Henrik Baric 
I M E R E K E B O J A N E 
Glasovni odnos i z medu antičkog imena reke Bojane Barbarina (Liv. XL1V 31, 3: 
Barbanna ab regione occidentis ex Labeatide palude oriens; Vibius Sequester s. v.: 
Barbanna IUyrico mari permiscetur) i srp. oblika Bojana još nije objašnjen. S e l i -
š č e v , koji je pred tim pitanjem zastao,1 upučuje na S k okova izvodenja u Zeit-
schrift für Ortsnamenforschung IV (1928) 205, a Skok je, po mojem mišljenju, to 
pitanje više zamrsio, nego razmrsio. Istina, on je van svake sumnje u pravu, kad 
za objašnjenje srp. oblika Bojana polazi od *ba\fànna sa slovenskim prelazom pred-
akcenatskog tudeg a u o (kao u Narona > Norin, Salona > Solin, poganinb < lat. 
pagânus), i za y u Bojana ukazuje na primere kao Molajica pored Motavica;2 ali on 
nemilo greši, kada zbog nuzoblika Babanna (Thesaurus linguae lat. II 1728) nagada 
da je r u imenu Barbanna grafički anticipirano n, koje je prepisivač krivo pro-
čitao kao r. 
Izvorni oblik je Barbanna. U osnovi mu je barb-, ilirska reč za » b l a t o « , koju 
je utvrdio još N. J o k 1, Eberls Reallex. I 86 i d., kada je ime savskog ostrva Metu-
barbis (Plin. n. h. III 148) raščlanio u metu- »medu« (k arb. mjet »sredina« sa 
meduvokalnim bezvučnim dentalom kao u grč. цеха), i barb- (ka stind. barbara »ime 
jedne reke«, grč. ßönßopo? »blato«), uz koje J. L o e w e n t h a l , Zeitschrift für Orts-
namenforschung V 57 stavlja i stprus. Barbalan/te »via ad mare« i ime jezera Barben. 
Sa ilir. Barbanna potpuno se prekriva ime franc, reke Barbanne (Gironde), obrazo-
vano, kao i ilirsko ime, pomoču sufiksa -anna, upor. J. Pokorny , Zur Urgeschichte 
der Kelten und Illyrier, 1938, str. 159. 
Sufiks -anna u ilir. Barb-anna nije »sasvim usamljen«, kako misli H. K r ä h e , 
Die alten balkanillyrischen geogr. Namen 43. U samoj užoj ilirskoj jezičkoj oblasti, 
on se nahodi u dosada neobjašnjenom imenu reke Korane (dokumentovanom još 
u latinskoj povelji kralja Bele od 24. dec. 1244 god.: in rivum dictum Koranna. 
Cod. dipl. III 239), koje je sufiksom -anna izvedeno od predroman. karr- »kamen«: 
bask, karri »krš«5», na što ukazuje okolnost, što »Korana prevaljuje k r š e v i t put, 
1 Проф. A . M. C e л иш ч е й , Слав, население в Албании, София, 1930, стр .240 . 
2 V. о toine S k o k , Јужносл. Филолог III 74; О е л и ш ч е в , Очерки по 
македонской диалектологии III 105, bel. 1. 
2» Upor. К. O š t i г , Beiträge zur alarod. Sprachwissenschaft § 72; Razprave 
ZDHV v Ljubljani VIII, filol.-lingv. ods. 1, 27 i 41. 
dok se ne izlije u Kupu« (upor. R. Lopašič, Oko Kupe i Korane, Zagreb, 1895, str. 4), 
a prema čemu Kor-ana znači »Kamenica<.2b Sem toga, sufiks -anna se javlja i u 
ličnim imenima ilirskim, kao n. pr. M. Vivio Obbelian. Satnanna et C CIL III 
2610 (Salonae) i mesap.-ilir. brigannas CIM 18 — Gn. 17, kao i u onomastici iber-
skoj — upor. Sisanna C 2051 i 2368. Isto tako sufiksom -anna obrazovana su, kao 
na Balkanu, i geografska imena i u evropskom zapadu, upor. Lemannus lacus, koje 
je zbog imena reke Lemuris začelo ligursko, pa i. r. Sermanna »la Sermane« (Drôme) 
i ime Loirine pritoke Bredanna. Samo geografsko rasprostiranje sufiksa -anna uka-
zuje na njegovo preindoevropsko poreklo, a u prilog toga odlučno govori i njegova 
alternacija sa -enna (upor. iber. Sisen(na) C 5450 pored Sisanna, ilir. Bigxévvav r>)v 
BaçâvXXioç rov 'IUVOLWV Plut. Pyrrh. IX 2 prema mesap. brigannas), koje je ne-
osporno mediteranski sufiks.3 
Prema svemu tome, izgledalo bi, na prvi pogled, da je ilir. Barb-anna ievr. reč 
izvedena mediteranskim sufiksom, dakle hibridna tvorba, kao što je to sigurno 
Boudenna, čija je osnova nesumnjivo keltska, upor. A. T r o m b e t t i , Saggio di 
antica toponomastica mediterranea 92, i kakvo bi bilo pomenuto ime Loirine pritoke 
Bredanna, kada bi veza sa balt.-slov. *bredö »gacam, gazim po vodi«, na koju 
pomišlja Р о к о т у o. c. 150, bila sigurna. Ali je u našem slučaju, zbog franc. 
Barbanne, teško pomišljati na to da je oblik Barbanna podjednako obrazovan od 
ievr. osnove i predindoevropskog sufiksa, i u Uiriku, i u keltskoj jezičkoj oblasti. Pre 
če biti da je i ilir. barb-, s kojim ga Jokl 1. c. dovodi u vezu, predindoevr. porekla, 
isto kao i neproširena osnova bar- u kelt. Masta-bala (disimilovana od Mastra-
bara) zbog predromanskog barrum »glina«, na koje je ukazao Ošt i r , Архив II 287. 
2b Domišljanje H. K r a h e - a ар. E. D i c k e n m a n n , Studien zur Hydro-
nomie des Savesystems u Archiv. Europae Centro-orient. VII (1941) 217 da Korana 
stoji u vezi s ilir. imenom mesta Corinium (Plin. 3, 21) otpada iz fonetskih razloga, 
jer bi se za predakcenatsko ilir. o moralo u našem jeziku očekivati Ъ > a, upor. 
Corini > Къгтъ > Karin, Scodra > Sfodbri > Skadar, Bononiae > Bidim. 
3 Sufiks -enn- javlja se, kao u Iliriku, i u ligurskim toponimima kao Kêfi/ievov 
llnoç (od Kéfievvov v. K r e t s c h m e r , Zeitschr. für vergl. Sprachw. XXXVIII 115), 
Curenne »Currence« (Isère) i t. d., zbog čega ga P o k o r i l у o. c. 82 ubraja u 
i n d o e v r o p s k e formante, zajedničke ligurskom i ilirskom jeziku, gubeči iz vida 
etrurska imena mjesta kao Ravenna i likiska kao Yzêvva i t. d. Predievr. karakter 
sufiksa -enna naročito se jasno ogleda u lig. Palavenna (dokumentovanom od XI. stol., 
v. L a m b o g l i a , Bollettino delta R. Deputazione di sloria patria per la Liguria — 
Sez. In ga и na e Inlemelia II [1936] 286), gde je pomoču sufiksa -enna proširen 
predrom. relikt: palava (v. Bat t i s t i , / derivati neolatini del mediterraneo pre-
indoeuropeo »pala« u Ce fastu 1X11—2 [1933]), izveden od pala predievr. sufiksom 
-av, koji je i iberski, upor. M e y e r - L ü b k e , Homenaje ofricido a Menendez Pidal 
(1925) 65 id. Ni -enn- u ilirskim imenima lica kao Anduenna Batonis CIL III C III 
i t. d. i u ligurskim plemenskim imenima kao Bagienni, Ucenni ne može se odvajati 
od -enn- u imenima istoriskih etrurskih ličnosti kao Tarqucnna, Vibenna, Porsenna 
i likiskih demotika na -efini-. 
U prilog toga govori i predgrč. SvfiaQiç ïizvor u Aheji«, koje Jokl 1. c. s pravom 
povezuje sa ilirskom reči. Grč. ßotjßonoz, s kojim Jokl poredi ilir, barb- u Metu-
barbis, je začelo reduplikovano ßoo-ßopoc, što takode ukazuje na preindoevropsko 
poreklo njegovo. 
Fonetski odnos izmeau (pred)ilir. Barbanna i oblika *Ьацаппа, na koji se svodi 
srp. cblik Bojana, objašnjava se disimilacijom (r) — n, a ova se, kako je jasno uočio 
J o k l , Indogerm. Forschungen L 33 i d., mogla izvršiti jedino u arbanaskom jeziku, 
gde je ilabavo« artikulisano n bilo fonetski i akustički slično nazalnom r, na što, 
prema oštroumnom zapažanju H. P e d e r s e n a , Kritische Jahresberichte über die 
Fortschritte der roman. Philol. IX/I 214, ukazuje toskiski rotacizam, t. j. zamena 
meduvokalnog -n- sa -r-, Medutim, arbanaskog refleksa praarb. oblika *Ваџаппа 
nema. Srednjearb. Buanë (Kristoforidhi, AsÇixôv xrtq atßavixfe у/Љаа^ 53; Hahn, 
Alban. Stud. III 15, 2), na koje je ukazao S k o k , Diturija IV (1929) 20 (sa arb. 
zamenom и za predakcenatsko slov. o, kao u arb. bujdr od srp. boljar) je arbanaski 
refleks s l o v . nuzoblika *Bovdna, koji je istisnuo oblik Bojana zbog fonetske isto-
vetnosti sa slov. imenom reke Bojana, izvedenim od opčeslov. imena ВојапЂ, kakvo 
nam se očuvalo u bug. Bojana, imenu pritoke Iskra, i mnogobrojnim toponimima, 
upor. M i k l o s i c h , Denkschriften der Wiener Akad. XIV 16, 17. 
Drugo arb. ime Bojane, u lokalnom skadarskom govoru Ban od ranijeg Buenë 
(dokum. od 1406 god., upor. Act. Alb. II 26, Appendix N2 Ю) sa pravilnim -ue- od 
-au- pretpostavlja oblik *Bâu(a)nna nasuprot *Ваџаппа, od kojega je srp. Bojana, 
*Bovana > arb. Buanë, upor. Jokl 1. c., koji medutim hronološka pitanja u vezi sa 
odnosom izmeau oblika Barbanna, *Вацаппа i *Bâu(a)nna nije sasvim izveo 11a čisto, 
iako su ona vrlo značajna za stvaranje suda o tom, k a d a su Sloveni preuzeli od 
Arbanasa ime reke Bojane. Od kako je naime staru hipotezu o kontinuitetu Arbanasa 
u njihovoj sadašnjoj postojbini odmeuilo, prvenstveno zaslugom lingvističkih ispi-
tivanja, učenje o ranijoj postojbini Arbanasa u unutrašnjosti Balkanskog poluostrva,' 
nametuulo se samo po sebi pitanje: da li su se oni doselili p Arbaniju pre ili posle 
Slovena. Nasuprot Seliščevu, po kojemu su Sloveni u Arbaniji zatekli s a m o Ro-
mane,5 Jokl smatra, baš na osnovu imena reke Bojane, da su Sloveni u okolini Skadra 
zatekli Arbanase," što i ja mislim, ali što Jokl po mojem mišljenju, nije dokazao. 
Pomeranje akcenta Ваџаппа > Bâ\f(a)nna izvršilo se pos le dolaska Slovena, koji 
preuzimlju to ime sa još nepomerenim akcentom (upor. i Dürres od Оъгйёь), a i 
paralelizam razvitka à и > ue u Buene < Ваџ(а)ппа i arb. rrue od slov. ravx.n%, na 
kojem Jokl insistira, pokazuje jedino da se arb. prelaz àu > ue vršio otprilike d o 
* K J i r e č e k , Geschichte der Serben I 152; Jok l , Reallex. der Vorgeschichte 
92; P S k o k , Архип II 114 bel. 3; Zeitschr. für Ortsnamenforsch. IV/2 205 id.; 
11. B a r i č , O uzajamnim odnosima balk, jezika [= Библиотека Архива пп арбан. 
стар. IV, 1937] §§ 25, 26. 
5 о. с. 73. - « I. е., v. i Slavia XIII (1934-1935) 286 i d. 
10. veka, kada je ь u ravbni ispalo. Rešenje tog spornog pitanja nahodi se, medu t im, 
u rešenju pitanja, kada se izvršila arbanaska disimilacija (n) — r u Barbârtna > 
> Вацйппа u koje Jokl ne ulazi. Ona može biti samo p r e d s l o v e n s k a , jer 
arbanaski rotacizam, koji se zasniva na akustičnoj i fonetskoj istovetnosti »labavog« 
n i nazalnog r, n i j e obuhvatio ni najstarije slovenske elemente arbanaskog jezika.7 
Arbanaski rotacizam obuhvata, naprotiv, reči latinskog porekla, a da se ta promena 
izvrši, trebalo je da protekne duže vremena. Prema svemu tome, doseljenje Arbanasa 
u svoju novu postojbinu padače pred kraj latinske epohe. 
Zagreb. 
7 Tosk. vré, vrërèté »mračan, mutan«, koje J o k l , Indogerm. Forsch. XXXVI 
106 i d. i Va smer, Stud. zur alb. Wortjorsch. 65, povodeči se za G. M ay er о т , 
Etym. Wörterbuch 65 izvode iz poznoslov. ( ! ) vrani = ievr. *џгз-по- koje u arba-
naskom jeziku pravilno postalo vrgra-, upor. moja izvoaenja u Albanorumänische 
Stud. I, 118; P. S k o k , Архип II/2, 331 bel. 31; M e y e r - L ü b k e , Rumänisch 
und Romanisch (Acad. Romana, Mem. sect, liter, ser. III, torn. V, mem. I, str. 4. 
R é s u m é 
Il est évident que le nom du fleuve serbe Bojana dérive de *Ьацаппа, ce qui 
a été costaté déjà par P. Skok, ZON F IV 205, qui cependant a tort en affirmant 
que la variante Babanna (Tlies. ling. lat. II 1728) soit la forme primitive, et Bar-
banna (Liv. XLIV 31, 3) une forme corrompue. Barbanna est identique avec le nom 
de fleuve Barbanne (Gironde), et dérive de barb- »la boue«; pour le suffixe -anna 
cfr. le nom de fleuve préslave, encore inexpliqué, de Korana (Croatie) qui dérive 
du prérom. karra, »pierre«. 
Le rapport phonétique entre Barbanna et *Ьацаппа s'explique par la dissimila-
tion (r) — я, indiquant ainsi une médiation effectuée par l'albanais où le n »labile« 
était phonétiquement et acoustiquement identique, cfr. N. Jokl IF L 37, Slavia 
XIII 799 qui, toutefois, n'a pas élucidé le problème de l'époque à laquelle ce nom 
illyrien-albanais ait pénétré dans le slave. La forme slave Bo(j)ana (< *Ьацаппа) 
contre celle albanaise Вйепё > Bun (< *bä\ianna) démontre clairement que l'em-
prunt est antérieur au recul de l'accent albanais qui, lui aussi, est un phénomène 
relativement tardif, cfr. Dürres < Di.râfb < Dyrrâchium. Mais, étant donné que 
le rhotacisme albanais conditionné par le caractère »labile« du n albanais n'embrasse 
même pas les plus anciens emprunts albanais au slave, il s'ensuit que la dissimilation 
(r) — n dans Barbârtna > Ьацйппа a eu lieu avant les contacts albano-slaves. 
1.'opinion de Seliščev d'après qui les Slaves, en pénétrant en Albanie, n'y auraient 
trouvé que des Romans, est donc erronnée.