KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 37 (1).
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 aprila 1934
BR. 10801
Krajčinović Dr. ing. Petar, Zagreb, Jugoslavija.
Stropna konstrukcija.
Prijava od 30'avgusta 1932.
Važi od 1 novembra 1933.
Mane armiranobetonskih stropova, kao: skupoća, velika sopstvena težina i s time u savezu stoječi viši troškovi izrade stropa i onih konstrukcija koje taj strop noše, kao i mane drvenih stropova na pr,: mogučnost trulenja nosivih greda i s time u savezu moguča rušenja, mogučnost katastrofalnih rušenja u slučaju požara, o~ slabljenje zidova usled ležajeva drvenih greda, slab ili nikakav vez između konstrukcije stropa i nosivog zida, potrebno posebno podupiranje težih razdelnih zidova železnim ili armiranobetonskim posebnim nosačima i t. sl. mane možemo odstraniti tako, da za nosive grede stropa upotrebimo armirani beton, a ostali deo stropa između armiranobetonskih greda da bude od drveta ili drugog koga laga-nijeg materijala. Na taj način mogu se barem delimično odstraniti pobrojane lo-še strane čisto armiranobetonskih i čisto drvenih stropova, dok su dobre strane jed-nih i drugih ovom kombinacijom ostale sasvim ili u glavnom delu netaknute.
Da se ovaka kombinacija nije udomačila leži razlog u čisto konstruktivnim teš-kočama. Izvedba armiranobetonskih greda i ostalih delova stropa (ukručujuča rebra na pr.) zahteva ponajpre izvedbu posebne opiate i njeno skidanje, a i međusobno učvrščenje betonskih i drvenih delova nije zgodno. Cilj ovog pronalaska jeste pronači taku kombinacijo drvenog i armi-ranobetonskog stropa kod koje bi drveni deo stropa služio ponajpre kao opiata armiranobetonskih delova stropa a posle stvrdnuča armiranobetonskih delova kao drveni strop između armiranobetonskih greda.
'Osobito zgodno mogu se u ovu svrhu upotrebiti drveni sanduci za opiatu rebrastih armiranobetonskih stropova koji su načinjeni tako da mogu na njih otpadaju-či teret stropa preneti na armiranobetonske grede stropa. Veča širina armiranobetonskih greda t. j. njihovih rebara, prema dolje, odnosno veča širina sanduka prema gore u obliku klina, bilo po celoj višini rebra grede — kako je to prikazano u sl. 1 do 3 — bilo samo delimično odozdo, osigurava sanduku čvrst položaj medu armiranobetonskim gredama. Reme-nali — (c) u sl. 1 do 3 —, koji kod sa-mog sanduka igraju ulogu ukručujučih poprečnih rebara o koji se učvrščuju ostali delovi sanduka, služe ovde kao nosači za prenašanje tereta stropa koji pada izravno na sanduk i prenašajo teret na armiranobetonske grede stropa (a). Oni treba da imaju isti profil kao i rebra armiranobetonskih greda (samo u negativnom smislu), prema torne se oni dolje sužuju bilo po čitavoj višini, kao što je to prikazano u sl. 1 do 3, iti samo delimično prema dolje, tako da im ove skošene strane služe za ležajeve na proširenom delu armirano-betonskog rebra grede (a). Kut nagiba proširenja rebara armiranobetonskih greda i višina skošenog dela ovise o udaljeno-sti armiranobetonskih greda i opterečenju stropa kao i dimenzijama i razdaljenosti remenata (c).
Da li armiranobetonske grede stropa (a) imadu tlačnu ploču, ili ne ovisi jedino o rasponu i opterečenju stropa i dopušte-nom naprezanju betona.
Sl. 1 pretstavlja ovakav strop sa armiranobetonskim gredama (a) bez tlačne
Din. 10.
ploče u obliku dolje. užeg rebra ukradenim armiranobetonskim ukrućujućim rebri-ma (b;. Sl. 2 predstavlja isti strop, samo, sa armiranobetonskim gradama (a) poja-čanim tlačnom plodom. Armiranobetonske grede stropova predočenih sl. 1 i 2 zala-ze gornjim svojim delovima, u sl. 2 sa plodom, iznad pokrova sanduka (d) u nasip ispod poda iskorišćujuć time konstruktivna visinu međuspratne konstrukcije. Sl. 3 predoduje strop kod koga sanduci (d) imadu na gornjim svojim rubovima uz-dužne užljebine koje služe za smeštaj tlačne plode armiranobetonskih greda (a) unutar višine sanduka. Grede stropova predočenih u sl. 1 i 2 zahtevaju iznad sanduka posebnu postranu opiatu, dok je to kod stropova predočenih u sl. 3 nepotrebno.
Izrada ovakih stropova je potpuno ista kao i kod poznatih stropova sa rebrima iz armiranog betona i upotrebom sandu-časte opiate. Razlika je jcdino u tom što
se ploda iz armiranog betona ne izvađa po čitavoj širini nego samo u trakovima iznad rebra i to samo sa tolikom širinom koliko je to statički potrebno.
Uz ostale prednosti, unapred pobrojane, treba napomenuti i to da je potrebna količina betona upravo minimalna (do 0.015m3 po jednom kvadratnem metru stropa) pa se oni mogu ekonomski takmiditi s ostalim konstrukcijama i tamo gde je beton ma s kojih razloga skup.
Patentni zahtev :
Stropna konstrukcija, označena time, što između međusobno odeljenih armiranobetonskih greda stropa (a) namesto ploče iz armiranog betona dolaze sanduci za opiatu (d), koji, osim toga što svojo/n nosi-vošču zamenjuju armiranobetonsku plodu, služe prethodno kod izrade stropa kao opiata betonskih delova stropa.
Ad patent broj 10801

. 1' '
I


♦
-