KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 48 (3)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 NOVEMBRA 1937.
PATENTNI SPIS BR. 13620
Dr. Kreidl Egnaz, Wien, Austrija.
Emaljna mešavina za spravljanje belomućenih gvozdenih emalja.
Prijava od 11 januara 1937.	Važi od 1 juna 1937.
Naznačeno pravo prvenstva od 25 februara 1936 (Austrija).
Predmet predležećeg pronalaska odnosi se na spravljanje belomućenih gvozdenih ernalja, naročito gasom belomućenih emalja. Već su učinjeni predloži, da se na mućenje utiče menjanjem sastava emalja. Tako je već predloženo menjanje sastava emalja na taj način, da se povećaju kolo-idalne osobine mešavine same po sebi u rastopljenoj masi pri normalnom mlevenju, na pr. povećavanjem sadržine jedinjenja fiuora, sa iznimkom kriolita, ili promenom odnosa alkaiija prema bornoj kiselini i to tako, da taj odnos treba da bude veći, no što je slučaj u uobičajenim emaljnim me-šavinama, koje kod normalne sadržine fluora sadrže aikalije u odnosu na bornu kiselinu u približnom odnosu od IV2 1. Tako se pokazao celishodnim odnos iznad 2 : 1 do oko 5 : 1, pri čemu se ipak ne uzima u račun, prilikom izračunavanja ovog odnosa aikalije prema bornoj kiselini, sadržina al-kalija u nekom, u datom slučaju dodatog fiuor-jedinjenja, koje sadrži aikalije.
Predležeći pronalazak počiva na saznanju, što se i sa kriolitnim emaljima mogu postići u pogledu mućenja gasom pogodna dejstva, ako s jedne strane sadržina fluora, koja se unosi u emalj kriolitom, ne iznosi manje od cko 8°/,, — celishodno leži između 8—12'Vo fluora —, a s druge strane, ako je emalj po mogućstvu čist od aluminije-vog oksida kod kribližno normalne sadržine na bornoj kiselini, koja nije uvođena kriolitom ali kod niske sadržine na bornoj kiselini, naročito kod abnormalne niske sadržine na bornoj kiselini može biti dozvoljen dodatak aluminijevog oksida, ako je
iz ma kog razloga jedan takav dodatak poželjan.
Predmet je pronalaska prema tome emalj, u koji je fluor unešen putem kriolita na uobičajen način u takvoj količini, da mešavina ne sadrži manje od oko 8°/o fluora, celishodno sadrži između 8—12°/o, ali je pri tome mešavina kod normalne odn. od normalne malo odstupajuće sadržine na bornoj kiselini, naročito kod sadržine na bornoj kiselini od maksimalno 10°/0, celishodno pak kod sadržine na bornoj kiselini, koja leži ispod 10°/o, po mogućstvu potpuno slobodna od aluminijevog oksida. Pri tome se ne računa aluminijev oksid koji je unošen kriolitom, a u slučajevima kada se aluminijev oksid mora uneti u emalj iz ma kog razloga, jedan deo kriolita zamenjuje se jedinjenjem fiuora, kc*je ne sadrži aluminijev oksid, kao alkalijevim flu-oridom, alkalfsilikofluoridom, ili se sadržina na bornoj kiselini mora odgovarajući smanjiti ispod normalne sadržine na bornoj kiselini, u toliko više, ukoliko je unošene u emalj više aluminijevog oksida, a pri čemu obe mere mogu biti međusobno sjedinjenje.
Tako se može kod sadržine na bornoj kiselini od oko 60/0 uneti u emalj i aluminijev oksid i to najviše 70/,„ a usled toga emalj neće biti neupotrebljiv, ali ova količina biće utoliko manja, ukoliko sadržina na bornoj kiselini leži više iznad 6°/o i kod sadržine na bornoj kiselini od oko 100/o sadržina aluminijevog oksida — ne uračuna-jući aluminijev oksid koji se unosi kriolitom —, iznosi po mogućstvu 0. Ako deo
Din. 5. -
borne kiseline ili aluminijevo^ oksida svakog posebno, ili oba zajedno prelazi gornju granicu, onda se ne mogu više postignuti dovoljno jaka mućenja gasom, koja imaju u praksi potrebnu neosetljivost spram pečenja.
Prilikom izvođenja postupka treba se topljenje sirove mešavine odn. mešanje (Frittung) tako voditi, da će gubitak fluora pri pečenju (Fluorabbrand) biti po mogućstvu mali. Kod emaljne mešavine prema pronalasku dodavanje fluora u za visnosti je od procesa topljenja, i to na taj način, što sadržina fluora emaljne mešavine mora biti tim veća, ukoliko je veća temperatura topljenja, na kojoj se emaljna meša-vina topi, ili ukoliko proces topljenja duže traje. Jer svi fluoridi pokažu prilikom topljenja u emaljnoj mešavini gubitak na flu oru.
Pokazalo se ceiishodnim, da sadržina sode ili si. ne prelazi 8°/.,.
Dalje je pronađeno, da se oksid' zem-noaikalija odn. njihova jedinjenja kao što su na pr. oksidi i jedinjenja kalcijuma, ma-gnezijuma itd. slično ponašaju kao i oksidi i jedinjenja aluminijuma, ali su već u znatno manjim količinama od štetnog dejstva.
Emaljne mešavine prema pronalasku naročito su pogođene za emalj za pokrivanje t.j. za emalj, koji ne sadrži okside kobalta i nikla, i to za spravljanje belomu-ćenih gvozdenih emalja, celishodno pomoću gasa belomućenih gvozdenih emalja.
Primeri.
Spravljaju se	sledeče emaljne	meša-
1.) Boraks		. 22
Kriolit .		. 18
Soda		.	4
Nišador .		. 2
Kvare		. 54
Feldspat .		100
2.) Boraks		. 14
Kriolit .	* • •	. 16
:Soda	.	.	4
Nišador .		.	3
Kvare .	... 43
Feldspat.....................20
100
3.) Boraks.........................22
Kriolit.........................12
Soda.............................4
Silikofluornatrium ...	4
Nišador .....	3
Kvare .	.	.	.40
Feldspat........................15
100
Kod ovih primera proces topljenja ne srne se voditi suviše dugo i pri visokoi temperaturi, da bi izbegavao suviše veliki gubitak fluora pri pečenju
Patentni zahtevi:
1.	) Emaljna mešavina sa sadržinom kriolita, naznačena time, što ne sadrži fluor unet kriolitom, ispod oko 8%, a ce-hshodno sadrži između 8—12°/o, pri čemu je ipak pri normalnoj ili prilično normalnoj sadržini na bornoj kiselini po mogućstvu čist od aluminijevog oksida, koji nije unet kriolitom.
2.	) Emaljna mešavina po zahtevu 1, naznačena time, što se dodavanje borne kiseline smanjuje ispod normalne sadržine, ako se želi količina aluminijevog oksida povećati iznad sadržine kriolita, a pri tome se sadržina na bornoj kiselini mora biti tim više smanjena, ukoliko više se želi u-eivst aluminiiev oksid.
3.	) Emaljna kiselina po zahtevu 1, naznačena time, što se jedan deo kriolita zamenjuje delimično jedinjenjem fluora, koji je čist od aluminijevog oksida, kao alkalifluoridom, celishodno alkalisilikoflu-oridom, ukoliko iz ma kog razloga treba uvesti aluminijev oksid u emalj u drugom obliku a ne u obliku kriolita.
4.	) Postupak za spravljanje emaljne mešavine, po zahtevu 1, naznačen time, što se prenos topljenja emaljne mešavine vodi tako, da je gubitak fluora pri pečenju po mogućstvu mali.
5.	) Postupak za spravljanje gvozdenih emalja, po zahtevu 1, 2, 3, ili 4, naznačen time, što se zajedno sa emaljnim mešavi-nama, koje sadrže kriolit, primenjuju sredstva za mućenje gasom.