čevljar
glasilo delovne organizacije tovarne obutve
letnik XXVII december 1987
m V ■ V
trzic
PRED JUBILARNOM GODINOM
Zajednički radnički savet je na poslednjem zasedanju primio POLAZNE TAČKE za godišnji poslovni sporazum 1988.
Godina 1988 znači za Peko več 85 godina postoja-nja, tradicije, želje i potrebe po uvek boljem. Najlepši doprinos sadašnje zajednice PEKO jubileju mogu biti dobri poslovni rezultati, izraženi u odgovarajučoj višini ličnih dohodaka i potrebnoj akumulaciji za dalji razvoj. Učinimo to, mogučnosti postoje, samo volja i marljiv rad su uslov za promenu od mogučeg u postignuto.
Privredni uslovi kod kuče i u svetu neče biti ugod-niji. Očekuje nas stalan i nemilosrdan boj za afirmisa-nje naših proizvoda na svetskom i sve više domačem tržištu. Jugoslavija je u privrednoj krizi, put iz nje je efikasnije poslovanje, veči izvoz, smanjenje troškova. Uprkos tih okolnosti, u prednosti su i biče oni koji poznaj u borbu sa tržištem i kojima je razvoj temelj io na vlastitoj ostvarenoj akumulaciji. Dakle, ovde je odre-den optimizam, mogučnost koju ne smemo izgubiti.
Postavljanje novih ciljeva i realnost ispunjenja temelji na postignutom u proteklom periodu. Sada još nisu poznata dostignuča za 1987 godinu. Procenjujemo da je to bila godina »ulaganja« u efikasnije poslovanje, te da su prvi, istina još skromni, efekti več vidljivi. To je dobra osnova za start u novu godinu i ujedno dodatni motiv za još kvalitetniji i na svim područjima efi-kasniji rad.
Naša razvojna usmerenja imamo deklarisana u srednjeročnom planu i razvojnim usmerenjima do 2000 godine. Dakle, GPS 1988 neka bude nalog za njihovo postizanje. Osim jednogodišnjih zadataka sred-njeročnog plana moramo nadoknaditi još što veči deo zaostataka.
Svini članovima radne zajednice Peko želimo sretnu i zdravu 1988. godinu
sa puno zadovoljstva. Neka to bude
godina uspeha i lične sreče.
w w w w
Centralni ciljevi u 1988 godirii su:
—	suštinsko poboljsanje efikasnosti poslovanja
—	postiči veči stepen osposobljenosti i motiviranosti zaposlenih za kvalitetno izvršavanje zadataka
—	u granicama mogučnosti poboljšati društveni standard zaposlenih u radnoj organizaciji i okolini gde radnici Peka živimo.
Detaljnije obrazloženje zadataka sadržače godišnji poslovni sporazum, zadaci su obimni, ciljevi jasni. Peko neka bi bio u godini u kojoj praznuje svoju 85-go-dišnjicu medu prvima u našoj grani industrije, medu prvim obučarima u Jugoslaviji.
Radni učinci dokazače naš odnos do 85-godišnjeg razvoja Peka.
Predsednik KPO Franc Grašič, dipl. oec.
uredništvo
REALIZACIJA INTEGRALNOG SISTEMA UPRAVLJANJA KVALITETA
Kvalitet proizvoda i usluga postao je u svim elementima poslovanja i privređivanja prioritetan i strateški zadatak organizacija udruženog rada i sire društvene zajednice.
Razvojna kretanja na području obezbedenja kvaliteta su u poslednjim godinama u čitavom svetu vrlo dinamična i bogata rezultatima. Ovi odjeci brzo dodu do nas i utiču na naše pristupe i rešenja na tom području. Sa druge strane, ra-zličite individualne interpretacije pristupa i rada za obezbe-denje kvaliteta često dovedu do takvih predloga, koji nisu sa-glasni sa tim razvojem i ometaju realnu upotrebu dostignuča za ostvarenje optimalnog kvaliteta proizvoda. Svi smo uklju-čeni u realizovanje, svi smo zainteresovani za kvalitet proizvoda, obezbedenje kvaliteta proizvoda je perspektivna disciplina koja od nas zahteva mnogo znanja i iskustva.
Da bi pojednostavili naš pristup kvalitetu orjentišem se prema dvema temeljnim konstatacijama:
—	realizovanje ciljeva kod postizanja optimalnog kvaliteta proizvoda moguče je samo sa razvojem i izvodenjem sistema obezbedivanja kvaliteta ...
—	sistem obezbedivanja kvaliteta zahvata po hijerarhi-ji važnosti tri osnovna područja:
a)	odnos do kvaliteta, definisan u politici kvaliteta RO,
b)	organizacije funkcije kvaliteta, zasnovano na koncepciji integralne kontrole kvaliteta i preventive za kvalitet,
c)	tehnologije kvaliteta — koje je veoma široko stručno područje razvoja i izvodenja sistema kvaliteta, uključujuči i klasične metode ocenjivanja i pračenja kvaliteta proizvoda.
Ovako tretirano područje sistema kvaliteta daleko je od same tehničko-tehnološke funkcije kontrolisanja proizvoda na ulaznoj, medufaznoj i konačnoj kontroli. Funkcija kvaliteta postavljena je u vrh poslovanja i proizvodnog odlučiva-nja, njezini nosioci su poslovni organi OOUR-ova i RO.
U poslednje vreme razvoju jedinstvenog i savremenog sistema kvaliteta puno doprinose standardi sistema kvaliteta i na osnovu njih izradeni dokumentarni oblici sistema (o tome više drugi put).
Sa ciljem da poboljšamo položaj naših proizvoda na trži-štu, moraju naši proizvodi odgovarati traženom kvalitetu. Kvalitet znači da proizvodi zadovoljavaju očekivanja kupca u odnosu na pravilnost izrade, funkcionalnosti proizvoda, trajnost proizvoda, sigurnost, održavanje, itd.
Nekada se, a i danas se takode smatra, da je kvalitet rad završne kontrole, to jest, da kontrolori na kraju proizvodnog procesa odstrane slabe proizvode. Nedostatak ovog sistema je da je ovakav način obezbedivanja kvaliteta veoma skup, pogotovu ako želimo kupcu isporučiti 100 % narudbine sa 100 % kvalitetom gotovih proizvoda. Pri torne se pojavljuje, da ako proizvodač to hoče, mora obezbediti mogučnost do-datnog investiranja u proizvodnju za proizvode koji su bili slabi u prethodnim fazama procesa. Svaka dodatna narudž-bina za takvu isporuku znači veliko prekoračenje cene. Primer iz domače prakse kako bi svi zaposleni u našoj radnoj organizaciji o njemu razmislil. Kupcu iz SSSR-a moramo po primljenim narudžbinama isporučiti 50.000 pari nekog artikla. Pošto je narudžbina fiksna, mora i isporuka biti tačna, dakle nastao je škart — defekt, tako da moramo stalno dodatno ispisivati nove pare za dopunu asortimana. Troškovi koji pri tome nastaju su:
1.	ponovni ispis proizvodnje,
2.	ponovno naručivanje osnovnog i pomočnog materija-la,
3.	transport i preuzimanja sastavnih delova od proizvo-dača paralelnih aktivnosti,
4.	ponovno štampanje dokumentacije,
—	prateče dokumentacije,
—	planova,
—	platežne dokumentacije itd.
5.	ponovno isecanje gornje kože,
6.	ponovna priprema sastavnih donjih delova
7.	ponovno šivanje,
8.	ponovna montaža,
9.	ponovna kontrola,
10.	ponovni obračuni itd.
Ako sve to preračunamo možemo brzo konstatovati koliko dodatnih troškova moramo dodatno ugraditi u proizvodnju, pa ako to još uporedimo sa cenom škartirane obuče, mo-
žemo videti koliko smo pri tome izgubili, a da pri tome ne pominjemo količina koje su zbog toga bile izgubljene.
Ako pogledamo koliko vremena je proteklo da bi se kon-statovalo da je ovakav način kontrole skup i da treba težiti i usmeriti se na preprečivanje škarta — defekta. To znači da nije dovoljno kontrolisati samo gotove proizvode, nego je potrebno kontrolisati u toku svih faza proizvodnog procesa. Na ovaj način mora se problematika identificirati, odnosno u procesu ugotoviti uzroke (da li je za nekvalitetan proizvod kriva nepravilnost mašine, greška radnika ili greške koje nastaju zbog transporta itd.) i odmah zatim moraju se orga-nizovati brze akcije za rešavanje ovih problema. Ako sam re-kao greške radnika, nišam mislio samo na radnika u nepo-srednoj proizvodnji, mislio sam na radnika koji je uključen u proizvodni proces, a to je od nabavnog referenta, preuzi-mača, komercijalista, modelara, tehnologa, neposrednoga proizvodača, uopšte na sve koji smo zaposleni u našoj radnoj organizaciji.
—	Dakle, trebače srušiti »debele zidove« koje odvajaju pojedinačne funkcije i raspodeliti dužnosti i odgovornosti kod poslova kvaliteta.
—	Postaviti moramo efikasnu koordinaciju poslova u vezi sa kvalitetom na višem nivou poslovnog odlučivanja.
—	Organizovati študiju sposobnosti proizvodnih procesa i mogučnosti nabavke obzirom na zahtevanu specifikaciju kvaliteta proizvoda.
—	Prenos odgovornosti za kvalitet.
—	Efikasan sistem informisanja, usmeren ka istraživa-nju uzroka slabog kvaliteta i izvodenja pravovremenih korektivnih akcija.
—	Organizovati obrazovne i motivacijske programe za kvalitet, usmerene širem krugu učesnika i novim oblicima obrazovanja na osnovu konkretnih tekučih zadataka i problema kvaliteta.
—	Organizovati razvoj nadzora i ocene kvaliteta putem izradenih upitnika za proizvode, procese i sisteme kvaliteta.
Ovaj prelazak na savremeni oblik organizacije integral-nog sistema kvaliteta traži višu kvalifikacionu struktura zaposlenih u funkciji kvaliteta i omogučava smanjenje ukup-nog broja zaposlenih pri kontrolisanju proizvoda.
Mera kvaliteta proizvoda je prihvatljiv nivo kvaliteta (AQL) koji se definiše u odnosu na »srednje vrednosti procesa« iz kojeg proizvod dolazi. To je bitna razlika obzirom na postotke odvojenih dobrih i slabih proizvoda,- jer povezuje ravan kvaliteta proizvoda sa procesom izrade. A odavde ide-mo i moramo težiti još dalje, tako da postane mera kvaliteta broj slabih proizvoda na milion proizvedenih proizvoda (ppm), sa programiranim ciljem proizvodnje bez greške, tzv. zero defect. To čemo uspeti samo tada, kad čemo promeniti naše mišljenje o pripadnosti PEKU i mentalitet da se ne možemo porediti sa Japancima, koji su u tome uspeli.
A kada čemo mi uspeti?
Miro Mežek
Šef sektora kontrole kvaliteta
Kontrola kvaliteta je novo područje rada, odnosno nova organizovanost rada. Počeci su u punom zamahu.
U oktobru bio je završen seminar za prvu grupu auto-kontrolora iz montažnog odelenja 522, u toku je več praktično uvodenje, a prvi utisci nagoveštavaju uspeh.
O uvodenju novosti na području kontrole kvaliteta pisa-čemo i u sledečem broju (Čevljarja).
Bili smo ubedeni da čemo dobiti nekoliko priloga iz Bu-dučnosti. Možda za iduči broj. U sledečem broju objavičemo i prilog o zaključenim razgovorima u Alžiru. Upravo ovih dana teku poslednji završni razgovori o završetku radova i pre-uzimanju tvornica.
OSTAVKA NIJE PRIHVAĆENA
Zajednički radnički savet je na poslednjem zasedanju, gde je raspravljao o ponudenoj ostavci predsednika KPO pri-mio sledeči zaključak:
Ostavka predsednika KPO druga Grašiča na funkciju predsednika kolegijskog poslovodnog organa ne prihvata se iz sledečih razloga:
1.	Ekonomski položaj radne organizacije obzirom na lire ekonomske uslove traži od svih zaposlenih puno angažo-vanje na realizovanju zadataka za poboljšanje tog položaja. U radnoj organizaciji znači realizovanje ovih zadataka ostvarivanje zadataka iz godišnjeg poslovnog sporazuma, te dopunskih planova GPS. Opravdano je očekivati da bi se ostavkom predsednika KPO na svoju funkciju nastojanja za realizaciju planskih ciljeva bitno smanjila, što neče voditi ka poboljšanju poslovnih rezultata radne organizacije.
2.	Ostavka predsednika KPO bi, obzirom na povezanost radne organizacije sa poslovnim partnerima u domovini i van nje, značila neizvesnost u smislu sudbine poslovnih odnosa sa tim poslovnim partnerima, što bi dodatno otežalo realizaciju zadataka za poboljšanje ekonomskog položaja radne organizacije.
3.	Ostavka predsednika KPO na svoju funkciju prouzro-kovalo bi pogoršanje samoupravnih odnosa u radnoj organizaciji, što ne vodi akcionom jedinstvu i efikasnosti zaposlenih za poboljšanje ekonomskih prilika.
4.	Ostavka predsednika KPO na svoju funkciju imala bi šire posledice vezane sa njegovim položajem, funkcijom i ulogom, koju ima kao predsednik izvršnog odbora Opšteg udruženja kožno-preradivačke industrije Slovenije (Splošnega združenja usnjarsko predelovalne industrije Slovenije) i član izvršnog odbora kožno-preradivačke industrije Jugoslavije, uzimajuči pri torne njegovu aktivnost u borbi za ukida-nje nelogičnosti u delovanju propisa, posvadanih sa ekonom-skom logikom, nelogičnosti u vezi razumevanja delovanja tržnih zakonitosti i ukidanje svih nedostataka koji vode, kako našu radnu organizaciju, tako i druge OUR-ove u nezavi-dan ekonomski položaj.
Na osnovu navedenih razloga predsedniku KPO daje se puna podrška u vezi sa primljenim merama za angažovanje svih zaposlenih u radnoj organizaciji za realizovanje planskih ciljeva, te za poboljšanje materijalnog položaja radne organizacije i sa tim u vezi, puna podrška njegovim nastoja-njima za očuvanje jedinstvenog sistema nagradivanja, kao i podrška polaznoj tačci da višina ličnog dohotka mora biti odraz stvarnog rada izvodaca zadataka, podrška kod mera za poboljšanje medusobnih odnosa u radnoj organizaciji i pooštrenje radne discipline, kao i podrška aktivnostima koje u okviru Opšteg udruženja kožno-preradivačke industrije Slovenije i Jugoslavije, te u okviru privrednih komora vodi za poboljšanje ekonomskog položaja organizacija udruženog rada, posebno još aktivnih izvoznika.
ZA BOLJI KVALITET
Stručni savet za kvalitet dao je u raspravu načrt PRAVILNIKA O AUTOKONTROLI. Pravilnik se prima sa namenom da obezbedimo što bolji kvalitet proizvoda.
Čemu sprovodenje samokontrole i pravilnik koji uredu-je ovo područje, ispričala nam je Irena Smitek, šef procesne kontrole u sektoru kontrole i kvaliteta.
Pravilnik o autokontroli je u raspravi. U Peku je to ne-što sasvim novo, zato progovorimo najpre o tome šta je auto-kontrolor.
Autokontrolor može biti samo radnik koji obavlja rado-ve na normu. Radna mesta na kojim se izvodi autokontrola odredana su od strane tima (radne grupe) za kvalitet OOUR-a Obuča (Obutev). Odabrana su ona radna mesta gde postoji mogučnost da se naprave velike greške ili štete. To znači, da uz povečanu pažnju i dobro izvršenu operaciju rad-nika-autokontrolora postoji velika mogučnost eliminisanja škarta i štete.
Kako dakle teče rad autokontrolora?
Svaki autokontrolor dobije uputstvo za kontrolni postu-pak, u kojem je tačno odredeno šta mora prekontrolisati.
Kontrolni postupak pripremi kontrolni tehnolog na osnovu tehnološkog postupka. Autokontrolor mora proventi kvalitet prethodno izvršenih operacija, a zatim kvalitetno obaviti svoju operaciju. Podatke unese u kontrolni list kojeg u tu svrhu pripremi sektor kontrole kvaliteta. Iz tog lista videče se koliko slabih delova i koliko delova je radnik-autokontro-lor odstranio iz proizvodnje. Potrebno znanje če radnici predvideni za autokontrolore dobiti na seminaru kojeg če or-ganizovati opšti sektor u saradnji sa sektorom kontrole kvaliteta.
Rad autokontrolora vodiče i nadzirati nadzorni kontrolor. Ukoliko če autokontrolor uspešno obavljati svoj posao, time če zaraditi dodatnih dvadeset procenata od svog ličnog dohotka, a ukoliko če nadzorni kontrolor konstatovati pro-pust autokontrolora, tada neče dobiti tih dvadeset procenata. Ako če se neuspešnost rada autokontrolora konstatovati u tri uzastopna meseca, radniku če se oduzeti status autokontrolora za period od 12 meseci. Ako če radniku biti oduzet status autokontrolora, može ponovni kurs pohadati tek na-kon isteka jedne godine.
OBUTEV
AKTIVNOSTI ZA
POBOLJŠANJE
POSLOVANJA
Za poboljšanje poslovanja zajednički radnički savet je primio dopunske planove godišnjeg poslovnog sporazuma.
U OOUR-u Obutev zadatke su opredelili:
Kao proizvodni OOUR svoja nastojanja za poboljšanje poslovanja usmeravamo pre svega na područje ostvarivanja planskih ciljeva opredeljenih u GPS 1987. Prioritetni zadaci čekaju nas na području poboljšanja kvaliteta proizvoda, povečanju produktivnosti, obezbedenju kompletnosti proizvodnje u količinama i asortimanima, te smanjenju svih vrsta troškova. Posebnu pažnju čemo posvetiti:
a)	Ispunjavanju operativnih planova i izradi rokova. To čemo postiči pomoču kvalitetnih terminskih planova, boljom organizacijom rada, promenom proizvodnje i uklanjanjem uskih grla, večom disciplinom na radnim mestima, boljim iskoriščavanjem radnog vremena i organizovanjem rada iz-van radnog vremena.
b)	Kvalitet proizvoda moramo zadržati na nivou meseca aprila; % škarta ispod planiranog. Način i postupci obezbedi-vanja kvaliteta su poznati, a deo uspeha na ovom području očekujemo kao rezultat rada tima za kvalitet i uvodenja au-tokontrole. Svaki proizvod koji če iz bilo kog razloga prou-zrokovati prekomerni škart prestače se proizvoditi dok se ne eliminile uzrok.
c)	Materijalne troškove moramo zadržati na nivou ukal-kulisanih, a pažnju još posebno posvečivati osnovnim mate-rijalima. Na području potrošnje gornje kože moramo obezbe-diti samo kvalitetne uštede.
d)	Obezbediti moramo veču efikasnost tehnologije u montažnim odelenjima sa rezultatom na povečanju produktivnosti, smanjenju troškova i poboljšanju kvaliteta.
Opredeljeni zadaci nisu laki, jer čemo ih morati realizo-vati na načelu da nijedan posao nije tako dobro uraden da ne bi mogal biti još bolje uraden. Problemi uslova za rad, uslova opremljenosti, usitnjenosti proizvodnje, uslova snabdevanja, uslova zaposlenosti, kvaliteta sastavnih delova, te više ili manje kvalitetna priprema proizvodnje nam ostaju i sa njima čemo morati voditi još nemilosrdniju borbu nego u pro-šlosti.
Za izvodenje zadataka na nivou OOUR-a odgovoran je individualni poslovodni organ OOUR-a, a za izvodenje konkretnih svakodnevnih zadataka u radnim jedinicama odgovorni šefovi radnih jedinica.
INFORMATIVNI DAN
-----------------
VI PITATE — Ml
ODGOVARAMO
Ako smo za septembarski INFORMATIVAN DAN kazali da za njega nije bilo interesovanja, moramo ovaj put kazati da je bio oktobarski vrlo zanimljiv i živahan.
Referendum za primanje samoupravnog sporazuma o zajedničkim osnovama i merilima za rasporedivanje dohot-ka, čistog dohotka i deljenje sredstava za lične dohotke i za-jedničku potrošnju očigledno je najzanimljivije područje u poslednje vreme. Kako i ne. Primanjem sporazuma uskladi-vali smo zakonske odredbe, inače bi imali samo 80 % lične dohotke. U OOUR-ovima Obuča (Obutev), Budučnost, Poliu-retan, Gumoplast, Mreža i Trbovlje na referendumu koji je bio 3. jula ove godine za primanje sporazuma glasovala je potrebna večina zaposlenih. U OOUR-u Alatnica (Orodjarna) to se desilo na ponovljenom referendumu, a u OOUR-u Ko-mercijala (Komerciala) i u Radnoj zajednici zajedničke službe (Delovna skupnost skupne službe) i ponovljeni referendum je bio neuspešan. Nakon prilično burne rasprave na zborovima radnika i radničkih saveta u Komercijali (Komerciali) i RZZS (DSSS), referendum je bio ponovo 8. oktobra, a glasanje je bilo podeljeno na dva dela. Deo sporazuma koji sadrži metodologiju za vrednovanje radova i zadataka, kao i indeks odnosa u te dve sredine još uvek nije primljen, jer se večina odlučila protiv tog dela sporazuma.
I kako je tekao INFORMATIVAN DAN?
Iz alatnice i šivačeg pogona 512 pitali su zašto je u kriz-noj situaciji i teškom deviznom položaju toliko službenih pu-tovanja u inostranstvo. Pitali su, da li su sva putovanja zai-sta potrebna i koliko deviza potrošimo u tu svrhu. U razvoj-no-pripremnom sektoru da je toliko službenih putovanja koliko ih je nekada bilo u čitavoj godini.
Predsednik KPO je odgovorio da su službena putovanja potrebna. Peko više od poiovine svojih proizvoda proda na inostranim tržištima, zato je i puno zadataka izvan Peka. Po njegovom mišljenju svako putovanje je temeljito promišlje-no i opravdano.
Da je u razvojno-pripremnom sektorju povečan opseg putovanja posledica je sve večeg učešča izvoza u ostvariva-nju prihoda, što uslovljava pračenje modnih smernica, na-pretka tehnologije izrade obuče i modernizacije proizvodnje. Mnoga putovanja izvršena su van radnog vremena (prevozi noču i slično).
Naravno da su za putovanja u inostranstvo potrebna devizna sredstva. Visinu iznosa dobičemo iz finansijskog sekto-ra, a predsednik je uveren da se sredstva koriste racionalno i da putovanja ne traju duže nego što je to potrebno.
Predsednik je objasnio da bi lakše odgovorio ako bi bilo u pitanju konkretno putovanje. Na sajmove i specijalizacije putuju i mladi kadrovi — početnici kako bi pridobili znanje i iskustva za preuzimanje odgovornih zadataka.
Putovanje u Španiju je bilo sa namenom učestvovanja na 8. medunarodnom kongresu inženjera i tehničara obučar-ske industrije. Pravilno je da su na njemu uzeli učešče i naši radnici, jer Peko je firma koja svoje proizvode plasira na tu-da tržišta.
Iz štamparije su ispričali da se osečaju nekako odgurnu-te, pošto je njihova aktivnost samo paralelna osnovnoj-obu-čarskoj, iako proizvod ne može iz kuče i u slučaju ako kod njih nešto otkaže. Oprema u štampariji da je dotrajala. Za održavanje Strojeva morali bi imati domačeg servisera, koji bi naravno, prethodno morao iči na osposobljavanje.
Ne može biti govora o bilo kakvom zapostavljanju i mentalitetu da to područje nije u interesu Peka. Ako smatra-ju da su odgurnuti, moraju se u prvom redu sami pobrinuti i upozoriti na slabu opremu. Upravo sada je pravo vreme, jer se prikupljaju potrebe i pripremaju planovi. Ako je potrebno i treba osposobiti čoveka za održavanje Strojeva, nema nika-kvih prepreka. Šefu razvoja treba prosiediti potrebe i predloge, da se uključe u godišnji poslovni sporazum.
Iz finansijskog sektora ih je zanimalo, koliko uspešno če biti poslovanje i da li postoji bojazan da zademo u crvene brojeve. Ako izuzmemo objektivne poteškoče, da li je još što naopačke?
Uprkos torne da nam država duguje u godišnjem opsegu tri milijarde dinara, nadamo se da se to neče dogoditi. Tro-škove moramo smanjiti na najnižu granicu i stimulisati do-maču prodaju. Puno možemo i moramo još sami uraditi, šta i kako naglašavamo tako u INFORMACIJI o poslovanju, isto takvog sadržaja su i dopunski planovi godišnjeg poslovnog sporazuma.
Zanimalo vas je i kakav če biti postupak za prijem nove analitičke ocene.
Metodologija i indeksni odnosi je sadržaj samoupravnog sporazuma, ovaj se prima ličnim izjašnjavanjem na referendumu, analitičku ocenu i razvrstavanje po grupama primiče-mo na zborovima radnika.
Bilo je i pitanje da li članovi KPO dobijaju stimulaciju za uspešan rad, a plan proizvodnje nije postignut.
Iz Komercijale (Komerciale) čuo se poziv za pitanje da li je potreban tako skup katalog za rezervne delove. Odgovor je, ako hočemo prodavati, moramo imati i takav katalog.
Za članove KPO i radnike sa ovlaštenjima i odgovornoš-ču merila za stimulaciju su rezultati Peka u odnosu na pro-sek grupacije. Ovaj deo dohotka je različit. Poslednji je izračunat na osnovu zaključnog računa 1986, a od oktobra dalje biče na osnovu polugodišnjeg poslovanja Peka i grane industrije.
Radnice iz menze su kazale da su u vreme kada radi bife u redu suviše prečesto takozvani »režijci«.
Na pitanje iz RZZS (DSSS) da li KPO sme nametati svo-ju volju samoupravnim organima, odgovor glasi:
Iz šivačeg pogona 512 i RZZS (DSSS) želeli su znati zašto na specijalizaciju i sajmove u inostranstvo idu i oni koji ne obavljaju takav posao, te kakvu svrhu je imalo putovanje u Španiju.
Ne, ali ima dužnost samoupravnim organima predlagati odredena rešenja, jer je za ispunjavanje primljenog i odgo-voran.
Hteli ste znati i mišljenje o poslovanju i direktivama države u smislu toga da organizacija udruženog rada nema slo-bodne ruke.
Predsednik se nada da će se stanje poboljšati, skoro da se mora, pre svega na području devizne situacije. Nužno je da će se izvoz i izvoznik stimulisati. U radnoj organizaciji moramo smanjiti zalihe, kalendarsko vreme je za to pogod-no, vreme takođe. I ne na kraju, moramo takode i rezerve promeniti u novae dohotka.
Ne bi mogli zaključiti, ako ne bi bilo pitanja o trečem deljenju viškova.
Prerano je o tome donositi zaključke, jer je izmedu pre-više »akova«. Ako če krenuti prodaja i prodamo i zalihe, osta-če nešto i za to deljenje.
Toliko za danas. Na nekoliko pitanja smo odgovorili po-jedincima, onima kojima su pitali za sebe.
Sledeči INFORMATIVNI DAN biče 18.12. 1987 u 13. časova. Nazovite PEKO, broj telefona 259 i predsednik KPO Franc Grašič odgovorit če na svako vaše pitanje.
Dakle, da se čujemo u petak 18. 12. 1987 u emisiji VI PITATE - MI ODGOVARAMO.
OSPOSOBLJAVANJE
MENTORA
IO opšteg udruženja kožno-preradivačke industrije Slovenije (splošnega združenja usnjarsko predelovalne industrije Slovenije) juna meseca je raspravljao o problemima obrazovanja na svim stepenima usmerenog obrazovanja i o problematici u vezi izvodenja pripravništva. Za pripravništvo bilo je konstantovano da za njih u večini OUR-ova premalo pobrinu, pogotovu što se tiče kvaliteta izvodenja pripravništva na osnovu dogovorenih programa.
Slično je bilo konstantovano u našoj RO kad smo isto-vremeno izradivali analizu na području mentorstva.
Važniji zaključci i predloži analize, u koju su bili uklju-čeni zaposleni koji su pored redovnih poslova i zadataka 1985-te i 1986-te godine obavljali još i mentorstvo, bili su sledeči:
—	Potrebno bi bilo permanentno osposobljavanje men-tora za rad sa pripravnicima, jer dosadašnja samoorganizacija mentorstva je skromna, a znanje na torn području bi olakšalo mentorstvo i koristilo osposobljavanju pripravnika.
—	Potrebno je dogovoriti se kako pripravniku koji je pripravnik samo formalno, a inače vrši (iz bilo kog razloga) slobodne poslove i zadatke, obezbediti izvodenje pripravnič-kog programa. Razumljivo je, da osim uvodenje u obavljanje konkretnih poslova i zadataka, odnosno redovnog posla, programa ne bi bili u stanju izvršiti.
—	U slučaju formalno primljenog mentorstva, trebače se sa šefovima sektora i OOUR-ova, zajedno sa mentorom i referentom za obrazovanje odgovoriti za koja područja uvo-denja pripravnika mogu se imenovati komentori (i sa istim stepenom stručne spreme kao što ga ima pripravnik), a koja područja če uprkos opterečenosti ostati mentoru.
—	Godišnje če biti potrebno pratiti pripravništvo i do-gradivati sistem nagradivanja mentora i njihovo osposobljavanje.
—	Pokusno formirati naj manj e jedan učni ili studijski kružok pripravnika i konstatovati prednosti ili nedostatke takvog načina rada sa pripravnicima.
—	Izraditi godišnji plan osposobljavanja mentora i ko-mentora, te komentora češče imenovati, pogotovo za pripravnike sa višom i visokom stručnom spremom, a za pripravnike obučarskog smera več od V stepena dalje.
—	Izraditi početne formativne programe osposobljavanja i usput ih dopunjivati i prilagodavati razvoju tehnologije.
—	U svaki oblik osposobljavanja mentora biče potrebno u program uključiti saznanje o karakteristikama odraslih mladih ljudi.
—	Saradnja mentora kod pripreme predloga za raspore-divanje pripravnika, kod planiranja budučeg obrazovanja i profesionalnog napredovanja.
—	Izrada upitnika o toku pripravništva kojeg bi pripravnik ispunio po završenom osposobljavanju.
Izmedu ostalog u upitniku je bilo i pitanje o mišljenju mentora za njihovo osposobljavanje. 94,4 % ih je odgovorilo da je osposobljavanje potrebno, iz čega se može zaključiti da večina naših mentora ima volju za poboljšanje pripravništva, odnosno mentorstva.
Opšte udruženje kožno-preradivačke industrije Slovenije (Splošno združenje usnjarsko predelovalne industrije Slovenije) je na osnovu več pomenute junske rasprave o obrazo-vanju raspisalo Seminar za mentore pripravnicima u OUR-ovima. U našoj radnoj organizaciji bilo je dovoljno prijava za seminar, tako da smo mogli obrazovanje organizovati u radnoj organizaciji. Učesnici su pet poslepodneva slušali osnovne karakteristike usmerenog obrazovanja, planiranja i izvodenja učnog procesa, metodiku proizvodnog rada i psihološke vidike rada sa učenicima, što je još posebno značajno za saradnju na području mentorstva. Po obavljenom završnom ispitu u našoj radnoj organizaciji dobili smo 23 novih mentora, a 19 ih je sličan seminar več obavilo. Tako imamo u OOUR-u Obuča (Obutev) i u RPS skoro u svakom odelenju, odnosno službi, najmanje 1 osposobljenog mentora, u razvoj-nom sektoru, u prodajnom sektoru, u OOUR-u Alatnica (Orodjarna) i u OOUR-u Mreža več su takode mentori koji su obavili pomenuto početno osposobljavanje, a slabije je u ostalim nepomenutim OOUR-ovima i sektorima.
U daljem radu sa mentorima biče potrebno uzeti u obzir želje dosadašnjih mentora, koji žele po početnom osposobljavanju povremene zajedničke sastanke sa izmenom isku-stava izmedu mentora, pripravnika i referentom za obrazovanje.
Po novom Samoupravnom sporazumu o zajedničkim osnovama i merilima za rasporedivanja dohotka, čistog dohotka i deljenje sredstava za lične dohotke i zajedničku potroš-nju u Tvornici obuče Peko (Tovarni obutve Peko) Tržič, mentorstvo če biti takode nagradeno, nadam se da u sledečim godinama i stimulativno. Pri svakom radu na relaciji pripravnik — mentor, treba biti svestan da je mentor najvažniji faktor za osposobljavanje pripravnika.
Organizator obrazovanja Marija Meglič
ZAOSTAJANJE
Uslovi i rezultati poslovanja su sve zabrinjavajući i zao-staju za planiranim. Za to ima više uzroka. Jedan od glavnih je sasvim sigurno postojeći devizni zakon koji udara po dže-pu izvoznika. U Peku smo na taj način izgubili 450 miliona dinara prihoda. Što je veci udeo izvoza u ukupnom prihodu, niži je dohodak. Stanje je zabrinjavajuče.
Dopunskim planovima godišnjeg poslovnog sporazuma smo na zajedničkom radničkom savetu primili odredene mere, jer dogadanja kod odvijanja poslovnog procesa i obračunani rezultati rada traže detaljnije definisanje nekih područ-ja koja po važnosti i problematici još posebno istupaju.
Veča, odnosno manja uspešnost rešenja kritičnih po-dručja zavisi pre svega od naše sposobnosti, inovativnosti, istrajnosti i povezanosti. Na taj način ključ rešenja je u našim rukama. Spoljašnji uslovi su datost kojima se moramo iznalažljivo prilagoditi. Naročito ispostavljena područja su:
—	zalihe,
—	kvalitet proizvoda,
—	rentabilnost prodaje,
—	troškovi,
—	školovanje,
—	investicije,
—	informacijski sistem.
Navedena područja nisu medusobno odvojena, a sasvim sigurno su jako povezana. Samo zbog temeljitije i konkretne obrade, prikazujemo ih odvojeno. Bez sumnje važi sudbin-ska zavisnost finansijskog uspeha poslovanja radne organizacije od uspešnosti i kvaliteta njihovih rešenja. Zadaci sasvim sigurno nisu laki, opsežni su i traže puno stručnog znanja.
Največe unutrašnje rezerve su u zalihama. Lačamo ih se več izvesno vreme, ali rezultati nisu ohrabrujuči. Rešavanje problema velikih zaliha moramo se latiti sistematski i orga-nizovano. Otkriti moramo uzroke koji sasvim sigurno sežu u sam početak našeg procesa, od idejne zamisli proizvodnog programa do njegovog opredeljenja i vremenskog odvijanja. Kada je odredeni proizvodni potprogram zaključen, moramo opredeliti upotrebljivost ostataka materij ala (prodaja, dodatni program, itd.), a proizvode odmah poslati kupcima. To je jednostavna istina, ali teško izvodljiva. U nabavnom sektoru napravljen je plan zaliha za svako područje, za svako skladi-šte. Time su data konkretna zaduženja, čija realizacija če se proveravati svaki mesec na osnovu podataka. Smanjenje zaliha gotove obuče u skladištima OOUR-ova Obutev i Budu-čnost, kao i u prodajnim jedinicama Mreža uslovljeno je pre svega sa boljom prognozom narudžbina, pravovremenom i kvalitetnom proizvodnjom u dogovorenim rokovima, u pu-nim asortimanima i zahtevanom kvalitetu, uz obezbedenu tačnu evidenciju i dokumentaciju.
U OOUR-u Mreža zalihe gotove obuče močiče biti u okviru planiranih uz uslove:
—	da proizvedena količina bude u okviru predvidenom godišnjim poslovnim sporazumom 1987 (u daljem tekstu GPS 1987),
—	da postotak škarta ne bude veči od 3 %,
—	da obuča bude izradena kvalitetno i u dogovorenim rokovima,
—	da se obuča šalje u prodavaonice u odredenim rokovima,
—	da se obuča koja ostane od izvoza u okviru sezonski planiranih količina pravovremeno bude na raspolaganje za otpremanje na domače tržište.
Planovi prodaje po pojedinačnim prodajnim putevima moraju se dosledno odvijati u okviru opredeljenih kapaciteta i dinamike. Svako odstupanje povečava zalihe, a ujedno uti-če na rentabilnost, pa je zato otstupanje moguče samo na osnovu temeljite analize uticaja i posledica. Informacije o pro-menjenoj situaciji moraju doseči baš svakog učesnika u izvo-denju usvojenog plana.
Na osnovu ugotovljenog materijalnog stanja radne organizacije i stanja predinvesticione študije i analiza za ovu go-dinu, ne planiramo započinjanje gradevinskih radova za Loku i Lenart, nego samo završetak baš svih pripremnih radova uključno sa otkupom zemljišta. Zbog još zaoštrenije opšte ekonomske situacije i zbog čvrste odluke afirmisanja realnih ekonomskih kategorija, moramo definitivno isključiti iz razmišljanja inflacijske ugodnosti koje su se rodile na unajmljenom novcu. Inače, investicija Loka-Lenart ima dalj-
USPEŠNOSTI
nosežno značenje ne samo za svestrani razvoj radne organizacije Peko, nego i za razvoj čitave društvenopolitičke zajed-nice. To sasvim sigurno znači prvi temeljiti korak u pravcu modernizovanja i opšteg kvalitetnog uzdizanja dela privrede Tržiča.
Planirana oprema namenjena je za zamenu dotrajale opreme i modernizovanju proizvodnje. Ciljevi koje deklari-šemo kao kriterij um za kupovinu opreme su veča produktivnost, bolji kvalitet i tehnološki napredak.
Plan obrazovanja sadrži raspis štipendija uskladen sa srednjeročnim potrebama, obrazovanje uz rad, funkcionalno obrazovanje, profesionalno usmeravanje i obrazovanje iz rada.
U GPS 1987 u poglavlju ostvarivanje i rasporedivanje dohotka deklarišemo kako pojedinačni OOUR-ovi i Radna zajednica zajedničke službe (DSSS) ostvaruju dohodak i deklaracije u vezi rasporedivanja dohotka i čistog dohotka.
U 98. i 99. članu GPS 1987 deklarisali smo da se potpisni-ce GPS 1987 obavezuju da če rasporedivanje dohotka i čistog dohotka za sredstva za lične dohotke i zajedničku potrošnju poštovati merila važečih samoupravnih akata i društvenih merila i usmerenja na nivou čitave RO Peko. Pošto bi za drugo polugode kod rasporedivanja dohotka i čistog dohotka morale važiti odredbe Društvenog dogovora o zajedničkim osnovama i merilima za samoupravno uredivanje odnosa pri ostvarivanju i deljenju dohotka u SR Sloveniji, deklarišemo sa dopunskim planovima GPS 1987, u vezi rasporedivanja i oblikovanja sredstava za lične dohotke i zajedničku potrošnju, sledeče:
Svi OOUR-ovi i Radna zajednica zajedničke službe radne organizacije sporazumele su se da če pri planiranju i rasporedivanju dohotka i čistog dohotka u 1987 godini poštovati merila i usmerenja i važeču metodologiju za ostvarivanju odredbi društvenog dogovora o zajedničkim osnovama i merilima za samoupravno uredivanje odnosa pri ostvariva-nja i deobi dohotka.
Uspešnost poslovanja i privredivanja, kao i primernost deobe dohotka i čistog dohotka konstatuju OOUR-ovi za rad-nu organizaciju kao celinu, po merilima i usmerenjima odre-denih u društvenom dogovoru SR Slovenije i samoupravnom sporazumu kožno-preradivačke industrije.
HOKEJAŠI U CIPELAMA PEKO
Običaj je da reprezentacije imaju sponzore. Time im se poboljša materij alni položaj i uslovi za rad. U prošloj sezoni članovi hokejaške reprezentacije nosili su cipele Peko.
Obuči čemo ih i ove godine. Modele če tražiti u novoj prodavaonici Ljubljana VI. Ljubiteljima hokeja ponudili su gledanje neke od utakmica u Ljubljani.
Kod hokejaškog saveza kažu da če ovogodišnji hokeja-ški vrh biti u Sloveniji, a mi nagadamo da h če to biti Olimpija ih Jesenice.
»Gvozdeni Viktor« i Peter Meglič koji je primio gosta
ŠAH
U ponedeljak 2. 11. 1987 u 16 sati u organizaciji Šahov-skog kluba Tržič kod nas je igrao simultanku šahovski vele-majstor Viktor Korčnoj.
Simultanka na 30 tabli bila je u dvorani za sastanke pored naše recepcije.
Viktor Korčnoj, poznat i kao »Železni« ili »Strašni Viktor« je ljubazan 56 godina star gospodin. Več 15 godina spada u sam svetski šahovski vrh, a medu ostalim odigrao je več tri neposredna dvoboja za svetskog šahovskog prvaka. On je beskompromisan igrač, a miroljubive salonske remije ne voli.
To se vidi i iz postignutog rezultata. Tri naša člana, dru-govi Edo Roblek, Stane Valjavec i Boris Kogoj su pobedili, dva i to Jože Loc i Martin Aljančič su remizirali, a ostalih 25 smo izgubili. Po završenoj borbi, gospodin Korčnoj je izjavio da ne pamti da bi kada na jednoj simultanki izgubio toliko partija.
Peter Meglič
Velemajstor u borbi sa šahistima Šahovskog kluba Tržič.
ć'
IN
MEMORIAM
Tiho se oprostio naš dugogodišnji poslovođa i naš penzioner Aleksandar Obradović. Život mu je bio naklonjen devedeset godina, a u našoj kući je kao poslo-vođa bio čitavih 26 godina.
Pre rata vodio je poslovaonicu u Somboru, a od 1946 godine dalje, do penzionisanja 1963 godine, poslovaonicu Novi Sad. Svojim dobrim radom pridobio je ugled medu kolegama poslovođama, a u tvornici je va-žio za stručnjaka čija su se bogata iskustva uzimala u obzir pri poslovnim odlukama. U obe poslovaonice koje je vodio bio je omiljen i poštovan.
Sve godine koje je radio kod nas imao je izvanre-dan osečaj pripadnosti firmi, a takav je ostao i kao penzioner. Imao je sačuvane sve brojeve našeg lista Čevljar, a poslednji broj dospeo je za njegovu zbirku samo dan nakon što je umro.
Njegova poslednja želja bila je — obavestite moje Pekovce da me više nema. Na grobu od njega se oprostilo više naših radnika kao i mušterija, koje su ga se secale, iako več duže vremena nije bio u poslovaonici.
Žao nam je za našim Obradovičem, pre svega onima koji smo ga lično poznavali.
Saradnici
r
Kolektiv prodavaonice »PEKO« u Zadru, javlja tu-žnu vijest, da je dana 15.10.1987 godine u 42. godini života tragično stradala naša nezaboravna kolegica i odlična radnica
ANA STEINER.
Tragičnom smrču naše vrijedne radnice Ane Steiner naš kolektiv »PEKO« u Zadru, kao i cijela RO izgubila je iz svoje sredine jednog neprežaljenog dugo-godišnjeg člana kolektiva.
Uspomena na njen svijetli lik ostat če u nama u trajnom siječanju kao dobre i primjerne radnice kolektiva »PEKO« Zadar.
Ožaloščen kolektiv »PEKO« Zadar.
DEVETOMESEČNI OBRAČUN
NEKOLIKO
KARAKTERISTIKA
Opšte uslove više ili manje znamo. Nišu naklonjeni iz-voznicima na zapadna tržišta. Uzimaju im dobar deo dohot-ka. Na različite načine. Upozorenja baš nista ne znače. Da li če i preostali izvoznici na zapad morati »zaploviti u Crveno more«!?
U Peku smo proživljavali teški finansijski period. Posebno još u poslednjih tri meseca. Visoke zalihe svih vrsta, po-gotovu gotove obuče, jako su uticale na postignut poslovni rezultat.
Relativno česte poteškoče sa opskrbom u pojedinačnim proizvodnim delovima Peka ometale su ispunjenje primlje-nih obaveza. Tu i tamo zastala je proizvodnja zbog nedosta-taka narudžbi. Kvalitet našeg rada još uve k je pod znakom pitanja. Pri torne ne mislimo samo na proizvodno područje i postotak nekvalitetnih proizvoda. Šepamo na stručnom po-dručju, nedostaju nam odredena znanja, a zaboravljamo i na klasične vrline kao što su doslednost, tačnost, preciznost, ra-dinost, itd.
Postignut rezultat našeg rada manje je ugodan. Čitav prihod je za 103 % veči od postignutog u prošlogodišnjem jed-nakom periodu, utrošena sredstva za 101 %, dohodak za 113 %, čisti dohodak za 102 %. I u posmatranom periodu poreži i doprinosi rasli su bistveno brže od dohotka, bili su veči za 132 %. Prosečan čisti lični dohodak za 182 sati rada u Peku je iznosio 171.458 din, a bio je veči za 104 %. Uporedivanje navedenih postotaka sa procentom inflacije pokazuje njihovo realno zaostajanje, izuzetak čine poreži i doprinosi. Možda je to rečeno nekoliko pojednostavljeno, u vidu treba imati i manj u poredljivost zbog novog Zakona o ukupnom prihodu i dolio tku.
Do kraja godine imamo još nešto vremena. Lek za unu-trašnje poteškoče ugradili smo u dopunske planove. Moramo ih upotrebljavati što je moguče stručno i dosledno.
Član KPO za planiranje, ekonomiku, org. in finansije Edvard Košnjek, dipl. inž.
PRIZNANJE I NAGRADA
Na Jesenškom medunarodnom sajmu kože i obuče u Beogradu stručni Žiri je odlučio da u grupi dečje obuče dobije drugu nagradu, SREBRNO LANE, artikal LIZA, a autor modela Bojan KLEMENČIČ posebnu nagradu.
Bojan Klemenčič je uzorke LIZA pripremio za kolekciju proleče — leto 1988. Gornji deo je koža u kombinaciji sa tekstilom, pletenim uloškom i ukrasnim umetkom i ukrasnom kičankom, a don je iz porogume.
Kako nastane cipela koja je izabrana u uži izbor i za nagradu?
»Treba pratiti modne trendove u svetu, to su saj movi i izložbe, pa si napraviti sliku o modelu,« kaže Bojan.
Na sajam u Beograd poslali smo 230 modela. To su modeli koji su bili izloženi u paviljonu NOB za »ŠUŠTARSKU NEDELJU«.
Stručni Žiri za robnu grupu
DEČJA OBUĆA
NA JESENJEM MEDUNARODNOM SAJMU KOŽE I OBUČE
doneo j c odluku da se visoko priznanje
SREBRNO LANE
a autoru nagrađenog eksponata
Hočami 3ileinenčicu
lično priznanje
„POSEBNA DIPLOMA“
sa svim pravima i obavezama koja predvida Pravilnik o dodeljivanju priznanja na priredbama Beogradskog sajma
Beograd, jW.09.WT.
čevljar
Glasilo delovne organizacije tovarne obutve PEKO Tržič n. sol. o. — Ureja uredniški odbor: Ivanka Horžen, Lojze Hostnik, Boris Janc, Matevž Jenkole, Edo Košnjek, Brane Plajbes, Marija Slapar, Tomislav Zupan — Glavna in odgovorna urednica: Marija Slapar — Naslov uredništva: PEKO Tržič, telefon 50-260 int. 230 — Tisk TK Gorenjski tisk Kranj — Izhaja enkrat mesečno v nakladi 4200 izvodov v slovenskem in 2100 izvodov v srbohrvaškem jeziku — Glasilo dobijo člani delovne organizacije, upokojenci in štipendisti brezplačno.