Poštarlna plaćena u gotovu
Cena 1,— Din.
tuin
GLASILO S S V E Z A SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
čuvajte Jugoslaviju!
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trs 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski fah 342 • Telefon uredništva 30-866 i 26-105. uprave 30-866 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • OJasl po ceniku •
Beograd, 15 decembar 1939 God. X • Broj 50
•«
Zabluda i obmana tjesnogrudnih zanesenjaka!“
Tim poraznim rečima je osudio nedavni zaključak o pro-meni imena Jugoslavensk e' akademije znanosti i u m j e t n o s t i u Zagrebu, niko drugi nego njen prvi pretsednik i saosnivalac, F. Rački. I pored furtimaškog »isključenja javnosti«, glas velikog rodoljuba je toliko jak, da če i kroz pokoljenja grmeti protiv pigmejskog pokuša ja da še demantuju velikani, ponavlja juči značajne reči, ko jima jp Akademiju, god. 1867. otvorio:
»Misao koja je Jugoslovensku akademiju osnovala, je ta: da ona bude ognjištem književne radnje južnih Slovena, ne bi li se vremenom u njoj sjedinili i sakupili trači, koje sada šaije duševna moč plemena hrvatsko-srpskog, slovenskog i bugarskog. Ova misao, sjedinjujuča jugoslovenska plemena, vodiče sveudilj našu akademiju, poput ognjena stupa u toj pustinji, te če je čuvati od zablude, cbmane i o p s j e n e.« — »A njeno ime (jugoslovensko) jest kamen spoticanja samo za protivnike naše narodne zajedni-ce i tjesnogrudne zanešenjake!«
Obmana, koja je nedavno izvedena, protiv uzvišene volje Štrosmajera i Račkog, pretstavlja samo bednu i prolaznu osvetu reakcionarnih ultramontanaca, nad ova dva velika katolička prelata, zato sto su primerom pokazali, da sveštenstvo mora da radi u jugoslovenskom i slobodarskom duhu, i što su njihovu rabotu time osudili, kao furtimaštvo. Mržnja protiv njih je iakva, da je u krugovima oko »Hrvatske straže« i skovana ova zabluda i obmana, koja je, kao i svaka opsena, prolaznog karaktera, jer če misao Štrosmajera i Račkoga sj,ati i onda, kada se za »tjesnogrudne zanešenjake« neče ni znati, sem kao za — hulitelje!
Da i ne govorimo o meritornom pitanju, da li su gospoda akademici uopšte vlasni ds, protiv izričite volje Iegatora i društvenih pravila, menjaju ono što je bitno u Akademiji, nepravilnost zaključka se vidi i iz izveštaja »Hrvatske straže« kojp kaže, da je »prof. Frangeš bio bolestan i da je telefonski omogučio kvorum«; što je protupravno, jer se telefonski ne može učestvo-vati na sednicama i glasati. Ali »Hrvatska straža« ide i dalje, pa veli, da je »u redovima onih, ko ji su za prijedlog glasali, sve do zadnjeg časa postojao ne baš mali otpor«; što znači da je na slabiče vršena bog zna kakva preši ja, i da takvi, ko ji su se »u zadnjem času« dali slomiti, nisu pozvani da glasaju ni o lome, da li treba podvornika akademijinog otpustiti, a kamo li da menjaju ono, što su Štrosmajer i Rački označili kao večito.
Koliko osečaju svoje herostratstvo, vidi se i po torne, što su ga izveli »uz isključenje javnosti« i što se nigde ne spomin ju imena tih čuvenih »rivala« Račkog i Štrosmajera !... A baš bi v redilo da se zna ju, pogotovo kad je ona j, ko ji je zaista svetskog glasa, Ivan Meštrovič, odlučno ustao protiv te obmane, a odlični akademici jugoslovenske orijentacije, kao što su Dr. Vouk, Dr. Tučan, Dr. Kasumovič itd., nisu uopšte hteli da tom sablažnjivom činu prisustvuju.
Šta če sada, medutim, sa Štrosmajerovom darodavnicom, koja je uzidana u temelje Akademije, i u ko jo j se izričito kaže,
. »Akademija sredotočje, u kom se ima ju st ječati i s jedi niti s vi bol ji umovi, hrvatski, srpski, slovenski i bugarski, da viječa-ju, kcjim bi se načinom imala najpreče stvoriti jedna knjiga na slcvenskom jugu«. / §ta če sa pravilima Akademije, koja je jednodušno potvrdio Hrvatski sabor, god. 1861, a u ko jima se jos lzncitijp kaze, da je »svrlia Jugoslavenske akademije njego-vanje znanosti na slavjanskom jugu, medu Hrvatima,' Srbima slovencima i Bugarima, u narodnom duhu i n zajedničkoj prosveti«?. .. Hoče li čitav arhiv i svu istoriju Akademije spaliti samo da zatru trag jugoslovenskoj misli, koja bi iz samog pepela Akademije pregovorila? 1...
Uzalud g. Bazala pravda stvar time, što u Beogradu posto-ji srpska, a u Ljubljani slovenačka akademija, kada se zna, da
L Stvar montirana samo zhoS mržnje na jugoslovenstvol Mi msmo prvi podupirali akciju da sve akademije u državi budu jugoslovenske. Beogradska akademija je, medutim, stvorena u djugim prilikama, pa je, kao poluzvanična ustanova nezavisne Kraljevine Srbije, morala i u naslovu da ima naslov države; dok bi se ljubljanska akademija verovatno zvala jugoslovenskom, da je, umesto pred godinu dana, osnovana g. 1918, i da joj je dao ime Janez Krek. Zagrebačka akademija može, naprotiv, da se ponosi, da je osnovana sa širim programom i sa dal jim vidicima, što joj ipak ne bi smetalo da bude u prvom redu hrvatska, kad več pošto je srpska i slovenačka akademija. Cilj frankofurtimaške kampanje je, medutim, u uništenju Štrosmajerovog i Račkovog duha akademije, njihovog širokog slovenstva, slobodarskog jugoslovanstva, naprednog hrvatstva i visoke humanosti, umesto čega treba da se u njoj zacari »hrvatstvo« koje glorifikuje gotski ra-sizam i generala Sarkotiča, i koje traži da rečni k akademije pot-puno odvoji hrvatski j.ezik od srpskog, kao što smo to več ob javili u jednom od proštih brojeva.
Znamo pouzdano, da se i sam pretsednik HSS, g. Dr. Maček više puta izrazio protiv menjanja imena Jugoslavenske akade-
Krsna slava Kraljevskog doma
Povodom Krsne slave Nj. V. Kralja i Kraljevskog dom;*. Sv. Andreje Prvozvanog, održana ie 13 decembra u Dvorskom hramu na Dedi-nju služba božija, uz ć'nodejstvova-nje Nj. Sv. Patrijarha. Službi su pri-sr.stvovali Nj. V. Kralj Petar II i Nj. Kr. Vis. Knez Namesnik Pavle i Kneginja Olga. Posle službe Boži-je izvršeno je rezanje elavskog kolača, koje su izvršili Nj. V. Kralj, Nj. Kr. Vis. Knez Namesnik i Kneginja Olga, i pešadijski redov Kraljeve garde, Bojković. Povodom Krsne slave bile su ceo dan izložene dvorske knjige, u koje t>u se upisali pretstavnici svih vlasti i udruženja, a medu njima i pretstavnici Saveza Sokola K. J., te mnogobrojno gra-danstvo.
Naš narodni program
Mudre reči i pouka iz njih
Potpretsednik vlade, Dr. V. Maček je, u nedavnoj izjavi dopisnika »Pester Loyda« podvukao, da su »eni koji su potpisali sporazum, stvo-iii Jugoslaviju po drugi put; i lo jaku, na zdravoj osnovi i jzdinstvenu«. A na nedavnoj sednict »Gospouarstie sloge« u Zagrebu, — odgovarajuči Seljaku Petrnviču, koji ie Iražio da se prodaja stoke u inozemstvu poveri i-sključivo »Cospodarskoj slozi«, — g. Dr. U. Maček je kazao:
»S obzirom na današnje stanje u svijetu, mi sami ne možemo nigdje i-slupiti kao faktor. Mi vidimo kako pied našim očima nestaiu male zem-e> kako ih zoblju, kao što purani zoblju kukuruz. U mojoj izjavi, koja je ovih dana izašla u madžarskim no-vinama, rekao sam, da nije dovoljno da se udruže Hrvati i Srbi, nego je potrebno da se gospodarski udruži-mo i sa Madžarima i sa Rumunima, kako bi zajednički mogli konkurisati drugima«.
Sve lepe i pametne izjave, ma koliko da mi mislimo, da je prvo stva-ranje Jugoslavije, cementirano krvlju i radom najboljih, bilo toliko jako, d c je dosta bilo ispraviti greske, koje su docnije stvorene.
A sto se druge izjave tiče, u njoj ima toliko mudrosti, da bi smo bili ahvalni g. Dr. Mačeku, kad bi odre-dio, da se ona iz dana u dan seje medu narod u Banovini Hrvatskoj. Na-focito ono o »neslajanju malih zema* Ija«, i tomc kako ih »zoblju putani«; zalim o »udr uživati ju Hrvata i Srba«, i o tome, da »ne može svako istupati u svetu, kao zaseban faktor«. Jer kad in takva mudrost počela da se seje, onda bi mnoge zablude bile odstranjene, a time i mnoge preteranosti i mržnje zbrisane. I onda bismo se, za sve ostalo, lakše sporazumeli
U poslednjem casu citamo i izjave Dr. Mačeka, u beogradskoj Patri-j ar si ji, pune oduševljenja za štrosma-jtra i njegovo slovenstvo i jedinstvo, pa i za njih mislimo isto: U narod sa tekvira mislima, protiv tuđinske propagande, mržnje i razdora!
Sokolski narodni program počiva u svoj širini i u svim bitnim deio-vima na načelu uzgoja pojedinca, kao sastavnog dela narodne celine, i na načelu demokratizma, koji ne dopusta da se isključi ma ijedan pripadnik naroda od tekovina ovog uzgoja, jer pruža svakome u jedna-koj meri jednaka vaspitna sredstva, te pekazuje i otvara svakome iste puteve rada, napora i požrtvovanja, prema istim idealima i ciljevima.
Temelje ovom narodnom programu udario je več sam Tirš. On je u svoje uzgojno delovanje, u temelje telesne, moralne i duhovne kulture posadio koren narodnog programa,
■toji u svojim delima znanstveno razglaba, tako da je taj program ovakome pristupačan i razumljiv. I aj program delimo u tri stepena, koji su medusobno tako povezani i tako ovisni jedan o drugome, da ne dopuštaju nikakvo preskakivanje ili preduhitrivanje:	narod oču-
vati, narod ojačati i narod podignuti.
Tek iz ovih triju komponenata sastoji se, i tek njima je zajemčena, kulturna višina naroda u najširem zuačenju reči. Samo tako se mole graditi samostalnost naroda, njegova mateiijalna i moralna snaga, samo ^ako može da bude zajemčen nor-malan razvojni put njegove aktivnosti na svakom popiištu javnog delovanja, put razvitka i napretka njegova duha. Samo tako može prove-javati narodnu dušu svest o vlastitoj vrednosti i moči, samo tako može aarod da stekne veru u samog sebe, poštovanje prema samome sebi, upo-znavanje samog sebe, može se otresti svih stranih i neprijateljskih u-pliva, može ceniti svojstva, značenje i vrednost svojih telesnih, moralnih i duhovnih snaga- Pojedinac se mora ponositi što pripada svome narodu, koga on obogaćuje bogatstvom svog duha i svoje zemlje i leči ga zdravog ga čnva zdravljeni svoje krvi i svog srca. Samo tako dolazi ponosna svest, koja usrećuje: D r-i a v I j a n i n sam, nacionalista sam, Soko sam, čovek a m! — Ne od krova prema zemlji, već^ od zemlje prema krovu zidamo svoje sokolske domove: iz dubokih nižina nesvesti prema višinama dr-zavljanskog ponosa i radinog, kre-posnog života!
Ono što odlučuje u borbi za op-stanak, — kaže Tirš — što zovemo život, odlika je celog značaja, jeste zdravlje i sigurnost narodnog života. Ovde ne važi vanjska pomoč, ovde pre svega brani, čuva i pobe-duje napor i vlastita težnja.
Najpre moraš biti sam svoj, a tek zatim postani vlasništvom drugh. Ne igračka i slamka u rukama drugih, več izgrađen karakter i potpun fovek u zajednici sviju! Ne biti ispod ičije pete, več u istom redu sa svima, čiji korak teži prema na-P^ftku! Ne prema zemlji oborenih očiju, več uzdignuta čela prema
mije, ne sigurno zato, što je manji Hrvat od raznih Buča i Šim-гака v ec zato što ima veče poštovanje prema svetlim tradicijama Hrvata, pa i prema činjenici, da su Hrvati imali primat jugoslo-venstva. Zato i ne možemo da verujemo, da se i takva mišljenja mogu »u poslednjem času« menjati, niti da če hrvatski ban uzeti lo/i c £°vornosl> da poništi ono, što je Hrvatski sabor, iz g. lSnl, — u kom su sedeli najjači prestavnici hrvatskog preporoda. — jednodušno stvorio.
svetlosti i protiv vihora! Ne ponižno i ropski skučen u nesvesti iza kuč-ne ograde, več samosvesno uspravan, gledajuči u širinu svega što je dobro, lepo, plemenito, da s onim što stek> neš, ukrasiš i uzdigneš svoj dom! — Ali za to je potreban uzgoj, potre* ban je neprekinut, naporan, ustra-jan rad, potrebna je borba, teška do ibcrpljenja, a ujedno je potrebna i jotba, puna pobuda i elana, sa svima neprijateljima u nama samima i sa svima onima izvan nas: plemenita borba za plemenite ciljeve! Najpre očuvati, zatim ojačati i konač-no podignuti narod! To je program sokolskog uzgojnog, nacionalnog i dižavljanskog nastojanja.
Život pojedinca i život naroda jeste borba za opstanak u utakmici svih kulturnih i naprednih naroda pogledom na sve tekovine kulture i civilizacije. Ni mi Jugosloveni ne možemo bezbrižno da gledamo, da nas na putu napretka pretiču drugi narodi. Naša .briga mora biti, da pazimo, kakvo čemo i koje mesto zauzeti medu narodima Evrope. U piosudivanju položaja svih naroda izvan nas, moramo mi Jugosloveni, u interesu svoje države i u interesu ugleda svog naroda, uporedivati na-predak i razvitak vanjskog sveta s vlastitim napretkom i razvitkom, ako hočemo — a to hočemo! —- u bratskim vezama i odnosima s ostalim slovenskim Sokolstvom, u stalnoj i trajnoj spremnosti, zauzeti ono mesto, koje odgovara našim snagama: ždimo u kultuinu zajednicu čilavog čovečanstva! — Samo u ovome treba tražiti i samo tako možemo da tu-mačimo poznatu krilaticu, da ide na$ put od Jugoslovenstva u Slovenstvo, a odatle u čovečanstvo.
Svu svoju snagu moramo upraviti u pravilnu radinost, koja je postavljena na dva temelja: na temeljti »lobode i na temelju discipline.
Koga je uzgojila sokolska ve>.ba-onica i ko je zadahnut nacionalnim duhom, taj priznaje pravo na opstanak, kako sebi tako i drugima, samo u narodnoj celini, unoseči u nju iz sebe i iz svoje slobodne volje ono, što mu je dala sloboda, u stica-nju tekovina i disciplina u čuvanju i deljenju stečenoga. On gradi, siva-ra, brani i usavršava: izvršuje u pu-noj svesti odgovornosti sokolski narodni program.
Suzdržavanje od bezobzirne sebičnosti! S budučnošču naroda obogaču-jem budučnost čovečanstva, jer ra-dim za njegov neograničeni napre-dak! I ja prihvačam borbu, koja nam se nameče prema svemu, što ometa napredak. To je sveta borba protiv studeni u srcu i tmini u razumu, je* protiv i unatoč svim zabludama i pvedrasudama razmata se barjak pravde i večite istine!
Kako radimo po ovim smernicama zato, da sokolski narodni program postane meso i krv u korist narodne celine i celine otadžbine, uvereni smo, da je sokolski uzgojni rad potreban našem narodu i našoj domovini. U tome velikom konceptu naše delatnosti sve su intrige, klevete i laži podlih duša tako niške, da nas čovek, koji je izgraden i koji gleda daleko, s prezirom prelazi preko njih na dnevni red »vog ži-votnog programa,
E. L. Gangl
Sokolstvo u Banovini Hrvatskoj je oduševljeno proslavilo Dan Ujedinjenja
Ovogodišnji Praznik ujedinjenja proslavljen je tako svečano u čitavom jugoslovenskom Sokolstvu da smo iz mnogobrojnih iz-veštaja, koje smo dobili o torne, i nakon onih koje smo objavili u prošlom broju, izvukli samo naj-bitnije, da bar u glavnim črtama izvestimo naše čitaoce o nepoko-lebljivom duhu Sokolstva, baš u današnjim teškim prilikama.
Medu tim izveštajima naročite pažnje su vredni oni iz Banovine Hrvatske, koii gotovo svi ističu, da je proslava Dana Ujedinjenja baš ove godine, okupila cko sebe veči broj ljudi nego ikada i sa još ve-ćo m odlučnošču nego rani j e, i pored pretnji i šikaniranja protivnika.
Tako i treba, i našoj brači u Banovini Hrvatskoj svaka čast!
*
Sokoli u Dubrovniku izdali su za Dan ujedinjenja proglas, kojim su pozvali članstvo i prijatelje jugoslo-venske misli da dostojno proslave taj dan. Uz Sokole, u proslavi su uče-stvovala i sva nacionalna društva. Predvidena je i bakljada ulicama, ali je zabranjena po policiji. Na dan proslave održana je svečana sednica, na kojoj je veči broj novog članstva položio zakletvu, posle čega su Sokoli sa ostalim gradanstvom pošli u impozantnoj povorci sa muzikom dr> Pila, gde su položili lovorove ven-cc na reljef-spomenik Kralja Petra i dubrovčana, palih za oslobodenje. Vatren govor održao je kapetan Niko Papa. Ogromno mnoštvo sveta dalo j-i oduška svojim osečanjima, spontanim manifestacijama za naše ideale Drugi dan priredena je svečana a-kademija, na kojoj su naročito uspe-
li	nastupi sestara i diletanata, za-slugom sestre Marije Mozetič i br. Šegedina. U komadu je nastupio i poznati dubrovački glumač, Bogdanovič. Sokolana je bila dupke puna.
*
Vrlo lepo su proslavili 1 decembra Sokoli u selu Sudurad, kod Dubrovnika. U oči dana bila je rasvetljena obala i Sokolski dom, a seoska muzika svirala je dugo u noč. Sutradan održana je svečana sednica, kojoj je prisustvovao veliki broj seljana. 3 decembra priredena je svečana akademija. Naročito su se svidele vežbe naraštajki i alegorijska slika »Venac slave«. Posle programa deljeni su darovi školskoj deci.
Uprkos svima protivnostima, sokolske jedinice župe Split proslavile su Dan ujedinjenja vrlo svečano. Tako je sokolsko društvo u Milni, iako mu je bila povorka zabranjena, priredilo svečanu sednicu, akademiju i dečiju zabavu, koje su bile pune do posljednjeg mesta i u večem odu-ševljenju nego ikada. Predavanje br starešine bilo je popračeno burnim manifestacijama za narodno i državno jedinstvo. Izveden je i Nuši-čev komad, »Protekcija«. Mnoge ku-če su bile okičene državnim zasta-
1 sokolska četa u Ložišču, župa Split, proslavila je ovaj dan svečani-je nego ikada. U oči dana priredena je zabava koju su meštani posetili u velikom broju uprkos pretnjama. Takoder je lepo bila posedena svečana sednica, koja se završila manifestacijama za Sokolstvo i jugoslo-venstvo. Veči deo sela je bio iskičen jugoslovenskim zastavama.
*
Sokoli u Kaštel Sučurcu proslavili su 1 decembra najsvečariije. U oči dana bila je rasvetljena obala i vež-balište, a kuče okičene zastavama. Pucanjem iz prangija meštani su pozdravili osvit Dana ujedinjenja. U punoj crkvi pevao je društveni zbor, posle čega je formirana povorka sa zastavama i muzikom »Glazbarskog sklada« iz Kaštel Novoga, koja je prošla selom uz pucnjavu petardi i klicanje Kralju i Jugoslaviji. Održana je svečana sednica, polaganje zaveta novog članstva, i akademija. Nastupile su sve kategorije. Izvedena je tragedija »Stražmeštar klišanin«, koja je ostavila dubok utisak.
*
Sokolstvo Sušaka proslavilo je Prvi decembra sa večim oduševljenjem nego ijednom do sada. To se najlepše videlo na akademiji koja je i po izvedbi i broju posetilaca bila jedna od najuspelijih, baš obzirom na poznate prilike. Starešina br. Perovič, održao je zanosan patriotski govor, a prikazan je i film o sletu u Suša-ku, u julu o. g.
Po ovoj priredbi se videlo, da sve pretnje i progoni ne mogu slomiti čelični karakter sušačkih Sokola. A što je nadasve utešno, to je golem broj omladine, koji je prisustvovao proslavi.
*
I	sokolsko društvo u Kraljeviči, župa Sušak, proslavilo je Dan Ujedinjenja svečanom sednicom, pre koje je
članstvo prisustvovalo, blagodarenju u crkvi i defileju vojske, kojoj je gradanstvo oduševljeno klicalo. Posl;; podne održana je akademija sa brojnim tačkama. Prisutni, koji su ptiredbu, uprkos pretnjama, posetili u velikom broju, srdačno su manifestirali za Sokolstvo.
*
Sokolsko društvo Cerovo, župa Sušak, priredilo je na Dan ujedinjenja zabavu, čiji je prihod bio namenjen u korist kuhinje siromašnih daka. I-ako je svrha bila humana, protivnici Sokola pokušali su odvratiti meštane da ne prisustvuju priredbi, ali u torne nisu uspeli, pa je rezultat zabave, premašio sva očekivanja.
*
Sokolsko društvo Plaški, župa Kar-lovac, proslavilo je 1 decembra svečanom sednicom, kojoj su prisustvo-vali gotovo svi meštani. Govor starešine br. J. Stepanova, srdačno je pozdravljen, klicanjem Kralju i Jugoslaviji. Pavački zbor otpevao je skladno himnu.
Sednicu su počastili svojim prisu-stvom i članovi generalštabne komisije, koja se nalazi u Plaškom, na čelu sa generalima, Mihajlom Bodi-jem i Dragoljubom Živanovičem. Ta-koder su prisustvovali i svečanoj a-kademiji, izrazivši se vrlo pohvalno
o	radu plaščanskih Sokola.
*
Sokolsko društvo u Šibeniku je, i
pored šikanacija protivnika, proslavilo svečano praznik Ujedinjenja. Na sve-čanoj sednici u sokolskom domu u-zeo je učešča toliki broj članstva i prijatelja, da više nije bilo mesta, a ni večernjoj akademiji odaziv je bio odličan i osuševljenje za sokolsku stvar neumanjeno. Varoš je bila iski-čena velikim brojem jugoslovenskih zastava, ma da su se protivnici pretili i u noči počepali, ili mastilom u-prljali, sve plakate sokolskog društva za proslavu Prvog decembra. Zanimljivo je, da niko od vlasti nije prisustvovao svečanoj sednici, ma da su bili pozvani, niti se u školama o-držala uobičajena proslava. Postu-pok sa sokolskim plakaiima, izazvao je negodovanje kod sveg pristojnog gradanstva. Inače je Sokolskom društvu bila zabranjena javna povorka.
*
U Sinju su Sokoli, sa rodoljubivim gradanstvom, svečano proslavili 1 decembra. Svečanu sednicu otvorio je starešina, br. B. Tripalo, a novi članovi su položili zavet.
2	o. m. održana je akademij^ sa
12	tačaka. Br. Josip Boko, prosvetar, održavao je prigodho predavanje. Vežbe je pratio vojni orkestar, pod dirigovanjem kapelnika br. S. Iliča. Vežbe su izvedene vrlo uspešno, za-slugom prednjačkog zbora i načelni-kr br. M. Sierakiewicza. i pored toga što su nam protivnici uništili plakate i pretili, sokolana je b;la ispunje-na brojnom publkom, koja je oduševljeno aplaudirala vežbačima.
*
Sokolsko društvo Duga Resa odr-
žalo je 26. XI. dva predavanja u okviru idejne škole:
»Historija Sokolstva« (br. Čapek Drago) i »Sokolstvo u današnjici« (br. Kraus Ladislav). Posle predavanja razvila se vesela čajanka.
30. novembra održalo je društvo svečanu sednicu na kojoj je bila pročitana savezna poslanica pred 164 sokolskih pripadnika. Zavet je položilo 28 članova i članica.
U subotu, 2. XII. održalo je društvo »Slavenski ples« na kojemu je bilo, uz veliki broj članova i gradanstva, takoder i oko 70 članova i članica u narodnim nošnjama iz svih krajeva naše zemlje.
*
Sokoli na Rabu su i ove godine svečano proslavili Dan Ujedinjenja, ma da im je bila zabranjena manifestaci-ona povorka, koju su svake godine priredivali. U Sokolskom domu održana je svečana sednica i akademija, na kojoj se najviše istakla alegorična slika »Ujedinjenje« (sastav našeg br. načelnika Bačiča), koju su odigrala muška i ženska deca, a glavnu ulo-gu Sersič Vlado. Istakla 'se i sokolska glazba koja je u ovoj godini pojača-na i radi vrlo marljivo. Osim nekoliko iznimaka, svi su se članovi oda-zvali u največem broju, te je Sokolski dom ove godine bio dupkom pun članstva i rodoljubivog gradanstva. To nam daje snagu da ustrajemo!
Prvi decembar u Kranju i Slovenjgradcu
Resnobno je bilo pripravljeno ni izvedeno praznovanje Uedinjenja v Kranju. Na dopoldanski slavnostni zbor so prišli v odličnem številu članstvo, naraščaj in deca, številna javnost ter zastopniki skoro vseh u-radov, vojske, društev in ustanov. Za uvod je spregovoril društveni starosta, ki je podčrtal pomen praznika. Med govorom sta položila odposlanca lovorov venec na spomenik kralja Petra Velikega Osvoboditelja, a od zaključku je starosta častital priljubljenemu bratu, kapetanu Milutinoviču, h krstni slavi obmejnih čet. Na bizojavni pozdrav je bila poslana i
zbora bratska zahvala in izjava zvestobe bratu generalu Toniču, v Niš. Članstvu in naraščaju so bila razdeljena številna priznanja za njihove uspehe na s'okolskih tekmah, posebna prisrčne so bile častitke načelnici s Emici Pečnikovi, in \rsti njenih mladih telovadk, ki so dosegle na tekmi za prehodni prapor Nj. V. kraljice Marije 2. mesto. Lepo število dece je bilo prevedenih v naraščaj in naraščaja v članstvo. Na slavnostnem zboru neizrečeno je izpopolnil društveni orkester, ki pod vodstvom br. Gregorinčiča, dovršeno igral.
Popoldne je bila telovadna akademija. Vseh 10 vrst skupno je zadovoljilo. Ženska deca je lovila metuljčke. Vaje je dobro pojmila in znala, zato je zapustila prav ugoden utis. Osmo-rica članov je bila dobra izvedena. Na visoki gredi so pokazale članice svojo odlično sposobnost in znanje. Ta točka je bila na akademiji gotovo najvrednejša. Parterna gimnastika članov je bila navzočnim nova stvar in je dosegla največje odobravanje. Nato je nastopila moška deca dosti odločno in brez zastoja, s skladbo: Mladi vojaki. Ljubka je bila osmorica ženskega naraščaja. Osmorica članov je bila spočetka prav dobra. S šesto-rico brata Poliča je nastopil moški naraščaj. Dosti komplicirana skladba je bila vestno naštudirana. Zaključile so članice s sestavo na Chopinov valček.	S.
*
Sokolsko društvo Slovenjgradec je
s proslavo, posebno pa s svečano akademijo dokazal, da se zaveda svojega poslanstva na naši severni meji. Po službi božji se je vršila v veliki dvorani sokolskega doma svečana seja in zaobljuba članstva. Po pozdravu državne zastave je prosvetar, Mrovlje Slavko, prečital poslanico Saveza. Mala sokolica, Železnikarjeva Cvetana je pogumno deklamirala pesem o Jugoslaviji. O pomenu 1. decembra je v klenih in navdušenih besedah izpre-govoril br. starosta Ivan Rojnik. Lep pogled je bil na ovo sokolsko četo ki je presegla ljubezen Jugoslaviji in našemu mlademu kralju Petru II. Lepo število Sokoličic in Sokoličev je prestopilo iz dece v naraščaj.
Večerna svečana akademija se je vršila v nabito polni dvorani. Uvodoma je spregovoril o nalogah Sokolstva starosta, Ivan Rojnik, nakar je mladi sokolič, Strnad Janezek, po-gonmo deklamiral o sok jlski hrabrost, Nato so sledile precizno izvajene telovadne točke od naših najmlajših Sokoličic in Sokoličev, pa do preizku-je bila z udobravanjem sprejeta.
Slovenjgradski Sokol je lahko po vsej pravici ponosen na svoj uspeh.
Mrovlje Slavko
Načrt programa za veliki svesokolski siet. g. 1941 u Beogradu
Načelništvo Saveza Sokola K. I. uputilo je načelništvima svih sokolskih župa u zemlji načrt programa za svesokolski slet, koii treba da se održi u Beogradu, ii godini 1941, prilikom punoletstva Nj. V. Kralja Petra II i završetka Sokolske Petrove petoletke. Načrt je poslat na proučavanie iup-skim načelnicima, koji su se sa-stali na zboru, 3 decsmbra u Beogradu, pa su stvorili definitivnu odluku o tom načrtu. U načrtu programa nabačene su sve mogu-ie priredbe, nastupi i utakmice, u najširem i makslmalnom obimu, dok če, medutim zavlsiti o prilikama u svetu i o ostalim okolno-stima, da li ie taj maksimalni program, koji če več na zboru načelnika dobiti, verovatno, izvesne korekture, moči u celosti da se izvede.
Da, medutim, naši čitaocl vide, kakvi su lepi i dalekosežni plano-vi stvoreni u Saveznom načelni-štvu za tai slet, koji treba da bu-de vellčanstvena manifestacija o-danosti Sokolstva i čitavog naroda svom ljubljenom Vladaru i svojoj nacionalno] državi, Jugoslaviji, donosimo u glavnim črtama sadržinu načrta:
IDEJNA OSNOVA SLETA
Na dan 6 septembra 1941 god. postaje naš mladi Kralj punoletan i preuzima vladarske poslove u svoje ruke. Sokolstvo prireduje u proslavu ovog značajnog dogadaj.i, kao krunu Sokolske Petrove petoletnice, svoj drugi svesokolski slet u Beogradu. Tom prilikom pozdravlja svog vlada-ra izrazima odanosti i vernosti i za-vetuje se da če svim snagama svojim raditi za dobro Kralja Naroda i O-tadžbine.
Zato treba da su sve sokolske priredbe tako telesno vaspitne kao i prosvetne, protkane ovom osnovnom idejom. To važi i za dekorativni i propagandni deo sleta. Sokolskom iz-ložbom treba sletu dati nacionalno o-beležje. Iz ovih idejnih osnova sleta treba izljuštiti kratku rečenicu, koja če služiti kao sletska lozinka.
KALENDAR SLETA
1940	godina
a)	Četvrtak 6 septembra 1940, g., počinje sletska godina. Iz Beograda polaze u sva sedišta župa, štafete koje nose jugoslovenskom narodu poziv na slet, a Sokolstvo pozivaju пз intenziven rad. Istoga dana upučuju se pozivi za dolazak na slet i stranim
gostima i eventualno puštaju se u promet naročite sletske marke. Uve-če istoga dana sve jedinice obavezno da osvetle vrhove (pale kresove).
b) Nedelja, 1 decembra 1940 g. Pc svim jedinicama u zemlji prosla-viče se Dan ujedinjenja na naročito svečan način.
1941	godina
c) Sreda, 1. januara 1941, ili prva nedelja u januaru. Sokoiski muzički festival, koji prenose sve radio Staniče u zemlji.
č) 19 i 20 ili 25 i 27 januara sokoli če istači državne zastave po svima istaknutim planinskim vrhovima. U prvom redu ovaj zadatak ispuniče sokoli smučari.
d) U februaru mesecu održače se priredbe u zimskim granama telove-žbe i to smučarske utakmice i utakmice u klizanju.
e) Juni 1941 — sletski mesec.
f) 1—15 juna (Duhovi) srednjoSkol-ski dani, dani dece i naraštaja.
g) 27 juna: Pomen izginulim.
Oko 6 septembra — glavni sletski dani.
h) subota 6 septembra 1941 god. Završetak sletske godine. Defileju vojske na Banjici, prisustvuju naročite delegacije iz svih župa, a u samom defileju uzima učešča odred sokola.
PREGLED PRIREDABA Telovežbene priredbe
u) Štafete:
Štafeta koja polazi iz Beogra-grada i nosi narodu poziv na slet;
štafeta koja iz jedinica donosi u Beograd izraze vernosti i odanosti mladom Kralju, b) Utakmice:
1. Opšte utakmice
2. Utakmice iz odbrambenosti
3. U zimskim granama
4. U prostim granama (lakoj atletici)
5. U vodenim granama
6. U vrhunskoj telovežbi
7. U takmičarskim igrama
8. U narodnim igrama
9. U podiumskim nastupima. v) Nastupi:
Sokolske dece školske omladine Naraštaja Članstva
Obavezifika obaveznog telesnog vaspitanja Škole za telesno vaspitanje Vojske i mornarice Gostiju. g) Telovežbene akademije
d)	Povorke za vreme sletskih dana (dece, školske omladine, naraštaja i članova)
ž) Defile Sokolstva na Banjici (je-dan odred pešaka, velosipedista i konjenika
2. Sletska scena: 1804—1941. (Prema idejnoj zamisli br. Krejčika)
3. Izložbe:
a) Sokolska izložba
b) telesno kulturna izložba (pedagoški, higijenski, fiziološki, gradevinski i praktični deo)
v) izložba našeg sela (Sokolstvo i selo, poljoprivreda, stočar-stvo, pčelarstvo, zadrugarstvo itd.)
g) razne druge izložbe — narodnih rukotvorina, domače industrije, zanatstva, planinar-stva.
4. Kongresi:
a)	Sednica Saveza Slovenskog Sokolstva
b Sednica svih načelnika i načelnica (društvenih, okružnih i župskih) SSKJ v) Kongres stručnjaka telesnog vaspitanja iz sviju zemalja
g)	Sednica FIG (i ženske komisije)
e)	Kongres nastavnika telesnot?
vaspitanja
d)	Razni drugi kongresi — le-karski, pedagoški itd.
5. Koncerti i pozorišne priredbe
6. Izleti:
Sokolstvo i druge organizacije u Banovin! Hrvatskoj
Pišući o prenosu kompetencija na Banovimi Hrvatsku, »Hivatski Dnevnik« je nedavno podvukao ovo:
»Šlo se tiče poslova tjelesnog od-goja, tu je najvažnije pitanje Sokola, koji može u Hruatskoj imati punu slo-bodu rada, ali samo kao i ostala t. zv. viteška društva. On dakle ne može i-mati monopolan položaj, pa prema lome ne može ni 'biti državna ili poludr-žavna organizacija. On treba imati piavno isti poiožaj, kakav je imao prija 6 siječnja 1929 dakle ima biti organizacija po demokratskim principi-ma. To je tukoder mišljenje večine starih jugoslavenskih Sokola, koji su s. povukli iz te organizacije, upravo zato j er s njezinim sadašnjim uređe-njem nisu zadovoljni. Tada če Sokol živjeti samo od svoje snage kao i sve druge organizacije«.
Mi smo već nekoliko puta kazali, da Sokolstvo nije nikad želilo nika-kav monopoiisani položaj, pa da taj položaj u stvari i nema. Zar bi moglo da se dogada protiv Sokolstva ono što se radi u Banovini Hrvatskoj i Dravskoj, kada bi taj položaj bio »monopolisan«? . . . I zar, naprotiv, sve to što se dogada u tim krajevi-ma, gde je Sokolstvo izloženo na-padajima i progonima, ne pokazuje obratno, — da su monopolisane druge organizacije, kao što je »Hrvat-ski Junak«, »Seljačka zaštita«, »Gra-danska zaštita«, »Zveza Fantov« itd.,
—	dok je naprotiv Soku često stavljen i izvan zakona? ... Odnos Sokola prema državi praktično se uvek ograničavao na to, što je Soko pri-mao izvesnu novčanu potporu od države, koja je i opravdana i razumljiva, kada se zna, da Sokolstvo, u gra-danskom, rodoljubivom, fizičkom i predvojničkom vaspitanju stanovni-štva, vrši mnoge poslove koji su u skladu sa državnim potrebama i ko-je bi morala da vrši država. A potporu od države primaju gotovo sva naša sportska, viteška i ostala udru-ženja, pa i hrvatska. Zar, uostalom, »Hrvatski Junak«« i »Seljačka za-šlita« ne primaju sada isto takvu potporu od Banovine Hrvatske i od autonomnih tela, ma da se ne ba-ve predvojničkom narodno-odbram-benom obukom, a večim delom ni fi-zičkim vaspitanjem?! 1 zar nije više nego li čudno, kad »Hrvatski dnevnik« prigovara Sokolstvu, kao »polu-dižavnoj organizaciji«, kada se zna, da je u Banovini Hrvatskoj jedna čisto privatna organizacija, kao što je »Seljačka zaštita«, stvarno upo-trebljena kao državna organizacija, pa čak i kao vršilac policijske službe?
Ponovo velimo, da naši članovi u Banovini Hrvatskoj ne traže nika-kav monopol, ali če smatrati neza-
a) Na Avalu i Oplenac
b) Na Kosovo
v) Na naše more gr) Na naše planine
7) Pomen vidovdanskim hero.iima.
*
Načrt opisuje, zatim, u pojedinosti-ina program takmičenja, za koga smatramo da je prerano, da ga več sada objavimo, dok ne bude definitivno utvrden. Taj program predvida opšte ufakmice, utakmice u prostim granama (lakoj atletici), utakmice u vodenim granama, utakmice u vrhun-skoj telovežbi, i utakmice u takmičar-skim igrama. Konačno su uzeta u obzir i takmičenja u narodnim igrama, a eventualno i u horskom pevanju. lutkarskim nnstupima itd.
Načrt prelazi, iza toga, na program sletskih nastupa, u kome su predvideni dečiji dani, srednjoškolski dani, na-raštajski dani, članski dani i dani vojske.
Medu predradnje za slet predvida se održavanje tečajeva za obradiva-nje sletskog programa, održavanje župskih sietova, kao probe za slet, te izgradnja potrebnih objeuata za slet-ske priredbe, kao što je sletište (ko-je če moči da primi 6.000 vežbača, po-dizanje sokolskog planinskog doma na Kopaoniku, izgradn.ia plivačkog bazena u Beogradu itd.
konitošču i povredom demokratskog principa, ako se taj monopol dade drugim organizacijama. Sokolstvu nisu potrebni saveti, da bude orga-nizovano na demokratskim principi-ma, jer je ono uvek bilo takvo i nikad ni jedna njegova uprava nije do-šls drukčije, nego slobodnim glasa-njem. Sokolstvo, medutim, traži od-1 tčno i to, da mu se »puna sloboda rada u Hrvatskoj«, o kojoj tako lepo govori »Hrvatski dnevnik«, ne prizna samo na papiru, več i u stvarnosti, te da mu se pruži isto tako pena zakonska zaštita, protiv tvornih napadaja i progonstava.
Druge međužupske utakmice u Osijeku
17 decembra održače se u Osijeku il medužupske utakmice naraštaja i i članova, na spravama i u prostoj zežbi. U želji da se podigne interes i nivo telovežbe na spravama, kod članova i naraštaja, održavaju se svake godine utakmice izinedu župa Beograd, Zagreb, Novi Sad, Sarajevo, Bje-levar, Tuzla i Osijek, a ove godine} pozvane su još Banja Luka i Petrov-grad.
Takmiče se u vrstama po 6 takmi-čara, najbolji članovi i naraštajci, u obaveznim vežbama na vratiiu, razbo-ju. krugovima, konju sa hvataljkama, preskoku preko konja bez hvataljki i u prostoj vežbi koja je sastavljena po uzoru na medunarodne proste vežbe. Utakmice se održavaju uvek pred Božič, zato što je potrebno da takmiča-ri, posle završenih opštih utakmica u ietu, imaju odmah gradivo za vežba-лje, kako bi ostali u dobroj kondiciji. Sastav vežbi kvalitativno odgova-ra za naraštajce onima za Savezno prvenstvo naraštaja, a za članove, o-nima za Savezni viši razdeo (Kraljev mač).
Takmiči se za trajno prelazne darove, srebrne lovor vence. Prošle godine pobediia je vrsta članova sokolske župe Beograd, i vrsta naraštajaca So-Kolske župe Beograd (Zemun-Matical.
26 i 27 novembra održan je u Osijeku tečaj za sudije, koji če suditi na utakmicama, a na kome su bile za-stupljene župe, Beograd, Zagreb, Sarajevo, Novi Sad, Bjelovar i Osijek. Od Strane saveznog načelništva pri-sustvovao je brat, Bogner Josip. Na tečaju su sudije praktično vežbali u sudenju, kako bi postigli što veču ujednačenost.
Prošle godine takmičilo se 10 vrsta naraštaja i 6 vrsta članova, pa se ni o-ve godine, i pored nepovoljnih prilika u Hrvatskoj Banovini, neče broj vrsta smanjiti. Lia spoinenemo kao primer župu Zagreb, koja je prijavila dve vrste članova, i dve vrste naraštajaca, dakle još jedanput toliko kao lanjske godine. To je dokaz visoke svesti i borbenosti. Isto tako i župa Bjelovar prijavila je jednu vrstu naraštajaca, što takoder pokazuje snažnu volju da se, i pored ometanja, ne zaostane u radu.
Več prušlogodišnje utakmice, koje su odlično uspele, pokazale su da je zamisao takmičenja medu župama vrlo korisna. Od ovih takmičara može se očekivati da če istrajniji postepe-no ulaziti u našu medunarodnu vrstu: primer brata Moinčiloviča, iz Osijeka, koji je posle lanjskih medužupskih u-takmica ušao u vrstu koja se takmi-čila protiv vrste bugarskih »Junaka«.
A prelaskom ovih naraštajaca u članove dobičemo dobre i izradene ta-kmičare. Šteta je samo, što se i ostale župe ne grupišu i ne organizuju slične utakmice! U toni slučaju, nakon utakmica pojedinih župa ili pokrajina, mogle bi se jedanput godišnje sa-stati pobedničke vrste svili grupa, za prvenstvo vrsta i pojedinaca.
Mislim da nije potrebno dokazivati kolike bi koristi od takvog rada ima-
lo	Sokolstvo. Tada bi imali veliki izbor takmičara za sastav naše medu-narodne vrste, kao što to imaju Nemci, Švajcarci itd.
Svakako, takav rad treba obilno da bude potpomogiiut u prvom redu od župa i Saveza. Zato je potrebno da
Br. Radmilo Grđić, novi glavni sekretar Saveza SKJ.
Izvršni odbor Saveza Sokola K. J. je, zaključio da za glavnog sekre-tara Saveza Sokola K. J. uzme jed-nog od najpoznatijih i najagilnijih sokolskih radnika u našoj zemlji, br. Radmila Grđića, dosadašnjeg glavnog urednika »Jugoslovenske pošte« u Sarajevu*
Brat Radmilo Grdič nastupa svo-ju dužnost ovih dana, i mi ga naj-srdačnije pozdravljamo, znajuči ko-
liko su njegove sposobnosti odličnog organizatora i sjajnog publiciste, u stanju da dadu razmaha sokolskoj aktivnosti unutar samog Saveza, i u čitavoj našoj organizaciji. Brat Grdič je poznat kao odličan pisac i kao izrazit nacionalist, pun smisla za socijalnu pravdu i neumoran u sejanju sokolske nauke i jugoslovenske ideologije. U župi Sarajevo bio je najneumorniji organizator, govornik, osnivalac sokolskih četa ud. U članku, kojim se uredništvo »Jugoslovenske pošte« prašta od svoga dosadašnjeg šefa, kaže se:
»Novi položaj g. Crdiča daje tim sposobnostima mogučnosti da se afir-mišu na mnogo siroj osnovi i sa da-leko više sredstava i autoriteta. Svi koji poznaju njegovu preduzimljivost, široke koncepcije i radinost, vjeruju da če i Sokolstvo i nacionalna akcija o-sjetiti blagodatne rezultate njegovog dolaska na taj važan i istaknuti položaj u našoj največoj tiacionalnoj organizaciji.«
nedelja Sokolske šlampe
Nedelja sokolske štampe, otvorena je prošle nedelje u čitavoj Jugoslaviji, ponajviše predavanjima, u kojima je iznet naročit značaj sokolske štam-pe. U mnogim jedinicama priredene su i izložbe sokolske štampe, na kojima su izloženi svi sokolski listovi i oni, koji povoljno pišu o Sokolstvu.
Nedelja sokolske Štampe traje do 17 decembra, pa još jednom pre-poručamo bradi da provedu živu akciju za širenje »Sokolskog Glasnika« i časopisa »Soko«, te ostalih sokolskih listova.
*
Sokolska župa Zagreb je razvila na-ročito živu delatnost za propagandu sokolske štampe, a naročito za šire-nje »Sokolskog Glasnika«. U svojim okružnicama, župa Zagreb kaže, da se »Sokolski Glasnik« u današnjim težkim vremenima našab dostojno na braniku sokolske misli:
»Protiv sebe, protiv svog patriotizma i protiv Sokolstva, Iju-to se cgrešuje svaki onaj Soko, koji nije pretplačen na »Sokolski Glasni k«, ako mu je to ikako moguče!«
Sokolsko društvo Cetinje svečano je otvorilo, 10 decembra, nedelju sokolske štampe, uz vrlo uspelu izložbu sokolskih listova. Svečanost je otvorio piosvetar društva, Stevan Bokan, a brat Lazar Dordevič je govorio o važnosti sokolske Štampe. Povedena je akcija, da se sakupi što više pretplat-nika ža »Sokolski Glasnik« i časopis »Soko«.
Praznik Ujedinjenja u ostalim fokoltkim jedinicama
se za iduču godinu, u budžetima na-čt lništva župa predvide izvesne sume za rad na podizanju telovežbe na spravama.
J. Bogner
Sokoli iz Pančeva, pored akademije o kojoj smo javili u prošlom bro-ju, priredili su i svečanu sednicu u ovetošavskom domu, na kojoj je o-aržao predavanje br. Vasilije Lukačev, piosvetar, dočim je na akademiji govorio o značenju dana br. Vasa isanovič, zamemk starešine. Obe priredbe bile su sjajno posedene.
*
Na p rvodecembarskoj akademiji u Velikoj Kikindi, sanupljeno je, na predlog br. starešine, Dr. P. Bojani-ca, 7ud dinara za socijalni fond. Program akademije morao je biti ponovljen 3 o. in.,’ za naraštaj i decu, u prepunoj Sokolani.
*
U Novoj Crvetiki, našoj nacional-noj oazi na severu, priredila je sokolska četa, u oči Dana ujedinjenja, bakljadu kroz selo. Seljani su rasyet-lih prozore, a kuče svečano iskitili. Na sam praznik održana je svečana sednica, koju su u velikom broju po-setiii kolonisti dobrovoljci i ostali meštani. Predavanje s. Sofije Govorom bilo je toplo pozdravljeno. Na večernjoj akademiji pozdravio je pri-sutne br. S. Radulovič, učitelj. Obi-ian program svideo se brojnim gle-uaocima, napose raznovrsne- vežbe i pevanje br. Boljanoviča, uz gusle. Lepo je izveden i komad »Gazda Živko«, posle čega se razvila zabava.
*
1 Sokoli u Horgošu priredili su u predvečerje 1 decembra bakljadu kroz selo, manifestirajuči za Kralja i Jugoslaviju. Na sam praznik održana je svečana sednica, na kojoj su govorili brada D. Volič, starešina i N. Ivačkovič. Novi članovi položili su za-kletvu, posle čega se razvilo narodno veselje. Na večernjoj akademiji uče-stvovale su sve kategorije članstva i oduševile veliki broj gledalaca. Pro-svetar, br. Krivokapič održao je predavanje o značenju dana. Društveni diletanti izveli su 111 čin Čapekovog komada »Mati« i još par manjih komada.
*
Sokolsko društvo u Bitolju proslavilo je na najsvečaniji način Dan ujedinjenja. U oči dana priredena je bakljada sa muzikom na čelu, a uju-tro je održana svečana sednica, na kojoj je uzelo uspelog učešča pevač-ko društvo »Kajmakčalan«, sa horo-vima bogoslovije i gimnazije. Uveče ie održana akademija sa biranim programom, pred velikim brojem gledalaca. Prireden je i vatromet. Uz Sokole, uzela je učešča u proslavi i naša narodna vojska, ne samo u Bitolju, več i u ostalim mestima na teritoriji Vardarske divizije. Sokolskim priredbama prisustvovao je i komandant divizije, general K. Adamovič, s.t večim brojem generala i oficira, te pretstavnici svih vlasti i društava u Bitolju.
*
U Kneževu, župa Osijek, svečano je proslavljen naš največi praznik 1 decembra. Sokolsko društvo održalo je svečanu sednicu, pre podne, i uveče akademiju. Obe priredbe bile su posečene vrlo dobro, a program izveden je na opšte zadovoljstvo, naročito tehnički deo. Brat Simonovič, potstarešina, održao je predavanje o značaju dana. Prisutni su dali dokaza svome rodoljublju, što je od velikog značaja za ovo granično mesto.
♦
Ni jugosiovenska i sokolska Boka
nije htela da zaostane za ostalim našim krajevima u proslavi obletnice u-jedinjenja. Naročito je svečana bila proslava u Kotoru. Pune crkve pripadnika obeju veroispovesti opet su dokazale koliko Kotorani i Bokelji vole Jugoslaviju. To je posvedočila i svečana sednica, i akademija na kojoj su govorili br. starešina i prosve-tar br. Domančič, a koju je, pored Sokola, posetio i ogroman broj gra-danstva, oduševljeno manifestirajuči za Jugoslaviju. Uveče je prošla ulicama bakljada, u kojoj su, uz Sokole, učestvovali vojnici i ostalo gradan-stvo u lepom broju.
Sokoli u Beloj Crkvi, u prisustvu pretstavnika svih organizacija i o-
gromuog broja gradana, proslavili su Prvi decembar svečanom sednicom i akademijom. Na akademiji govorio je prosvetar br. B. Pavičevič, saslušan velikom pažnjom. Program je bio sa-stavljen od najlepših vežbi, tako da je publika tražila da se svaka vežba ponovi.
Za izvedeni program mnogo truda su uložili: načelnica s. S. Mihajlovič i njena zamen. s. Nikoforov, zatim načelnik br. K. Bura, br. Z. Novotni i br. Roknič. Poseta je bila veča nego rani jih godina.
*
Sokolsko društvo Trebinje na vrlo
svečan način proslavilo je Prvi decembar, taj največi praznik u jugosloven-škoj ištoriji.
Posle blagodarenja održana je svečana sednica u Oficirsko.n domu, koju je otvorio starešina Vlado Popovič, istakavši važnost istorijskog dana. Sckolič, brat Kadir Pašič, recitovao je pesmu »U sokolskom domu«, save-znu poslanicu pročitao je brat Fazli-novič Hamid, a zatim su položili zavet novi članovi. Mnoge su se oči o-rosile gledajuči, kako nove snage od-važno pristupaju narodnoj zastavi, da joj se zakunu na vernost. Brat Drob-njakovič recitovao je pesmu »Našim neprijateljima«, ostavivši jak utisak.
3 decembra održana je svečana zabava, na kojoj je brat Stanišič Bajo, pukovnik, održao predavanje o značaja Prvog decembra. Ostali program je bio sastavljen od raznih ritmičkih vežbi i recitacija. Bile su veoma akla-mirane simbolične vežbe »Veče na školju« i »Jugoslaviji«, koje su izvodili muški naraštaj i članovi. Obe ove vežbe sadržavale su u sebi umetnički izražaj duboke vere u budučnost, Jugoslaviju i Slaviju.
Pozorišni komad: »Hej, Sloveni« kazivao je prisutnima kako je teško biti porobljen i plen drugih naroda.
St. O. Stankovič
Pokrajinske smučarske utakmice Saveza Sokola K. J.
Načelništvo Saveza Sokola raspi-suje Pokrajinske smučarske utakmice, i to: 1) Za severozapa^ne sokolske župe, na teritoriji Sokolske župe Kranj u mesecu januaru 1940 i 2) za jugoistočne sokolske župe, na Kopaoniku, 20 i 21 .januara 1940.
1	na jednim i na drugim utakmicama takmičiče se članovi, članice, muški i ženski naraštaj Saveza Sokola, u sledečim smučarskim granama: i Članovi: 1) Patrolno trčanje na 10 km sa gadanjem (tročlanske patrole); -- 2) Veleslalom; — 3) Skokovi sa skakaonice.
H Članice: 1) Štafeta 4X2 km; -2) Veleslalom; — 3) Smuk na 1 i po do 2 km, sa visinskom razlikom oko 100 m za početnice.
III Muški naraštaj: 1) Veleslalom;
—	2) Patrolno trčanje na 4 km, sa gadanjem vazdušnom puškom (tročlanske patrole); — 3) Skokovi sa skakaonice.
IV Ženski naraštaj: 1) Veleslalom na staži za članice; — 2) Štafeta 4X1 km; — 3) Smuk za početnice na staži za članice.
Prve Pokrajinske smučarske utakmice za severozapadne sokolske župe organizovače sokolska župa Kranj i odrediče tačan datum održavanja. Na ovim utakmicama treba da učestvuju sokolske župe: Banja Luka, Bjelovar, Celje, Karlovac, Kranj, Ljubljana, Maribor, Novo Mesto, Split, Sušak, Šibenik, Varaždin i Zagreb.
Druge Pokrajinske smučarske u-takmice za jugoistočne sokolske župe na Kopaoniku, organizovače Stručni odbora Saveza SKJ, u zajednicj sa župom Beograd. Na njima treba da učestvuju sokolske župe: Beograd, Cetinje, Kragujevac, Mostar, Niš, Novi Sad, Osijek, Petrovgrad, Sarajevo, Skoplje, Tuzla i Užlce.
Prijave za Prve pokrajinske smučarke utakmice treba slati Sokolskoj župi Kranj, do 1 januara 1940, a za druge na Kopaoniku, treba slati Na-čelništvu Saveza SKJ, do 10 januara 1940. Sve ostale upute biče izdate na vreme.	j.	Sedlaček.
Niz konkretnih iinjenica na odgovor
„Obzoru“
Iz Češko-moravskog protektorata
Mi smo več u prošlom broju »Sokolskog Glasnika« odgovorili zagre-bačkom »Obzoru« na njegovu tvrd-nju, da »Sokolski Glasnik« nije mo-gao da iznese »ni jedan konkretan primer« o oduzimanju sokolskih domova i sokolske imovine, niti o pro-ganjanju i otpuštanju Sokola u Banovini Hrvatskoj. U tom odgovoru smo izneli niz konkretnih podataka, koji su nam pali prvi na pamet, dok je medutim »Obzorova« tvrdnja izazvala toliko zgražanje u našoj javnosti, da su nam več mnoga društva uputila nove podatke, kojima nas mole da pcslužimo »Obzor«, kad več želi »konkretne primere«...
Tako nam npr. iz Zagreba pišu, da sokolski dom Kustošija-Vrapče, još uvek nije vračen zakonitom vlasniku, več ga drži Seljačka zaštita, te da je Sokolski dom u Dugom Selu oduzet sa strane opštine, i dat na upotrebu »Hrvatskom Junaku«. Sto se otpušte-nih tiče, navodimo činovnika Grad-skog poglavarstva, Gačešu, koji je na ispitu bio prvi u rangu, ali je ipak otpušten samo zato što je Soko. Gradski poverenik g. Starčevič mu je izričito priznao, da je dobar činovnik, alt da su Dr. Reberški i ostali tražili da bude otpušten. Iz Sucora su otpu-šteni: Marijan Maržan, načelnik Sokola 11, nakon šest godina službe; Vjera Sakulj, načelnica Sokola II, nakon pet godina službe; zatim Božidar Hafner, Klement Brusič, Franjo Ristič, Ivan Vranješ, Josip Zaninovič i Branko Rokavec, samo zato šio su Sokoli.
—	Penzionisan je Dr. Ante Mudrinič, direktor Okružnog ureda, zato što je zamenik starešine Sokolske župe. — Ing. Ribič, direktor Električne centrale, otpušten je nakon 19 godina službe, bez prava na penziju. Otkazana je služba Petru Vukičeviču, načelniku Sokolskog društva Zagreb II, koji je bio namešten u Gradskom poglavarstvu; a kao Sokoli otpušteni su i Jo-vo Maloša, Petar Jurič, :td. Otpušten je i Sužnjevič Ivan u Sisku, a Mato Rubinič, školski nadzornik za srez Zagreb i stari učitelj, pre.nešten je na seosku školu u Rude kod Samobora, za kaznu što je Soko. Ti) je samo nekoliko imtna, a da ne i ne spominje-ino one mnogobrojne Sokole, koji su, prisiljeni pretnjama i šikanacijama, sami morali napustiti samoupravnu, ili državnu službu.
Iz Vrgorca nam, kao odgovor »Obzoru«, pišu da je tamo več dva puta bio izvršen atentat na Sokolanu, koja je poslednji put potpuno deinolirana, tako da je Sokolstvu nanešena o-gromna šteta. Ali zlikovci još ni da-nas nisu pronadeni. Međutim je u Duvanskoj stanici u Vrgorcu počelo masovno otpuštanje Sokola. Sem šefa, koji je odmah premešten, otpušteni sn bez ikakvog razloga činovnici, P. Gašpar, M. Raos, Tonka Bobanac, kao i svi radnici Sokoli. Na pošti u Vrgorcu premešten je dugogodišnji sokolski radnik Mate Franič, a otpušteni su Iva Trlin, J. Franič i J-Jelina.
Iz Šibenika nam pišu, da je na pro-storije sokolske čete u Banji bilo izvršeno više napadaja, tako da su po-lupani prozori i tabla, skinuta zastava itd. Nakon toga su protivnici priredili manifestaciju kroz selo i kamenjem napali kuču Šime Hrabrova, u kojoj su se nalazila samo deca, i te-ško je oštetili. Ti isti junači su na imanju starešine, Šime Pedišiča, po-sekli sve trešnje i pri tom pucali iz revolvera, preteči se Sokolima.
Iz Sinja nam javljaju, da su tamo bili pocepani svi sokolski plakati za Pivi decembar; da je bio zagaden u-laz u stan brata Trojanoviča, da je rulja napadala sokolske naraštajce, tr-gajuči im značke i bijuči ih; te da je čitava varoš bila izlepljena napisima, uperenim protiv Sokola, rajsramotni-je sadržine. Sokolski plakati za Prvi decembar bili su pocepani i zamrljani i u mnogim drugim krajevima, a na-ročito u Šibeniku.
Iz Staroga .Grada nam pišu da je, bez ikakvog razloga bio otpušten op-■Stinski nameštenik, Prošper Vranjican, samo zato što je, još od pre rata, bio
jedan od osnivača Hrvatskog Sokola i što se borio za hrvatstvo i jugoslo-venstvo Starigrada protiv Italijanaša, čiji sinovi, kao tobožnji Hrvati, go-spodare sada tamošnjom opštinom.
Iz Čakovca doznajemo, da je otpušten iz gradske elektrane zamenik načelnika i jedan od najboljih vežbača, Dr Emil Krnoul. Zatim su otpuštena Drača Andrija Rob, društveni statisti-čar, do sada inkasator elektrane, gradski podblagajnik Šime Fio, pred-njak i blagajnik sokolskog društva, a viedni školski nadzornik i zamenik starešine, br. Đuro Poropat, premešten je za običnog učitelja u selo Senkovec. Ovakve postupke prema sokolskom članstvu osuduju i sami pristalice vladajuče partije, i svi pošteni gradani, ali takav je kurs!
Iz Biograda na Moru nam pišu, da je od tamo bio premešten Dragan Markovič, jedan od najagilnijih so-Koiskih radmka; a sem toga su pre-mešteni i članovi Sokola: S. Marmo-vic geometar, J. Poznanovič, Stanko Magič, te dva rodena Biogradanina, Anaro Pericarič, i Branko Seat. — Otpušteni su sa državne ergele, ovi članovi Sokola: Ivica Milačič, Srečko Lukačič, Danilo Magič, Mijat Zelič, Petar Hesko, Dušan Lončar, Fabijan Imre, Nikola Bukarica, i Paško Za-
lovič. Priznače nam i »Obzor«, d3
je, za malu varošicu, kao što je Bio-grad, to	i suviše	duga lista...
Iz Dubrovnika	nam pišu, da	je	od
tamo premešten prosvetar dubrovač-kog Sokola, brat Radovič, a rešen je službe odmah nakon Praznika ujedi-njenja, na kome je održao rodoljubiv govor.	*
To su samo nove činjenice, i samo iz nekoliko mesta, a da ne govorimo
o	starim, kao što je paljevina doma u Betini itd. I .zato poručujemo još jednom »Obzoru«: Cim ne bude na-paaaja, nečemo ni pisati o njima. I zato če	najbolje	učiniti, da ne	brani
ono što	se odbraniti ne da ...
BALKANIJADA U ANKARI Javljajuči da če se sledeča Balkanijada održati u Ankari, bugarski li-stovi pišu, da je Italija odlučiia, da i njena iakoatletska reprezentacija u-zme učešča na Balkanskim igrama, pošto je, nakon zauzeča Albanije, i Italija postala balkanska država. Zva-nično se još o tome ništa ne zna.
Iz slovenskog sveta
POLJACl, ČESI I SLOVACI
Pretsednik poljske vlade i zapoved-nik poljske vojske u Francuskoj, general Sikorski uputio je ueaavno voj-nu zapoved svoj poljskoj vojsci, u kojoj kaže, da se u preavečerje rata sa iNemaCKom na poljskoin zemljištu sa-orata znatna skupina Ceha i biovaka, sa ciljem da se bon sa Poljacima, za zajeaničku stvar. Ta skapina je bila pnznata za češnoslovačku legiju, pou zapovedništvom jeanog od najDoijih čeških generala, Prnaie. Ta legija je ostala verna svojoj reči, pa se i saua mnogi od nje, zajedno sa svojim za-poveanikom, nalaze u Francuskoj, tla зе sa Poljacima bore za zajednička stvar »Zbog toga osečam potrebu — veli general Sikorski, — da u ime poljske vojske izrazim zahvalnost na-soj češkoj braći. Cenoslovačka legija a Poljskoj pokazala se zasiužna za oba naroua, otvorivši time put za oiatsku saradnju, u sreči i nesreči!«
lstovremeno je general Sikorski u-putio pismo generalu Prhali, u kome mu izriče zahvainost i veru u uspeli bratstva izmedu Poljaka i Cehoslova-ku. »Ceskosiovensky Boj«, koji izlazi u Parizu, veliča u uvoanom članku bratstvo češkoslovačkog i poljskog oružja.
ČESI 1 SLOVACI U 1NOSTRANSTVU
»Ceskoslovensky Boj«, koji izlazi u Parizu, objavljuje nareabu Ceskoslo-venskog narounog oabora, o opštoj mobilizaciji svih Ceha i Siovaka, koji žive u inozemstvu. Objavu su pot-pisali svi članovi odbora, Cesi i išlo-vaci.
*
Pretsednik Cehoslovačkog odbora u inozemstvu, Dr. Beneš, uputio je preko londonskog radia apel češkoslo-vačkoj javnosti u otadžbi.ii, u kojemu ji poziva, da se neda zavesti od provokacija, več da čuva narod i njegov život ao dana konačnog obračuna.
STANJE U OKUPIRANOJ POLJSKOJ
Poljska vla^a u Francuskoj javlja, da su se u okupiranoj Poljskoj formirali jaki četmčki oareJi, koji ope-rišu protiv nemačke vojsKe, naročito u Karpatima i na gornjoj Visli. Zbog toga su Nemci bili prisiljeni, da nekoliko divizija pošalju iz Slovačke u Poljsku. — »Times« javlja, da u o-kupiranoj Poljskoj preti glad i da je broj izbeglica u Varšavi svaki dan vcči. Zaliha je nestalo, a cene skaču fantastično.	9
U prvoj polovini decembra je više nemačkih zvaničnih ličnosti posetilo Prag. Tako npr. Dr. Ley, kome je prireden svečani doček na gradskoj večnici u Pragu i na Staromjetske namjesti. Dan docnije došao je sam Konrad Henlein, što je opet dalo prilike za velike manifestacije, jednako kao i kod dolaska šefa ne-niačkog telesnog vaspitanja, Baldura von Širaha. Dr. Ley je u svom govoru naročito podvukao, da je Prag bio sedište nemačkih careva, a Konrad Henlein je istaknuo zadovoljstvo, što u historijskoj praškoj večnici odzvanjaju zvuci nemačke himne.
Medutim je najznačajniji zbor, o-držan na Straromjetskem Namjesti,
3	decembra, a na kojemu je poznati voda Sudetskih Nemaca, Frank, održao govor, pun opomena za Cehe. U tom govoru je pozvao sadašnju češ-ku vladu, u Protektoratu, da uzme na znanje, da su Češka i Moravska za sva vremena pripojene Nemačkoj i da Cesi treba da se oslobode svih istorijskih laži, iluzija i legionarskih ideologija. Da češka vlada i češke vode treba da napuste dvostruku igru i dvosmislene reči i da počnu da govore tako, da to bude u duhu nemačke države. Češki narod treba da zna, da se godina 1918 neče nikada vratiti i da če samo Nemačka napraviti red u novoj Evropi. Ma koliko da se čini, da ima sličnosti izmedu današnje situacije i one god. 1918, ne može nikako da uskrsne Cesko-slovenska republika. Cesi treba da znaju, da nemačka država nije isto što i Habsburška monarhija, protiv koje su mogli da stvaraju zavere. Na-cionalsocijalistička Nemačka ima naj-jaču i najodlučniju vlada na svetu i Cesima se pruža poslednja prilika, da to razumeju. Pošto se nalazimo u ra-fu to čemo svim mogučim sredstvima ugušiti svaku podzemnu zaveru, otpor ili demonstraciju. Ko je protiv nas, tega čemo razneti.
U tom smislu vrši se akcija na češke političke ličnosti i na štampu, da zauzmu gledište protiv rada češke emigracije. »Frager Zeitungsdienst« je objavila nedavno oštar članak pro-ti\ Beneša, koga su morali da pre-nesu svi praški listovi. — Ukinuta ]e
I autonomija praške opštine, pa jc,
II decembra, dosadašnji primator, Dr. Kapka, postavljen za komesara, a Ne-mac, Dr. Pfitzner za zamenika. Medutim, ni jedan akt komesarov ne va-ži, ako ga ne potpiše i zamenik; što znači da je komesar zapravo Dr. Pfitzner.
Iz Budimpešte stižu vesti, da i sama prividna autonomija protektorata dolazi u pitanje i da je pretsednik češke vlade, Elijaš, pokušao pobeči aeroplanom, ali da je zaustavljen. Sad, medutim, javlja DNB, di je Elijaš teško bolestan i da mora da ide na otsustvo, a zameniče ga g. Havelka, koga emigrantski krugovi napadaju da je sklon Nemcima.
*
Prema informacijama emigrantskih krugova u Parizu, postoji plan, da se sadašnja češka vlada u Protektoratu potpuno podvrgne nemačkim zahte-vima, ili da bude zamenjena. Za za-menu bi imala da posluži grupa, na-zvana »Radni front« koja je sestavljena od fašističke skupine »Vlajka« i od arijske narodne jednote. Grupa ima znak, beli kukasti krst na zele-nom polju, a voda joj je nedovršeni študent medicine, Jan Rys, koji u svom programu podvlači da je g. Hitler spasitelj arijske civilizacije i češ-kog naroda, pred uništenjem što su n.u ga spremali masoni i demokrati-ja. Postoji namera, da se stranka »Narodni souručeiistvl«, kojoj pripada današnja češka vlada, pozove da sarađuje sa ovom grupom, pod uslo-vom da Narodni souručenstvi dade jasne izjave o odnosu prema Nemačkoj i prema nacionalsocializmu, te prema akciji za uspostavu českoslo-vačke samostalnosti. Ne pristane li na to, onda bi vlast preuzeo Radni front, koji bi uzeo energičan stav protiv ostalih. Francuska štampa tvr-di, da je, kao posledica tog plana, došla nedavna izjava pretsednika češke vlade u Protektoratu, g. Elija-
ša, što bi značilo, da sadašnja vlada radije pristaje da dade tražene izjave, nego li da narod prepusti na milost i nemilost grupice fašista oko Radnog fronta. Izjava g. Elijaša pret-stavlja odgovor na pitanja, koja mu je postavio urednik Neinačkog novin-skog ureda, a koja se odnose direktno na odnos Praga prema Berlina i prema zapadnim silama, te na ak-ciju g. Beneša i češkoslovačkih legija u inozemstvu. Medutim, fašistički krugovi tvrde, da su sve te izjave samo odgovori na pitanja nemačkih a-gencija, dok naprotiv nikakva izjava nije data iz vlastite inicijative.
U vezi s time, emigrantski krugo-V' u Parizu misle, da se več traži naslednik Dr. Hahe, te da te, kao kandidati nameču, bivši ministar Ježek, oivši ministar spoljnih poslova Hval-kovski i ministar propagande, Havel-ла. Emigrantski krugovi tvrde da su, zbog svoga držanja, to danas tri naj-nepopularnije ličnosti u Ceškoj. Prema tim vestima, neki od ove trojice Di trebao da izda dekret o mobilizaciji u protektoratu, koga Dr. Haha neče da objavi.
*
»Baseler Nachrihten« javlja iz Berlina, da naredba o zatvaianju čeških
visokih škola ima za cilj, da češku omladinu otrgne od	intelektualnih
poslova i da je prisili da se posveti samo fizičkom radu, a naročito u fa-brikama. — Francuski listovi javljaju, da je na Olšanskom groblju u Pragu, otkrivena tajna emisiona stanica, koja je bila skrivena u jednoj grobnici.
—	»Češkoslovensky Boj« javlja, kao karakteristično, da su	češke zemlje
»poplavljene ruskim emisarima, koji agituju naokolo, da	če Ceškoslo-
vačka biti slobodna	do proleča«.
List javlja, da u mnogim tvornicama rade eksperti i oficiri iz Rusije, a nacionalsocialisti su osnovali 150 kur-seva za učenje ruskog jezika. List veli da komuniste u Protektoratu raz-vijaju veliku delatnost, i da se Gesta-po ne.usuduje da istupi protiv njih, da ne bi došlo do spora sa Sovjet-skom Rusijom. Govori se čak o jednom incidentu sa sovjetskim trgo-vačkim atašeom u Praga, kod čega sa činovnici Gestapa morali da mu se izvine.
Seoski Sokoli iz Srema u Beogradu
Oko devedeset članova sokolskih četa iz Srema, iz Divoša, šašinaca, Višnjičeva, Jarka, Kuzmina i Rače, posetili su, pod vočstvom starog sokolskog radnika br. D. Rašiča iz Sremske Mitroviče, našu lepu presto-nicu 9 o. m., gde su razgledali sve znamenitosti, muzeje, Narodnu skup-štinu, redakcije novina, zoološki vrt itd. Izletnici su posetili i Savez Sokola KJ, gde ih je pozdravio br. A. Makarov. Svaki od brače i sestara je uzeo po nekoliko primeraka »Sokolskog Glasnika« i »Sokola«, koje su obečali u što večem broju proširiti u svojim jedinicama. Br. Rašič se za-hvalio na pozdravu i vrlo lepo go-vorio o potrebi širen ja sokolskih li-stova. Naročito srdačno su pozdravljeni u SokolsRom domu »Matica«, gde im je priredena zakuska. Ovaj izlet je organizovala župa Beograd, na želju samih članova, koji su sa oduševljenjem posetili Beograd.
Sokolstvo u Dravskoj banovini
Zagrebačka »Nova Riječ« objavljuje članak o proganjanju naprednih ele-menata u Sloveniji, pa navodi čitav niz preganjanja nad sokolskim pri-padnicima. Tako n. pr. kaže:
»M. V. ima 22 službenih godina te odličnu kvalifikaciju. Za kaznu, što je marljivo radio u Sokolu te drugim kulturnim i nacionalnim društvima, premjestili su ga iz N. M., gdje je službovao 16 godina, u jedno gorsko stlo sa malom školom i tamo je sada podreden mladoj učiteljici pripravnici Na isti način postupalo se je sa jtdnim drugim učiteljem, koji ima več 22 godine službe, te jednom uči-teljicom sa 34 godine službe!
Zagrebački list iznosi dalje »dra-stičan primer učitelja M. M.,« itd.
Deseti broj časopisa „Soko”
Danas je izašao deseti broj revije »SOK O«, organa Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, za sokolsku prosvetu, telovežbu i naraštaj, koji obuhvata b2 strane, sa mnogo lepih slika u tekstu. Broj za decembar ima ovaj nadasve bogat i zammljiv sadržaj:	;. j.Ld
Snaga a ne sila — (Uredništvo); — Socijalno načelo Sokolstva — (Radmilo Grdič); — Dom Sokolov, pesma — (E. L. Gangl); — Sokolska beseda na dan Ujedinjenja — (Jovanovič Radovan); — Tyršev nauk in narodno-obrambno delo — (Fahor Drago); — Jugoslovenski sokolski pisci — (Maks Kovačič); — Promena imena Jugosluvenske akademije; —• Ni narodnu pesmu ne ostavljaju na miru; — Brača Trček i Jeras.
Telesno vaspitanje
O sistemu vaj, pri katerih je treba več telovadcev (Dr. V. Murnik); — Sokolski prednjak (M. Vojinovič); — Zaključci iz naših smučarskih utakmica (Majnik F.); — Misli k imen ju (Trček St.); — Grada za vežbanje. članova na spravama (S. T. + Š.); — Proste vežbe za vežbovne Časove žena (Joža Trdina); — Ujedinjenje (J. 2ic); — Knjige i listovi (Z. Polič).
Sokolska prosveta
Zamašna akcija za voćarstvo (D. B.); — Sokolska pomoč (R. A.); — Sokolsko pozorište (Živ.); — istorija pozorišta (2iv.); — Pozorište s lutkama (M.); — Nova lutkarska igra;
— Sprovodenje Petrove petoletke (J. U.); — Sokolstvo služi celini (U.); — Prosvetni odbor SSKJ; — Beleške; — Nove knjige.
Sokolski naraštaj
Naše narodno edinstvo (Hotko Sl.); — Život i literatura (Tabakovič I.); — Život u svjetioniku (I. Mileta); — Največjemu dobrotniku sok. omladine v spomin (Horvat R.); — »I ti češ biti Soko« (Živanovič S. Čed.); — Stari Perast i čudan postanak njegovog otočiča (S. Svoboda); — Naši pesnici (Matešič J., 1. Tabakovič, Ljubomira, St. Mutibarič);
— Radovi našeg naraštaja (Drag. Nešič); — Križaljke.
*
PRETPLATA JE SAMIH 45 DINARA GODIŠNJE; A NARUCUJE SE: ADMINISTRACIJA »SOKO«, BEOGRAD, POŠT. FAH 342. — RAČUN POŠTANSKE ŠTEDIONICE BR. 57.686.
Kratke vesti iz našes Sokolstva
Sokolsko društvo Zagreb III, priredilo je 3 o. m., uspelu Nikolinjsku čejanku, na kojoj su pored oštalog programa, nastupili diletanti sa komadom »Ljubavno pismo«, od Trifko-vica, za iiji uspeh ima najviše zasluga s. Gorenec. Deca su dobila darove. Svirao je orkestar društva, pod vočstvom br. Rivosekija. Društvo će . kroz zimu prirediti još nekoliko o-vakvih priredbi, koje članstvo i prijatelji Sokolstva posečuju u velikom -broju.
*
Najstarije sokolsko društvo u Beogradu, Beograd-Matica, priredilo je -u nedelju, 10 decembra u domu Kra-3ja Aleksandra, veliku omladinsku a-kademiju, sa odličnim programom,, koja je u svakom pogledu uspela.
*
Sokolsko društvo Mostar priredilo je 9 decembra u prostorijama Ofi-oirskog doma, svečanu gođišnju zaba-vu U odličnom programu nastupili su vežbači i vežbačice društva. Osim toga prikazan je i komad »On«, od Svetozara Ćoroviča. Otpevali su lepe pesme Mile Janjič i I. Boškovič. Svi-rala je sokolska muzika iz Mostara.
*
Sokolsko društvo Hrastnik, dravska banovina, održalo je 26 pr. m. svoju godišnju skupštinu u prisustvu broj. nog članstva. Posle pozdrava druš-tvenog starešine br. Farčnika, pod-neli su izveštaje pojedini funkcione-r>, iz kojih se vidi, da je društveni rad u prošloj godini bio vrlo plodan, naročito u tehničkom pogledu. Na -župskim utakmicama zauzeli su društveni vežbači 3 prva mesta. Uspešan je bio rad i u okviru Petrove Peti-letke. U ime župe Celje govorio je brat Pahor, nakon čega je izabrana uiova uprava, sa bratom Farčnikom na čelu.
*
Sokoli u Obudovcu, kod Brčkog, o-
svetili su na svečan način temelj dru-štvenog doma i zaštavu, pretprošle nedelje. Gradilište za dom poklonio je br. V. Pavlovič, društveni zastav-nik, a zastavu industrijalac iz Užica, T Vukomanovič, koga je veliki broj sokola i seljaka dočekao u povorci, sa konjicom i zastavama. Darodavca, koji je kumovao zastavi, pozdravio je starešina, br. R. Jovanovič, svešte-nik. Posle osvečenja govorio je arhi-rej g. Sofrenovič i br. Vukomanovič. Lep patriotski govor održao je i starešina brčkog Sokola, Dr. Martin Ikič. Prisutni su priredili oduševljene manifestacije za Kralja i Jugoslaviju.
*
Sokolsko društvo Kastav, župa Su-šak, priredilo je uspelo »Nikolinjsko veče«, u režiji br. Željka Grosmana. Brat Franjo Dukič-Županov, nagra-dio je sokolsku decu. Zabava je bila odlično posečena.
*
Sokolsko društvo Ljubljana Šiška sporoča sokolskemu članstvu in o-stalemu občinstvu, da se žrebanje loterije, ki je bilo določeno na dan
2.	decembra t. 1. preloži na poznejši ias. Odložitev žrebanja smo primorani radi nastalih izrednih prilik, ki so med tem nastale. Dan žrebanja se bo objavil pravočasno. že kupljene srečke veljajo še naprej. Vse sokolsko članstvo in Sokolstvu naklonjeno občinstvo naprošamo, da še nadalje sega po naših srečkah.
*
U sokolskom domu u Mandalini,
blizu Šibenika, priredila je podoficirska čitaonica Kraljevske mornarice, Nikolinjsko veče. Dvorana je bila puna sokola, mornara i gradanstva. Svirao je orkestar Kraljevske mornarice i pevao zbor pitomaca Brodarske podoficirske škole. Posle programa, razvila se zabava. Mandalinski Sokoli pripremaju zabavu za Novu godinu.
*
Ker je Sokolsko društvo Sv. Jedert
nad Laškim moralo vsled nastalih razmer prireditev loterije preložiti, obvešča tem potom javnost, da se bo ista vršila nepreklicno v nedeljo 31. marca 1940. Segajte po srečkah —, katerih je le malo število — zato do-
bitek prej mogoč. Stem bodete podprli tudi težnjo društva po postavitvi skromnega doma, katerega je društvo v tej vasici nujno potrebno.
*
Sokolsko društvo Rogoznica, iako pod teškim prilikama, uspešno napreduje u svom radu. Društvo je bilo najteže pogodeno gubitkom prosto-rija, koje je imalo u opštinskoj zgradi, a koje su mu oduzete. Ipak Sokoli u Rogoznici nisu klonuli uprkos svinia neprilikama, u svom radu za velike sokolske ideale.
Ciji je ».Hrvatski junak"
Splitska »Katolička Riječ« primeču-je, da je »Hrvatski glasnik« javio nedavno o svima Organizacijama u Splitu, koje su' »u sklopu HSS,« ali da medu njima rte spominje »Hrvaf-skog Junaka«. Isti list beleži, da je »Hrvatski Junalc« u Splitu dao izjavu, u kojoj se brani, da nije klerikalno društvo.
Kad se sve to zbroji, izlazi, da je »Hrvatski Junak« ipak klerikalno društvo, i da ga, možda baš zato, HSS ne računa medu svoje. Čini se, uostalom, da sa »Hrvatskim Junakom« uopšte nešto zapinje...
Jugoslovenstvo je danas u teškoj, ali časnoj i viteškoj borbi, a »Sokolski Glasnik je jedan od najodluč-nijih bora ca za pobedu jugoslovenske misli.
Stoga je dužnost svakog Jugoslovena da širi »S o-k o 1 s k i Glasnik« i da odmah pošalje pretplatu!
Збор делегата друштава жупе Нови Сад
После пленарне седнице Управе соколске жупе Нови Са r, заседавао је 10 децембра Збор друштвених делегата ове жупе, на коме је узе-ло учешћа цело Старешинство и 102 делегата друштава и чета. Без ма-ло сва друштва су била заступље-на, тако да овај збор спада мећу досада најпосећеније. Претседавао је брат старешина жупе, Др. Игњат Павлас.
Отварајући седницу брат старе-шина је одржао сажет идеолошки говор у коме је истакао став Сокол-ства у садашњици и његове дужно-сти. После тога су функционери поднели извештаје о раду жупе и јединица у овој години. Из изве-штаја се види да је рад, упрк-ос препрека, у главном задовољавају-ћи. Поднети су конкретни предло-зи како би се унапредио соколскк рад у свима правцима. Развила се живахна дискусија, која је вођена жељом, како би се у овом делу зем-ље постигли што већи соколски, па следствено и национални успеси. Ка-ко је збору присуствовао брат Пер-ко Мркајић, гуслар братске Сокол-ске жупе Мостар, који путује ради пропаганде Петрове петолетнице, то је узео реч и подвукао своје весе-ље што је био у могућности да присуствује једном оваквом збору.
Иза тога усвојени су једногласно предлози брата начелника,- да се у наредној години посвеги пуна па-жња унутрашњем раду јединица, те да се у току зиме одрже у дру-штвима и у жупи предњачки течаје-ви како би се спремио потребан број предњака и предњачица. Нај-зад је изнет програм свесоколског слета у Београду 1941 године, а ре-шено је да се у току зиме одржи течај о одбрамбености. Одлучено је да се главно тежиште соколских приредаба у идућој години положи на окружне слетове и јавне вежбе.
Вођена је дискусија no питању просветног рада, па су примљени иредлози брата просветара, да се с обзиром на данашње прилике има поклонити што већа пажња обаве-штавању чланства о актуелним проблемима данашњице. Истакнуто је да је у нашој жупи, као и целом Савезу, мали број претллатника на соколске листове и ако су ови нз једној завидној висини na су и у том погледу донете потребне одлу-ке, а у циљу да се човећа број претплатника. Живо се дискутовало и о народном одбрамбеном раду н Петровој петољетци.
Истакнуто је са стране делегата Д’ је- обилазак јединица, који је жупа ове јесени, путем изасланикз извршила, најбоље средство да се оживи соколски рад, па су изрази-ли жељу да Жупа тим путем на-стави. Жупа је, наиме, у току од неколико недеља обишла све своје јединице у циљу организовања на-Родно одбрамбених отсека и у ци-љу иотстицан.а Соколсгва на интен-зивмији рад. Благодарећи пожртво-вности браће из Управе жупе, овај посао је извршен са минималним трошком.
Констатовано је најзад да је Жу-ua у току ове године повећалз чланство са 342 нова припадникз, што је такођер значајна чињеница.
М. Кнежевић
SoKolsKi smučarsKi program
Od 28 decembra do 4 januara 1940, ociržače se sokolski savezni smučarski tečaj za članice i stariji ženski naraštaj. Tečaj če se održati na Jezerskem, u sokolskoj župi Kranj. U tečaj če se primiti: 1) bolje smučar-kc-članice i starije naraštajke (od 16 do 18 godina), koje če se pripremiti za takmičenja, i 2) članice, koje če se pripremati za rad na organizova-nju i propagandi smučarstva po sokolskim župama i sokolskim društvi-ma. U prijavama treba navesti samo one smučarke, koje če zaista moči da odgovore uslovima. U prijavi treba naznačiti: a) dan, mesec i godinu rodenja, b) od kada smuča, c) da li se priprema za -‘-takmičarku ili za organizaciju smučarstva i d) gde se je do sada takmičila i kada. U prijavama treba takmičarke poredati onim redom, kojim se želi da budu priml.iene. Savez Sokola nastojače da pnmi što veći Фгој tečajki. Putni trošak snosi pojeidinka, odnosno društvo ili župa, koja- ju prijavljuje, dok slan i hr-anu snosi Savez Sokola.
Sve tečajke. (južne su učestvovati posle završenrig1 tečaja na Pokrajin--skim smučarskim utakmicama u Kranjskoj Gori;-koje-če se održati 5 do 6 januara '1940 godine. Prema torne sve tečajke dužne su da se po-brinu za otsustva, od 27 decembra do 7 januara 1940.
Prijave poslati Načelništvu Saveza SKJ odmah, a rfajkasnije do 18 decembra o. g. Primljene tečajke biče obaveštene blagovremeno o prijemu na tečaj.	t	J.	s.
Zanimljivosti iz doma i sveta
Iz Bukurešta i Ankare se javlja, da postoji sve življa-dzmena misli izmedu ove dve prestonice. Spoljni položaj se smatra kao ozbiljan, a naročitu pozornost je izazvala poseta pret-sednika turske republike pograničnim trupama, koje se nalaze na granici Sovjetske Rusije.. Ne da se ustanoviti. koliko tu dolaze u obzir engleski i francuski uticaji, ali je sigurno, da Turska vodi pregovore sa firmom Wickers-Armstrong, za podizanje velikih fabrika o/užja i	municije u
Turskoj, pomoču’kredita, koje bi dobila od Engleske. Dalje se javlja, da se francuski general Weygand vrača ponovo u Siriju, gde se sprema velika ekspedicijska armija, izmedu Črnog i Kaspijskog Mora, i gde se gradi čitava mreža avijonskih baza.
' *
»Lavoro Fasclsta« objavljuje članak
o	vestima, koje su raširene u inozemstvu, da bi Madžarska ustupila Sov-jetima Prikarpatsku Rusiju, a da bi zato dobila u zamenu Erdelj. Italijanski list se odlučno torne protivi, jer bi to značilo puštanje Sovjeta u srce Srednje Evrope; i tvrdi, da Madžarska neče nikada na to pristati.
*
Nedavno je specijalni sud, u Frankfurtu na Majni, osudio tri lica zbog slušanja stranih radio stanica, ma da su se optuženi branili time, da je jedna stanica slučajno dobila spoj za Parizom i da ga je odmah prekinula; a drugi su tvrdili da su slušali samo neutralne stanice. Sud je medutim urvrdio, da je i slušanje neutralnib stanica kažnjivo, i to ne samo slušanje vesti, več i slušanje muzičkih komada.
Citajući novine
»Posavska Hrvatska«, koja izlazi u Slavonskom Brodu, donosi, — a za-grebačka »Hrvatska straža«, sa odobravanjem i zadovoljstvom prenosi, — ove tekstualne reči:
»Hrvatska Akademija znanosti i umjetnosti«, zove se sada zagre-bačka akademija, na osnovu zaključka svoje sjednice, održane o-vih dana u Zagrebu. Prema tome je likvidiran jedan od zadnjih ostataka štrosmajerovštine u Hr-vatskoj«.
Nisu li time najeklatantnije potvr-deni navodi današnjeg našeg uvodnog članka, — da je promena imena Ju-goslavenske akademije išla u prvom ridu za tim, da likvidira i uništi Štro-smajerov napredni i slovenski duh Akademije, koga frankofurtimaši naziv aju »strosmajerovštinom*ž\...
/ nije Ji to javna sablazan, da list, koji se hvali da je organ katoličke crkve i hrvatskih katoličkih biskupa, može da donese naslov, kao što je »Likvidacija štrosmajerovštine«, gazeči time i najosnovnije pustovanje, što ga i poslednji čovek sa ulice treba da ima, prema čoveku, koji je bio hrvatski katolički biskup, — i to jedan od največih?!
*
Pišuči o promeni imena Jugoslaven-ske Akademije u Zagrebu, g. H. R., veli u »Srpskom Glasu« i ovo:
»Jugoslovenska Akademija je jedna mala, provincijalna naučna ustanova. Ako izuzmete 3—4 na-učnika od vrednosti, nauka je u njoj vrlo slabo zastupljena«. Itd.
Ovakvim nipodaštavanjem, koje ne pokazuje ni takt ni ukus, izaziva se samo zla krv i kod onih Hrvata, koji nisu za promenu imena Akademije; a onima koji zaista mrze i srpstvo i jugoslovenstvo, daje Se argumenat za njihovu rabotu. Ni mi ne smatramo da je današnja zagrebačka akademija neki skup velikana, ali koja li je akademija uopšte takva? I stanu li se sad sa srpske Strane hrvatske naučne i umetničke ustanove nazivati »malim i provincijalnimt, neče li se sa druge Strane odgovoriti sličnim merilom i nečemo li onda svi završiti u vrlo neplodno j i opštoj — batrahomiomahiji?!
*
Nedavno smo primetili, da klerikalna »Hrvatska straža# nije nikad ni jednom reči zabeležila ni jedmi izjava voda čeških katolika ' o progon-stvima crkve u Češkoj i Moravskoj. Ali je zato, i te kako ,opširno, i to na prvoj strani, objavila nedavni demanti nemačke agencije DNB, o tome da su vesti o progonstvima katolika u Češkoj neistinite, i da je uapšeno »samot 16. mladih katoličkih svečenika...
*
»Deutsche Allgemeine Zeitung« se
ljtiti na zapadne demokratije, što su primaie srpsku i ostalu balkansku in-teligenciju, na unlverzitete u Sorboni
i	Oksfordu, — veleči da su na ta j način nametnuli demokratiju patrijar-halnom Balkanu, koji da je inače sud-binom i tradicijom privezan uz ger-manstvo...
*
Čitava Dalmacija prepričava, govor poznatog separatističkog vode, Paška Kaliterne, prilikom posete bana šu-bašiča Šibeniku, u kome se neobično »akademskim* izrazima osvrnuo na Srbe i na Jugoslovene... Čudnovato je samo, da se ni jedan od listova, koji su pristalice g. Kaliterne, nije smatrao počaščenim, da donese doslo-van tekst tog — antologijskog govora...
*
»Jugoslovenska pošta« prima iz Gornjeg Milanov ca, da je na nekom zboru »došlo do fizičkog razračunava-njs između bivšeg ministra g. čvrkiča
i	pintera, g. Petroviča, zato što je g. Petrovič g. ministru napravio neke primedbe.*
Ne znamo I ne tiče nas se, ko ima pravo. Ali smatramo da treba umeti biti ministar...
Izašao je iz štampe kaiendar »S O-KOLSKA NJIVA« za 1940 g., sa biranim sadržajem. Preporučamo našem članstvu, da ga na vreme nabavi. Cena je samo 10 dlnara. Naručuje se kod Saveza Sokola K J., pošt a n. f a h 342.
Tečaj Saveza Sokola za pred-vojničku obuku župskih prednjaka
Intenzivno razvijajuči i produblju-juči rad u svim granama telesnog vaspitanja, koje obuhvata bogati i svestrani sistem sokolskog rada, na-čelništvo Saveza Sokola K. J. nastavlja priredivanjem svojih tečajeva, kojih je predviden čitav niz.
Koncem oktobra ove gođine otpo-čeo je tako u vežbaonici Saveznog doma u Beogradu tečaj iz predvojnič-ke obuke za župske putujuče pred-njake. Svrha je ovog tečaja da se njegovim polaznicima dadu solidni temelji teoretskog i praktičnog znanja iz grana vojne nastave, kako bi zatim i sami u svojim župama prire-divali slične tečajeve iz predvojničke obuker za prednjake svojih jedinica, a ovi opet da bi se osposobili za uspešno provadanje predvojničke obuke, sa članovima svojih.jedinica.
Nema sumnje, da su ovakvi tečajevi od naročitog značaja i velike koristi, jer oni uspešno pripomažu olak-šavanju zadataka naše narodne odbrane, naše vojske, koja tako u svoje redove dobiva več dobro sprem-ljene snage. A to je od velike koristi
i	za same Sokole, koji po čl. 42 i čl. 49 Zakona o ustrojstvu vojske i mornarice uživaju povlasticu da služe ma-nje u kadru, i to: tri meseca oni koji bi trebali da služe pun rok, a 45 dana manje oni koji bi trebali da služe skračeni rok, i što im je pored toga, služba u kadru znatno olakšana. Dakako, ovim povlasticaina mogu se koristiti oni, koji su bili bar tri godine bez prekida pripadnici Sokola i koji su, za to vreme, redovno vežbali ti položili propisani ispit iz vojnih predmeta, prema propisima načelni-štva Saveza Sokola.
Na ovaj tečaj poslale su skoro sve sokolske župe svoje putajuče župske prednjake. Tečaj je na mternatskoj osnovi i vrši se strogo u vojničkom duhu.
Nadzor nad tečajem vrši savezni načelnik br. Ivan Kovač, a tečaj vodi član saveznog tehničkog odbora br. Fiano Žic. Nastavnici su večinom o-ficiri, koji izvode nastavu po knjiži: »Potrebna znanja za ispite Sokola koji žele da služe manje u kadru«, koju su napisali, aft. puk. Dimitrije Pavlovič, sanitetski pukovnik Dr. Milivoje M. Radulovič, art. kap. I klase Miroslav T. Rašič, art. poručnik Dra-gutin A. Valter i br. Rafael Ban, savezni prednjak.
Tečaj se završava danas, 15 decembra.
OLIMPIJSKE VESTI
Ma da se Finska nalazi u ratu, i ma da je njen glavni grad, Helsinki, izložen bombardovanju, još uvek zvanično nije odložena olimpijada, koja je trebala iduče godine da se održi u toj varoši. Javlja se čak, da se sve države i dalje spremaju za olimpijadu, a Helsinki saopštava, ako se sukob sa Rusijom reši pre prvog maja, da če se olimpijada ipak održati. Međutim se u medunarodijim krugovima sve manje veruje u mo-giičnost da se olimpijada u Helsinkiu održi.
*
16 i 17 o. m. proslaviče Jugosloven-ski olimpijski odbor, čije je sedište u Zagrebu, 20-godišnjicu svog postoja-n.ia. Tom prilikom če govoriti Dr. Stevan Hadži, Dr. F. Bučar i Miroslav Dobrin.
SOKOLSKA ŠTEDNJA 1 KREDITNA ZADRUGA U SPLITU Stanje na 30 novembra 1939 Aktiva: Blagajna: primila 1,072.894, izdala 1,071.095,75, stanje 1.798,25. — Zajmovi: izdano 340.517, povračeno 89593, stanje 250.924. — Aktivni te-kuči računi: uloženo 699.715,50, dignu-to 540.386, stanje 168.725,50, kod Hip. banke 119.877, poštan. šted. 540,50, privatni 48.308. — Tiskanice: 4.256. — Inventar: 401. — Udeli kod revizij, saveza 1.000. — Troškovi: 1.194,25. — Ukupno aktiva: 428.299. — Pasiva: Ulošci na štednju: uloženo- 530.891,50, dignuto 158.314,50, stanje 372.577. — Sitna štednja: 2.916. — Pasivni teku-či računi: 9.396. — Privremeni računi 280. — Dohotci: 14.185. — Poslov-
ni udeli: primljeno 26.700, povrače-m 275, stanje 26.425. — Pričuvna zaklada: 1.260. — Prosvetni fond: 630.
— Socijalni fond: 630. — Ukupno pasiva:	428.299.	—	Ukupni promet:
2,414.368,75, novč. prom.: 2,143.989,75.
— Zadruga ima 278 članova sa 1.061 poslovnih udela.
Sadržina sokolskih listova
»SOKOLSKI VESNIK«
List za sokolsko vaspitanje dece i naraštaja, koji izlazi u Sremskoj Mitroviči u redakciji brata Dim. Rašica, školskog nadzornika, donosi u 4
CASOVNIČAR i JUVELIR
M. MITROVIČ
TERAZIJE 22 (do Moskve)
ima: švajcarskih ča-sovnika za ruku i džep, zlatnog nakita, kristala, srebra, pehara i plaketa.
Braći i sestrama popust
Cene vrio solidne. Man rod
Tratite cene xa liradu kllnaca I z n a £ a k a.
broju ovaj sadržaj: Značaj Prvog Decembra (Nikola Kirič); — Taj se dan ne zaboravlja (Hristina Spaič); — Živela Jugoslavija, igrokaz (1. Mitrovič); — Sokolski rad na selu; — Ne čuje se pesma (B. Belimarkovič); — pesme: Divno li je! (Dr. V. Rašič);
—	Pravi Soko; — Mladom Sokolu (J. Malezanovič); — Komšinice, mala scena, (S. K.); — Zabavni deo, vesti i dr. Preporučamo list našem članstvu, naročito vodnicima dece i naraštaja.
»NAŠA RADOST«
Izišao je i 2 broj ovog lista jugo-slovenske sokolske dece, sa ovim
Semenje
Ljubljana
Tražite cenovnik
sadržajem: Deveti oktobar; — Kiča Sokolič, pesma (J. Udicki); — Rasta-nak (Fr. Katarinič); — Rode moj, pesma (Dr. V. Rašič); — Ptice budilke;
—	Hudobčeva dlaka); — Doživljaji kraljice od Milinije; — Oktobarski
KNJIŽARA I PAPIRNICA
■FENIKS«
GOJKO ĆEBA
BEOGRAD, Pašićeva 24
Preporučuje:
veliki izbor poklona za božične praznike.
Vizitkarte za čestitanje praznika po ceni za IGO komada sa štampom Dinara 20.— Karton po izboru.
deni na selu (J. Matešič); — Lakomna kokoška; — Lov na velike živali; — Prije dvadeset hiljada godina; — Janu nam pripovedajo zgodovino; — Praktični saveti; — Igre; — Prilog: Našim mališanima.
»GORENJSKI SOKOL«
Izašao je 3 broj ovog vesnika sokolske župe Kranj sa sledečim sadržajem: Na delu; — Uvodna beseda; — Posebne določbe za leto 1940; — Prosveta; — Tečaji, razno.
it
		ZATRAŽITE
f 5o COOiSnjiCa 		_ J.	m	CIJENIK ZA
	J?	ZIMSKE
		ŠPORTOVE
w		
	PRVA JUGOSLAVENSKA INDUSTRIJA ŠPORTSKIH POTREPŠTINA	
M. DRUCKER		
	ZAGRE B	
	1 L	1 C A 3 9
Najveće preduzeće športskih potrepština u državi. :		
ir.
Veletrgovina žita in moke
A. VOLK - LJUBLJANA
Resljeva cesta 24
Zemljoradnicf,
gnojite Vaša polja osim stajskog gnoja i umjetnim	gnojeni,	j
pak čete postiči dva i više puta veći prinos.	Ш
U današnje doba upotreba umjetnih gnojiva	rentabilnija	fj
je nego ikada. Naši proizvodi:	jj
Vapneni dušik 16°|0
Nitrofoskal-I
Nitrofoskal-H
Nitrofoskal-III
Nitrofos
4O°|0 mokracevina
Najkorisnije mogu se upotrebiti za gnojenje svih usjeva. ц
Osim toga proizvadamo:
KARBID za acetilensko osvjetljenje i zavarivanje svih metala FERROKROM
FERROSILICIJ ELEKTRO-KORUND AMONIJ AK AMONIJAČNU VODU
Stručne upute za upotrebu umjetnih gnojiva tražite kod
lllllllllllllllillli
Tvornice zn dušik d. d. Ruše.
S«ve? Sokola Kr. Jugoslavije (arh. M. Smiljanič, Alekse Nenadovima 6) — Ureduje redakcioni odbor (Pretsednik Dr. Vlad. Belajčić) — Odgovorni urednik Dr Tihomir Protif Bfosrrad. Prestolonaslednikov Trg 34 — §tarnp»riia »Zora«, Kotmajska 24 — Telefon 29-920 — Beograd	,