OKOLvJ M
GLASNIK
GLA5ILO JAVtZA 50K0LA KRALJEVINE:	JUGOSLAVIJE
Čuvajte Jugoslavija!
Izlazi svake subote Godišnja pretplata 5G din Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 Telefon uredništva 30-866 i 26-516, uprave 30-866Račun Poštanske štedionice br. 57.686 Oglasi po ceniku ^ Rukopisi se ne vračaju
Beograd, 26 mart 1938 God. IX ♦ Broj 12
Sednica izvršnog odbora Saveza SKJ
Sednica izvršnog odbora Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije održače se, u saveznim prostorijama u Beogradu, dne 9 aprila o. g.
Pored ostalog, na ovoj sednici če s a vezni funkcioneri podneti svoje izve-štaje prema kojima če se sastaviti iz-veštaj uprave Saveza za godišnju skup-štinu.
Sednica sletskog odbora Saveza SKJ
Dne 22 o. m. održana je u saveznim prostorijama u Beogradu sednica slet-skog odbora Saveza SKJ za učešče ju-goslovenskog Sokolstva na X svesokol-skom sletu u Pragu.
Pored ostalih pitanja u vezi sa X svesokolskim sletom u Pragu, na ovoj sednici je utvrdena aproksimativna cena putovanja sokolskih učesnika na slet n Prag i povratka sa sleta.
Uzeta su dva smera putovanja na slet u Pragi, i to: za istočne župe preko Subotice, a za zapadne preko Koprivnice ili Kotoribe. Za one koji če putovati preko Subotice putna karta stajače od državne granice do Praga i natrag do državne granice Din. 220.—, a preko Koprivnice ili Kotoribe od državne granice do Praga! i natrag do državne granice Din. 240.
Daljnji troškovi su za sve učesnike po osobi sledeči: troškovi vize za kolektivni pasoš Din. 20.—, sletska značka Saveza SKJ i železnička legitimacija za vežbače Din. 10.—, za nevežbače Din. 25.—, češkoslovačka sletska značka za sve bez razlike Din. 42.—, troškovi o-siguranja za svakog učesnika sleta Din.
4.— i ostali troškovi za organizaciji! u-češča jugoslovenskog Sokolstva na sletu u Pragu Din. 10,— po osobi
Dakle,	ukupni	troškovi	za učesnike
‘z istočnih župa, koji če putovati preko Subotice	od drž.	granice	iznosiče	za
vežbače Din. 306.—, a za nevežbače D>in. 321. Za učesnike iz zapadnih župa, koji če putovati preko Koprivnice ili Kotoribe	od drž.	granice,	iznosiče	u-
kupno za	vežbače	Din. 326.—, a za	ne-
vežbače Din. 341.—
10.000 jugoslovenskih Sokola i Sokolica
prijavljeno je do sada za slet u Pragu
U redovima jugoslovenskog Sokolstva zanimanje za X svesokolski slet 11 Prag je ogromno. Prema do sada sti-glitn prijavama, na sletu u Pragu učestvo-vuče oko 10.000 jugoslovenskih Sokola 1 Sokolica.
Prema prijavama, koje je Savez SKJ Ptiinio do 20 o. m., župe su prijavile bledeči broj učesnika:
Banja Luka: 55 vežbača, 23 vežbačice, 5 starije brače, 15 članova četa, 107 ne-vežbača, 55 nevežbačica, 1 naraštajac — svega 261 učesnik;
Beograd: 445 vežbača, 236 vežbačica, -?5 starije brače, 89 članova četa, 612 Nevežbača, 138 nevežbačica, 237 nara-stajaca, 135 naraštajka — svega 2.167
učesnika;
v Bjelovar: 30 vežbača, 4 vežbačice, 25 vlanova četa, 27 nevežbača, 8 nevežbači-20 naraštajaca, 7 naraštajka — svega '2? učesnik;
Celje: 148 vežbača, 87 vežbačica, 131 nevežbač, 86 nevežbačica, 56 naraštajaca, 45 naraštajka — svega 553 učesnika;
Cetinje: 194 vežbača, 53 vežbačice, 20 članova četa, — svega 267 učesnika;
Karlovac: 23 vežbača,: 15 vežbačica, 7 članova četa, 30 nevežbača, 20 nevežbačica, 12 naraštajaca, 9 naraštajka — svega 116 učesnika;
Kranj: 76 vežbača, 54 vežbačice, 192 nevežbača, 104 nevežbagjce, 24 naraštaj-ca, S naraštajka — svega 458 učesnika;
Kragujevac: 120 vežbača, 60 vežbači-čica, 45 članova četa, 300 nevežbača, 170 nevežbačica, 30 naraštajaca, 20 naraštajka — svega 745 učesnika;
Ljubljana: 160 vežbača, 110 vežbačica, 200 nevežbača, 80 nevežbačica, 90 naraštajaca, 50 naraštajka — svega 690 učesnika;
Maribor: — još nisu stigle prijave;
Mostar: 52 vežbača, 28 vežbačica, 48 članova četa, 21 nevežbač, 5 nevežbačica, 2 naraštajca, 1 naraštajka — svega 157 učesnika;
Niš: — još nisu stigle prijave.-
Novi Sad: 228 vežbača, 104 vfežbačice, 37 starije brače, 15 članova četa, 95 naraštajaca, 35 naraštajka — svega 514 učesnika;
Novo Mesto: — još nisu stigle prijave;
Osijek: 135 vežbača, 35 vežbačica, 24 članova četa, 213 nevežbača, 73 nevežba-čice, 44 naraštajca, 11 naraštajka — svega 535 učesnika;
Petrovgrad: 38 vežbača, 25 vežbačica, 30 starije brače, 90 nevežbača, 35 nevežbačica, 10 naraštajaca, 12 naraštajka
— svega 240 učesnika;
Sarajevo: 100 vežbača, 60 vežbačica, 20 starije brače, 35 članova četa, 151 nevežbač, 50 nevežbačica, 20 naraštaja-jaca, 20 naraštajka — svega 456 učesnika ;
Skoplje: 112 vežbača, 20 vežbačica, 43 članova četa, 163 nevežbača, 47 nevežbačica, 43 naraštajca, 19 naraštajka
— svega 447 učesnika;
Split: 66 vežbača, 55 vežbačica, 31 starije brače, 212 nevežbača 69 nevežbačica, 44 naraštajca, 22 naraštajke — svega 499 učesnika;
Sušak-Rijeka: 102 vežbača, 64 vežbačice, 18 članova četa, 28 naraštajaca, 28 naraštajka — svega 240 učesnika;
Šikenik-Zadar: 36 vežbača, 19 vežbačica, 53 nevežbača, 2 nevežbačice, 14 naraštajaca — svega 124 učesnika;
Tuzla: 158 vežbača, 68 vežbačica, — svega 226 učesnika;
Užice: 24 vežbača, 12 vežbačica, 12 starije brače, 12 članova četa, 60 ne-vežbača — svega 120 učesnika;
Varaždin: 31 vežbač, 20 vežbačica, 82 nevežbača, 30 nevežbačica, 36 naraštajaca, 5 naraštajka — svega 204 u-česnika;
Zagreb: 102 vežbača, 57 vežbačica, 15 starije brače, 116 nevežbača, 35 nevežbačica, 22 naraštajca, 12 naraštajka — svega 359 učesnika;
Prema torne do sada je prijavljeno i/. gornjih župa:	2.435	vežbača, 1.209
vežbačica, 473 starije brače, 348 članova četa, 2.760 nevežbača, 1.007 nevežbačica, 828 naraštajaca, 439 naraštajka — ili ukupno 9.499 učesnika.
U definitivnim prijavama računa se, da če broj jugoslovenskih Sokola i Sokolica koji če učestvovati na sletu u Pragu preči preko 10.000.
II sabor sokolske Petrove petoljetke u Sarajevu
Sokolska župa Sarajevo, u kojoj se i porodila inisao o sokolskoj Petrovoj petoljetci, sprovodi ideju sokolske pe-toijetke u delo sa velikim uspehom, punim elanom i intenzivnošču.
Da bi izvršila pregled svog dosada-šnjeg rada u tome pogledu i dala još snažnijeg poticaja za izvršenje daljnjih zadataka, kaotakoderda bi i pred širo-kom javnošču manifestovala misao sokolske Petrove petoljetke, Sokolska župa Sarajevo održala je dne 6 o. m. u Sarajevu, u novom Sokolskoin domu, svoj II sabor sokolske Petrove petoljetke.
Prvi, radni deo sabora, kome su pri-sustvovali brojni pretstavnici sokolskih društava i četa, otvorio je u 9 sati pre podne starešina župe br. dr. Vojislav Besarovič, koji je pozdravio pri-sutne delegate i istakao značaj sabora. Potom' je brat Mehmed Huskič detaljno referisao, šta se je koja jedinica zave-tovala i izneo raclove koji su izvršeni. Iza njega govorio je o sletu koji če se održati ove godine u Sarajevu načelnik župe brat Radomir Ružička, koji je podvukao značaj ovog jubilarnog sle-ita i od kolike če važnosti biti njegov uspeh. Brat Ružička je na koncu na-glasio potrebu što predanijeg pripre-manja za slet i pozvao delegate društava. i četa da njihove jedinice u što moguče večem broju učestvuju sletu, kako bi se što vidnije manifestovala sokolska snaga i svest jedinica župe. Potom je brat Munib Osmanagič iz Cajniča govorio o ideologiji sokolske Petrove petoljetke i podvukao od kolike je ona važnosti za sprovodenje sokolske ideologije. Zatim je g. Pe-tar Bogunovič u ime Drinskog bano-vinskog odbora Crvenog krsta — sekcije podmlatka izjavio, da če sekcija sve svoje materijalne i moralne vrednosti uložiti da se kraj Petrove petoljetke okruni uspesima.
Nakon toga otvorena je diskusija. Brat Uroš Zarič iz Reljeva naglasio je potrebu da referenti za čete matičnih društava što češče obilaze čete i daju upute, kako bi se njihov rad što povoljnije razvijao. Na koncu je brat Hajrudin Curič predložio načrt rezo-lucije, koja če se doneti na manifesta-cionom delu sabora, te koji je jedno-glasno usvojen pa je radni deo sabora zaključen.
Manifestacioni deo sabora
U 10.45 časova počeo je manifestacioni deo sabora. Velika dvorana no-vog Sokolskog doma bila je puna pret-stavnika sokolskih društava i četa, prijatelja Sokolstva, zvaničnih pretstavni ka i pretstavnika nacionalnih, humanih i drugih udruženja.
Pozornica je bila svečano okičena i dekorisana. Na zavesi izmedu dva zelena venca bio je napis: „Poruka: Čuvajte Jugoslaviju! Odgovor: Sokolska Petrova petoljetka”! Na pozornici se ie nalazila velika slika Nj. V. Kralja Petra II, obvijena jugoslovenskom tro-hojkom. Iznad uje velikim krupniin slo-vima bila je ispisana zavetna molit-va SPP.
Pored ostalih uglednih ličnosti saboru su prisustvovali: komandant Ar-niije, armijski general g. Bogoljub Ilič, pomočnik komandanta Armije general brat Miroslav Tomič, komandant Divizije general g. Antič, načelnik štaba
Armije general g. Stefanovič, izaslanik Kr. banske uprave, načelnik Prosvetnog odeljenja g. Panta Arandelovič, izaslanik Gradske opštine g. Mandič, češko-slovački konzul g. Tihi, zamenik u-pravnika policije g. Topali i dr. Od sarajevskih društava saboru su prisu stvovali delegati: „Prosvete” g. Ristič Zadruge Srpkinja g-da Jovanka Šiljak, Aero-kluba g. dr. Vasiljevič i g. Luka Beleslin, Crvenog krsta g. Bogunovič, Učiteljskog udruženja g. Kastratovič, „La Benovolencije” g. dr. Kajon i t.d.
Nakon pozdrava zastavi, sabor je o-tvorio starešina župe dr. Vojislav Besarovič, koji je između ostalog rekao:
„U slavu Boga, za pokoj duše Kralja Aleksandra (Slava mu!), za sreču i dug život Kralja Petra II (burni, odušev-Ijeni poklici: Živeo!) i za sjaj i veličinu Jugoslavije, srečan sam, da današnji drugi sabor sokolske Petrove petoljetke održavamo u novom Sokolskom domu sarajevskih Sokola, u zadužbini Vi-teškog Kralja Aleksandra I Ujedinite-lja, Kralja Heroja, koji je na čelu svojih belih orlova doneo slobodu našim neo-slobodenim krajevima. Mi Sokoli i o-vaj svoj rad počinjemo molitvom za pokoj duše Kralja Mučenika (Slava Mu!), koji pogibe držeči «vetu nacio-nalnu zastavu”.
Pošto su prisutni jednim minutom šutnje odali poštu seni neumrlog Kralja, nakon usklika: „Slava Mu!”, brat dr. Besarovič je nastavio:
„Uveren sam da govorim iz srca ne samo sviju vas, nego i iz srca svega patriotskog gradanstva, ako vas pozovem da i sa ovoga mesta uputimo sa puno nada i vere našem starešini, mla-dom Kralju Petru II, sdkolski pozdrav sa zavetom ,da čemo uvek delom i žrtvom služiti svome mladom Kralju i svojoj Otadžbini.
Da živi Njegovo Veličanstvo Kralj Petar 11! Da živi Njeno Veličanstvo Kraljica Marija! Da živi uzvišeni Dom Karađorđevića!”
Svi prisutni popratili su reči brata dr. Besaroviča burnim oduševljenim po-klicima.
Zatim je predložio, da se uputi brzojavni pozdrav bratskom Savezu, ista-kavši dalje značaj ovog II sabora, na kome se iznosi pregled svili dosadašnjih radova izvršenih u duhu velikog za-vetnog zadatka sokolske Petrove petoljetke u župi Sarajevo.
Nato je starešina brat dr. Besarovič pozdravio sve prisutne pretstavnike i zablagodario im na poseti.
Iza toga je guslar brat Miloš Lu-bura, član Sokolske čete Kasindo, ot-pevao uz gusle veoma lepu pesmu, „Pozdrav Saboru SPP”. Završetak pe-sine popračen je od prisutnih aplau-zom.
Zatim je. brat dr. Besarovič izvestio sabor, da mu je zamenik starešine Saveza brat Milivoje Smiljanič uputio pismo, u kome neobično žali što je kao odredeni delegat Saveza u zadnji čas sprečen da učestvuje ovom saboru te isporučuje najiskrenije želje, da ovaj sastanak donese nov poticaj za napore, pregnuča; i ustrajnost u radu župe Sarajevo na provadanju sokolske Petrove petoljetke, kako bi taj rad bio pot-strek i primer i ostalim župama, što sabor oduševljeno primat
Posle toga je brat prof. Hajrudin Curič podneo izveštaj zavetovanih
1 izvršenih radova, iz koga se vidi, da su jedinice župe Sarajevo obavile sledeče radove: podignuto je 6 sokolskih domova, 12 vežbaonica, 2 četna hambaraj, 5 modernih dubrovnika, 8 modernih staja, 6 česama, 6 higijenskih nužnika i 1 planinarska kuča. Razvi-jeno je 5 sokolskih zastava, posadeno 12.535 vodnih sadnica, ureden jedan „Petrov Gaj”, nabavljen 1 trijer, 3 poljoprivredne sprave, zasadeno 1020 šurnskih sadnica, priredeno 2 poljoprivredne izložbe, održano 3 poljoprivred-na tečaja, nabavljeno 3 ručne apoteke, 06 pljuvaonica, 14 kreveta, izgradeno
2 inbsta, uredeno 5 cesta i puteva, o-snovana 1 knjižnica, osnovana jedna zadruga, 4 otseka za štednju, 2 streljačka otseka, 2 smučarska otseka, 3 fonda SPP, otkrivena 1 spomen-ploča, izvršeno jedno hodočašče, zasadeno raznog povrča 30.000 strukova, nabavljeno semena 2.504 kg. i osnovan jedan tam-buraški zbor.
Brat Curič je potom pročitao rezo-luciju izradenu na radnoj sednici sabora, a koja glasi:
„Godina 1937 bila je godina oba-vešlavanja, propagande i organizovanja sokolske Petrove petoljetke. — Godina 1938 treba da bude godina izvršenih zavetnih radova. Godina 1938 je ujedno i jubilarna godina našega naroda i države. Sabor smatra, da če Sokolstvo najdostojnije obeležiti taj jubilej, ako godinu 1938 provede u pregalačkom i neuinornom radu na izvršenju radova zavetovanih u sokolskoj Petrovoj peto-Ijetci. Rad na selu treba da bude na prvom mestu tih izuzetnih napora koji u jubilarnoj godini treba da dostignu najveću meru naših mogučnosti.
Sa radošču je sabor primio saopšte nje, da su i neka ugleda udruženja grada Sarajeva prihvatila ideju Petrove petoljetke. Pozdravljajući to kao do-bar i sretan znak za narod! i otadžbinu, sabor prihvaća ovu saradnju i kao sna-žan moralni potstrek za daljni rad na izvođenju sokolske Petrove petoljetke i upućujc tim udruženjima bratske pozdrave.”
Kako je referent župe za sokolsku Petrovu petoljetku brat Radmilo Grđić bio sprečen da učestvuje saboru, to je njegov govor pročitao brat Hajrudin Ćurič. U tom govoru se izmedu ostalog veli:
„Jedna zavetna godina je minula!
Godina setve! Sejalo se na plodno i neplodno tlo veliko seme sokolske Petrove petoljetke, vršila se propaganda i organizovala se zavetovanja.
Sad je to gotovo! Godina 1938 do-lazi da donese plodove te velike setve. Ona je početak velikog ispita! Sud-bonosnog ispita čitavog jugoslovenskog Sokolstva, jer sad se nikad ne može iz.mači od istine niti se može izbeči pra-vedna presuda.
Ne pišu se od danas ničije lepe reči ni uzbudena obečanja — beleže se samo dela i žrtve. Petoljetka nema zlatna usta. Ona govori teško stvarnim delima i istinskim žrtvama.
Kad poroči na sebe uz.mu lik vrline, kad se na zastavama zla ispisuju uz-višene misli, kad svet muči kobna ne-doumica, šta je zlo a šta dobro, šta lukavi patos, a šta muka istine, onda su samo delo i žrtva onaj spasonosni
oganj koji razabire istinu od laži, dobro od zla, pravdu od nepravde.
Sokolska Petrova petoljetka je taj veliki čistilački oganj žrtve i dela što prečiščava, sažiže i razvrstava pravedno i neumitno! Gde ona koga postavi, to je njegovo pravo mesto bez žalbe i priziva.
II sabor sokolske Petrove petoljetke došao je da na to potseti Sokole, sad, na početku velike 1938 godine, koja nas opominje i na to, da je namireno dvadeset godina od kako je u mukama rodena naša sloboda.
Samo delo i žrtvu čekamo nesebično u godini 1938. Neka sokolske mišice razbijaju kamen neprohodni, neka se znoji naše selo blagoslovenim znojem gradeči česme, podižuči spomenike, zidajoči pojila i perila, uredujuči ham-bare. osnivajuči zadruge, sadeči vodke, noseči svetlo prosvete u poslednje kutke sela, i vršeči sve radove zapisane u našim zavetnicama.
III sabor, prvi koji bude došao iza ovoga, neka sabere zlatnu žetvu našeg istinskog pregalaštva< i žrtve i neka bude jasart i sjajan dokaz istinitosti našeg zaveta, a dobičete za to apostolsko po-žrtvovanje veličajnu nagradu. Jer, svako delo je svedočanstvo duha i dobro i zlo! Ne može da u slavu sokolske Petrove petoljetke kresne budak ili če-kič u vašim rukama u tvrdi kamen, a da on ne zareže u isto vreme plemenitil crtu	u	vašu sokolsku	dušu.	Ni
jedna kap znoja ne može da kane sa va-šeg čela	za	dobro	naroda	— a	da
ona ne oblagorodi široka polja va-šeg duha.	Ni	jedna	žrtva ne	može	da
istinski dade,	a da	ona kao	kipar	ne
doda svoj prinos vašeg plemenitog du-hovnog lica. I kad vas zateknu na plemenitom poslu zidanja domova, česama i puteva u vašim društvima i četama i budu vas upitali: „Zidate li Sokoli”? Vi čete im reči: „Zidamo, ali čudesno zidamo! Jedan čekič, a dva zidanja, jedno vidovno na širokoj zemlji jugoslovenskoj za sreču narodnu, a drugo nevidovno, u duhu ljudskom za njegovo oblagorodenje i uzdizanje.”
To duhovno preobraženje pojedinca delom i žrtvom za narod, to je naj-viši domet sokolske Petrove petoljetke, to je njen najuzvišeniji smisao, i to je njena največa nagrada pojedincu i narodu.
Za slavu Boga, za pokoj duše Kralja Aleksandra, za zdravlje i sreču Kralja Petra II i z!a sjaj i veličinu Jugoslavije pristupimo radosno, odlučno ju-nački i sa verom tom uzvišenom isto-rijskom zidanju. —
Reči brata Grđića svi prisutni pozdravili su aplauzom, pa je tada Sokoli-čica Joviča Lukan-Šiljak deklamovala pesmu „Zakletva težaka” od D. Jev-deviča, što su prisutni takoder nagradili aplauzom.
Iza toga je brat Munib Osmanagič prosvetar Sokolskog društva Cajniče, o-držao lep idejni govor o sokolskoj Petrovoj petoljetci, koji su prisutni pozdravili topliirn i oduševljenim pljeskom.
Sledili su zatim govori seljaka, članova sokolskih četaj, i to: brata Dušana Čuluma iz Sokolske čete Kraljevac, sestre Dragice Radonja iz Sokolske čete Kasindo, brata Ešrefa Durniča, starešine Sokolske čete Kakanj, brata Iva
umetnosti Cvijete Zuzorič, Materinskog udruženja, La Benovolencije, Dobro-brotvorne Zadruge Srpkinja u Novom Sarajevu, Aero-Kluba „Naša krila”, Drinskog banovinskog odbora Crvenog krsta i podmlatka Crvenog krsta. Karakteristično je istači, da je pored pisarna društava, župa Sarajevo dobila pismo i od Stanovnika novoosno-vane kolonije Vratca, u kome se i oni obavezuju da se pridružuju Petrovoj petoljetci i iznose program svojih zavetovanih radova.
Sabor, čiji je manifestacioni deo pre-nošen preko radia, završen je sokolskom himnom „Hej Sloveni”, koju je otsvi-rala muzika Sokolskog društva Sarajevo Matica.
limično izgradena iz. železo-betona, biče nadogradnjom iz drva mnogo povečana. Ova nadogradnja stajače oko
900.000 kč, a upotrebiče se za nju oko 90 vagona drva.
Na mestima odredenim za parkiranje automobila moči če se smestiti oko 2.400 vozila, osim toga biče uređeno posebno mesto, gde če moči stati oko 100 autobusa.
Na sletištu biče smeštena 2 poštan-ska ureda, vatrogasne postaje i kancela-rija policije. Za prvu pomoč biče na sletištu spremljeno nekoliko ambulana-ta sa ukupno 500 kreveta.
Prodavaonice životnih namirnica i o-stalih potreba kao i prodavaonice piča za osvežavanje gledalaca i članstva biče smeštene delom u unutrašnjosti samih tribina a delom u okolini sletišta.
Na vežbalištu biče za vežbače 17.600 značaka; u ovom broju nisu uračunate značke potrebne za nastup kod prostih vežbi članova.
Garderobe, koje če imati 7 ulaza za vežbače i vežbačice, imače mesta za
64.000 vežbača. One če se nalaziti u 28 zgrada, od kojih svaka za sebe pret-stavlja zasebnu celinu sa odredenim mestom za nastup, sa tuševiina, skladi-štem i ostalim potrebama. Za izgrad-nju ovih garderoba biče upotrebljeno oko 300 vagona drva.
Sredinom garderoba, koje če biti zasebne za članove i zasebne za članice i odeljene, pruža se glavno zbiralište, koje ima razmer 60 Х510 m. Garderobe za sletsku scenu i za inostrane goste biče smeštene u definitivnim delo-virna članske tribine. U drvenim zgra-dama garderoba biče i nastanba sokolskih daka, a sem toga biče ovde smešteni i srednjoškolci prilikom odr-žavanja IV srednjoškolskih igara. U-kupno moči če še u ovim garderobama smestiti 20.000 učesnika.
Zajednička prehrana biče na 20 za to odredenih mesta, pod krovom, gde če biti 120 vojnih kuhinja. Računa se u pojedinim danima sa prehranom od oko 40.000 ljudi.
U garderobama biče 2 velike ambulante, jedna za članove i jedna za članice, zajednička ambulanta za zu-be i uši, rentgenološko ispitivanje itd.
U levom krilu glavne tribine biče smešten medicinski institut, koji če za vreme sleta ovde vršiti važna naučna ispitivanja u četiri klinike. Na kraje-vima glavne tribine izgraduju se kule za filmska snimanja, fotografiranje i
Mirčiča iz Sokolske čete Pržiči i brata Vukana Stankoviča, starešine Sokolske čete Miljevina. Svi oni su na veoma lep, ubedljiv i prirodan način iznosili blagotvoran sokolski rad na selu, odnos sela prema gradu, o torne kako selo shvača narodno jedinstvo, o odnosu inteligencije prema selu i t.d.
Nakon što je zatim guslar brat Ri-sto Gračanin, član čete Semizovac, veoma lepo otpevao uz gusle pesmu: „Po-gibija Kralja Aleksandra”, brat Hajrudin Ćurič pročitao je pisma nacionalnih društava, u kojima ona izlažu program svojih radova koje če oba-viti u okviru Petrove petoljetke. Župa je dobila pisma od sledečih društava: Prosvete, Dobrotvorne zadruge Srpkinja u Sarajevu, Udruženja prijatelja
SVE SOKOLSKI
SLET
u Pragu
SLETIŠTE X SVESOKOLSKOG SLETA
Površina na kojoj če biti izgradeno sletište X svesokolskog sleta ima otpri-like 40 ha. Od toga vežbalište, koje ima oblik pravougaonika sa razmerom 200x300 m, zauzima površinu 6 ha, a garderobe za vežbače zauzimaju 13y2 ha. Definitivnu izgradnju obaju krila glavne tribine gradi ministarstvo javnih radova na teret budžeta ministar-stva narodnog zdravlja. Centar glavne tribine, koji ima dužinu od 105 m, bio je, kao što je poznato, izgraden 1931 godine. Krila pak glavne tribine koja se sada izgraduju, duga su svako 194 im. Krov iznad ovih tribina biče gvozden i na njegov kostur do sada je upotrebljeno 12 vagona gvo-žda. Troškovi definitivne izgradnje o-vih krila glavne tribine predvideni su okruglo na Kč 9,000.000.
Gledaoci če na sletište dolaziti kroz 10 glavnih ulaza, na kojima če biti 80 blagajna.
Svi delovi tribina kao i stajanja pred tribinama biče odeljeni ogradama i povezani posebnim ulazima kroz tribine.
Na nasipima severne i južne tribine, t.j. na obim bočnim tribinama, izgra-duje se drveni kostur isto takav, kao što je onaj iza betonskog dela istočne članske tribine. Sve radove na sletištu vodi gradevinski odbor X svesokolskog sleta, koji za ovu svrhu raspolaže sa budžetom od 7 milijuna kč. Na sletištu biče: 7.149 sedišta u ložama, 7.910 fotelja, 17.935 drugih sedišta, 20.470 mesta za stajanje na tribinama, 63.844 stajanja pred tribinama i 44.000 stajanja na članskoj tribini. Dakle u gle-dalištu na sletištu biče ukupno mesta za 161.320 gledalaca. Ali sletište moči če da primi i 200.000 gledalaca. Da bi ta ogromna masa mogla brzo doči na svoja inesta, biče izgradeno 100 ulaza.
Obe bočne tribine trebače za svoju izgradnju svaka po 60 vagona drva u ukupnoj vrednosti oko 1,200.000 kč. Istočna, članska tribina, koja je de-
Levo: gvozdena konstrukcija jedne tribine; — desno: izgraduju se i novi putevi koji vode na sletiSte
slikanje. Za novinare određeno je me-sta u sredini glavne tribine i pro-štorije u desnom krilu tribine. Oče-kuje se oko 300 novinara.
Ulazi na sletište su naročito lepi. Tri godine su nezaposleni radnici pro-veli na raznim zemljanim i baštenskim radovima, tako da oko svakog ulaza vidimo mnogo drveča, raznog diuaog zelenila i staža.
Vežbalište ima površinu 60.000 m2 | odjedanput može na njemu vežbati
30.000	vežbača.
Ulaz ispod tribine, kroz koji če vež-haei nastupati na vežbalište, proširu-Je se, tako da če članovi moči nastupiti l! 90-terostupu (kolonama po 90 članova u redu).
Vreme je za radove na sletištu vrlo Pogodno tako da če svi radovi biti gotovi ranije nego što je bilo predvideno.
SLETSKA informaciona služba
Kao što smo več izvestili, sletska 'Nformaciona služba započela je svoj *ad u paviljonu „Mislbek” na Prši-^opima 1 o. m., kada je ovaj paviljon ^io svečano otvoren.
Informaciona sletska služba je podeljena na više odeljenja:
Informaciono odeljenje davače svima •nteresentima sva potrebna obavešte-nja, koja se tiču X svesokolskog sleta, vršiče pretprodaju ulaznica za pret-sletske dane, glavne sletske dane, slet-sku scenu, koja če če se izvoditi posle javnog časa uveče, i za sve ostale sletske priredbe. Ovo odeljenje če iz-davati takoder i dozvole za filmovanje 1 fotografiranje na sletištu i starače se o rasprodaji izdanja ilustrovanih no-v’ina, spomenica itd., o rasprodaji slet-skih fotografija i sl.
Odeljenje za propagandu: ovo odeljenje brine se za svu propagandu u zemlji i u inostranstvu.
Američko odeljenje: upravlja pripre, mama zemljaka, koji žive u Americi a koji su se prijavili za učestvovanje na X sletu. O ovim gostima starače se ovo odeljenje za sve vreme njihovog boravka u češkoslovačkoj.
Inostrano odeljenje starače se o gostima iz inostranstva.
Slovensko odeljenje brinuče se za goste iz Jugoslavije, Poljske, Bugar-ske i za slovenske manjine iz drugih država.
U paviljonu Mislbek nalazi se nadalje 1 sletski poštanski i telefonski ured, sa šalterima za telegrame, telefon, za Poste restante, filateliju itd. Ovde se samo neče primati paketi grupne pošiljke. Poštanski ured ima zaseban pečat ^а oznakom: „Sletska obaveštajna služba”.
Prodavnica ČOS imače ovde svoju kancelariju i primače narudžbe za svečane odore, vežbačka odela, državne 1 inostrane zastave.
Sletska obaveštajna služba ima na faspoloženje 15 telefonskih linija i 400 članova i članica, koji govore 16 stra-n'h jezika.
NAUČNO-MEDICINSKA ISP1TIVA NJA NA SLETU
Za naučno medicinsko ispitivanje o-^ečali su saradnju nekoji profesori sa dvojim saradnicima. Tako če se prof. Jirasek baviti hirurškim slučajevima, Prof. Hinek i docent Kral baviče se Proučavanjem srca vežbača, prof. Pru-s'k ispitivače razloge nesvestice, asistent dr. šiška pratiče bolesti na no-Sairia, krečnih žila i bolesti kile kod Vežbača.
I SLET DAKA
U danima) 5 i 6 marta sastali su se
Tirševom domu u Pragu župski pro-eelnici otseka učenika da bi razmotrili tehničke i organizacione pripreme za
slet učenika. U subotu vršilo se je Uvežbavanje sletskih prostih vežbi za ?Va tri razreda i uvežbavanje zasebnih Javnih nastupa i strojeviji vežbi. Sa Svojim odličnim sastavom skrenuo je na sebe pažnju Fr. Hrbka („različno-koji če izvesti 5 župa sa 72 Vrste, t.j. 360 učenika. Dobar utisak ^stavil, su i „tanečki” (igre) od ing. 1ћ>е’ ^°je će izvesti 320 učenika iz j župa. Odbranbene vežbe „skokovi”
»takmičarske igre” isto su naišle na ePo priznanje.
Kojim razdelima pojedini uče-1Cl pripadaju poznače se po naročitim
Sj
Plakat IV srednjoškolskih igara
znacima na njihovim kapama. Inače u-čenici su podeljeni na tri razdela, i ito: I razdeo — niži od 6—9 godina, II razdeo — srednji od 9—10 godina i III razdeo — viši od 11—13 godina. Znaci če biti na levoj strani kape, i to crvena 1/2 cm široka traka u obli-ku pravougaonika za niži razdeo, dve za srednji i tri trake za viši. Ovo zbog toga, da bi bila lakša kontrola učenika na zbiralištima i u garderobama.
Učenici če biti smešteni prvenstveno u garderobama (20.000), a ostali u vežbaonicama i školama u bližini sle-tišta. Svaki če dobiti slamnjaču, dok čaršave i pokrivač svaki ima da ponese sa sobom od kuče.
Prehrana učenika biče na sletištu, i to 4 puta dnevno u zasebnim kuhinjama kod stolova; oko jednog stola biče smešteno 250 učenika. Učenici če dobiti sav pribor za jelo sem kašika. Prehrana če stajati oko 7 Kč i biče spremana pod nadzorom lekara i zdrav-stvenog osoblja. Na svakog učenika pri-pašče dnevno 150 gr. mesa. Sam ru-čak stajače Kč 3.—, a večera Kč 2.—. Ako se računa sa prehranom 35.000 učenika-ca, biče potrebno za doručak i večeru 250.000 zemičaka, 5.100 kg salame, 105.000 hrenovka, od kojih bi se mogao napraviti lanac u dužini 8 km.
Svečana povorka učenika (niži razdeo i učenice neče učestvovati u povorci) biče u nedelju 9 juna. Povorka če početi u 9 časova pre podne. Sletski znak za učenike stajače 3 kč. Svaki učenik imače legitimaciju, na kojoj če sem i-mena biti označena župa dotičnog, njegova nastanba i broj garderobe. Bez legitimacije neče moči niko uči u garderobe.
Uoči sleta učenici če posetiti grob Pretsednika Oslobodioca u Lanima i grob osnivača Sokolstva na Olšanskom groblju. Na grobove če biti položeni buketi cveča.
NASTANBA NA X SLETU U PRAGU
Sletski otsek za nastanbu podelio je svoj rad na 4 grupe. Prva skupina starače se o zajedničkoj nastanbi, druga o nastanbi po hotelima, daljna o privatnoj nastanbi po kučama a poslednja grupa brinuče se za materijalnu stranu priprema oko nastanbe svih 11-česnika X sleta.
NASTUP 30.000. ČLANICA
Pored ostalog na glavnim sletskim danima uzeče učešča i 30.000 članica, koje če najednom nastupiti sa naro-čitom tačkom od B. Holečkove-Matejov-cove „Rej žena”, kojom če one prikazati disciplinu, savladavanje, spremnost i samostalnost. Naročito če biti slikovit deo nastupa, kada če se članice skupiti zajedno, zatim raziči se po celom vežbalištu i sa 30.000 rupčiča pozdraviti gledaoce. Tada če vežbalište izgle-dati kao velika livada posuta belim cve-tovima.
FILATELISTI POZOR!
Upozoravaju se filatelisti, da je u poslednje vreme primečen falsifikat sletskih maraka. Zato sletske marke treba kupovati samo na sletištu u od-redenim prodavaonicama i u kancelariji sletske informativne službe — SIS.
/«? Sl O VENSKOG SOKOLSTVA
BUGARSKI JUNAČI
List Saveza bugarskih Junaka „Zdrave i sila” u jednom svom skorašnjem broju ukazuje na neprilike, koje se po-javljuju u Junaštvu, na nepopularnost Junaka zbog unutrašnjih razmirica kao i na neinteresovanje inteligencije za or-ganizaciju bugarskih Junaka.
Zatim se u listu kaže, daf i samo mi-nistarstvo prosvete ne pokazuje nikakvo naročito interesovanje za rad Junaka, šta više da ono stavlja razvoju organizacije Junaka razne zapreke. List pri-mečuje, da je to rezultat odgoja viših činovnika u ministarstvu prosvete, u otseku za telesno vaspitanje naroda, koji su večinom bili vaspitani na raznim visokim školama za telesnu kulturu u Madžarskoj, Nemačkoj i sl. Ovi ljudi zapostavljaju rad i ideologiju Junaka, smatrajuči njihovu metodu prestarom i preživelom.
Veliki udar za Junake je zabrana mi-nistarstva, da omladina do 21 godine ne sme pripadati junačkoj organizaciji, a to se najviše odnosi na školsku' i sred-njoškolsku omladinu, a za koju se pri-premaju planovi da bi bila zasebno or-ganizovana u jednu novu telovežbenu organizaciju.
Interesantnu polemiku vodi list i s nekim članovima Junaka, koji preporu-čuju, da organizacija Junaka bude podržavljena kao što je to u Jugoslaviji. Oni to zagovaraju time, što da bi se nadzoromi i uz pomoč države organizacija razvila u veliku telovežbenu organizaciju u kojoj bi vežbala sva omladina od 7—21 godine i koja bi uzimala učešča na svim državnim} i vojnim svečanostma i proslavama, kao što je to u Nemačkoj (Hitlerjugend) ili u Italiji (Balila).
Svesni, da samo spremno prednja-njaštvo može voditi pravilno telesno-uzgojni rad u Sokolstvu, naša župa torne i pridaje veliku pažnju te na-stoji da održi što više prednjačkih te-čajeva, kako bi pomogla da se taj rad u jedinicama pravilno razvija. Društva, a naročito čete, u velikoj večini su siromašni, bez dovoljno materijalnih sredstva, a i sa nedovoljno spremne bra-če i sestara, da bi mogli samostalno organizovati i održati prednjački tečaj. Župa pomaže što više može, nalazi sredstva da pomogne jedinicama, samo da
Ali stari Junači, koji su prošli kroz vežbaonicu, pitaju se, da li bi mladiču ili devojci tako ostalo dosta vremena, da se posvete sami sebi, usavršavanju tela i duha, kada bi sve slobodno vreme bili zauzeti vežbama za samaritansku službu, za protivavionsku odbranu, ve-žbanjem u gadanjii) i t.d. Ovakav način vaspitanja nazivaju paradom, gde je svaka inicijativa onemogučavana u korist celine, i da je bolje dobrovoljnim radom, ljubavlju i urednošču i dalje boriti se i raditi za ideologiju Junaka i vaspitanje omladine, nego doči na sve gotovo bez rada i truda u kome bi slučaju omladina postala ravnodušna, jer bi se vaspitavala u slepoj poslušnosti.
50 GODIŠNJICA SOKOLSKE ŽUPE FIGNEROVE
Nedavno proslavljena je svečanom vanrednom skupštinom 50-godišnjica sokolske župe Fignerove. Ova župa bila je osnovana 1888 god., kada je imala 7 društava sa 72 člana. Danas broji 85 društava sa 18.293 člana, od kojih če na X sletu u Pragu učestvovati 1.100 članova vežbača, 800 učenika i oko 1000 naraštajaca.
Na skupštini je rešeno, da se za potrebe župe Fignerove pristupi izgradnji Fignerovog doma sa velikom vežbaonicom.
NAJVEĆA SOKOLSKA JEDINICA U CESKOSLOVACKOJ
Največe sokolsko društvo u češkoslovačkoj je Sokol Kr. Vinohradi, i to več nekoliko godina. Društvo ima 2.800 članova i 1.700 članica i do danas nema svoj sokolski dom sa vežbaonicom, jer ne može nači podesno mesto u svom kraju za izgradnju doma.
pošalju nekog 11 tečaj i daje tečajcima besplatno hranu i konačište. Jedinice večim	delom snose	samo	putne tro-
škove tečajca. Pa i pored ovih pogod-nosti,	društva	slabo	šalju	koga u te-
čaj iako u prednjacima oskudevaju. Čete su	u tome	nešto	marljivije, kažem
nešto, jer ima četa koje od kada po-stoje nisu nikoga poslale u tečaj.
Prošle godine u leto zakazali smo tečaj za članov*e i članice društava, ali je bio	otkazan	radi	malog	broja pri-
javljenih. Za čete je održan zimski i
J
Gore: prednjački tečaj za društva održan u Tuzli od 15—28 I o. g.; — dole: prednjački tečaj za čete održan u Tuzli od 21-II do 12-111 o. g.
Prednjački tečajev! Sokolske župe Tuzla
letnji deo tečaja u koji je bilo zastup-ljeno 40 četa.
Ove godine od 15 do 28 januara o-držan je tečaj u Tuzli za članove i članice društava, koji je pohadalo 14 brače i 5 sestara iz 8 društava. Na tečaju je vladala uzorna disciplina i bratsko ophodenje. Postignut je vrlo dobar uspeh. Ovaj tečaj je bio zamišljen da traje 12 dana, ali je produžen za dva dana.
Drugi tečaj održan je za članove četa, isto u Tuzli, od 21 februara do 12
o.	m. Na ovom tečaju bilo je 30 te-čajaca iz 23 čete.
U tečaju se radilo 9 sati dnevno. Obradeno je sledeče gradivo: postup-nost, vežbački časovi za decu, ustroj-stvo, red takmičenja, statistika, uredaj sprava i vežbališta i važnost sletova — br. Tufekčič; ideologija — br. Duri-šič; istorija Sokolstva, sokolska Petrova petoljetka, državljanski uzgoj o-mladine — br. Vukanovič; sokolska knjiga i štampa, sokolska stega — br. D. Markovič; govori pred vrstom, narodne pesme — br. M. Selimovič; stro-jevne vežbe — br. Arnautovič; uzgoj i čuvanje šume — ing. Kapic; vočar-stvo i povrtlarstvo — br. Novakovič; stočarstvo — br. Jajčanin; pčelarstvo — br. Todorovič; streljanje i obran-beno vaspitanje — br. Gričar; higijena i prva pomoč — br. dr. Idrižbegovič; tajničko poslovanje — br. S. Salihspahič; blagajničko poslovanje — br. K. Milisav-Ijevič; vodenje matice — br. Tufekčič; trezvenost — br. Bojovič; vežbački časovi bez sprava — br. Zaimovič; na-zivoslovlje prostih vežbi, vežbe sa i na spravama, borilačke vežbe, narodne i telovežbene igre, proste grane, i proste vežbe za slet u Pragu br. Vlat-kovič.
! na ovom tečaju tečajci su pokazali zadovoljavajuči uspeh. Disciplina je bila vrlo dobra.
Na prvom tečaju za članove društava bili su pored večine gore navedene brače kao predavači još s. Dordičeva i br. Popov.
Na oba tečaja unešeno je u gradivo učenje vežbi za Prag i ga'đanje. Slet-ske vežbe su tečajci potpuno savladali u oba tečaja, a naročito članovi četa su ih besprekorno uvežbali. Nastavi ga-đanja dala se je naročita pažnja, zato je i održano više časova nego što je predvideno po nač. Saveza; bojno ga-danje je izvršeno nedeljom, kada nije bilo nastavei, i u oba tečaja postignuti su vrlo dobri rezultati. Nije bilo ni jednog tečajca ni tečajke a da nisu ispu-nili sve uslove. Brat Gričar je ovde uneo mnogo truda i uspeh nije izostao.
Oba tečaja vodio je brat Vlatkovič, žup. prednjak, a staranje o nastanbi, prehran'i i redu u tečaju vodio je br. Danilo Markovič.
Po završetku tečaja sa tečajcima se oprostio zam. starešine župe br. To-dič i pozvao ih na rad u njihovim jedinicama. Brat Tufekčič isto se o-prostio sa nekoliko reči, pozvavši bra-ču i sestre na istrajan rad za napredak Sokolstva i tom prilikom im je po-delio uverenja o pohadanju tečaja.
Načelništvo.
Rezultat sokolsko# muzičkog natečaja
Prosvetni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, na raspisani natečaj za sokolski marš, priinio je 16 ra-dova.
Žiri, koji su sačinjavali: g. Kosta Manojlovič, rektor Muzičke akademije u Beogradu, brat prof. Miloš Stanojevič, pretsednik prosvetnog odbora SSKJ, bral dr. Alfred Pihler, načelnik SSKJ, brat prof. Bogoljub Krejčik, potpretsednik prosvetnog odbora SSKJ, i brat Drag. Atanackovič, tajnik prosvetnog odbora SSKJ, održao je dana 24 marta o. g. sednicu, na kojoj je obavljen izbor naj-boljih inarševa u smislu natečaja.
Radovi su bili pod šifroin: „Jug Bogdan”, „K 97”, „Praktična upotreba”, „Slavija”, „Narodna prosveta”, „Ele-phantisboy”, „Beograd-Praha 1938”, „Bopa”, „Za Slovenstvo”, „Beograd-Prag 1938 g”, „33”, „Dojčin Petar”, „Anonim”, „Zdravo 1938 g.”, „Fa-Pa” i „Hajrudin Čurić”.
2iri je dodelio 2 nagrada, i to atitont rada pod šifrom „Fa-Pa” čiji je kompo-
zitor Franjo Fat iz Beograda, i au-toru rada pod šifrom „Dojčin Petar”, čiji je kompozitor brat Svetolik Paščan Kojanov iz Novog Sada. Ostala dela nisu mogla biti uzeta u obzir za na-gradu.
Svi nenagradeni radovi mogu se lično podiči u kancelariji prosvetnog odbora Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije u Beogradu, Prestolonaslednikov trg 34, ili če se poslati poštom autorima, ako ih pismeno zatraže.
Prosvetni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije
II izbirno takmičenje članova za sastav medu« narodne vrste Saveza SKJ
Drugo izbirno takmičenje članova u obaveznim sastavima na spravama i prostim granama za medunarodno takmičenje, koje če se održati u Pragu u okviru X svesokolskog sleta, održano je u nedelju 20 marta u Zagrebu, u vežbaonici Sokolskog društva Zagreb 2.
Ovom takmičenju učestvovala su brača: Janez Pristov iz Jesenica, Jože Vadnav. i Miloš Skrbinšek iz Ljubljane, ing. Dorde Jaroševič, Miloš Stergar i Josip Rumenčič iz Beograda i Petar Vukičevič i Stjepan Boltižar iz Zagreba. Izostanak je opravdao br. Leon Štukelj, a zbog bolesti nisu na-stupili br. Boris Gregorka i Juraj Buda; Rumenčič je tokom utakmice otstu-pio zbog povrede prilikom vežbe. Ne-poznato je zbog čega nije nastupio br. Jože Primožič. Pohvalno je i treba istači požrtvovanje br. Jovina iz Som-bora, koji je došao na takmičenja iako se nije plasirao svojim rezultatom na prvom izbirnom takmičenju.
U 8 časova bio je zbor takmičara, koje je pozdravio voda takmičenja br. ing. Šuica, a posle njega je pozdravio takmičare starešina župe Zagreb i zam. saveznog starešine brat dr. Oton Gavrančič. Takmičenju je prisustvova-lo oko 150 Sokola iz Zagreba.
Svi takmičari pokazali su znatan napredak od prošlog izbirnog takmičenja, koje je održano pre mesec dana, ali se videlo da treba još mnogo ra-diti, da bi sastavi bili izvedeni tako, da zadovolje i da odgovaraju glasu, koji u medunarodnom svetu uživa naše Sokolstvo.
Takmičari imaju još mesec dana na raspoloženju za intenzivan rad, jer če se 1 maja održati III izbirno i pregledno takmičenje, verovatno u Zemunu, koje če trajati dva dana i na kome če svi takmičari morati izvesti sve obavezne kao i svoje slobodne sastave na spravama (razboju, krugovima, vra-tilu, konju u širinu, preskoke preko konja u dužinu' i proste vežbe), te takmičenje u trčanju, skoku u vis i ba-canju kugle.
Takmičari su se na ovom izbirnom takmičenju plasirali ovirn redom:
1. Janez Pristov, Jesenice,
2. Josip Kujundžič, Subotica,
3. Jože Vadnav, Ljubljana,
I.	Stjepan Boltižar, Zagreb,
5. Miloš Skrbinšek, Ljubljana,
6. Petar Vukičevič, Zagreb,
7. Miloš Stergar, Beograd,
8. ing. D. Jaroševič, Beograd.
Posle III izbirnog takmičenja pri stupiče se zajedničkom treningu, koji če trajati 30—40 dana. Početak i trajanje kao i mesto treninga biče odre-deno naknadno.
Tačni rezultati takmičenja sa struč-nim izveštajem iziče če u idučem broju lista „Soko”.
Mk.
Godišnja skupština Sokolskog društva Varaždin
Glavna godišnja skupština Sokolskog društva Varaždin održana je dne 13 o. m. U7 brojno učestvovanje članstva. Skup-štinu je otvorio pozdravnim govorom brat dr. Josip Vanjek, zamenik društvenog sta-šine. Sa skupštine su upučeni pozdrav-
ni telegrami Nj. Vel. Kralju i Savezu SKJ. Zatim sledili opširni i stvarni izve-štaji društvenih funcionera. Društvo ima 540 pripadnika, 26 više nego prošle godine. Vežbalo je 9 kategorija sa 207 vež-bača. Po dvojica iz društva polazili su sa-vezni tečaj u Beogradu, naraštajski tečaj u Kaštel Sučurcu i smučarski tečaj. Društvo je učestvovalo na župskim takmiče-njima sa 8 vrsta, zatim na medudruštve-nim, župskim i okružnim utakmicama u odbojci, na župskim takmičenjima u pli-vanju, te na saveznim takmičenjima u smučanju. Društvo je održalo javnu vež-bu, 4 telovežbačke akademije, a 9 vrsta učestvovalo je na javnim vežbama. Na-pose je društvo učestvovalo sa velikim brojem vežbača, svojom glazbom i zasta-vom na sletu u Mariboru.
U društvu je održana i idejna škola za novo članstvo, priredene su dve zabave i više čajanki. Naročito je uspela komemo-rativna akademija prigodom smrti Pret-sednika Osloboditelja Masarika kao i proslava Ujedinjenja. U društvu je održano 13 predavanja i 99 govora pred vrstama. U društvu ima 130 pretplatnika na sokolske listove, zatim društvo ima knjižnicu .sa 647 knjiga, zbirku fotografija (200) i zbirku novinskih isečaka (700). Društvena glazba nastupila je 5 puta a džes 24 puta. Naročito je agilan naraštajski otsek.
Novčani promet društva bio je oko 92:000 dinara. Za odlazak na slet u Prag uvedena je štednja. Društvo ima svoj fond za gradnj udoma 106.000 dinara i dva gradilišta koje je kupilo za 175.000 dinara. Krajnje je vreme da društvo dode do svog doma.
U provedbi sokolske Petrove petoljetke več je izvršeno šest zadataka na koje se je društvo zavetovalo.
Nakon _ podnešenih izveštaja, govorio je izaslanik župe brat Belčič, pohvalivši pro-šlogodišnji rad društva i istakavši dužno-sti Sokolstva u ovoj godini.
Na koncu je izabrana nova uprava društva, koju sačinjavaju sledeča brača i sestre: starešina Vlada Pongračič, zam. starešine dr. Josip Vanjek, načelnik Zvonko Šuligoj, načelnica Vera Rokič, prosvetar Nikola Bosanac, tajnik Mario Jadrošič, dalje potreban broj odbornika, članova re-vizionog odbora i suda časti.
Nadamo se, da če nova uprava još večini oduševljenjem poraditi na napretku najstarijeg društva u našoj župi.
B.
Potreba sokolskog doma u Prekom
Najbolnije pitanje Sokolskog društva Preko jest pitanje sokolskog doma. Sav se društveni rad odvija u tesnoj unaj-mljenoj sobi koja, dakako, ni iz daleka ne može odgovarati innogostranim potrebama društva. Iluzorno je pomišljati na neku veču aktivnost, koja bi bila u skladu sa brojčanom snagoin društva i sa sokolskom svešču društvenih članova, dok ne bude ovo društvo imalo podesnih prostorija u koje če smestiti svojim dugogodišnjim radom stečenu i-movinui i u kojima bi se mogao odvijati rad svih društvenih sekcija. I kod svakog pokušaja da se društvo aktivi-zira, zastaje se kod ove društvene rak-rane, jer je sokolski dom bezuvetno najosnovniji preduvet svakog rada i na-pretka. Sokolsko je društvo do sada moralo uvek životariti u tudim prosto-rijama. Gradnjom doma otvorile bi se nove lepe mogučnosti da sokolski dom nevidenim poletom postane središte i svekolike nacionalne i kulturne aktivnosti mesta i okolice. Pitanje kulturnog nivoa i nacionalne svesti ovog graničnog kraja vrlo je delikatno i zaslužuje naj-veču pažnju sa strane onih koji imaju odlučnu reč.
Iz naših župa
SOKOLSKO DRUŠTVO KRIVA PALANKA
Sokolsko društvo Kriva Palanka održalo je od 21-11 do 13-111 o. g. u Krivoj Palanci društveni prednjački tečaj.
Tečaj je vodio i ujedno bio glavni pre-davač brat Raičo Pajtoidžijevič, prednjak župe Skoplje, a u radu mu ie pomagao i predavao brat Zvonimir A. Brozovič, načelnik društva Kriva Palanka. Osim njih predavali su na tečaju brat Nikola Stavrič, II zamenik načelnika župe Skoplje, brat Cirilo Konstantinovič, H zamenik starešine
društva, brat Slavko Petrovič, prosvetar društva, brat Rade Knježevič, pešad. po-ručnik, i brat dr. Aleksandar Maršavelovič, lekar iz Krive Palanke.
Na ovom tečaju prešlo se sve gradivo kao i proste vežbe sa kojima se nastupa na X svesokolskom sletu u Pragu.
U čast tečajaca Sokolsko društvo Kriva Palanka priredilo 13 marta t. g. u sokolani »DrugarSko veče«, na kome je prisustvo-vao veči broj brače i sestara kao i mnogo-brojno gradanstvo.
Starešina društva brat Simon D. Vuče-tič, pešad. potpukovnik, održao je lep govor i pozdravio se sa tečajcima prilikom deljenja uverenja.
Ovo je prvi društveni tečaj koji je tra-jao 20 dana. Tečaj je pohadalo 11 brače. Na samom tečaju pokazalo se mnogo volje i truda za napredak Sokolstva u ovom malom mestu.	A.	R.	Д,
SOKOLSKO DRUŠTVO GORNJA RADGONA
Za Sokolski dom na meji so darovali nadalje:	narodni	poslanec	Benko	Josip
iz Murske Sobote 250 din., narodni poslanec Rajko Turk iz Ljubljane 50 din. in Cirk Milan, davčni uradnik v Novem Mestu, 15 din. Vsem bratska hvala!
SOKOLSKO DRUŠTVO GOSPIĆ
Sokolsko društvo u Gospiču, izvršujuči svoj zavet sokolske Petrove petoletnice, priredilo je 5 o. m. svečanu akademiju sa bogatini programom, u kome su učestvo-vale sve kategorije. Pred prepunom dvora-noni Sokola i gostiju započet je program sviranjem »Sokolskog pozdrava«. Sokolska društvena muzika, reorganizovana i dobro spremljena, učestvovala je u tri tačke programa na potpuno zadovoljstvo prisutnih. Isto tako svirala je i za vreme igranke.
Na kraju davan je od Danice Bandič po-zorišni komad »Emancipovana«, koji su iz-veli članovi i članice.
Posle programa razvila se igianka. Ma-terijalni uspeh bio je zadovoljavajuči, a glavno je da je postignut moralni i da se je u duhu zaveta pošlo napred u radu.
T. U.
SOKOLSKO DRUŠTVO SISAK
Na dan 5 marta proslavilo je Sokolsko društvo u Sisku 36-godišnjicu svoga op-stanka. Kao i prošle godine, tako i ove godine sama proslava uspela je kao ni jed-na priredba u ovome gradu do sada.
U prisustvu celokupnog članstva održani su toga dana parastosi u svima bogomolja-ma za pomrlu braču i sestre u toku ovili 36 godina. Primeran red i disciplina odgo-varali su tužnoj svečanosti. Na mesto cve-ca, venaca i sveča celokupno članstvo dalo je svoj obavezni prilog za gradnju doma.
Istoga dana u veče održana je sveslo-venska zabava. I pored mnogih smetnji, opštih pojava sredine u kojoj ovo društvo radi, uspeh cele ove priredbe bio je sjajan. Velikom ljubavlju celokupnog članstva prikupljeno je 534 razna predmeta, koji su dati na Iutriju, te je tako društvo došlo do čistog prihoda od ovili predmeta u iznosu od 5.340.— dinara. Medu ovim pred-metima bilo je veoma lepih i skupocenih.
Priredba je održana u prostorijama re-stauracije »Hrvatskog doma«. Ove prosto-i i je bile su premalene, da prime sve one koji su imali nameru da posete ovu zaba-vu. I pored svih neudobnosti prostorija posetioci su bili neobično raspoloženi i srečni da mogu na ovaj način doprineti svoj mali udeo za izgradnju sopstvenog doma, u kome če biti dosta prostora za ovako snažan život i rad.
Preko 200 narodnih nošnji, kako naših tako i ostalih- slovenskih naroda, davalo je ovoj zabavi naročito lep izgled.
Čisti prihod na ovoj zabavi bio je oko 18.000.- dinara, i ovo je najbolji dokaz uspeha ove zabave, jer se ne pamti, da je i jedna prideba u ovome gradu dala i približan prihod.
Blagodareči nesebičnom radu celokupnog članstva, odbor za gradnju doma čini i poslednje pripreme za gradnju i tako če Sokolsko društvo u Sisku još ove godine ostvariti svoj zavet u sokolskoj Petrovo.i pctoljetci.	Lj.	J.
SOKOLSKO DRUŠTVO ZAGREB 2
Več dugo nije naraštaj Sokola Zagreb 2 zabeležio tako lep uspeh u svojim priredbama kao na svojem gimnastičkom poselu, priredenom dne 20 februara o. g. Mladi naraštajci učestvovali su u ovoj priredili kod pozdrava zastave, obučeni u mornarska odela, zatim u preskocima preko kozli-ča, pri čemu su pokazali veliku izvežbanost. Predvodio ih je brat Roman Skrgatič. Na-raštajke su nažalost, ne svojom krivnjom, morale ponoviti svoje proste vežbe radi pogreške pijaniste. One su naročito lepo izvele slobodni sastav šesticu od sestre Z. Kozjak. Glavni stup ove priredbe bili su neosporno naraštajci, koji su se odlično pokazali u svim tačkama. Oni su nastupili u praškim sletskim vežbama, u ritiničkoni sastavu od brata dr. Tončiča »Hajte, bra-čo« i zatim na vratilu. Kako za vreme iz-vadanja vežbi tako in na koncu naraštajci su bili nagradeni oduševljenim odobravanjem i pljeskom. Vodio ih je brat dr. St. Tončič.
Jeste li poslali pretptatu za sofiolsfie listove?
Udaje za Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije Đ. Paunković, Rumunska 56 • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Celar, Jovana Rističa 6 • Uredjuje redakcioni odbor
Stamparija Drag. Gregoriča, Strahinjiča Bana 75. — Beograa