KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 26 (5)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 FEBRUARA 1938.
PATENTNI SPIS BR. 13856
Aktiengesellschaft fur Stickstoffdiinger Knapsack bei Koln, Nemačka. Postupak za dobivanje acetilena iz kalcijum-karbida i vode.
Prijava od 19 januara 1937.	Važi od 1 avgusta 1937
Kalcium-hidroksid, koj'1 ; se gradi pri proizvodnji acetilena dejstvom vode na kalcium-karbid obavija još ne razloženi karbid manje ili više i tako sprečava dalji pristup vode. Ovim se s jedne strane smanjuje brzina razvijanja gasa, s druge strane stavara se opasnost pojava polimeriza-cije zbog pogoršanog odvođenja toplote. Najzad je vlaga, koju sadrži krečni ostatak uzrok neželjenog naknadnog razvijanja gasa, koji se ne može reguiisati.
Doduše poznato je takvo ograničenje dodavanja vode, da se kalcium hidroksid, koji postaje, dobiva suv i u obliku praha i da se pri tome smeša istovremeno meša, čime se odvajaju reakcioni ostatci od karbidnih zrna. Ali pojedina karbidna zrna ipak ostaju pri tome sve do potpunog razlaganja usađena u odvojeni ostatak, tako da omotač od kalcium-hidroksida otežava prodiranje vode do karbida. Ovome se još priključuje acetilen, koji odlazi sa karbidne površine kroz ovaj omotač, dakle nasuprot pravcu priticanja vode, što takođe u-sporava priticaj vode, tako da ostatci izazivaju smanjivanje brzine razvijanja gasa.
I opasnost od polimerizacije smanjena je samo neznatno kod poznatih postupaka. Voda upotrebljena kao dodatak za postizavanje temperature, koja je niža od granice za polimerizaciju, služi, kao što je poznato, da isparavanjem vezuje reak-cionu toplotu, tako da sa acetilenom istovremeno postaje vodena para, koji odlaze oboje kroz krečni omotač. Pošto krečni omotač prirodno otežava odlaženje sme-še acetilen — vodena para, biće karbidno zrno za jedno izvesno vreme obavijeno atmosferom acetilen-vodena para. Ali i vodena para razlaže karbid, tako da raz-
vijanje gasa ne prestaje potpuno ni za vreme dok je karbidno zrno u atmosferi acetilen — vodena para. No specifična toplota vodene pare i acetilena nije dovoljna, da primi reakcionu toplotu, dakle ova ne može da se potpuno veže, javlja se posledica, da se ubrzo dostigne granična temperatura i da se grade polimerni proizvodi upr-kos odvajanju reakcionih ostataka.
Najzad od značaja je još i ta okolnost, što pri prekidu dodavanja vode smeši karbidnih zrna i reakcionih ostataka, ne prestaje odmah razvijanje gasa, jer vlaga, koja je nagomilana u ostatku i dalje dej-stvuje na zrna karbida obavljena omotačem. Kod poznatih postupaka prema tome treba uvek računati sa izvesnom količinom naknadno razvijenog gasa.
Ove nezgode smanjene brzine razvijanja gasa, opasnosti postajanja polimernih proizvoda, kao i naknadno razvijanje gasa, koje se ne može savladati, mogu se samo- tada ukloniti, kod postupaka koji rade sa ciljem, da se dobije suv krečni o-statak, kada se ostatci ne samo odvoje brzo posle postajanja, nego i odstrane od karbidnog zrna, tako da voda, koja služi za razvijanje gasa može nesmetano da dopre do karbidnog zrna.
Shodno ovom pronalasku ovo se postizava time, što kroz smešu za vreme mešanja, struje inertni ili sagorljivi gasovi ili smeše gasova, kao neka vrsta struje za rešetanje, čime se prah kalcium hidroksida odstranjuje od karbidnih zrna i odnosi u naročiti prostor za hvatanje. Ovim se postizava, da je površina karbidnih zrna stalno čista, tako da voda dolazi nesmetano do karbida, čime se uspostavlja najveća brzina razvijanja gasa, koja se može postići.
Din. 5.—
Ni opasnost od polimerizacije ne postoji više, šta više dejstvo hlađenja vode potpuno se iskorišćava za vezivanje reakcione toplote i potpomaže dejstvom hlađenja gasova u pokretu. Najzad nema ni naknadnog razvijanja gasa jer tragovi vode, koji se još stalno nalaze u kalcium hidroksidu ne mogu više da dejstvuje na karbid, jer se ovi ostatci odmah odstranjuju od karbida.
Kao inertni gasovi dolaze na pr. u obzir: azot i ugljen-dioksid, kao sagorljivi gasovi ugljen-monoksid, vodonik ili smeše ovih, ili acetilen, na pr. baš onaj, koji je postao pri razlaganju. Ako se za provođenje kroz smešu karbida i kalcium-hidroksi-da upotrebi sam nagrađeni acetilen ili neki deo ovog, onda se ovaj gas može da pokreće u kružnom procesu, t. j. može se iz komore, u kojoj se hvata kalcium hidroksid prevoditi ponovo u komoru, u kojoj se vrši razlaganje.
Dobiveni kalcium-hidroksid u prahu može se korisno upotrebiti za svrhe zidanja i đubrenja. Pošto je reeštanjem pomoću vazdušne struje postignuta veoma velika finoća zrna prašine, krečni prah dobiven ovim postupkom daje bolje rezultate za svrhe zidanja i đubrenja, nego li grub-
lji kreč, dobiven mlevenjem, koji se nalazi u trgovini.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za dobivanje acetilena iz kalcium-karbida i vode, kod koga se sme-ša kalcium-karbida i kalcium-hidroksida, koji se dobiva suv i u obliku praha usled odgovarajući ograničenog dodatka vode, podvrgava procesu mešanja, kojim se re-akcioni proizvodi odvajaju od karbidnih zrna i time površine zrna učine pristupačnim dejstvu vode, naznačen time, što se kroz smešu za vreme tretiranja vodom provode inertni ili sagorljivi gasovi ili smeše gasova, koji dejstvu ju kao neka vrsta struje za rešetanje i ostavljaju kalcium-hidroksidni prah, koji sobom povlače u prostor za hvatanje kalcium-hidroksida.
2.	Postupa po zahtevu 1, naznačen time, što se nagrađeni acetilen ili izvestan deo istog provodi jakom strujom kroz smešu kalcium-karbida i kalcium-hidroksida.
3.	Postupak po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se acetilen kreće u kružnom procesu.