KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 28 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 Avgusta 1925
PATENTNI SPIS BR. 2994
Profesor Dr. Max Bergmann, Dr. Eugen Immendorfer
i Dr. Hermann Loewe, Dresden.
Postupak za prerađivanje životinjskih i biljnih vlakana.
Prijava od 18. decembra 1923.
Pri preradi životinjskih i biljnih vlakna, kiselim alkalnim ili neutralnim materijama kao i srestvima sa oksidaciju ili za redukciju nastaje često slabije ili jače kvarenje mehaničkih osobina vlakana. Sad se pokazalo, da se to kvarenje može da izbegne i pod izves-nim prilikama da se to kvarenje može čak da proizvede poboljšanje mehaničkih osobina vlakana, kad se one, pre ili za vreme u-ticaja srestava, koja škode mehaničkim osobinama vlakana, prerađuju srestvima za štavljenje ili njinim pretvorenim produktima, odn. njima bliskim materijama. U prvom redu dolaze za to u obzir uobičajna vegetabil-na srestva za štavljenje, kao Quebracho- i Myrobalanska srestva za štavljenje, kao i o-stala vegetabilna srestva za štavljenje, zatim veštačka, naročito organska srestva za štavljenje kao Heradali, t. j. kondenzacioni proizvodi od formaldehida sa aromatičnim sul-fo-kiselinama i drugi kondenzacioni proizvodi sa dejstvom štavljenja, koji sadrže aromatične ostatke, alifatična i hidro-aromatična srestva za štavljenje i slično kao i pretvoreni produkti vegetabilnih srestava za štavljenje kao tako zv. flobafeni, koji nastaju iz mnogih vegetabilnih srestava za štavljenje, uticajem toplote, ili kiseonika iz vazduha ili prerađivanjem kiselinama i njima hemiski vrlo bliske humusne materije. Zatim mogu da se upotrebe kao srestva za zaštitu vlakana takvi tehnički otpadni proizvodi, koji sadrže vegetabilna ili veštačka srestva za štavljenje ili se iz njih dobijaju, kao naročito upotreblje-nje izlazne lužine iz industrije štavljenja.
Prerađivanje životinjskih vlakana, takvim
Važi od 1. jula 1924.
srestvima za zaštitu dolazii naročito u obzir pri pranju, deranju, bojenju, pepeljenju, žalu ženju, umrtvenju krzna, karboniziranju, zatim pri procesima oksidacije, kao pri prerađiva-nju hromnom kiselinom u procesima bojenja luženja i štavljenja, pri oksidativnom ili re-duktivnom procesu belenja (n. pr. pri izvlačenju lumpa), pri nagrizanju. mešanju i drugim oksidativnim procesima bojenja.
Za prerađivanje biljnih vlakana igra njina zaštita naročitu ulogu pri oksidativnom be-lenju kao i pri ponovnom oživljenju kao i pri pranju upotrebljenih proizvoda, koji se odatle dobijaju, pri čemu kao što je poznato vlakna gube u otpornosti i kakvoći, a-ko se ona ne prerađuju naročitim zaštitnim* 1 srestvima prema ovom pronalasku. Isto tako dolazi takva zaštita biljnih vlakna jtamo u obzir, gde se one prerađuju n. pr. je-dinjenjem hromne kiseline, hloratima, per-sulfatima, superoksidima odn. redukcionim srestvima, kao hidrosulfitima, sulfitima, i sličnim, kao od prilike u anilinskom bojenju crnim, pri nagrizanju bojama, pri rezerviranju i sličnom,
I pri prerađivanju životinjskih i pri priradi-vanju biljnih vlakana, može ovim novim postupkom da se spreči i istovremeno škodljivi u-ticaj kiselih ili alkalnih materija i nekog re-dukcionog odn. oksidacionog srestva, na vlakna i to ili uticajem jednog srestva za štavljenje ili sličnog, ili takođe upotrebom neke mešavine takvih srestava. U svim tim slučajevima uspeva se, na suprot uticaju kiselih ili alkalnih materija odn. redukcionih ili oksidacionih ili oksidacionih srestava čak u
Din. 10.
relativno visokoj koncentraciji, uticajem navedenih srestava za zaštitu, da se održe potpuno ili približno potpuno mehaničke osobine i naročito čvrstoća vlakana, što do sad nije bilo moguće na ovaj način.
U nastavku objašnjava se ovaj pronalazak nizom izvedenih primera:
Primer 1: 25 gr vune prerađuju se ’/s sata pri 60° rastvorom, koji se zastoji iz 5 1 vode, 200 gr sode bez vode i iz 10 do 15 gr hrastovog srestva za štavljenje Vuneno uže posle se ispere i osuši. Kad se na Schopper-ovoj mašini za kidanje ispita prema sirovoj vuni, pokazuje ovo uže povećavanje istežljivosti u 60% i povećavanje čvrstoće za 10%, kad se istavi srestvo za štavljenje, pokazuje gubitak u čvrstoći za 20%. Kod Valonca-srestva za štavljenje rezultat je rsličan.
Primer 2: Pri prerađivanju vune lužinom pri čabarskom bojenju ili natrium sulfidom bojenju sumpornim bojama, doda se 25% istrošenog rastvora za štavljenje a u ostalom se postupa kao obično. Pri tome vuna dobi-ja dobar opit i dobar izgled i dobije znatno veću čvrstoću, a bez tog dodatka kao što je poznato, naročito pri ispiranju natriumom sulfidom nastaje znatno smanjivanja čvrstoće.
Primer 3: Pri karboniziranju vune sumpornom kiselinom od 10% pri 90° doda se %% poznatih sintetičnih srestava za štavlje-njenje kao neradol ili ordoval. Time se vuna potpuno zaštićuje od škodljivog dejstva sumporne kiseline.
Primer 4: Pri nedeljenju kožice i krzna naročito ovčijeg krzna, jedan dodatak od 10—20% upotrebljenog rastvora za štavljenje zaštićuje kožu naročito dlaku i vunu od škodljivog dejsvta od % do 1% nog rastvora natrium-sulfida, a da se u tom alkalnom rastvoru ne utiče na ustrajnost dlake.
U mesto upotrebljenog rastvora za štavljenje, može da se primeni tresetni humus rastvoren u potrebnoj količini alkalija i da se doda natrium sulfidu pri prerađivanju krzna.
Primer 5: Pri razvijanju svile i pri ispiranju vune, doda se uz alkalni rastvor, dvostruka količina ugljenog humusa rastvorenog n alkalijama. Time se izbegava škodljivo dejstvo alkalijaa.
Primer 6: Pri belenju vune jednoprocent-nirn rastvorom natrium-hipohlorita pri 18° gubi se čvrstoća prema kidanju već pri prerađivanju za pola sata, za 20%. Ako se ras-vori za belenje doda 20% Myrobalanskog srestva za štavljenje u obliku kupovnog ekstrakta, onda vlakna sačuvaju svoj izvorni dobar opit i ne utiče se ništa na njinu čvrstoću prema kidanju.
U mesto mjrobalanskih srestava za štavljenje može isto tako dobro da se upotrebi odgovarajuća količina drugih prirodnih ili ta-kođe veštačkih srestava za štavljenje. Kod
ovih poslednjih je celjishodno, kad su ona kisela, da se glavna količina kiseline neutralizira.
Primer 7: Pri prerađivanju vune 4%-nim rastvorom hromne kiseline pri 90° izgubi vuna za dva sata 50% u čvrstoći prema kidanju i dobije ružan izgled. Dodatak od 1% od cele tečnosti srestvu za štavljenje utiče, da ne nastane nikakav kvar vlakana, nasuprot vrlo jakom nagrizanju od preteka u oksida-dacionom srestvu. 1 ovde se može ekstrakt za štavljenje da zameni drugim navedenim srestvima npr. sa naročitim preimućstvom praktično istrošenim rastvorom za štavljenje.
Na naredni proces bojenja ne utiče se pri pravilnoj upotrebi srestva za zaštitu.
Primer 8: Pri izradi veštačke vune iz krpa doda se 5%-nom redukcionom ispiranju od hidrosulfida, 1% srestva za štavljenje od vunene masti, koje se dobija silfiriranjem vunene masti. Onda se postupa dalje kao o-bično. Dobivena veštačka vuna je naročito mekana i ima pun opit.
Primer 9: 200 gr užeta od sirove vune, od koje je oduzeta mast, prerađuju se radi belenja se 11 1%-nog rastvora natriumsuperok-sida, kojem je dodato 10 gr ugljenog humusa rastvorenog u alkalijama 8 časova pri običnoj temperaturi.
Primer 10: 50 g nebeljene vune prerađuju se u 1 1 vode sa 20 gr hidrosulfita pri dodavanju 10 gr tresetnog humusa rastvorenog u alkalijama, 10 časova pri 45°, pa se kao obično iscede i isperu. Dejstvo belenja postiže se pri tome a da se ne utiče na važne osobino vune.
U mesto samih humusnih jedinjenja, kao naročito u alkalnih rastvornih huminskih kiselina od treseta, mrkog uglja i sličnog, mogu da se upotrebe i pretvoreni proizvodi takvih huminskih materija n pr. proizvodi pri hlo-riranju ili oksidaciji huminskih materija, koji imaju još u nepromenjenoj meri povoljne o-sobine tih materija, pa i ako nemaju više karakterističnu tamnu boju izvornih huminskih materija. Pri upotrebi takvih proizvoda već je unapred isključeno zaprljavanje vlaknastog matvrijala, kao što to inače lako biva pri upotrebi huminskih materija, ako se istovremeno ne upotrebe srestva za belenje.
Primer 11: Pamuk se prerađuje jedan čas pri 18° tečnošću za belenje, koja se sastoji iz 3%-nog natriumovog hipohlorita i iz
0.5% od cele tečnosti huminsko kiselih alkalija. Vlakna se ovim energično bele, a da se ne utiče na mehaniče osobine pamuka. Bez dodatka srestva za zaštitu gubi pamuk pri takvim uslovima 40% od njegove čvrstoće prema kidanju. U mesto huminske kiseline, dejstvuju isto tako n. pr. i 0.3% mi-robalanskog srestva za štavljenje ili 25% upotrebljenog vegetabilnog rastvora za štavljenje.
Primer 12: Pri razvijanja anilinske črne boje na biljna vlakna doda se za njinu poštedu, 10°/0 od upotrebljenog natrium hlorata, u quebraho-srestvu za stavljenje i u ostalom se postupa po jednom od poznatih postupaka. 1 pri naknadnom hromiranju za preporuku je da se oda 50/0 °d količine bihro-mata, u srestvo za stavljenje.
Primer 13: Pri reduktivnom najedanju biljnih vlakana doda se na 100 gr hidrosul-fita 30 gr neutralnih huminsko kiselih alka-lija. 1 ako sam hidrosulfit samo malo škodi vlaknima, pokazuje se ipak dodatak u sre-stvu za zaštitu, kao preimućstven za trajanje njime prerađenih materija.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za zaštitu i za poboljšanje mehaničkih osobina životinjskih i biljnih vlakana, pri njihovom prerađivanju srestvima. koja obično škode vlaknima, naznačen time, što se uticaj tih srestava na vlakna vrši u prisustvu srestava za štavljenje ili njinih pretvorenih proizvoda odn. sličnih materija.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time što se prerađivanje vlakana kiselim, alkalnim ili neutralnim materijama, oksidacionim ili re-dukcionim srestvima vrši istovremeno ša pre-rađivanjem vegetabilnim srestvima za štavljenje.
3.	Postupak po zahtevu !, naznačen time, što se uticaj kiselih, alkanih ili neutralnih materija, oksidacionih srestava vrši u prisus--tvu upotrebljenih izlaznih lužina od industrije štavljenja.
4.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se upotrebljava mešavina raznih srestava za štavljenja ili njinih pretvorenih proizvoda.
5.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se vlakna pored uticaja kiselina ili alka-lija izlože istovremeno uticaju srestva za be-lenje u prisustvu srestava za štavljenje ili njinih pretvorenih proizvoda.
6.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se kao srestvo za zaštitu vlakana upotrebljavaju huminske materije odn. njini pretvoreni proizvodi i slične materije.