspravljanje i (mišljenje predlog o po-jačavanju slovenske sokolske štampe. Isto tako primljen je i referat prosve-tara. ČOS br. Krejčija u pogledu pro-svetnog rada u pojedinim savezima s obzirom na razna pitanja kao n. pr.: o staranju za idejno vaspitanje novoga članstva, o torne da mora sve mlade članstvo vežbati, o raznim saveznim za-jedničkim priredbama prigodom državnih praznika bratskih država i raznih značajnih jubileja, o održavanju slovenskih večeri po večim sokolskim dru-štvima, o tečajevima za slovenske jezike, i o potrebi jedne propagandne brošure o Sokolstvu u svim slovenskim jezicima i tako dalje.
Time je sednica bila zaključena.
Finansijski odbor izglasao je budžet Ministarstva fizičkog vaspitanja
Amandman o izgradnji reprezentativnog Stadiona Nj. Vel. Kralja Petra U u Beogradu
Na sednici Finansijskog odbora od 11 o. m. pretresan je budžet Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda. Dajuči ekspoze svoga resora, ministar dr. Josip Rcgič istakao je, da je Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda za vreme od kada je osnovano izradilo nekoliko zakona koji su bili predloženi Narodnom pretstavništvu, i to: Zakon o obavez-nom telesnom vaspitanju, Zakon o va-trogastvu, Zakon o podizanju domova, kao i potrebne pravilnike u vezi s ovim zakonirna. Pored toga Ministarstvo je potpomagalo sve naše sportske ustanove i Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije, kao i sve naše reprezentativne nastupe u inostranstvu. Nadalje je ministar konstatovao, da do sada niti naša javnost a niti naši merodavni faktori nisu ukazivali dovoljnu pažnju ni po-kazivali dovolj no shvatanja prema velikim: i važnim zadaciina ovoga Ministarstva. U vezi s time ističe takode, da iako je ovo Ministarstvo još mlado, da je ono pored svili teškoča pokazalo dosta rezultata. Obrazlažuči zadatke svoga Ministarstva ministar dr. Rogič re-kao je sledeče:
— Rad ovog Ministarstva može da se obeleži u dva pravca. Prvo potpo-maganje privatne inici jati ve u svim našim sportskim organizacijama, potpoma-ganje Sokolstva kao* i vatrogastva, koje organizacije imaju svoj posebni zakon.
Drugi pravac rada ovog Ministarstva bio bi izvršivanje zakona o obaveznom telesnom vaspitanju. Ovaj zakon več postoji kod nas od 1934 godine, ali iako je donesena i uredba o izv.šenju ovoga zakona, ipak vrlo se malo do sada radilo na torne da se ovaj zakon sprovede u delo. Zapreke tome su, u-glavnom, materijalne prirode. Ovaj zakon predviđa nastavu telesnog vaspitanja u prazničnim tečajevima, koji se imaju održavati u celoj zemlji i to u svima varošima, varošicama i seoskim opštinama. Kao takav ovaj zakon izi-skuje i mnogo materijaln.h sredstava, jer obavezuje sve naše seoske opštine da iz svojih sredstava nabave kako pogodno vežbalište za održavanje na-stave, tako i plačanje nastavnika u tim prazničnim tečajevima. Poznava^či te-ško finansisko stanje naših seoskih op-štiua, nije se moglo u tom pogledu poči napred, tako da su naredbe zako-nodavca u tom pogledu ostale mrtvo slovo na hartiji. Izuzetak č ne pojedini naši gradovi kao Beograd, Zagreb, Ljubljana i Skoplje, jer se u tom pogledu pokazao p.iličan napredak i pomenute gradske opštine iz svoj.h vlasti.ih sredstava odzžavaju redovno praznične te-čajeve sa našom vanškolskom omladi-noin od 14 do 20 godina starosti.
Ne treba, mislim, da ističem naro-čito važnost ovog zakona, jer držim da smo svi složni u tome da sa našom omladinom koja se nalazi van škole treba i mora da se nešto učini kori-snoga, kako u njihovom sopstvenom interesu, a tako. i u inte.esu same nacije i države. Ne smemo dozvoliti da ta
naša omladina koja se rekrutira veči-nom iz seljačkog, malovaroškog i za-natliskog stanovništva u svojim slo-bodniin časovima besciljno luta ili pada pod uticaj loših i destruktivnih e-lemenata ulice, več moramo toj omladi-ni putem tečajeva, u kojima če se o-sim vršenja čisto telesne nastave održavati korisna i poučna predavanja, stvoriti preduslove za zdravi, normalni, telesni, moralni i nacionalni raz-vitak.
Amandman kojim se traži produže-nje odredbe § 97 sadašnjeg Finansis-kog zakona, i kojim se traži 2,000.000 dinara za izvršenje Zakona o obaveznom telesnom vaspitanju, jest neop-hodno potreban u sastavu ovog budže-ta, jer na taj način stvoriče se potreban nastavnički kadar za izvodenje o-baveznog telesnog vaspitanja. što se tiče pak, amandmana za osnivanje škole za telesno vaspitanje, kojim se traži suma od 750.000 dinara, radi o-brazloženja istog čast mi je navesti samo ovu činjenicu: medu svim evropskim zemljama jedino su Jugoslavija i Albanija koje nemaju školu za telesno vaspitanje. —
Nadalje je Ministar dr. Rogič istakao, da Ministarstvo več dve god ne na-stoji da dode do ostvarenja Škole za fizičko vaspitanje i d.ži, da mnogi važni razlozi namiču potrebu da se to pitanje več jednom zaista i reši.
Zatim ministar dr. Rogič podnosi sledeči amandman o podizanju velikog reprezentativnog Stadiona Kralja Petra II u Beogradu:
„Na dan 1 aprila 1937 gbdine osni-va se kod Državne hipotekarne banke u Beogradu Fond za izgradenj dr-žavnog reprezentativnog sfadicna u Beogradu, pod imenom: „Stadion Nje-govog Veličanstva Kralja Petra II”. Ovim Fondom upravlja min siar fizif-kog vaspitanja naroda. Gradsko poglavarstvo grada Beograda ustupiče Mi-nistarstvu fiz čkog vaspitan a n roda pogodno zemljište na kome se ina izgraditi stad'on. Ovlašćuje se mini tar fi-nansija da iz budžetsk h rezervnih kredita za budžetsku 1937/38 uplati u Fond kod Državne hipotekarne banke sumu od dinara 5,000.000 kao prvu ratu za ostvarenje izgradnje stadiona. Ministarski savet na predlog ministra fizičkog vaspitanja nareda pr_pisače U-redbu sa zakonskom snagom o pribi-ranju i uplačivanju mater jaln.h sredstava u Fond, rukovanju sa Ltlm, kao i o izgradnji« i o upravi sa stadionom.
Beograd kao prestonica naše države nema nikakvog stadiona za održa-vanje velikih sokolskih i spoitskih p i-redaba, zemaljskih, balkanskih, sveslo-venskih, kao i internacionalnih.
U Beogradu je održan godine 1930 svesokolski slet, kojom je p il.kom sa-graden stadion, koji je stajao osam milijuna d.nara. Posle sleta kroz 15 dana grada sletišta je bila prodana i od njega nema više ni pomena. To je jedinstven primer nerac.onalnog ga-
zdovanja. Ministarstvo fizičkog vaspitanja uspelo je u tome pogledu da se svi stadioni koji se podižu za sokolske sletove održavaju kao stalni. Tako imamo stadion podignut za sokolski slet u Zagrebu 1934, koji je danas jedan od največih objekata te vrsti na Balkanu.
Ali najvažnije po našu državu i na-ciju jeste činjenica, da če Njtegovo Veličanstvo Kralj Petar II postati punole-tan 1941 godine u toku koje če biti priredene velike svečanosti u čast Nje-govog punoletstva, a predvida se i svesokolski slet u okviru tih svečanosti. Za takvu jednu svečanost se mora izgraditi stadion koji če služiti i Sokolstvu i ostalim priredbama sportskim i biti sposoban da primi velike mase naroda. On se mora izgraditi kao stalni stadion koji če docnije posle njego-vog otvaranja služiti za sve svrhe tih vrsti priredaba pa i održavanju olimpijskih igara.
Obzirom na tu veliku važnost rada područnog mi Ministarstva, spremio sam' i predlog o njegovoj reorganizaciji i o upravi telesnog vaspitanja. Mišljenje je, da organizacija Ministarstva treba da bude postavljena na stručnu podlogu, a ne kao što je bila do sada. Najzad smatram potrebnim da u pogledu pravilnog razvitka sportskih u-stanova predložim zakonske odredbe,
koje su u projektu, a koje če Ministar-stvu davati pravo ingerencije u njihov rad.
Poštujuči privatnu inicijativu, veliki rad i preduzimljivost naših sportskih ustanova oko našeg telesnog vaspitanja, nikada mi nije bila namera, da se Mi-nistarstvo meša u autonomiju naših sportskih društava. Nikada nije bila izražena želja za nekom krutom centra-lizacijom, več naprotiv svrha samog projekta zakona je u tome, da se isko-risti koncentracija čitavog rada oko telesnog vaspitanja omladinje j da se koristi saradnja i koordinacija rada iz-medu Ministarstva i postoječih sportskih ustanova. —
Na koncu svoga ekspozea Ministar dr. Rogič rekao je sledeče:
Nikakva težnja za nekom etatiza-cijom ili dirigovanom sportskom politikom nije vodila ovo Ministarstvo prilikoni stvaranja novog zakona, več jedino želja za postignučem on h idealnih ciljeva našeg nacionalnog vaspitanja omladine, a to jest, zdrava omladina, viteška, snažna, moralno čvrsta, nacionalno svesna, a to je ujedno najjači temelj na kome treba da se zida bu-dučnost naše domovine. —
Posle diskusije o ekspozeu ministra dr. Rogiča Finansijski odbor izglasao je budžet Ministarstva fizičkog vaspitanja .naroda.
Da li se ukida Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda
Štampa je izvestila prošllh dana o amandinanu koji je predložio pretsed-nik Finansijskog odbora, kojim se ukida Ministarstvo fizičkog vaspitanja naroda, a osniva novo ministarstvo propagande kao i ministarstvo vera.
Povodom toga, a posle ekspozea u Financijskom odboru o budžetu Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda, odgovarajuči na pojedine primedbe ko-
je su učinjene u diskusiji o budžetu ovoga resora, ministar dr. Josip Rogič rekao je, da je on taj amandman pro-čitactf i da se iz njega ne vidi da se ukida Ministarstvo za fizičko vaspitanje naroda, več se samo predlaže, da delokrug Ministarstva f zičkog vaspi anja naroda prede u delokrug jednog ministarstva šireg obiina, t.j. u delokrug novog ministarstva za propagandu.
Predlog Sationa o upravi telesnog vaspitanja
Konferencija zainteresovanih organizacija u Ministarstvu za fizičko vaspitanje naroda
„Ovaj zafion nije za Sotiole** — izjavio je pretstavnifi Saveza S. K. J. brat dr. Oton Gavrančič
razvoja i prilika našeg telesnog vaspitanja i športa. Ministarstvo treba u svakom pogledu da ima stanovitu in-gerenciju da može da interveniše, i to iz nikakvih drugih pobuda, več iz pobuda za napretkom našeg telesnog vaspitanja i športa, kao i iz nacionalnih i državnih interesa. Treba stoga nači granicu izmedu privatne inlcijative i ingerencije države, da bi se tako bolje koristilo stvari.
U diskusiji, koja se zatim razvila, uzeli su učešča svi pretstavnici, koji su se uglavnom izjasnili protiv pred-loženog načrta predloga zakona o u-pravi telesnog vaspitanja, a koji bi u stvari značio dokidanje privatne ini-cijattive.
Kao prvi, koji je uzeo reč u d skusiji bio je brat Hrvoje Macanovič, delegat Saveza sportskih saveza, koji je izjavio, da projekat doduše predvida uekOje dobre stvari za šport, kao povlastice za vožnju železnicoin, učešče srednjoško-laca u sportskimj i telesnovasp.tnim u-druženjima, smanjenje taksa na sportske priredbe i t. d., ali da s druge strane oduzima športu i telesnom vasp.tanju uopšte autonomiju i potptinu slobodu rada. Po predloženom se projektu nadalje može desiti, da izgubimo sve ono što imamo* a da ništa ne dobijemo od onoga što se predvida, jer ono što bi trebali dobiti, nije samo ovisno od Ministarstva za fizičko vaspitanje, več ta-koder i od drugih ministarstava. Brat Macanovič dalje govori, da se baš ovim zakonom kad bi se primio, može da uvuče u šport i telesno vaspitanje politika, ako na čelo Ministarstva dode jedan partizanski ministar. Kii.ikuje zatim paragraf načrta zakonskog ' predloga, po kojemu bi Ministarstvo imalo pravo da u stanovitim slučajevima p.o-meni upravu, raspolaže iinovino.nl i samo preuzme funkciju odnosne organizacije. Gledajuči pak realno na stanje stvari, on ne vidi mogučnost, da bi
U nedelju dne 7 o. m. održana je u Ministarstvu za fizičko vaspitanje naroda konferencija pretstavnika te'.esnova-spilnih i sportskih organizacija u dr-državi, koju je povodom predloga zakona o upravi telesnog vaspitanja sa-zvao ministar fizičkog vaspitanja naroda brat dr. Josip Rogič, i na kojoj. se je imalo da čuje mišljenje svih zainteresovanih organizacija o ovonie zakonskom predlogu.
U prišustvu načelnika Ministarstva za fizičko vaspitanje naroda g. Milivoja Vuk Aračiča, prestavnika svih 19 zainteresovanih saveza u državi, večeg broja prijatelja športa i pretstavnika štampe, konierenciju je otvorio i pret-sedavao joj ministar za fizičko vaspitanje naroda dr. Josip Rogič.
Otvarajuči konferenciju i pozdraviv-ši sve prisutne, ministar dr. Rogič rekao je u svom govoru da je želeo da povodom predloga zakona o upravi telesnog vaspitanja sasluša mišljenje pretstavni-nika svih saveza, jer Ministarstvo za fizičko vaspitanje naroda nije nikada preduzimalo neke važnije korake na po-dručju telesnog vaspitanja i športa a da prethodno nije konzultovalo sve za-interesovane saveze. Ministarstvo ne želi dirigovano i fašizirano telesno vaspitanje, več je želja Ministarstva da u zajedničkom sporazumu pokaže stvarni rad' i rezultate u svima granama telesnog vaspitanja. I zbog toga, kad Ministarstvo pomaže sve organizacije telesnog vaspitanja i športa, ne treba to shvatiti kao stvar č.sto birokratsku i sferno oficijelnu, nego u smislu da to Ministarstvo čini s puno ljubavi i težnje za što boljim uspehom telesnog vaspitanja i športa u našoj zemlji.
U smislu ovoga donet je i načrt predloga zakona o upravi telesnog vaspitanja, koji je poslat svima savezima na mišljenje. Ministarstvo za fizičko vaspitanje naroda ne može naime da ostane samo spoljni, pasivni posmatrač
se projekat ovoga zakona, kad bi se primio, mogao u praksi da uspešno primeni, a to iz mnogih razloga, a po-gotovo s toga, jer Ministarstvo danas nema svoje izvršne organe. Jedini njegov izvršni organ je privatna inici-jativa. Danas Ministarstvo ne raspolaže s dovoljnim brojeni stručnih sila, s kojima bi uopšte moglo garantovati mogučnost primene zakona, onako kako se taj predviđa.
Pretstavnik Jugoslovenskog nogomet-nog Saveza, g. Hadži, kritikuje u podu-žem govoru projekat zakona i predlaže na kraju, da se ovaj projekat kao celina ne prihvati, nego da se u sporazumu sa svima sportskim savezima izradi drugi načrt i da se tada "komparativnim proučavanjem dode do zaključaka koji bi najbolje koristili našem športu.
Posle dra Pretnara, delegata Saveza planinskih društava koji je takoder kri-tikovao ovaj projekat, uzeo je reč brat dr. Oton Gavrančič, pretstavnik Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
— „Ovaj projekat ni u kom slučaju ne bi se mogao odnositi i na Sokolstvo” — i ekao je brat dr. Gavrančič, pret-stavnik Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, izjavivši želju da se ovaj zakon ne odnosi na Sokolstvo, jer ono ima speci-jalni zakon po kome živi. O samom zakonu veli da se opširno raspravljalo i pronašlo da isti nije dovoljno doteran. On stoji na dve noge: na privatnoj inicijativi i etatnom športu. Brat dr. Gavrančič je stoga mišljenja da se ovaj zakon vrati ili dade sportskim savezima da i oni izrade jedan projekat, ili pak da se u samom Ministarstvu izradi drugi zakon, pogotovu što je i g. Ministar istakao da podneti zakon nije savršen nego samo projekat. Va-trogasci ne bi trebalo da spadaju pod Ministarstvo za fizičko vaspitanje.
Što se tiče pitanja Olimpijskog odbora, koji je također kamen spoticanja u novom zakonu, brat dr. Gavrančič veli da može da razume zašto je Ministarstvo tako učinilo kao i razloge koji su ga rukovodili da do toga dode. Ministarstvo je videlo, da nije u pro-šloj godini bilo sve kako treba. Ali u internacionalnim pravili.na istaknuto je da se mora da nađe saglasnost izmedu internacionalnog odbora i domačih S;i-veza, o čemu pak projekat ne vodi računa. Ako bi se ovaj projekat ovde ozakonio, u internacionalnom svetu ne bi se mogao održati radi propisa int. olimp. pravila. Ako nešto nije ranije valjalo u radu Petra ili Pavla trebalo je smeniti Petra ili Pavla, a pogrešno je praviti radi toga pravila koji če celu instituciju ppstaviti na druge noge. Ina-če se slaže sa predlogom koji je podneo g. Hadži.
U daljnjem toku diskusije uzeli su učešča gg. Dobrin, Nedeljkovič, dr. Mlinarič,' dr. Cop, dr. Žn/kovič, inž. Obučina-Petrovič, dr. Marušič, i dr. Popovič. Svi su oni bili protiv predlože-ženog zakona, podvlačeči da isti sa-svim izoluje privatnu inicijativu. Na predlog dr. Triča, pretstavnika Lako-atletskog saveza, da treba čuti i nekog iz Ministarstva za fizičko vaspitanje naroda, reč je uzeo g. Milivoje Aračič, načelnik Ministarstva. Osvrnuvši se na prilike u ostalim državama kao i obja-snivši šta je rukovodilo Ministarstvo za donošenje ovog zakona, g. Aračič pod-vlači značaj ovoga zakona i s čisto odbrambenog gledišta. Omladinu treba vaspitavati tako da ona bude sposobna da jednoga dana pruži svoje usluge i državi kada to zatreba. A danas ima svega 5 procenata takve omladine, i to samo medu Sokolima.
Dajuči repliku na govor g. Aračiča, brat Macanovič podvlači potrebu za specijalnim školama i za kvalifikovanim silama, koje bi radile na terenu' i koje bi stvorile naš sistem telesnog vežba-nja. Ako bi to učinilo Ministarstvo, ono bi tada imaloi i bez zakona sve u rukaina.
I brat dr. Gavrančič osvrče se kiatko »a govor g. Aračiča. Ako Sokolstvo ima svega 5 procenata u smislu odbran-benom, onda šta i koliko imaju ostali savezi? Uostalom zato je donet zakon 0 obareznom telesnom vaspitanju, koji bi trebao da dovede svu ostalu o-■’dađinu u vežbaonice, čime bi se po-?*igao potrebni procenat, Prema torne iz razloga koje je naveo g. načelnik lle treba stvarati ovaj zakon, jer on ne dovodi do željenoga rezultata.
Zatim se prešlo na redakciju samih paragrafa, ali kako se u tome nije postigla nikakva saglasnost, rešeno je da se obrazuje uža komisija, koja če naj-dalje do 22 o. m. imati da sastavi i predloži Ministarstvu novi tekst onih paragrafa o kojima se nije mogla da
Iz Beograda starešina brat dr. Bukov-ski i brat Kepi u pratnji tajnika Saveza SKJ brata dra Gradojeviča stigli su u Novi Sad 28 pr. m. popodnevnim vozom. Na željezničkoj stanici dočekaii su ih pretstavnici Sokolske župe na celu sa starešinom bratom dr. Ignjatoin Pavlasom.
Sa stanice starešina brat dr. Bukovski i brat Kepi s pratnjom krenuli su u Sokolski dom, gde ih je na ulazu pozdra-vio srdačnom dobrodošlicom starešina Sokolskog društva brat dr. Toma Jovanovič.
Zatim je održana u velikoj dvorani doma svečana zajednička sednica u-prave Sokolske župe i Sokolskog društva Novi Sad, Sokolskog društva Pe-trovaradin i Ruskog sokolskog otseka, koja je protekla u spontanim manifestacijama sokolskoj ideji i sveslovenskoj uzajamnosti.
Ovoj svečanoj sednici prisustvovali su u ime bana Dunavske banovine g. Svetislav Raič, vršioc dužnosti komandanta I Armijske oblasti div. gen. g. Petar Kostič, episkop bački g. Irinej čirič, potpretsednik novosadske opšiine g. dr. Miloš Petrovič, potpretsednik Matice srpske g. dr. Aleksandar Moč, kao i ostali brojni prestavnici vlasti, nacionalnih, kulturnih i humanih’ društava i mnoštvo Sokola i gradana, tako da je velika dvorana doma bila dupkom puna.
Svečanu sednicu otvorio je starešina Sokolske župe Novi Sad brat dr. Ignjat Pavlas, pozdravivši pretstavnike vlasti i drage goste, i iznoseči zalim rad i značaj Sokolstva u stvaranju i izgra-divanja svojih naciona'nih d žava, bratske čehoslovačke i Jugoslavije, kao i značaj uzajamne saradnje medu svim slovenskim narodima. Na kraju svog govora starešina brat dr. Pavlas upu-čuje svoje pozdravne reči Pretsedniku-Osloboditelju Tomi Masariku i sada-njem pretsedniku bratske čehoslovačke dru Eduardu Benešu i celokupnom bratskom češkoslovačkom narodu. Tada je sokolska fanfara intonirala češko-slovačku himnu.
U Sarajevo starešina brat dr. Bukovski i brat Kepi u pratnji tajnika Saveza SKJ brata dra Gradojeviča stigli su 29 pr. m. u 23.15 sati. Iako je do-lazak starešine brata dra Bukovskog prema programu bio imao da usledi u podne toga dana, to je unatoč tome i tolikom zadocnjenju sarajevsko Sokolstvo priredilo starešini bratu dru Bu-kovskonr i njegovoj pratnji veoma sr-dačan i bratski doček.
Na železničkoj stanici starešinu brata dra Bukovskog, brata Kepla i brata dra Gradojeviča dočekao je i pozdravio starešina Sokolske župe brat dr. Voja Besarovič, a u ime Jugoslovensko-češ-koslovačke lige starešinu brata dra Bukovskog pozdravio je dr. Čihak. U su-sret starešini bratu dru Bukovskom do Zenice izišao je član uprave župe brat Joca Đurđević.
Sa stanice starešina brat dr. Bukovski s pratnjom odvezao se je u prostorije Sokolskog društva Sarajevo-Matica, gde ga je dočekaoi i u ime društva pozdravio najsrdačnijom dobrodošlicom starešina društva brat Aleksa Starčevič, a jedna Sokoličica predala mu je lepu kitu cveča. U isto vreme sokolska gla-zba zasvirala je sokolski marš.
U prostorijama društva starešinu brata dra Bukovskog pozdravio je nato u ime celokupnog Sokolstva župe Sarajevo starešina župe brat dr. Voja 'Besa-
postigne saglasnost. U ovu komisiju ušli su pored brata dra Gavrančiča još i g.g.: deneral Dukič, Hrvoje Macanovič, inž. Obučina, dr. Pretnar, Hadži dr. Pavlin i dr. Mor, a od strane Ministarstva fizičkog vaspitanja načelnik g. Aračič. — V. R.
Zatim je, burno i oduševljeno pozdravljen, uzeo reč starešina čehoslovačke obce sokolske i Saveza sloven-skog Sokolstva, brat dr. Stanislav Bukovski, koji je održao veoma lep i u-duševljeni govor, najpre na našem a zatim na češkom jeziku, iznoseči veliku misiju Sokolstva u narodu i Slovenstvu uopče. Pozivajuči zatim jugoslovensko Sokolstvo na veliki X'svesokolski slet naredne godine u Pragu, odaje uzno-sitirn rečima poštu blaženopočivšem Vi-teškom Kralju Aleksandru 1 Ujedini-telju i izražava najlepše želje Mladoin Kralju Nj. Vel. Petru H, Jugoslaviji, bratskom jugoslovenskom narodu i bratskom jugoslovenskom Sokolstvu. Govor starešine brata dra Bukovskog bio je cesto kao i na koncu popračen oduševljenim odobravanjem i ovacijama.
Nakon što je glazba otsvirala jugo-slovensku himnu, starešina župe brat dr. Pavlas zaključio je svečanu sednicu, toplo se zahvalivši svima što su je uveličali svojim prisustvom.
Nato su gosti razgledali novi dom, izražayajuči se najlaskavije o njegovom uredenju. U prostorijama Sokolske župe satrešina brat dr. Bukovski pre-dao je na ruke starešine župe brata dra Pavlasa Spomenicu IX svesokolskog sleta u Pragu, na čemu se starešina brat dr. Pavlas najtoplije zahvalio starešini bratu dru Bukovskom i na uzdar-je poklonio mu jedan primerak „Izveštaja Sokolske župe Novi Sad” za prošlu go-dinu, povezan u koži.
U 20 časova priređen je u čast go-stiju u restoranu doma banket, na kome je bilo 50 sokolskih pretstavnika. Za vreme banketa nazdravio je starešini bratu dru Bukovskom starešina brat dr. Pavlas, kome se zatim starešina brat dr. Bukovski najtoplije zahvalio.
U 22.30 časova, najsrdačnije se o-prostivši sa novosadskom bračom, starešina brat dr. Bukovski, brat Kepi i brat dr. Gradojevič krenuli su preko Venca i Rume da nastave dalje put za Sarajevo.
rovič vanredno lepim i toplim govorom, spomenuvši ideološke veze izme-du jugoslovenskog i bratskog čehoslo-vačkog Sokolstva i istaknuvši velike zasluge prvog pretsednika bratske Če-škoslovačke, Pretsednika-Osloboditelja Masarika, za jugoslovenski narod u njegovim najtežim časovima. Svoj govor starešina brat dr. Besarovič završio je poklikom pretsedniku dr. Eduardu Benešu, bratskoj češkoslovačkoj i češkoslovačkom narodu. Nato je sokolska glazba intonirala češkoslovačku himnu.
Zahvalivši se na pozdravu starešini bratu dru Besaroviču starešina brat dr. Bukovski održao je nato krasan govor o Sokolstvu; težnjama Sokolstva i njegovoj ulozi u slovenskim narodima. Pozvav-ši na koncu naše Sokolstvo na X sve sokolski slet u Prag naredne godine, starešina brat dr. Bukovski predao je župi na ruke starešine brata dra Besa-roviča krasnu spomenicu o devetom svesokolskom sletu u Pragu. U isto vreme starešina brat dr. Besarovič predao je starešini bratu dru Bukovskom u ime župe dve lepe spomenice, i to jednu koja govori o istoriji Sokolstva u tainošnjim krajevima, a d.ugu o pokra-jinskom sletu u Sarajevu 1934 godine.
Nakon toga je starešina brat dr. Bukovski obišao društvene i župske pio-storije i upisao se u spomen-knjigu. Nato su goste i sve prisutne član.ce
društva poslužile čajem. U društvenim prostorijima starešina brat dr. Bukovski zadržao se je s bračom do 2 sata posle ponoči, kada je sa svojom pratnjom pošao u hotel na počinak.
Sutradan pre podne starešina brat dr. Bukovski sa svojom pratnjom i pretstavnicima sarajevskog Sokolstva o-bišao je zgradil novog Sokolskog 4doma, a posle toga učinio je posetu banu g. Predragu Lukiču. U 11 sati starešina brat dr. Buokvski bio je u poseti kod češkoslovačkog konzula g. Tihog, a u 12 sati napustio je Sarajevo, najsrdačnije ispračen od sarajevske brače, otputovavši zajedno sa svojom pratnjom u Mostar, u posete Sokolskoj župi, da se tamo na licu mesta upozna s velikim radoin župe na organizaciji i širenju Sokolstva na selu.
Sokolska župa Mostar priredila je veoma svečan doček starešini bratu dru Bukovskom
9
koji je tom priiikom obišao mnoge sokolske čete
U pratnji tajnika Saveza SKJ, brata prof. dra Gradojeviča i izaslanika Sokolske župe Mostar, starešina brat dr. Bukovski i tajnik brat Kepi krenuli su iz Sarajeva automobilom za Mostar. Iako su na teritorij župe Mostar stigli s velikim zadocnjenjemi i po nevremenu, Sokolska četa u Bradini, na čelu sa starešinom čete i čitavim selom, spontanim oduševljenjem dočekala je starešinu brata dra Bukovskog, iznoseči mu so i hleb kao znak gostopriinstva i srdačne dobrodošlice. Starešina čete brat Mrkajič pozdravio je starešinu brata dra Bukovskog, zaželevši mu ugodan boravak medu hercegovačkim . Sokolima. Posle odgovora starešine brata dra Bukovskog, koji je bio veoma dir-nut ovim srdačnim dočekorn, produ-žen je put prema Konjiču.
Kao i u Bradini, tako isto i u Konjiču bio je stareš na brat dr. Bukovski oduševljeno dočekan i pozdravljen od Sokola, pretstavnika vlasti i gradan-stva. Tu je brata dra Bukovskog pozdravio zamenik starešine d.uštva, koji je izrazio radost, što starešina brat dr. Bukovski dolazi u posetu našemu Sokolstvu u najodlučnijem momentu stvaralačkog rada, t.j. kada je jugoslovensko Sokolstvo prihvatilo rad u okviru Sokolske Petrove petoljetke. Zahvalju-juči se na ovoj lepoj bratskoj sokolskoj manifestaciji starešina brat dr. Bukovski rekao je, da u njoj vidi izlev osečaja bratstva i ljubavi prema č.tavom čeho-slovačkom Sokolstvu. Nakon što su zatim bile otsvirane čehoslovačka i jugo-slovenska himna, starešina brat dr. Bukovski produžio je s pratnjom put prema Ostrošcu.
Na putu za Mostar starešinu brata dra Bukovskog takoder je vrlo srdačno dočekala i Sokolska četa u Ostrošcu, gde ga je pozdravio toplom bratskom dobrodošlicom sta ešina čete, s kojim se brat dr. Bukovski izljubio, preporučivši svoj brači da istrajno nastave plemenitim sokolskim radom.
Odatle krenuo je starešina brat dr. Bukovski s pratnjom prema Bijelom Polju, gde ga je tamošnja Sokolska četa dočekala uz pucanje prangija i pa-ljenje vatara na brežuljcima. Tu je bila okupljena i čitava uprava župe i društva Mostar te čete Bijelo Polje na čelu sa starešinom župe bratom Čedom Miličem. U ime Sokolske župe Cetinje tu je starešinu brata dra Bukovskog dočekao i pozdravio starešina brat Ga-vra Miloševič. Načelnik čete Bijelo Polje brat Kojo Dabič podneo je starešini bratu dru Bukovskom stanje čete, a starešina čete brat Dragič pozdravio ga je biranim rečima.
Po dolasku u Mostar starešinu brata dra Bukovskog, iako je stigao s velikim zakašnjenjem, dočekao je i pozdravio veliki broj sokolskog članstva na čelu sa zamenikom starešine župe bratom prof. Marčičem.
. Nakon kračeg odmora krenuo je starešina brat dr. Bukovski s pratnjom ponovno u Bijelo Polje, gde je u nje-govu čast Sokolska četa priredila veoma lepo pripremljenu akademiju.
Pri ulazu u četni dom muzika Sokolske čete Vihoviči-Rudnik pozdravila
S puta starešine br. dr. Bukovskog po našoj zemlji
Vanredno lep doček u Novom Sadu
Veoma srdačan doček starešine brata dra Bukovskog u Sarajevu
je starešinu brata dra Bukovskog so-kolskom koračnicom uz oduševljeno klicanje mnoštva seljaka, koji su se okupili da dočekaju starešinu svega slo-venskog Sokolstva.
Akademiju je otvorio brat prota Si-niković, iznoseći istorijat Sokolstva nje-govu ulogu koju je odigralo u borbi za slobodu slovenskih naroda. Zahvalio se starešini bratu dru Bukovskom na nje-govom trudu koji je uložio da poseti naše sokolske čete, da bi se na licu mesta upoznao s njihovim životom i radom i uverio o njihovoj sokolskoj svesti.
Posle govora redale su se pojedine tačke akademije, prosvetne i tehničke, od kojih su bile najlepše odlomak iz „Gorskog Vijenca”, „Dolazak vojvode Draška iz Mletaka”, skupine i recitacija „Hercegovac”. Izmedu tačaka svirala je glazba Sokolske čete Vihoviči-Rudnik i tamburaški zbor Sokolske čete Bijelo Polje.
Posle završenog programa, oduševljeno pozdravljen od svih prisutnih, starešina brat dr. Bukovski održao je ve-oma lepo ideološko predavanje, u kome je izmedu ostalog istakao značaj so-kolskog pokreta na selu i njegov rad na podizanju i preporodaju jugoslo-venskog naroda. U tome pravcu naročite ga raduje uspešan rad bratske Sokolske župe Mostar.
Nakon toga gosti su bili pogoščeni i u meduvremenu razvio se izmedu brače nevezani razgovor o sokolskom životu i radu.
U nedelju ujutro starešina brat dr. Bukovski s vodstvom župske uprave posetio je Sokolsku četu Ortiješ, razgle-dajuči gradnju četnog doma i ulazeči u kuče seljaka Sokola, živo se zani-majuči za njihov život, rad i prilike.
U 10 časova održana je u Mostaru
Dne 1 o. m. prošao je parobrodom „Kumanovo” mimo Korčulu na putu iz Dubrovnika za Split brat dr. Stanislav Bukovski, starešina češkoslovač-ke obce sokolske i Saveza slovenskog Sokolstva.
Na obali u Korčuli bila je postrojena četa korčulanskog Sokolskog društva s glazbom' i zastavama svih sokolskih jedinica s otoka Korčule. Na dočeku starešine brata dra Bukovskog bili su i izaslanici Sokolskih društava Blato i Vela Luka i Sokolskih četa Čara i Pupnat.
Susretljivošču komandanta „Kumano-va” g. Bronzana, starešina brat dr. Bukovski imao je mogučnosti i vremena da side na obalu i da se pozdravi sa svom bračom. Tom prilikom dočekao ga je i pozdravio sreski načelnik g. Aničin te starešine pre pomenutih Sokolskih društava, s kojima se starešina brat dr. Bukovski srdačno pozdravio i bratski izljubio.
Duboko dirnut ovom lepom manife-stacijom i izrazima bratskih simpatija od Strane svih prisutnih, starešina brat
Doček starešine brata dra Stanislava Bukovskog u Splitu, koji je s bratom Keplom dne 1 o. m. predveče doputo-vao parobrodom iz Dubrovnika, pre-tvorio se u sjajnu sokolsku manifesta-ciju, koja je ogromnim učeščem članstva i gradanstva, i kod dočeka i na svečanoj akademiji u kazalištu, ostavila najlepši dojam' i na goslte i na sve pri-sutne.
Na gatu majora Stojana našlo se pri dočeku odličnog gosta brojno članstvo Sokolskog društva Split, u odori i u gradanskom odelu, i delegacije sokolskih društava iz cele župe. Bile su i dve sokolske glazbe, splitska i solinska. Čim je parobrod pristao, s obale se pozdravljalo i klicalo, a od-zdravljalo s parobroda. Gostima su na parobrod prišli starešina Sokolske župe Split brat dr. Mirko Buič, starešina Sokolskog društva Split brat. B. Ka-lebič te članovi uprava Sokolskih društava iz Splita i okolice, koji su došli na doček starešine svega slovenskog Sokolstva. Posle izmene pozdrava, gosti su sišli na obalu, gde su ih članice Sokola obdarile lepim buketima cveča. U tome času zastavnici su s brojnim sokolskim zastavama odali počast odličnim sokolskim gostima, dok su glazbe
svečana sednica Sokolske župe i Sokolskog društva. Starešinu brata dra Bukovskog pozdravio je starešina župe brat Čedo Milič, koji je izrazio veliku radost povodom dolaska starešine slovenskog Sokolstva u posete Sokolskoj župi Mostar, u kojoj je ponikao i-stinski sokolski rad na selu.
Posle toga govorio je starešina brat dr. Bukovski, iznoseči važnost ovog rada, koji je u istinu apostolski. Iznosi zatim poglede na bit sokolske ideje i dalje težnje Sokolstva na zbližavanju svih Slovena. Na koncu starešina brat dr. Bukovski poziva na X svesokolsk: slet naredne godine u Pragu, koji ne-če biti slet samo čehoslovačkog, več i svega slovenskog Sokolstva. Na uspo-menu svoje posete Sokolskoj župi Mostar predaje lepu spomenicu IX sveso-kolskog sleta u Pragu.
Tada je starešina brat Čedo Milic predao starešini bratu dru Bukovskom veoma lepo izradeni Spomen-list s li-kovima čehoslovačkih vel.kih sokolskih voda i radnika, dra Miroslava Tir-ša, Jindržiha Fignera, dra Josipa Šaj-nera, dra Jindržiha Vanjičeka i Vin-čenca Štjepaneka, u čije ime Čehoslo-vačka obec sokolska podiže pet česama u pet bezvodnih srezova Hercegovine, za koje je starešina brat dr. Bukovski potpisao pet zadužbinskih listina. Lično pak starešini bratu dru Bukovskom predao je starešina brat Čeda Milič jed-ne gusle.
Posle podne toga dana krenuo je starešina brat dr. Bukovski u pratnji brače prof. Raduloviča i Prnjatoviča za Dubrovnik, gde mu je bio prireden vrlo srdačan bratski prijem* i u njegovu čast upriličena sokolska akademija.
U ponedeljak dne 1 o. m. starešina brat dr. Bukovski krenuo je parobrodom preko Korčule za Split.
dr. Bukovski najsrdačnije se svima zahvalio i u kračem lepom govoru izneo zadatak i težnje Sokolstva.
Ispred raznih društava starešini bratu dru Bukovskom predale su nara-štajke i deca lepe kite cveča i grane li-munai i naranača s naših sunčanih žala.
Ovoj manifestaciji pridružilo se i Sokolsko društvo Orebič s brojnom dele-gacijom, koja je takoder predala starešini bratu dru Bukovskom lepu kitu cveča s trakom u jugoslovenskim bojama. i s posvetom.
Kada je glazba otsvirala „Hej Sloveni” i nekoliko sokolskih koračnica, krenuo je parobrod, i u tom času nastalo je s obale oduševljeno pozdravljanje, mahanje rupcima i šeširima, kojima su korčulanski Sokoli srdačno i i bratski pozdravljali uz najlepše želje pretstavnika velike sokolske organizacije.
Korčula je i ovim vrlo lepo manife-stovala svoju nacionalnu svest i privrženost ideji sokolskog i svesloven-skog bratstva.
zaigrale češkoslovačku i jugoslovensku himnu.
Tada je krenula velika povorka Sokola1 i gradanstva, na čelu sa splitskom sokolskom glazbom i zastavama, preko Vilsonove, štrosmajerove, Dioklecijanove i Francuske obale u Marmontovu ulicu prema Sokolskom domu. Uz svir-ku narodnih davorija i poklike Kralju, Jugoslaviji, Sokolstvu i slovenskoj u-zajamnosti, stigla je povorka pred Sokolski dom. U prostorijama doma, ispred sakupljenog Sokolstva i gradanstva, starešinu brata dra Bukovskog i brata Kepla pozdravio je srdačno i bi-ranim rečima starešina Sokolskog društva Split brat B. Kalebič, veličajuči uzvišene misli vodilje Sokolstva, slo-vensku uzajamnost i slovensko bratstvo. Na koncu govora prolamala se dvorana od burnih poklika ,,Na zdar” i „Zdravo”. Na pozdrav starešine brata Kalebiča odgovorio je starešina brat dr. Bukovski, koji se najtoplije zahvalio brači na lepom prijemu i zatim je/gro-vitim rečima izneo vaspitnu ulogu Sokolstva i njegovu misiju u stvaranju što tešnjih kulturnih veza medu slovenskim narodima. Po završetku govora prisutni su oduševljeno klicali starešini bratu dru Bukovskom, a sokolske glaz-
be otsvirale su sveslovensku himnu „Hej Sloveni”.
Iz Sokolskog doma starešina brat dr. Bukovski pošao je s pratnjom u hotel da se na čas odmori, a zatim je u 20 časova pošao u Narodno kazalište da prisustvuje svečanoj akademiji, koju je njemu u čast priredila Sokolska žu-pa Split uz sudelovanje S. M. D. „Zvonimir”, Nar. ženske zadruge i Sokolskih društava Splita i K. Sučurca.
Akademiju je posetilo članstvo Sokolskog društva Split, delegacije sokolskih društava iz okolice i brojno gra-danstvo. Kazalište je bilo dupkom pu-no. U banskoj loži bio je ban g. dr. Jablanovič, a Gradsko poglavarstvo za-stupao je donačelnik g. D. Ivaniševič.
Akademiju je otvorio pevački zbor Sokolskog društva Kaštel Sućurac sa „Sokolskim pozdravom. Posle toga je na pozornici, gde su bile sve zastave splitske župe, pozdravio starešinu brata dra Bukovskog srdačnim govorom starešina Sokolske župe Split brat dr. Mirko Buič, koji je govorio o ideji slovenskog bratstva, a kojoj Sokolstvo kroz jugoslovensko ujedinjenje nosi luč ideala jednakosti, bratstva i slobode u veliku slovensku budučnost. Starešina brat dr. Buič nadalje ističe poslednji pakt večnog prijateljstva s bračom Bugari-ma, koji je proizišao iz nesavladivog diktata srca i razuma dvaju bratskih naroda, a u čemu je Sokolstvo itnalo znatnog udela. Vidovitost blagopokoj-nog starešine brata dra Josipa Šajnera, smišljeni rad sadanjeg starešine brata dra Bukovskog i nastojanje čitavog slovenskog Sokolstva rada bogatim plodovima. Pri kraju svog govora starešina brat dr. M. Buič predao je starešini bratu dru Bukovskom krasnu umet-tiičku mapu Splita.
Oduševljeno pozdravljen uzeo je tada reč sam starešina brat dr. Stanislav Bukovski, koji u početku govori na našem a završava na češkom jeziku. Starešina brat dr. Bukovski najpre srdačno pozdravlja svu prisutnu braću i sestre, a preko njih i celokupno bratsko jugoslovensko Sokolstvo i bratski ju-goslovenski narod, isporučujuči ujedno bratske najlepše pozdrave od strane svega češkoslovačkog Sokolstva i češ-koslovačkog naroda. Zatim je starešina šina brat dr. Bukovski izneo u svom dubokomi i sažetom govoru bit Tirševe sokolske misli, ulogu Sokolstva u fi-zičkom i moralnom vaspitanju poje-dinca, izgradivajuči ga u svojoj sredini u celog čoveka, u čemu se Sokolstvo pokazuje kao odlučan faktor pri izgra-divanju zdrave društvene i narodne za-jednice, obezbedujuči tako svome narodu bolju i sigurniju budučnost, koju če uspešno poneti sokolski vaspitano po-kolenje. Posebnu pak ulogu ima da igra Sokolstvo u nacionalnom pogledu, kao nosilac nacionalnog i slovenskog duha i kulture, kao propovednik slovenskog bratstva i solidarnosti, kao pionir zbliženja i duhovnog jedinstva svih slovenskih naroda. Jer Slovenstvo koje bude i ako bude vodeno i zadojeno sokolskom mišlju, biče kadro da odigra onu ulogu koja m‘,u| i pripada, ne samo u Evropi več u celom svetu uopče Sokolska misao jedina moči če da u-druži i složi slovenske narode, koji su u
proslosti radi svoje čuvene nesloge i-slaisili najtežu sudbinu.
Radujuči se iskreno radu, koji u sva-kome pravcu tako uspešno i ustrajno razvija jugoslovensko Sokolstvo, koje je u najširim slojevima naroda uhvatilo najdublji koren i srask> s njegovim životom, starešina brat dr. Bukovski na-ročito podvlači i saradnju jugosloven-skog Sokolstva sa Sokolstvom ostalih slovenskih naroda.
Starešina brat dr. Bukovski upotreb-ljuje ovu priliku daj i lično učini poziv jugoslovenskom Sokolstvu da učestvuje sveslovenskom sletu naredne godine u Pragu.
Upučujuči zatim misli svetloj uspo-meni blaženopočivšeg Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja, koji je Sokolstvu iskazivao svoju veliku ljubav brat dr. Bukovski završava svoj govor s najlepšim željama za dugl i sre-čan život Mladog Kralja Nj. Vel. Petra II, za srečnu i najlepšu budučnost bratske Jugoslavije, bratskog jugoslo-venskog naroda i bratskog jugosloven-skog Sokolstva.
Konac govora starešine brata dra Bukovskog bio je popračen dugotrajnim oduševljenim poklicima i pljeskom. Nakon što je zatim glazba zaigrala držav-nu himnu, nastupili su pevački zborovi, koji su pod ravnanjem Ma. Papando-pula izveli odlično koncertni deo, i to: ženski pevački zbor Narodne ženske zadruge, koji je otpevao Hristovu „Zdravče, cvijete mirislevo” i Dvorža-kove „Čedna” i „Prsten”, a Zvonimi-rov muški zbor izveo je Hristovu „Ga-ninata majka” i „Rodna pesem” te od Vrhovskog „Dorica pleše.”
Zatim je ženski naraštaj izveo „Ritni ičke igre od Kavalirž-Matjejovec, muški naraštaj „Pripremne lakoatletske ve-žbe, a članice „Devetku” od Kočove-Sikste, koja je završena odavanjein počasti dru Miroslavu Tiršu i uz peva-nje , ,Hej Sloveni”.
Cela priredba ostavila je na svakoga najlepši utisak, a što je sva publika opetovano vidno izrazila oduševljenim burnim odobravanjem i pljeskanjem, a pogotovo toplim ovacijama za vreme govora starešine brata dra Bukovskog i starešine brata dra Biliča.
Posle akademije Sokolska župa i Slo-kolsko društvo Split priredili su u čast starešine brata dra Bukovskog i brata Kepla večeru u restauraciji „Slavija” uz učešče brojne brače i sestara, a koja je potekla u najlepšen^ i srdačnom brat-skom raspoloženju.
U utorak dne 2 o. m. ujutro gosti su razgledali grad, a posle podne obi-šli su obližnja društva.
U Vranjicu dočekalo ih je celokupno članstvo postrojeno u sokolani, u Solinu isto, a naročito velik broj Sokola dočekao ih je u novoj Sokolani u K. Sučurcu.
Gosti su svugde bili srdačno dočeka-m i pozdravljeni, a br. Bukovski odgovorio bi s malo reči, ali punih zanosa, tako da bi oduševio članstvo.
Naveče velik broj Sokola okupio se na željezničkoj stanioi i uz oduševljene poklike Sokolstvu najsrdačnije ispratio drage goste, starešinu brata dra Bukovskog i brata Kepla, koji su u pratnji člana uprave Saveza SKJ, brata Gregoriča, otputovali u Zagreb.
Oduševljen doček starešine br. dr. Bukovskog u Zagrebu
Starešina brat dr. Bukovski i tajnik brat Kepi u pratnji člana uprave Saveza SKJ brata Gregoriča stigli su u Zagreb dne 3 o. m. jutarnjim brzim vozom. Na stanici dočekali su ih i pozdravili brojni pretstavnici Sokolske župe i zagrebačkih sokolskih društava na čelu sa starešinom župe i zamenikom starešine Saveza bratom drom Otonom Gavrančičem. Nadalje na dočeku su bili čehoslovački generalni konzul g. dr. F. Resi, vicekonzul ing. Hladik, pret-pretsednik čehoslovačke obce u Zagrebu g. Tomašeh i ostali prestavnici. Nakon pozdrava gosti su otpračeni u hotel,
U 10 časova starešina brat dr. Bukovski i brat Kepi u pratnji pretstavnika zagrebačkog Sokolstva na čelu sa starešinom bratom drom Gavrančičem položili su krasan venac na Strosinaje-rov spomenik, a tako isto položila je na spomenik venac i Sokolska župa Zagreb povodom Štrosmajerove obletnice. Nato su gosti s pratnjom posetili Sokolsko društvo Zagreb II, gde ih je
pozdravio na češkom jeziku načelnik brat dr. Stanko Tončič, zatim Sokolsko društvo Zagreb I, gde su ih pozdravili starešina brat Debeljak i načelnik brat Raič te Sokolsko društvo Za-pred VI. Zatim je starešina brat dr. Bukovski učinio posetubanu Savske banovine g. dru Ružiču i češkoslovačkom generalnom konzulu dru Reslu. Na Mi-rogoju pak starešina brat dr. Bukovski poklonio se grobovima dra Josipa Fona, osnivača Sokolstva u Zagrebu i Franje Hohinana, prvog sokolskog vode Zagrebu te češkoslovačkog legionara Augusta Kmošeka, kao i grobovima Iliraca.
Nakon što su zatim učinili posetu porodici starešine brata dra Otona Ga-vrančiča, starešina brat dr. Bukovski i brat Kepi odvezli su se s pratnjom da razgledaju Sokolski stadion, gde su ih u ime uprave stadiona pozdraviji brat Jakov Pavlina, arh. prof. Driak i Veljko Ugrjnič.
U 17 časova povodom dolaska starešine brata dra Bukovskog održan je
Srdačan doček starešine brata dra Bukovskog u Korčuli
Sjajan doček starešine brata dra Bukovskog u Splitu
God. Vlil — broj 3
SO KOLŠKI GLASNIK
Str. 5
u prostorijama Sokolske župe sasta-nak brojnih pretstavnika zagrebačkog Sokolstva, kojemu su učestvovali i pre-stavnici Sokolskih župa Karlovac i Varaždin. Na ovome sastanku, pozdravio je starešinu brata dra Bukovskog starešina brat dr. Oton Gavrančić lepim i srdačnim govorom. Nato je održao lep prigodan govor o Štrosinajeru brat prof. Srečko Džamonja. Ovom prilikom Sokolska župa Zagreb darovala je starešini bratu dru Bukovskom i bratu Keplu umetničke mape Zagreba, spomenice pokrajinskog sleta u Zagrebu 1934 godine i počasne sletske plakete, a starešina brat dr. Bukdvski poklonio je župi spomenicu IX svesokolskog sleta u Pragu. Zatim je gostima u prostorijama župe servirana mala zakuska, za vreme koje im je nazdravio zamenik starešine župe i starešina Sokolskog društva Zagreb V brat dr. S. Mahulja.
Naveče priredena je u čast gostiju u Sokolskom domu Zagreb 1 svečana sokolska akademija. Nikada još velika dvorana Sokola 1 nije bila tako brojno posečena kao ovom prilikom. Sve pro-storije bile su upravo prekrcate članstvom zagrebačkih sokolskih i pretstav-nicima nacionalnih društava, koji su do-šli da svojom posetom iskažu bratsku ljubav i poštovanje prema milom gostu i starešini svega slovenskog Sokolstva.
Akademiji su prisustvovali: pomočnik bana Savske banovine g. M.hal-džič, armijski general g. P. Jurišič, češkoslovaški generalni konzul dr. F. Resi, veliki broj ostalih pretstavnika i ogromno mnoštvo zagrebačkih Sokola i Sokolica, u svečanim odorama, koje su davale neobično živopisnu i lepu sliku u lepo ukrašenoj dvorani zelenilom' i zastavama svih slovenskih naroda.
Dolazak starešine brata dra Bu-kovskog) i tajnika brata Kepla svi pri-sutni pozdravili su oduševljenim pokli-‘cima i spontanim ovacijama.
Akademija otvorena je sokolskom i Lrbancovom koračnicom župe Zagreb, Zatim je odana počast češkoslovačkoj i jugoslovenskoj zastavi.
Nato je pretsednik zagrebačkog me-dudruštvenog odbora i starešina Sokolskog društva Zagreb III brat Rišljavi pozdravio toplim govorom drage goste i sve prisutne. Posle njega, u-zeo je reč starešina brat dr. Bukovski, koji je najpre na našem a zatim na če-škom jeziku održao lep i oduševljen govor o sokolskoj misli i o veli-
Starešini čehoslovačke obce sokol-skel i Saveza slovenskog Sokolstva, bratu dru Stanislavu Bukovskom, te bratu Evgenu Keplu, tajniku Saveza slovenskog Sokolstva ,nacionalna i sokolska Ljubljana priredila je vanredno oduševljen bratski doček, koji je ujedno b:o krasna manifestacija slovenskom sokolskom bratstvu i uzajamnosti.
Dočeku starešine brata dra Stanislava Bukovskog i tajnika brata Evgena Kepla, koji su u Ljubljanu stigli jzZag.eba dne 4 o. m. jutarnjim brzim vozom, prisustvovao je veliki broj Sokolstva, pretstavnika vlasti i nacionalnih društava, koji su posve ispunili peron ljubljanske stanice. Pri dočeku od pretstavnika javnogJa života i Sokolstva bili su: češkoslovaški konzul inž. S. Mi-ttjovski, prvi zamenik starešine Saveza SKJ brat Gangl, starešina Sokolske žu-Pe Ljubljana brat dr. Pipenbaher, za-stupnik Dravske dizivijske oblasti kapetan g. Maksimovič, te veliki broj °ficira, pretsednik Jugoslov.-češkoslo-vačkc lige dr. Egon Stare, pretsednik Češke obce g. Riška, pretstavnici Saveza Gtnih clobrovoljaca, starešine ljubljan skih sokolskih društava, pretstavnici Karodne odbrane itd. Brzi voz, kojim K doputovao starešina brat dr. Bukovski stigao je sa zadocnjenjem od Cetvrt sata. Kada je voz ulazio u stani-Сц> vojna glazba Dravske divizije zaigrala je sokolsku koračnicu. Starešina br. dr. Bukovski i brat Kepi dopotovali su u pratnji brata Gregoriča, Ппа Uprave Saveza SKJ, i tajnika ^°kolske župe Ljubljana brata Flegara, °jl je dragim gostima pošao u susret.
Starešinu brata dr. Bukovskog po do-v Lu pozdravili su svi prisutni odu-?evljenim poklicima. U ime Sokolstva *цРа Dravske banovine, starešinu brata
koj ulozi Sokolstva medu slovenskim narodima. Svoj govor, koji je bio če-sto kao i na koncu popračen velikim oduševljenjem, starešina brat dr. Bukovski završio je pozivom jugosloven-skom Sokolstvu da učestvuje na veli-kom sveslovenskom sletu naredne godine u Pragu. Tada je glazba Sokolskog društva Zagreb H otsvirala češ-koslovačku i jugoslovensku himnu.
U drugom delu akademije izvođeni su sastavi pojedinih zagrebačkih sokolskih društava, koji su na'šli na veliko dopadanje i oduševljeno odobravanje svih gledalaca. Od tačaka najviše se svidela tačka „Čuvari Jad ana” koju su izveli Sokoli društva Zagreb II, sa-stav Romana Škrgatiča na glazbu Zajc-Knol, koja je bila savršeno izvedena. Pre same ove vežbe pred goste stupio je jedan mali mornar s jednim Sokoli-čem, koji je na češkom jeziku pozdravio starešinu brata dra Bukovskog u ime najmanjih Sokola, najavivši da če i oni doči na veliki slet u Pragu 1938, predao starešini bratu dru Bukovskom na uspomenu jedan poklon. Starešina brat dr. Bukovski bio je ovim duboko diruut, te je poljubio decu i spremio dragu mu uspoomenu.
Sam program akademije izvoden je ovim redom: ritmičke vežbe s. Karaka-ševič, koju su izvele naraštajke Sokola I; „Varaždinec”, sastav I. Rutara na glazbu od I Muhviča, koji su izveli naraštajci Sokola II; „Iz bratskog za-grljaja” po istoimenoj melod ji Vilha-rovoj, sastav s. M. Beličevič, koji su izvele članice Sokola III; vežbe s ču-njevitija, sastav Mariča, koji su izveli naraštajci Sokola I; „Barkarolu” na glazbu čajkovskoga, sastav s. Đ. Brozovič, koji su izvele naraštajke Sokola II; vežbe članica Sokola II s palicama, sastav s. L Palikovič i kao poslednju tačku Šopenovu „Polonezu”, sastav dra Stanka Tončiča, koji su izveli članovi Sokola II. Nakon akademije razvila se lepa igranka.
Iz Zagreba starešina brat dr. Bukov-;ski i brat Kepi otputovali su sutradan, dne 4. o. m., jutarnjim brzim vozom za Ljubljanu. Na željezničkoj stanici pri odlasku starešinu brata dra Bukovskog i brata Kepla ispratili su i s njima se najsrdačnije oprostili starešina župe brat dr. Oton Gavrančič, i brača: dr. S. Mahulja, J. Rišljavi, L. Vajnhardt, dr. S. Tončič, V. Hajmer, kao i pretstavnici drugih ustanova.
dra Bukovskog i brata Kepla pozdravio je srdačnom bratskom dobrodošli com starešina župe Ljubljana brat dr. Josip Pipenbaher. Nato su štarešijnu brata dra Bukovskog toplo pozdravili svi ostali okupljeni pretstavnici vlasti i udruženja.
Zahvaljujuči se svima najsrdačnije na bratskom prijemu, starešina brat dr. Bukovški izrazio je svoje največe veselje, što mu se pružila mogučnost da se ponovno susretne s jugoslovenskom bra-čoin i da ovoga puta pobliže upozna sokolski rad u bratskoj Jugoslaviji i vidi mnoge lepe krajeve bratske jugo-slovenske zemlje. Brat dr. Bukovski je dalje rekao, da celokupno češkoslovaško Sokolstvo kao i češkoslovaški narod prateči u duhu njegov put po bratskoj Jugoslaviji, gaji najdublje ose-čaje bratske ljubavi i vernosti prema bratskom jugoslovenskom Sokolstvu i jugoslovenskom narodu. Nakon što se je zatim srdačno pozdravio sa zastup-nikom Dravske divizije i sa svom gospodom oficirima te s ostalim pretstav-nicima, starešina brat dr. Bukovski od-vezao se je s pratnjom sa stanice u hotel.
Nešto docnije starešina brat dr. Bukovski s br. Keplom učinioje poseiu Sokolskom društvu Ljubljana I Tabor. U Sokolskom domu na t aboru starešinu brata dra Bukovskog’ i brata Kepla najsrdačnije je pozdravio kao domačina starešina Sokolskog d uštva Ljubljana I Tabor brat ing. Ladislav Bevc. Zatim je starešina brat dr. Bukovski s pratnjom učinio posetu Ljubljanskom Sokolu u Narod.lom domu, gde ga je u lepo ukrašenoj dvorani u ime Lju-bljanskog Sokola oduševljeno pozdravio starešina brat Bogom.1 Kajzelj. Medu ostalom brojnom bračom Ljubljan-
skog Sokola, koja su došla da pozdrave starešinu brata dra Bukovskog, nalazio se i počasni starešina i bivši savez-ni načelnik brat dr. Viktor Murnik.
Toga dana Sokolska župa Ljubljana priredila je u čast starešine Češkoslovač-ke obce sokolske i Saveza slovenskog Sokolstva brata dra Bukovskog i tajnika Saveza slovenskog Sokolstva brata Ke-pia pozdravno sokolsko veče. Velika dvorana Sokolskog doma na Taboru bila je naročito lepo ukrašena zelenilom i češkoslovaškim, bugarskim, poljskim i jugoslovenskim zastavama. Dvorana je bila prepuna Sokolstva, pretstavnika 'vlasti i nacionalnih društava kao/ i na-cionalnog gradanstva. Medu brojnim odličnicima bili su konzul Češkoslovaške Republike ing. Minjovski s gospodom, pomočnik komandanta Dravske divizije general g. Dodič, podban g. dr. Stanko Majcen, podnačelnik Gradskog poglavarstva brat dr. Ravnihar, komandant 40 peš. puka pukovnik g. Mašiš, načelnik štaba Dravske divizije pukovnik g. Keler, komandant voj-nog okruga pukovnik g. Živanovič, na-narodni poslanik brat Rajko Turk, pretsednik češkoslovačko-jugoslovenske lige dr. Egon Stare, starešine Sokolskih župa: Celje, brat Jože Smertnik; Kranj, brat Jaka Spicar; Maribor, brat dr. Milan Gorišek; zamenik starešine Sokolske župe Novo mesto, brat Matija Marinček, starešina Ruskog Sokola brat Tkačev, zamenik načelnika Saveza SKJ brat Josip Jeras, bivši savezni načelnici brat dr. Viktor Murnik i brat Miroslav Ambrožič, starešine svih ljubljanskih sokolskih društava te svi članovi uprave Sokolske župe Ljubljana na čelu sa starešinom br. dr. Josipom Ripenbaherom, veliki broj oficira, sokolskog članstva i ljubljanskog gradanstva.
U 20.45 časova glazba Sokolskog društva Ljubljana I Tabor zaigrala je Paščanov „Sokolski pozdrav” i u tom času stupilo je u dvoranu 14 sokolskih barjaktara sa zastavami i za njima starešina brat dr. Stanislav Bukovski s tajnikom bratom Evženom Keplom u pratnji prvog zamenika starešine Saveza SKJ bratom Ganglom, župskog starešine brata dra Pipenbahera i članova uprave Sokolske župe Ljubljana. Kada su gosti stupili u dvoranu svi prisutni priredili su im najsrdačnije dugotraj-ne oduševljene ovacije. Nakon što su gosti zauzeli svoja mesta, uzeo je reč starešina Sokolske župe Ljubljana brat dr. Pipenbaher, koji je u svom vanredno lepom govoru medu ostalim istakao radost, što je poseta starešine brata dra Bukovskog jugoslovenskom Sokolstvu usledila neposredno baš nakon sklapanja pakta jugoslovensko-bugar-skog večitog prijateljstva i što u ličnosti starešine brata dra Bukovskog može da pozdravi eminentnog najvi-šeg pretstavnika one organizacije, koja je toliko mnogo doprinela zbLženju svih slovenskih naroda. Izražavajuči u ime Sokolstva Dravske banovine najlepše bratske želje starešini bratu dru Bukovskom1 i bratu Keplu, kojima svi prisutni prireduju burne ovacije, starešina brat dr. Pipenbaher završava svoj govor s poklicima Pretsedniku Oslobodi-telju Masariku i pretsedniku dru Eduar-du Bencšu, našto je glazba zaigrala če-škoslovačku himnu.
Pozdravljen dugotrajnim oduševljenim poklicima i pljeskom ustao je tada starešina brat dr. Stanislav Bukovski, koji je u podužetn i krasnom govoru izneo značaj Tirševe sokolske misli i ulogu Sokolstva u slovenskom svetu. Istakao je, da je Sokolstvo po svemu svom vaspitnom! i inom delovanju naj-čvršča kopča medu slovenskim naro-dimU( i da ono svojim radom teži na sve jačem produbljivanju bratstva j ljubavi i stvaranju duhovne zajednice svih gra-na velikog slovenskog stabla. Medu prvim zadacima u vel.koj svojoj misiji koju Sokolstvo ima da vrši medu slovenskim narodima je razvijanje, jačanje i uzdizanje vlastite slovenske kulture slovenskog duha i slovenskog bratstva i solidarnosti. Osobite ga raduje što tu uzvišenu misiju tako uspešno, oduševljeno i ustrajno vrši bratsko jugoslovensko Sokolstvo, koje je najčvršče povezano s bratskim češkoslovaškim, kao j sa svim ostalim Slovenskim Sokolstvom. Duboko ga se naročito dojmilo, što su najširi jugoslovenski narodni slojevi tako iskreno i veino p:ig. 1 li sokolsku misao, koja je upravo srasla s dušomi i srcem
naroda, a što se najlepše ogleda u narodu jugoslovenskog sela, okupljenog u sokolskim četama. Zato danas Sokolstvo i pretstavlja pravi narodni pokret, koji hvata sve dublji koren, sve više se razvija, jača i napreduje. Veliki značaj Sokolstva i sokolske misli najjasnije je uočio blaženopočivši Viteški Kralj Aleksandar* I Ujedinitelj, u kome je jugoslovensko Sokolstvo imalo svog največeg zaštitnika i koji je u znak Svoje ljubavi prema jugoslovenskom Sokolstvu postavio na njegovo čelo Svog Prvenca.
Zatim je starešina brat dr. Bukovski rekao, da češkoslovaško Sokolstvo pri-prema veliki svesokolski slet u Pragu naredne godine, na kome če učestvovati sve slovensko Sokolstvo pa stoga on uzima ovu priliku da bratskom jugoslovenskom Sokolstvu kao i pretstavni-cima bratske jugoslovenske zemlje u-čini i zvaničan poziv za učešče na torne sletu, koji če biti velebna mani-Nfestacija slovenskog bratstva i solidarnosti.
Svoj govor starešina brat dr. Bukovski završio je pozdravom uzdanici jugoslovenskog naroda, Mladome Kralju Nj. Vel. Petru II, bratskoj Jugoslaviji, jugoslovenskom narodu i Sokolstvu.
Govor starešine brata dra Bukovskog bio je popračen od svih prisutnih s oduševljenim burnim klicanjem, našto je glazba zaigrala jugoslovensku himnu. Zatim je pevački zbor pod vodstvom brata Ferde Juvanca skladno otpevao pesme „Dvignimo srca” i „Narodni zbor”.
Na koncu je ponovno uzeo reč starešina župe Ljubljana brat dr. Pipenbaher, koji se svima najtoplije zahva-lio na tako impozantnom učešču na ovom večeru u počast dragim gostima. Zahvaljujuči se posebice najlepše starešini bratu dru Bukovskom) i bratu Keplu na poseti kojom su počastili Ljubljanu, starešina brat dr. Pipenbaher za-molio ih je da isporuče najsrdačnije bratske pozdrave svemu bratskom če-škoslovačkom Sokolstvu i narodu te zlatnom slovenskom Pragu, u koji če naredne godine pohrliti ogromna slovenska sokolska mnoštva na veliki jubi-larni svesokolski slet. Zatim su svi prisutni uz pratnju glazbe otpevali sokolsku himnu „Hej Sloveni”.
Posle zvaničnog dela ove lepe ma-nifestacione priredbe, svi prisutni zadržali su se još izvesno vreme u prostorijama doma u prijatnom bratskom ra-spoloženju i teško se rastajuči od svojih milih gostiju.
Sutradan, u petak dne 5 o. in., starešina brat dr. Bukovski i brat Kepi otputovali su iz Ljubljane preko Maribora za Prag. S njima zajedno otpu-tovao je i zamenik sta eš ne Save/a SKJ brat Gangl, da učestvuje sednici Saveza slovenskog Sokolstva. Pri odlasku starešini bratu dru Bukovskom i bratu • Keplu bio je prireden najsrdačmji ispračaj.
Sokolska radio-predavanja
Radio-stanica Beograd-Zagreb-Ljubljana
Sledeča sokolska radio-predavanja o-državaju se:
dne 18 februara predaje brat Vladimir Poljanskij o temi: „Sokolstvo i Rusija”;
dne 21 februara predaje brat Ivan Lavrenčič o temi: „Deca zimi” (popo-dnevno);
dne 25 februara predaje brat Ferdo Majnik o temi: „Sokolska smučarska takmičenja”;
dne 4 rnarta predaje brat prof. Savo Toholj o temi: „Sokolski pokret kao škola života”;
predavanje brata prof. Miloša Stanojeviča o temi: „Ličnost Pretsednika-Osloboditelja Masarika”, koje je b io predvideno za 7 marta, prebačeno je na 28 marta;
dne 11 marta predaje brat Milojko Jeftimijades o temi: „Sokolska disciplina”;
dne 18 marta predaje brat dr. Stanko Tončič o temi: „Sportisti i vežbe na spravama”.
Večernja sokolska radio-predavanja o-državaju se od 19.30 do 19.50 časova, a popodnevna od 16.45 do 17 časova.
>
Doček starešine br. dr. Stanislava Bukovskog u Ljubljani
bio je krasna manifestacija slovenskog bratstva
Fizičko vaspitanje u Englesl<oj
Pod gornjim naslovom donelo je o-vih dana beogradsko „Vreme” od svog londonskog saradnika članak, koji — kao veoma informativan — u celini prenosimo za čitaoce našeg lista.
— Ovili dana britanska vlada iznela je pred parlament zamašni zakonski projekt o fizičkom vaspitanju naroda. Ova mera nije došla kao iznenadenje. Več mesečima britanski ministri držali su govore u kojima su isticali po-trebu jednog zdravog naraštaja, koji bi u poredenju sa dosadašnjim nara-štajima pretstavljao skoro jednu revo-luciju. Kao primer isticali su baš van-redni uspeh Nemačke na tom polju. Oni su ponavljali da danas britanski narod ne bi imao nista da primi od Nemačke, naročito ne njene političke institucije i metode, sa jednim izuzet-kom — njene načine fizičkog vaspitanja naroda. Govorili su da je nemački narod na tom polju postigao uspehe na kojima bi mu mogao zavideti svaki 'narod na svetu, pa i engleski.
S druge strane veliko naoružavanje Rajha izazvalo je sasvim razumljivo strahovanje u svima zemljama pa i u Velikoj Britaniji, čiji ministri nisu krili svoju želju da i engleski narod postane ono što se u Engleskoj'za vreme rata klasifikovalo kao A (1) t.j. spo-soban za vojnu službu bez ikakve mane. Cesti govori ministara u tom smislu nagoveštavali su skoru akciju( i sada je došlo do ostvarenja jedne zakonske mere u kojoj se ogledaju veliki duh i praktična shvatanja ovog velikog naroda.
Pre nego što predemo na prikazi-vanje te mere treba istači i realnu tr-govačku računicu kojom su Englezi do-šli do zaključka da treba preduzeti ši-roku akciju na polju fizičkog vaspitanja naroda. Njihovi ekonomisti izračunali su, sa gledišta celokupne nacionalne ekonomije, da je mnogo korisnije da svaki čovek, za čije je podizanje utrošena izvesna suma, bude potpuno zdrav da bi mogao produžiti što veču i dužu delatnost. To je ta računica koju (je i naš narod mogao odavno da pri-meni, ako zbog siromaštva nije moguče na sve članove zajednice a onda bar na one koji pretstavljaju največu inve-sticiju celokupne zajednice. Na one koji su u mogučnosti da pohadaju srednje i više škole i koji docnije zauzimaju gotovo sve važnije položaje u zemlji.
I zaista ta vrsta računice ne može da objasni ogromnu lakomislenost koja dopusta da zdravstveno stanje ljudi koji pretstavljaju tu veliku investiciju celog naroda bude gotovo potpuno zanema-reno, kao da nije nimalo važno da li če ti članovi biti sposobni da pruže što bolje i trajnije napore u iradu.
Rada pišemo o ovom novom engles-kom zakonu mi moramo da se setimo onih. naših profesora i direktora gimnazija žalosnih ostataka prošlosti koji su zabranjivali igranje nogometa za sve učenike njihovih škola. Njima zaista mora biti jako čudnovato pa i neoz-biljno da najnapredniji narod danas vo-tira milione da bi se obezbedio što ve-či broj nogometnih igrajlištaj i ttq u zemlji koja ih več i danas ima više nego ma koja zemlja na svetu. Pa ipak to je jedan od zadataka novog zakona.1
Sam zakon je tipičan za engleski smisao za evoluciju kao i za praktičnu primenu koja odgovara realnosti sadaš-njice, ali je još više tipičan za respek-tovanje svakog pojedinca. Ukratko, ova mera odlikuje se dvema stvarima: dati jedan određen pravac i pojačati rad več postoječih organizacija za fizičko vaspitanje naroda i, s druge strane, izostaviti sve što bi u pogledu fizičkog vaspitanja bilo prinudno.
Uistinu tu se ispoljavaju sve poznate osobine Engleza, naročito opreznost i izbegavanje svih novina koje još nisu ukorenjene. Mesto nekog empiričkog člana koji bi celu stvar postavio na neke nove osnove, plan engleske vlade predvida baš proširenje saradnje sa mnogobrojnim postoječim organizacijama. Otuda dolazi da u ovom zakonu ima mnogo različitih odredaba.
Da bi rad postoječih udruženja do-bio odredeniji pravac i više zamaha, predvida se stvaranje dvaju nacionalnih savetodavnih odbora, jednog za En-glesku a drugog za Škotsku, sa za-datkom da odreduje opšti pravac rada. Zanimljivo je da če ovi odbori biti samostalna tela, a ne zato da izvršuju naredenje ministara. Dalje, predvida se obrazovanje dvaju odbora, koji če do-deljivati kredite iz državne kase raznim sportskim i drugim ustanovama. Nacionalni savetodavni odbori imaju da obrazuju lokalne odbore sa ciljem da se razvije i koordinira rad lokalnih u-stanova, da daju savete odborima za davanje pomoči o najcelishodnljoj u-potrebi kredita. Osim toga predvideno je stvaranje jednog nacionalnog kole-dža (više škole) za fizičko vaspitanje. Dva velika nacionalna udruženja — za potpomaganje uredenja igrališta i za fizičko vaspitanje za vreme odmora — dobiče veliku pomoč u kreditima od države preko ovih savetodavnih odbora.
Svi ti razni odbori imače da saraduju sa lokalnim odborima u cilju gradenja novih igrališta, plivačkih basena i svih mogučih ustanova koje služe za šport. Zanimljivo je da engleska vlada nije htela da uvede neke obavezne vežbe u školama ili van škole. Dva glavna nacionalna odbora proučiče sistematski na koji bi se način mogla razviti sistematska propaganda u narodu, da što više zavoli fizičku kulturu. Tražiče se metode za pridobijanje svakog pojedinca, da se razvije što veča ljubav za šport i vežbe, ali uvek izbegavajuči sve što bi dalo prinudni karakter. U tom pogledu, nacionalni koledž za fizičko vaspitanje ima da posluži u pr-vom redu kao naučna ustanova koja če proučavati sve što je u vezi sa tim, dok če vaspitanje nastavnika za gimna-stiku ili šport biti sasvim sporedan zadatak ove ustanove. To če biti pravi univerzitet fizičkog vaspitanja. Uosta-lom, u Engleskoj več postoje razne škole za vaspitanje nastavnika ove vrste.
Dosada je u Engleskoj učinjeno ne-obično mnogo na polju higijene. To je zemlja u kojoj je smrtnost gotovo najmanja; može se reči da je higijenski način života produžio život prosečnog Engleza za nekoliko godina. Ta zemlja sagradila je od rata do danas tri i po miliona kuča. Sva deca u osnovnim školama — u Engleskoj osnovna nas tava traje devet godina, od 6 godina do 15 — dobijaju mleko u školi bilo o svom trošku bilo o trošku države. Sada dolazi nov napor da bi i Engleska jednog dana mogla imati onako zdrave i snažne mladiče i devojke kao što ili ima Nemačka. Pa ipak za raz-liku od Nemaca sve to ima da se po-stigne ne primenom prinudnih metoda nego i voljom i ljubavlju svakog,pojedinca za šport. Jedan eksperimenat koji zaslužuje pažnju celog sveta pa i naše zemlje, utoliko više što i naš narod ne voli mnogo uživanja po komandi.	R.	B.
Knjige i listo vi
SOKOLSKA PROSVETA Vesnik Prosvetnog odbora Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. Beograd, broj 1, januar 1937.
S a d r ž a j; Na početku godine. — M. Stanojevič: Kompas omladine. — R. D. Gačič: Mladost. — J. Udicki: Reč sokolskoj omladini. — B. Krejčik: Telesno vaspitanje omladine u Italiji. — Z. V.: Sličice iz našeg života. — Pozoriš-te. — Trezvenost i štednja. — Prosvetna propaganda. — Beleške. — Sokolske vesti. — Službena saopštenja. — Knjige i časopisi. — Na šta treba da mislimo.
OKO SOKOLOVO Glasnik Sokolske župe Beograd. Broj 3, februar 1937.
Sadržaj: P. Popovič: Značaj ju-goslovensko bugarskog zbliženja. — Dr. Petar Jovič: Pred polazak u So-fiju. — Iz istorije Junaka. — Govori pred vrstom: Dr. Niko Kalodera: Štro-smajerovi pogledi na naše jedinstvo.
— Milan Magazinovič: šta je cilj organizaciji SSKJ. — Jovan Udicki: Pe-togodišnjica. — Duro Banjac: Sokolska konjiča i selo. — Da se ne zaboravi.
— Predvodnik: Franja Žic: Treči čas vežbanja za članove četa. — Načrt tak-mičenja za 1937 godinu. — Sokolstvo na selu: Kosta Popovič: O pravilnoj upotrebi stočnog gnojiva. — Sveta Vučkovič: Prvi tromesečni sastanci sokolskih četa. — M. Vasič: Lutkar. — Vesti. — Dečja strana.
Razne vesti iz sok. jedinica
APATIN. — Godišnja skupšfna So-
kolskog društva. U nedelju dne 7 o. m. održana je u Sokolani godišnja skupština Sokolskog društva Apatin.
Skupštinu je otvorio starešina društva brat dr. Milan Vukanjac, poziva-juči prisutne da svoj prvi sokolski pozdrav upute Njegovom Veličanstvu Kralju Petru II. Cela skupština burnim poklicima dala je oduška svoje velike ljubavii i odanosti koju gaji prema svo-me ljubljenom Kralju.
Uprava je iznela pred skupštinu svoj rad u prošloj godini u izveštajima svojih funkcionera iz kojih se razabirala odlučna volja i lepi rezultati društva na širenju sokolske ideje u ovim kra-jevima. Društvo je u prošloj godini izvelo nekoliko vrlo uspelih priredaba, a tako isto je aktivno učestvovalo na IV pokrajinskom sletu u Subotici. Na predlog revizora, skupština je aklama-cijom dala upravi razrešnicu.
U ime Sokolske župe skupštinu je pozdravio izaslanik brat Miro Mandič. Nakon izbora nove uprave na čelu sa starešinom bratom dr. Milanom Va-kanjcem, skupština je zaključila sledeči program rada u okviru Sokolske pe-trove petoljetke: 1.) povečanje brojnog stanja članova; 2.) uvoden je časova ve-žbi s prednjacima; 3.) održavanje pred-njačkih tečajeva; 4.) osnivanje fonda za svesokolski slet u Beogradu 1941 god.; 5.) pribaviti 10 pretplatnika za Sokolsku prosvetu; 6.) izraditi društveno letnje vežbalište.
CRVENKA. — Skupština Sokol, društva. Sokolsko društvo u Crvenki odr-žalo je 24 pr. m. svoju šestu redovnu godišnju skupštinu uz sudelovanje ve-čeg broja članova. Otvorivši skupštinu, starešina br. Miloš Jakovljevič pro-čitao je pozdravni te’.egram Nj. V. Kralju Petru II, a zatim je pozdraviđ s nekoliko' biranih reči delega a župe br. Mirka Domca na čemu se isti srdačno zahva-lio. Nakon toga su pročitani izveštaji pojedinih funkcionera, medu kojima je največu pozornost izazvao izveštaj dru-štvenog tajnika br. Marjana Podmenika, koji je govorio o teškočama razvoja Sokolstva u mestima gde manjine u sva-koj prilici koče sokolsku delatnost.
Posle toga je data razrešnica sta-roj uprav|i i jednoglasno izabrana nova uprava na čelu sa starešinom bratom Milošem Jakovljevičem.
Posle izbora uprave pročitan je plan petogodišnjeg rada u okviru Sokolske Petrove petoljetke i raspravljen budžet za tekuču 1937 godinu, — L. U. K.
LAŠKO. — Glavna skupština Sokol, društva. Ob udeležbi nad i/2 društvenih pripadnikov se je dne 27. pr. m. vršila XVII. redna glavna skupščina, ki jo je vodil starešina br. dr. Roš Franjo. V svojem otvoritvenem govoru je v splošnih potezah orisal tekom leta izvršeno delo ter ugotovil uspehe posameznih odborov in odsekov. Po pre-čitanju poslanice S.S.K.J. so se vrstila dobro pripravljena in izčrpna poročila posameznih činiteljev, iz katerih je razvidno, da je društveno delo tekom leta v vseh panogah sokolskega dela stalno napredovalo. Posebno razveseljivo dejstvo je, da je število te-lovadečih pri vseh oddelkih izdatno naraslo. Poročila vseh činiteljev so bila z odobravanjem in brez vsake pripombe sprejeta.
Po razrešnici je skupščina z malimi spremembami izvolila dosedanjo upravo, ki joj načeluje starešina brat dr. Roš Franjo.
Z navdušenostjo je skupščina soglasno sprejela sledeči načrt Sok. Pe-
trove petletke: 1. Vaditeljski zbor bo vsako leto v zimi priredil društveni vaditeljski tečaj, da pomnoži število vaditeljev. II. Društvo bo poslalo vsako leto po 3 sok. pripadnika v župni ali savezni tečaj. III. Povečati število članstva na 300 in 250 telovadečih. IV. Odplačilo dolga Sok. doma, ki znaša 200.000.— Din. Izvedbo odplačila prevzame 5 članski odbor (br. Benko Vekoslav. dr. Drnovšek Dominik, Ujčič Vekoslav, ing. Klos Josip in Igričnik Josip), ki izdela tudi podroben načrt za pridobivanje dohodkov. V. Obvezna mesečna predavanja za vse oddelke v knjižnici z na/novejšimi deli. VIII. Za sokolski tisk pridobiti čim največ naročnikov. IX. Poživitev orkestra in ustanovitev mladinskega orkestra. X. Ustanovitev pevskega zbora. XI. Ustanovitev socijalnega odseka. XII. Instalirati parno kurjavo v Sokolskem domu. XIII. Nabava prapora naraščaju.
S pozivom k složnemu in vztrajnemu delu za čimprejšnjo dosego sok. cilja je br. starešina zaključil skupščino.
VARAŽDIN. — Skupština Sokolske čete Mačkovec. Sokolska četa Mač-koovec održala je redovnu godišnju skupštinu 24 januara ov. g.
Skupštini je prisustvovao p rili- I čan broj članova, koji su saslušali sa- * veznu okružnicu i izveštaje funkcionara te župskog izaslanika brata Belčiča. Na : predlog brata starešine Bariča i prosve-stara brata Deranje zaključeno je da ^ četa aktivnije radii i da se odmah nastavi vežbama. Osnovan je diletantski otsek, a započeče i pčelarskim tečajem, i
VARAŽDIN. — Sokolska četa Maci-nec. Dne 7. o. m. održala je godišnju skupštinu Sokolska četa Ma-cinec. Na skupštini čitani su vrlo lepo i opširno sastavljeni referati svih funkcionara uprave čete. Četa je priredila javni nastup, sudelovala kod priredaba i susednih jedinica, učestvovala na žup-skim takiničenjiina, na kojima su vrste naraštaja postigle treče i peto mesto* a učestvovala je i na župskoj utakmici u odbojci. Diplomu je osvojila i vrsta ženske dece. Tokom godine četa je održala više uspelih priredaba, a knjižnica čete izdala je članstvu veu broj I knjiga. Četa je namirila sva potraživanja i imade ušteđevine. Prisutne i celu upravu, na čelu sa starešinom bratom Zorcem, načelnikom bratom Jambro-vičem' i prosvetarom bratom Valdecom,. i pozdravio je i potstreknuo na daljnji rad brat Belčič, izaslanik župe. —
PETROVARADIN. — Štrosmajerova proslava u Sokol, društvu. U čast velikog bijskupa i zatočnika jugosloven-ske misli Josipa Jurja Štrosrnajeva, Sokolsko društvo priredilo je vrlo uspelu akademiju.
Govor o životu, radu i idejama ve- j likoga biskupa održao je brat prof, Pavle Tvrtkovič, naglasivši Štrosmaje-rovo beskompromisno jugoslovenstvo, j njegov vizionarski pogled u budučnost i idealan rad na bratskoj slozJL i zbliže- j n ju Srbaj i Hrvata. Sledio je zatim pri- | kaz života biskupova za vreme kojega su deca kitila sliku Štrosmajerovu. Na kraju prikaza otpevane su sokolska i državna himna, gde na koncu nastupa dečji pevački hor kličuči u slavu Štro-smajera. Hor je osim toga otpevao Ru- j njaninovu pesmu „Ljubimo te naša di-ko;” koju je Štrosmajer osobito voleo. Zatim je sledilo nekoliko lepih deklamacija.
U drugom delu akademije izvedeno | je nekoliko uspelih vežbenih tačaka, od kojih su največe dopadanje izazvale pri- i rodna igra dece u vežbi „Oj Korano”, 1 koja je uzeta iz narodnog života.
Ovu uspelu proslavu, koja je bila t odlično posečena, počastili su svojom posetom najviši pretstavnici vlasti, kulturnih i nacionalnih društava, kao i. mnogi ugledni Novosadani,
S ove akademije upučen je pozdrav dostojnom sledbeniku velikog biskupa, dru. Antunu Akšamoviču, koji je ovaj Sokolski dom, i blagoslovijo i u njemu , izgovorio one velike i značajne reči. upučene Sokolstvu. Ovom priredbom sjajno je manifestovan onaj idealni duh jugoslovenstva, koji je prožimao sva dela velikog vladike i za čiju pobedu radi celokupno naše Sokolstvo. — P. S.
■■;'-V-’‘ ••'-4	'	;	,	.	'	;	'	•'."i	_;/	”	■'	•	•	”	■■	.	v	\	■	:	7	■	’•	■	■.	.	.	v	-T~	* ,	\	.	:	,	1	>
Izdaje zaSavez Sokola Kraljevine Jugoslavije Đ. Paunković, Rumunska 56 • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Celar, Jovana Rističa 6 • Uredjuje redakcioni odbor.
Štamparija Drag. Gregoriča, Strahinjiča Bana 75. — Beograd