Број 12.
Одеса, 3. јула 1916. год.
Год. L
ОРГАН ЈУГОСЛОВЕНА У РУСИЈИ.

ИЗЛАЗИ CBAKE НЕДЕЉЕ. НОВАЦ И ПИСМА ШАЉУ СЕ НА УПРАВУ »СЛОВЕНСКОГ ЈУГА» У ОДЕСУ, УСПЕНСКАЛ УЛИЦА 46, KB. 22.
ТЕЛЕФОН 28—65. УРЕДИИШТВО СЕ НАЛАЗИ У ИСТОМ СТАНУ. РУКОПИСИ СЕ HE ВРА-TiAJy, НЕПЛАТ.ЕНА ПИСМА СЕ HE ПРИМАЈУ.
ПРИОПЋЕЊА СЕ HE ПРИМАЈУ. ПРЕТПЛАТА ИЗНОСИ ЈЕДНОГОДИШЊЕ 6 P., ПОЛУ-ГОДИШЊЕ 3 P., A ПОЈЕДИНИ БРОЈЕВИ 10 К.
NAPREJ
»Največ sveta otrokom sliši Slave«.
Te besede nesmrtnega Prešerna dobivajo od dne do dne globokejšo vsebino. Ves kulturni svet je zgrabil za orožje, napel vse svcje sile, da se za vedno otrese nemškega nasilja. Nemška oholost je že na poti v svoje meje. Sreča zapušča orožje cesarja Vilhelma, orožje, ki se je več kot pol stoletja brusilo za to velikansko borbo narodov. Tri in trideset besnih naskokov so odbili junaški Francozi pod Verdenom in nebroj nemških grobov je zrastlo v poslednjih par mesecih pod nepristopnimi fori kraljice trdnjav. Avstrijska armada v Bukovini, Galiciji in Voliniji je razbita dodobrega; 250 tisoč "ujetnikov in ogromno število topov, strojnih pušk in drugega vojnega plena priča dovolj jasno o njenem razdejanju. Cd te demoraliziiane, izmozgane armade ne moremo več pričakovati uspehov, tem manj, če pomislimo, da se dobri dve tretjini njenega sestava borita prisiljeno, obsojajoč hudodelstva Avstrije, ki jih tira, da se vojskujejo proti lastnim interesom za nemško stvar. Celo Italijani so v zadnjem času začeli lezti naprej, počasi sicer in primerno, a vendarle. Tako danes sam cesar Vilhelm s svojimi svetovalci več ne dvomi, da je njegova igra zgubljena.
Lani so rešili Germani Avstrijo, letos pa sami željno gledajo, kje bi dobili okrepljenja. Bolj kot kedaj stoje zavezniki čvrsto, ramo ob rami in uspeh jim je siguren. Medtem, ko centralne države od dne do dne bolj slabe, rastejo sile protigermanske koalicije. Po drugem letu vojne, ko kliče Avstrija že skoro naše stare očete pod svoja nesrečna znamenja, je Angležka komaj mobilizirala, ruske rezerve človeškega materijala so neizčrpne, in naša mlada, osvobodiljna vojska raste in procvita ob obalah Ornega morja, da krene na izvršitev svoje vzvišene naloge, ko ji napoči čas
Zato vas vprašam, rojaki: Kaj še čakate, kaj Še premišljujete ?
Neusmiljeno udriha šiba božja po plečah grešne Avstrije in kmalu se bo dovršila nad njo kazen božja prav tako kruto, kakor je bilo kruto njeno hudodelstvo. Država, ki se s svojo pretežno večino slovanskega prebivalstva bori proti Slovanstvu ter se v to svrho veže z Nemčijo največjo sovražnico Slovan-stva in s Turčijo, največjo neprijate-Ijico kulture in krščanstva, z ono Turčijo, ki jo ima vsako naše dete v spominu, da je pošiljala nad nas svoje tolpe, ki so klale naše dede, onečaš-čale naša dekleta, požigale naše vasi in sela, naše cerkve in naše domove,
ZASTAVA
pustošile naše cvetoče pokrajine, taka država, bratje, ne zasluži druge usode, kakor da se razruši. In Avstrija bo razrušena.
Kaznovana bo blazna nadutost zar vojevatl ves svet in polna zmaga bo kronala napor in žrtve . zaveznikov. Nemško nasilstvo bo zlomljeno za vse večne čase in zasužnjeni narodi vstanejo, da se ozrejo po svojih poljanah ter nadomestijo, kar so zamudili v dolgih letih tlačanstva in robstva. Surova germanska domišljavost se bo vtopila
v	sami sebi in globoka slovanska duša bo pokazala novo smer svetovni kulturi.
Na jugu razvalin Avstrije vzraste novo carstvo bratstva in svobode; tudi našemu narodu bo napočila lepša doba; odpira se nam kraljevstvo, katerega podaniki,	■ ■
«Si prosti vol'jo vero in postave».
Venčane s slavo bodo vkorakale naše junaške čete v Beograd, Zagreb in Ljubljano, noseč svobodo na svojih praporih. Na ljubljanskem gradu bo vihrala trobojnica osvobodiljne vojske in navdušeno bodo pozdravljali povsod, kjer se govori slovenska beseda, ju-nake-osvoboditelje.
Vprašam vas, bratje, kje bodete
vi	takrat?
Ali bodete z nami vred zmago-nosno vkorakali v Ljubljano pred spomenik Valentina Vodnika, ali hočete biti med onimi, ki jih bo Rusija vračala kraljevstvu Jugoslaviji — kot zapuščino pokojne Avstrije ?
Ce ste res Slovenci, ste s težko muko palili pod komando švabskih oficirjev svoje puške na brata in vaša srca so bila polna jeze in britkosti oči-gled takemu nasilstvu. Ce ste res Slovenci, ste se oddahnili, ko se je skrila za vami avstrijska meja. Ce ste pravi Slovenci, ne bodete mnogo pomi-šljali, ko vam je dana tako lepa prilika, da vržete raz sebe poniževalno obleko landsknehta ter postanete svobodni vojaki armade, ki bo zastopala in ščitila naše najsvetejše zahteve; narodno svobodo. Komu bodete ostali zvesti: onemu, ki vas je zatiral, ali svojemu narodu, ki vas ljubi, in s zaupanjem računa na vas v tem težkem času? Tu je kamen — mejnik, na katerem se spozna zlato domoljublja.
Usodo narodov in držav za dolgo, dolgo dobo let bo odločila ta velikanska borba, slovenskemu narodu pa, ki je najmenjši, bo sojeno: biti ali ne biti. Nikoli še nismo živeli v tako resnih, važnih in odločilnih časih, kakor sedaj Pravi Slovenec se bo zavedel svoje dolžnosti. Nismo razumevali slovenske himne samo na veselicah in narodnih
SLAVE!
slavnostih; njeni akordi niso bili še nikoli tako silni, kot danes, v tem velikem trenotku zgodovine Slovanstva.
Jamstva hočejo nekateri. Kralj Herod je poklonil na krožniku krasotici Salomi glavo Janeza Krstnika; mi onim, ki zahtevajo garancij, ne moremo pokloniti — glave Vilhelma.
Ali vam niso zadostna garancija oni tisoči Jugoslovanov, ki so sledili prvemu klicu po združenju?
Ali mislite, da je naše življenje manj vredno, kot vaše? Ali more biti razvoj vojnih dejstev ugodnejši za nas, kakor je sedaj?
Mar nismo mi potomci Crtomirje-vih junakov?
Ne zapusti nobeden ga v ti sili, Molče orožje svoje vsak si vzame, Strahljivca v celem ni imel števili.
Сузу сам освете лнла у онај
свечан дан, Када су пуковн српски чекали застапе дичпе; Самиом си и Tii бпо, сећам се,
добро знам, И рекао поносно: авај! Крви су
оне вичне! На КумапЈ)ву биле оу оне, Косову,
Ве.тгесу,
На Једреаима, Кочану, Овчем
иољу, Серезу; Код Елбасава, Драча и Сан Ђовани
ди Медуу,
Кроз целу кршпу Стару Србију II Маћедоиију. И сад је опет куцнуо час,
Да се развију знамења света, Где год се чује Југ-Словена глас И може да свије бораца чета. Спремии су соколи да освете пале, Неправду и мржњу тпранску да
збришу;
Војводе српске на стра>1у су стале, Да мотре иа крље, што нам
крвцу сишу 1 A кал јурну бесно у кршеве наше, Поклаће их зубима за зверства
и јад;
Слободпо he бити, што се Српством
зваше,
IIpecTO Орла Србије дични Београд
Српкиња.
ДуХЂ сербскаго народа.
Толвко что получеиное изв'£ст1е 0 возстап!!! сербо†Ž Черногор1и npoTiiB'f. свопхБ поработителеи н&м-цев1. липппЛ разЂ доказвхваетБ м1ру велич1е духа истекаЈошаго кроввк) сербскаго иарода. 9то 11зв^ст1е дол-
ЖНИ ПрИПЛТБ КЂ СВ-бд^ГИК) главннмЂ образомЂ тФ, которне недостаточно оц-бнили зиачетие сербскаго народа ВЂ HCTopiii славж!скаго возрожден1л и, по своему нев-бжеству, думагатг, что сербн нпчего не внесли вђ об1це-челов-бческук) кулвтуру и цивилиза-цш. ДухЂ в'6чно lOHHž, духЂ правдн II свободи ке уничтожаетса даже пушками II снарлдами, надЂ усовер-шет1Ствоват11емЂ которнхг долго упра-жннлсл умЂ и техгтка безчазов^ч-Hoii п-ћмецкоШ расн.—Правда, Серб1л и 4epKor()pia перестали временно суцествив^тБ, какЂ пол11тическ1л еди-НИЦБ1; iio духЂ сербскаго народа по-прежнему полонг еилн, творчеекоВ и осс^жагошеи 9нерг1и. 9то тотв все-челов^чнмА духЂ, которБШ талсБ вђ славлнскси- pact, часто пробивалсл вб томЂ или вђ другомЂ славлнскомЂ племени то вб внд-б боАца за сво-боду, TO ВБ видтћ гешалБнаго п^вца, TO вт> видЂ странника, самаго свобод-наго человФка на земл-б. Вђ сербскоА нац1и духЋ зтотЂ прежде всего во-плотнлсл вђ ген1алБиаго пФвца, a потомЂ—вђ боица за свободу. Что можетБ 6б1тб дороже свободн! В-бдБ свобода—ociiOBa нашеА кулБтури и цив11лизац1и; и борБба за свободу исходитБ !i3'b желан1л человФка сбро-ситБ все TO, что мФшаетЂ свободному пролвленпо его духа. Она открн-ваетх передБ человФчествомЂ неогра-ничен1шл иозможности, внушаетЂ са-мбш смфлб1л НадеЖДБ! вп јотб до сл1-лтпл звуков'б небесЂ сђ земллми nšc-нлми, до устроАства царства Христова на землФ.—9то борвба великаго на-рода. Cep6cKiii народг, посл-б того, какЂ онг пролвилтЕ. свого индивиду-алБностБ и творчесшн способности вђ гармоническом-Б сл1лн1и природи и КуЛБТурБ1, ВЂ С03дан1и богатоб П083Ш, вђ KOTopoii природа согласована сб ис-кусством-Б и искусство согласовано сђ природоА, не могБ примиритБсл СЂ турецкимЂ режимомг. И онг не толб-ко саМБ возсталЂ против-в турокг, но и побудилЋ других-Б, напр., грековЂ, ВОЗСТаТБ и ОСВОбОДИТБ cboft ДуХЂ отђ
варваров-б - поработителеИ. И духг сербовЂ, подобно лучезарному солнцу В0зр0жда101цему кт. жизни заснувшун) природу, воодушевилЂ порабовдешше народн и ВБЈЗвалЂ кг нимђ симпат1и представителеА TŠxt народовЂ, кото-psie, благодарл славлнскимг бо^цамг за свободу, усп^ли много внести вб сокровшциицу обшечелов^чеекоА кулБ-турн и цнвилиза1џи. ТакЂ воскресла, благодарл зтому духу, теперешнлл меркантилБпал Грец1л и Болгарјл, народБ kotopoft свнксл 6б1ло сђ род-ственнБшг cit no духу мусулБмаи-
СТВОМЂ, И РуМБППЛ.
ЗтотЂ велпк1А духЂ сербскаго на-рода нашелЂ свое вБтражен1е вг бо-
2
СЛОВЕНСКИ ЈУГ
Бр. 1 2.
гатоИ иародно^ позз1и, которал таила ВЂ себФ не толБко зерно нац1оналБ-наго возрожден1л, ио и заклгочаегв ВТ) своихг чудннхЂ образахЂ все-человФчпне идеаш правдн, всепро-1цаго1це8 лгобви и красотн. Поаз1л 9та естБ свободное пролвлен1е нац1-оналБпаго духа, естБ пјодђ пони-ман1л красоп. природи и жизпеннБЈхг лвлен1и, noHiiMai'ia, внражеииаго вђ чуднБххЂ позтическлхг образахЂ. Вђ веб конкретно внражена идеа со-гласован1л прпродБх и свободБт. И толБко благодарл cymwcoBauiio по-добнаго рода iioaain могло полвитбсл возрожде1пе вђ Enpoirfe, ибо ноелФд-нее естБ д'ћло вдохиовен1л и знту-з1азма. Возрожде1;1е зто иаходмлосБ не толБко подБ ибалнЈемЂ Гомера, но и подЂ зкакомг сербскоА парод-HOtt поззји, в1>;звавшеп не тојјбко творчесшл споссбпостп и во9бражен1е, но и п])обуд11вшеИ лгооовб ii уваже-ше вообп^е кђ спободному пролвле-нш вац10налБнаг0 духа н положив-шеи ВЂ н-бкоторомг OTiiomeidii начало нац1онализац1и лнтературБт. Посл-бд-нее обстолтелБство дало прекраснБШ образцн художественЕои noasiii ii создало разнообразвБ1л умствевнБш течешл того времеии, положило на-чало романтичрскоб философ1и, вг KOTopofl идел понпмаетсл вђ ел во-пловден1и ВЂ дФДетвнтелБ' ости. Фило-софјл зта призиала безусловнук) цФн-ностБ личности, кг KOTopoft впервБ1е начали прпспособллтБСл об1ц1л пра-вила и нормн жизни. Зтимђ поло-жено начало историзма 19. вФка: вђ народноА жизнн и ел пролвлеЈПИ стали усматриватБ пролвЈЛрле карод-HOfi иден. ЗтимЂ даио идеологическое обосновавтв нац1оналБВБ1хг дввжев!^ 19 BŠKa.
ОгромпБзв пптересБ европеискихЂ писателсА кг сербскоИ народноК по-9з1и свнд'6телБствуетг o томг, что посл-бдклл играла видвун) ролБ вђ атомЋ умственвомт. движен1и 19. BŠita. Сербскал народиал позз1л снграла ВНДаГОГЦуГОСЛ рОЛБ И ВЂ славлгскомЂ Б0зр0ждеп1и. Она, ва рлду сћ рус-CKOfl no33iefl, внзвала иа дФлтелБ-ностБ творческ1л способиоетн славлн-скаго духа. A творчество в-ћдБ—ис-точннкЂ всего иоваго п оригииалБ-наго, ПСТОЧНВКБ кулБтурн u цввили-заши.—9ти славлвск1л творче('к1л
Podlistak.
OSLOBODJENI . . .
Kada je u sobu, u kojoj lezase bolesnik, unisla tnladjana kcerka domačine, bijase se sunce spustilo vec vrlo nisko i kroz prozore izmedju zastora prodirahu njegovi traci ravno na postelju bolesnika osvjetljavajuci skupo-cjeno pokrivalo na njemu i bljedoliko lice njegovo. Od teskih zastora bijase u sobi polu-mrak i prehladno, a tisinu ne narusavase nista.
Tatjana, devetnaestljetna, lijepa i strojna kcerka domačine, bogatoga posjednika, zala-zila je u sobu kao u hram, boječi se, da ne probudi svojega prijatelja.
No on ne spavase. Nepomicnost bijase samo posljedica njegove strasne slabosti. Vec dugo vremena nije mcgao da se bez truda mice, pa je volio ležati mirno, izbjegavase dapace i govoriti.
On je vidio pred sobom smrt i tek uvje-ravanje prekrasne Tatjane podrzavase u njemu nadu, e ce mozebit ipak ozdraviti.
Djevojka se bez suma priblizi k njemu i kada on htjede nesto da kaze, zaklopi mu ona njezno rukom usta.
— Vam nije slobodno govoriti, pregovori ona milo i pogleda ga s mnogo ljubavi. — Ja cu vam radje procitati nove vijesti s bo-Jista, pa čete vidjeti, da ce se vase nade skoro ispuniti.
I uistinu, ona sjede kraj njegova uzglavlja i stade mu citati razne članke iz novina.
способности не создапи еше Toft но-BOfl ЖиЗиО^ПЈОЛ КуЛБТурМ, вђ KOTOpOtt нуждаетсл измученное духовно чело-вФчество. Но духЂ нашЂ теперв уси-ленно дФИствуетЂ, и во пмл чело-в^чности его мужественноств беретЂ верхЂ надЂ женственкостБго: наша paca вступила вб кровавнА 6oii сђ вФчннмЂ врагомг свободн и иорабо-тителемЂ нац10налвн0А нндивидуалв-ности. ПричемЂ присухцал иамг жен-ственноств часто пролвллетсл в'б зтоИ борБб'б Bb видЂ гуманнаго отношен1л КЂ ранем!^му и обезсиленному врагу и ВЂ рнцарскомЂ способ-^ всдеиш BoiinBi.—ТакамЂ образомг, славлнство теперв ста 10 т^мЂ, ч-ћмг бнлн сербв!, за1ц;!1цавшје вђ теченле долгихг в'6-ковјЈ свок) духовиуш u внислФдств1н политическук) свободу.—Кром^Ј зтого, великЈМ дух'1> сербскаго народа далЂ челов^честву доказателвства CBoeii BŠpM B'i> торжество Bucmeft правди, a пролвле ал его жизгл! служата ПриМ'брОМЂ I;C ТОЛБКО воинскои до-блести п героизма, но u образцамЂ честиости, неподкупностп и насто-л1цаго демократизма. Нпкак1л наше-птБшан1л и-ћмецкаго бФлокураго мис-сЈонера ];е могли заставитБ его из-мФнитБ Poccin и человФчности, iie-смотрл I a TO, что русско-н-ћмецкал бгорократгн не разг оскорбллла серб-ское нац1о11алБ11ое чувство, подобко н^КОТОрБШБ политическимЂ д^лте-ллмЂ, KOTopBie одно времл билп на службф у Фердинанда болгарскаго, и TŠMt »славистамЂ«, которие сб уЗКИМЂ КруГОЗОрОМЂ и бсЗЂ ТВОр-ческихг способиостеи пБ1талисБ иа-учно обосковатБ бо;јгарск1е полити-ческЈе идеалн вб ухцебрт. сербскому народу.
Если славлнство можно назватБ демократомЂ вт. семвФ европеВскихЂ народовтз, TO ст> болБШимЂ правомЂ сербо†можно считатБ демократами ВЂ великоА славлнскоИ семБ-б.
И пустБ поработители Серб1и и Черногор1и не торж(. ствуитг, ибо духЂ сербскаго народа силБнФе стали, онђ не ПрИВБ1КЂ подчинлтбсл грубоИ силФ. Его прежн1л пролвлен1л слу-жатЂ залогомЂ близкаго торжества правдБ! и свободн и воскрешен1л поли-тическоИ свободн сербскаго народа.— Bo3CTanie сбшовђ ЧерпоЛ-ГорБХ, от-датшхг вђ рабство жавдармами ко-
On slusase s naprezenjem, no kada ]e vidio, da osobitoga nista nema, prestade skoro slijediti za sadrzajem toga, sto Tatjana citase, a pod prijatnom muzikom njezinoga svjezega djevojackoga glasa predade se svojim mastama.
On ljubljase tu djevojku, ljubljase svom snagom svoje duse, ljubljase, kako utopljenik ljubi prvi komad kopna, bolesnik zdravlje. Ona bijase za njega sve, ona pronadje njega, bijednoga zarobljenika, medju radnicima svojega oca, bolnoga i iznemogloga, ona nasto-jase da ga spasi. Posljednji dani njegovi bl-jahu obasjani suncem blazenstva i slatkoga zavaravanja sve — zahvaljujuci njoj.
Sada, kada mu ona citase i kada se njegova ruka skoro doticala njezine, spominjase on sve, sto morade da prepati do poznanstva s njome i sto ga je i unistilo, ubilo. Na um mu dedje njegova domovina tamo daleko na jugu, prekrasna i nesretna, raskrvarena i rascjepkana pod tudjim igom. Slika za stikom redase se u njegovoj glavi. Vidio je silne i divne memke svoga roda u tudjinskoj ederi, kako odlaze na bojno polje, da ondje ostave svoje kosti, vidio je 1 sebe u tem odijelu slu-sao je zapovijedi na tudjinskome jeziku od časnika tudje neprijateljske mu narodnosti, grohet pusaka i topova smrt, krv i ranjene oko sebe, jauk i vrisku nevoljnika slicnih na komade mesa.
Onda dodje u ropstvo. Veselio se, slusa-juci rodnu rijec, h ti o je grliti bratske mu vej-nike, no oni se od njega edvracahu, oni ga ne razumijese. Da, on bijase odjet u prekleto
ролл Николал и его снновев, лвлл-етсл преди-бстникомЂ всеобтцаго воз-стан1л BQ ЛМЛ СВобОДБ! И ПОЈШТИЧеС-Ktiro об1>еднпен1л великаго духомг сербо-хорватскаго племепи.
Д. ДжурОВИЧЂ.
SLOVENSKA ZEMLJA.
Jaz, dekle, Slovan sem z juga, tistega slovečega,
kjer šumi zelena Sava —
iz rodu slovenskega.
Jaz, dekle, sem s krajev tistih,
kjer je bistre Drave tek,
kjer Triglava sive glave gleda narod davni vek.
Jaz sem s krajev, kjer nam solnce tak prijazno se smehlja,
kjer bobni peneča Soča,
kjer razsaja bog morja.
Jaz sem s krajev, kjer se Krka vije leno čez ravan,
kjer se pnejo vinski griči,
kjer mi gozd šumi teman.
Jaz sem s krajev, kjer v jezerih ogleduje se nebo,
kjer v podzemeljskih otlinah gleda čudesa oko.
Jaz sem s krajev, kjer krasota z vseh zemlja se zlila je,
kjer nam vila-Rojenica narod obdarila je.	^
Jaz sem s krajev, kjer mi pesem lepše, kakor zvon doni,
kjer se zdi mi govorica kot da strune glas zveni.
Jaz sem s krajev tistih bajnih,
kjer se pase Zlatorog,
kjer zaklad bogati čuva bela kača, čuvar strog.
Jaz, dekle, sem s tistih krajev kjer spi v gori kralj Matjaž,
ki okove naše sname,
ko zasvita dan se naš.
Jaz Slovan sem s krajev tistih kjer deklet najlepši svet
nam rodi jih majka Slava,
ki slave vse križem cvet.
Jaz, dekle, Slovan sem z juga kjer sleherni je junak,
kjer za Slavo, majko drago bije hrabro vsak se, vsak.
odijelo i svak ukazivase na njega prstom; .Avstrijak, Avstrijak". To ga je peklo i mučilo, no pomoči ne bijase. Tu s njime bijahu i sinovi neprijateljskoga mu naroda i puneci mu usi odvratnim svojim azijatskim jezikom, smijahu mu se u lice; .To su tvoja braca".
Gradovi i sela, ogranicna povorka tako-vih nesretnika kao i on, nečistoča, supa i kasa svega se sada osjeca. Onda — život u lageru — bez slobode s masom preraznih ljudi, grubih i glupih, kuda da se on djene svojim ufinjenim ukusom i istrosenim nervima.
Onda ga poslase na radnju I Cini se, da je vec od kuce ponio zacetak svoje bolesti, no nedostatak hrane, nečist vazduh, studen i teski poslovi ucinise doskora svoje...
Sada lezase u prekrasnoj sobi s bogatim namjestajem i kraj njega sjedjase prekrasna djevojka, ozivotvoren ideal njegovih snova i njemu se cinjase, da sanja.
—	Da, govorase mu ona, prestajuci citati. Doskora ce biti slobodna malena, no divna vas a domovina, o kojoj ste mi tako mnogo pripovijedali, skoro ce stresti sa sebe okove junacki vas narod, kojega sam ja naučila od nas tako silno ljubiti, kao sto ga i vi ljubite. Doskora čete i vi ozdraviti, a onda čete Slobodan i sretan (ona ga pogleda s Iju-bavlju) o pet gledati svoje rodne gore i rijeke, uživati u svojoj i narodnoj slobodi. O da i ja cu poci s vama, \er vas je narod postao mojim, i moj ce sav rad biti posvečen sreči i napretku toga divnoga naroda".
—	Hvala vam, no jedva cu ja vidjeti to slavlje. Ja necu dozivjeti dan svoje i na-
Jaz iz tistega sem juga,
kjer Slovan je bratu brat,
kjer si složno daja roke
Srb, Slovenec in Hrvat!
■ ■< —
Naš veliki junak i mučenik
Danas, kada proživljujemo najuža-snije doba kako čovječanstvo pamti, kada se stara, no uvijek mladenačka Evropa trese cd strašnih gromova topova i ogromnih taneta, kada životi ljudski gasnu tisućama, i kada se uni-štavaju cijeli krajevi, kada nestaje sela, gradova i žitelja — srce nam se pri vidu svega toga steže pri pomisli na naš narod.
A je li i čudo? Kada se naš narod nije bono i nije stradao? Kada ga nisu izjedale gladne pijavice svih mo-gućih naroda, koji su se slučajno našli oko njega?
Divlji Tatarin, krvožedni Turčin, lakomi Mlečanin, bahati Madžari i dr ski Nijemac svi su ti — ne birajuć sret-stava, stoljećima pili krv našemu narodu, svi su se poput zvjeradi otimali za divni i najkrasniji kutić na kruglji zemaljskoj i radi njegova položaja na moru i bogatstva i krasote.
I mnogo je puta u našoj prošlosti bilo trenutaka, kada je izgledalo, da je našega naroda nestalo, da ga je za uvijek poklopilo, uništilo ili proždrlo gladno zvijere tudjinsko, no kroz neko vrijeme prkoseći svim zakonima, kao čudom, narod se popravlja, jača i diže s nova proti svome groznome dušmaninu, bori se i strada i ako svaki put i ne pobje-djuje — drži živu nepokolebivu vjeru u konačno oslobodjenje i ujedinjenje.
Danas, kada su patnje tisuću puta veće, kada je u rukama protivnika kud i kamo jače oružje za uništavanje naroda, sva savršenstva modernega ob-oružanja, danas imademo više razloga bojati se za svoj narodni opstanak, nego ikada. Danas naš narodni neprijatelj sistematički i ustrajno radi ono, što su prije bile slučajnosti, ili čemu je bio uzrokom naš zgodni položaj. Austrijska vlada hotimice uništava sve naseljenje na slavenskom jugu i šalje hotimice braću na braću, zapajajući ih najprije otrovnom mržnjom, jer znade, da se dijamant brusi samo vlastitim prahom.
rodne slobode. Kada sam jos zivio u svojoj dalekoj domovini na toplome jugu, sanjao sam cesto i precesto o tome velikome času kada ce i za nas svanuti dan slobode. Kao na utjehu i spas obracao sam oci svoje na veliku majku nasu, na Rusiju. I u ropstvo sam isao veselo. Nisu me razumjeli vasi zem-Ijaci, no ja ne tuzim. Vama sam zahva-lan, sto ste mi ukrasili posljednje casove moga života, pozlatili njegve zarobljenistva i ulili u srce novu vjeru u pobjedu svete nase narodne stvari, I sada mi je lakse umrijeti, kada znadem, da ce moji drugovi J braca vidjeti slobodu svoga naroda i osvetiti se dušmaninu za tisucijetnje muke i stradanja ...
Glas njegov prelazase vec u jedva razumljivi sapat i samo neobicni sjaj njegovih ociju govorase o tome, kako iskreno i iz du-bine duse dolazi taj njegov vapaj.
Sunce posiljase jos posljednje svoje trake na izmučeno lice njegovo, kao da se zeli oprostiti s njime i kao da mu zeli reci: .Ne tuzi 1 Ja cu odnijeti glase o tvojima velikima stradanjima i o tvojojoj smrti na do-movinu i kada naskoro osvanem nad oslo-bodjenim i ujedinjenim rodnom ti kraju, pri-povijedat cu tvorne narodu, kako si ga Iju-bio i zelio mu slobodu".
Nekoliko casaka poslije toga lezahu na krevetu samo smrtni ostaci njegovi, dok duh njegov lebdijase negdje u beskonacnom prostranstvu Slobodan ostavivsi i na licu mr-tvaca pečat blažene nade u oslobodjenje narodno.	— ks. —
Bp. 12. СЛОВЕНСКИ ЈУГ 3 ---:-g-
Danas, kada više od polovine naših najkrepčih muškaraca leže mrtvi u zemlji, a ostala je polovina rasuta po bojnim poljanama cijele Evrope ili po zarobljeničkim taborima, danas strepimo više nego ikada, što če biti s našim narodom ?
Pa ako uza sve to ne gubimo nade, ako se uza sve to čvrsto nadamo, da če nam poslije nesumnjive pobjede kucnuti novo sunce slobode i sretnoga narodnega života, na čemu osnivamo ta nadu, komu imademo da zahvalimo za bajoslovnu i neslomivu snagu našega naroda ? To je naš tisućljetni i mučenik i junak — naš seljak. Nije badava u našem narodu riječ narod sinonimom sa riječju seljaštvoi Seljak naš i jest naš narod! Kada inteligencije nije bilo, kada je sve, što se naziva više, bilo uništeno ili odro-djeno, ostaje temelj i duša naša, ostaje naš seljak, da uz tužne glasove javor-gusala pjeva o dalekoj zori budućnosti
—	o slobodi. On umire na svima bojnim poljanama Evrope, on strada u zarobljeništvu, i kada mi ostali klonemo, on stoji čvrsto i nepokolebivo i ide dalje rušeči čudesnom snagom zapri-jeke 1 kida se svome cilju.
Zahvaljujuči toj nadnaravnoj snazi seljaka našega hrvatski, srpski i slovenski narod ne samo nije propao, več je tako rascjepkano i pod tudjim igom koracao naprijed i ojačao na toliko, da su se naši dušmani več počeli bojati te naše snage i napretka i smetali nam na sve moguče načine.
Na toj snazi, na mukotrpnosti i ustrajnosti seljaka temeljimo mi i danas svoju nadu I pobjedu, a poslije pobjede ujedinjenje i sretan narodni život.
Pa ako naš narod jugoslovenski nije ne samo propao, nego dapače i napredovao, uza sve užasne zaprijeke i usprkos svojoj rascjepkanosti, glava nam se upravo -kruži od misli, kako-vlm če divovskim koracima poletjeti naš narod naprijed onda, kada sve bude slobodno, ujedinjeno i sve bude pomagalo, a ne sprečavalo narodnome razvitku.
Slava i hvala našemu velikom junaku i mučeniku — našemu seljaku.
— ks, —
.»^4, ,1^.—
Осуда y баЕзЕлучком процесу.
Ha 22. априла o. r. изречена je осуда y 6a-њалучком процесу. За вријеме расправе, која је трајала 175 дана, умрли су оп-тужени; Рнсто Бањаковић, Драгољуб Ке-сић и Јово Павловпћ. Осуђена су 98 a 53 су ријешена од оитужбе. Проти двојици вођена је расправа засебно. Осуђено је : 16 на смрт, a 82 на тамницу од 20 до 2 године. &и осуђеии дужни су солидарпо платити отштету од 14,644.769 кр., на иидржавање бјегунапа из округа близу срнске границе и на кориот породица мобилисаних.
Осуђсни па смрт имаду се вјешати овнм редом:
1. Милутин Јоваповић, ожењен, једпо дијете, трговац. — 2. Петар Вилбија пео-жењен, трговац. — 3. Чедо Милић, оже-н.ен, трговац. — 4. Димша Ђокановиђ, ожењен, двоје дјеце, иосједиик. — б. Ми-хајло Савић, ожењен, двоје дјеце, жапдар.
—	6. Милан Петковвђ, ожеаеп. двоје дјеце, свештеник. — 7. Спмо Беговић, ђжењеп, петеро дјеце, свештеник. -- 8. Димитрије Јевђевип, ожењсн, двоје дјеце, свештеник. — 9. Раде Ђурановиђ, неоже-н.ен, ))ак. — 10. Ђорђе Даки1), ожењеп, осмеро дјеце, биљелшик. — 11. Бошко Цапрић, удовац, тајпик земљорадпичког савеза. — 12. Мирко Томовић, пеожсњен, учитељ. — 13. Алекса Јакшић, ожењеи, петеро дјеце, трговац. — 14. Матија По-повпћ, онсењен, троје дјеце, народпи за-ступник, свештеник. — 16. Коста Гња-
твћ, ож., двоје дјеце, учитељ. — 16. Ва-снљ rptjni, неож., народни заступник « тајппк Просвјете.
Осуђенн па смрт прнсуствују вјеша-њу оних којп су прије њих на реду.
H a 20 година затвора осуђени су; 17. Арсен Крстић, ожен.ен, порезни кон-тролор. —На 18 година: 18. Петар Мило-шевиб, ожењев, двоје дјеце, тргов. — 19. Апдрпја Урошевић, ожењен. двоје дјеце, трговац. — 20. Cana Чуповиђ, удовац, учптељ. — 21, др. Војислав Весаровнћ, неожењен, народнп заступник, тајник тр-говачке коморе. —На 16 година; 22. Ко-ста Крајсумовић, неожењен, учитељ. — 23. Коста Божић, ожењен, четверо дјеце, свештеник. — 24. Светозар Луккћ, ож., једно дијете, свеаггепик. — 25. Тошо Беа-товиђ, ож., шестеро дјеце, трговац. —
26.	Данпло Аћпмовиђ, ож., троје дједе. —
27.	Бикола Јоваоовић, ож.. двоје дјеце, учитељ. — 28. Васа Косорнћ, ож., двоје дјеце, свешгсник.
На 15 година: 29. Дра о Урошевиб, ож., троје дјеце, свештеник. — 30. Не-дељко Зарић, ож., шестеро дјеце, трговац.
—	31. ЈЂубо Ковачевић, ож., шестеро дје-це, гостионичар. — 32. Тим1.тија Савић, ож., седмеро дјеце, трговац п посједник. — 33. Рајко Марковић, ож., петеро дјеце, гостионичар. — 34. Тошо Станчић, ож., гаестеро дјеце, сељак. — 35. Атанасија Косориђ, удовац, четверо дјеце, свештеник.
На 14 година: 36. Јован Симнћ, нео-жењеп, малер. — 37 Бранко Чубриловић, неожењеа, штудент медециив. 38. Матија Мнладнновић, ожењен, петеро дјеце. — 39. Максим ЂурковиЂ, ожен>ен, седмеро дједе, народци застуинпк и посједнпк. — 40. Владимир МатиЂ, он:ењеп, троје дјеце, трговац, — 41. Ђорђе Дујановиђ, ожењен, двоје дјеце, учитељ.
На 12 година: 42 Ристо Стефановић, ожењеп, бријач. — 43 Јован Перенчевић, пеожењен, правник. — 44. Јосии Симић, неожен.ен, шофер. — 45. Атанасије Шола, неожењен, народнк заступник н посјед-ник. — 46. Јефто Дучић. неож., трговац.
—	47. Јован Ернћ, ож. петеро дјеце, ко-вач. — 48. Јаков Ерић, удовац, троје дјеце, екопом. 49. Милан Јоваповић, ож. четверо дјеце, учитељ. — 60. Јефто Јефтић, ож., петеро дјеце, сел.ак. — 51. Божо Ра-дуловић, ож. трговац. — 52. Неђељко Вугадип, ож. гаестеро дјеце, сељак. — 53. Симо Ковачевић, ож., петеро дјеце, трго-вац. — 64. Божидар Зечевић, ож., чинов-ник банке Славије. — 65. Душан Су-ботић, ож., четверо дјеце, свештеник.
(Наставиће се.)
Вт> волиахЂ Бистрицм.
(КонецЂ.)
—Мн потребиловку оргапизоваии, говорилЂ Нед-блБко, чтобн xopouiee дфло зд'блатБ, чтоби вирватБ бФд-ностб ИЗЂ когтеб хишниковб—кула-ко‗лавочниковЂ, a они то, лавоч-пики, BCHKOfl грлзБК) закидгит и во-рБРмн, и лодарн п народ11Б1е оболБ-стители и учеиал сволочб и вслкал другал дрлнБ.. .. И становому пода-вали на насБ, и исправнику и губер-натору жаловалисБ и мииистру теле-
граммБ! пошлали____И ничего, сра-
жалисБ до копца mti и—поб-ћдили.
И кончалсл разговорЂ раненнБ1Х'б солдагБ и, изиуренпне, усталне, полу-голодиБ1е, они заснпали у костра, что6б1 завтра продолжитБ CBOii тл-желиИ путБ BTb нев^домуш далБ.
ТОЛБКО НедФлБко долго долго i;e засБшалЂ—онђ уносилсл мбјсллми на CBoft ЗлатиборЂ, вђ свок) Драглицу, I КЂ милимг своимб, КЂ дФтЛМЂ И КЂ другу своему, кђ доброИ МнлицФ, жен-ћ CBoett н кг старику отцу и кг истерзанпК страдиплми старушк'£ мамаш-б.
и потребиловку всполнилђ тогда и своих'б сотрудниковБ †потреби-ловкф и враго†потребнловки и своихг. и горлчим-б желатпемБ загор-■^лсл тогда CKopte-CKopte вернутБсл домоВ, что6б1 всбмг своимђ сугцествомЋ посвлтитБ себл хорошему, благород-ному дфлу служмпд дереви'ћ, длл
того, что6б1 праведно жилосб тамЂ В(у£мЂ — и б-бднбгмђ 11 богатнм. . . . Ничего что рука ранена и не рабо-таегБ и плечо, думалг онђ про себл —умЂ слава Богу и лзнкг—здоровн и ссрдце тоже, ну a рукг наИдетсл. A широкое поле впереди—сколбко падо сдФлатБ, сколбко невзгодЂ пере-борОТБ и ХОрОШИХ-б дФлЂ СОТВОрИТБ, чтобн жизнБ ВЋ деревн-б пошла здо-ровал и работа ВЂ nefi полезнал не толбко длл богаТБ[х'1,, но и длл б&д-ннхђ!....
.. .Потребиловка естБ, разсуждалг Нед^лБко про себл, lenepB создадимг молочиун) артелБ и кредитное това-ршцество, организуемЂ и читалБшо. И зажпвегБ Драглица!
И ему грезилосБ, что Драгли-чка молочнаа артелБ уже поснластЂ масло и шрн вб УжИЦБ! и вђ f-градЂ, и обгцественнне л-бса рублтсл и бревиа пиллтсн на ДрагличкомЂ обшественномг л^сопплБномг заводФ, и Драгличши крестБлнин'б пашеетЂ землк) желфЈЗннмЂ плугомЂ, и засФ-ваетБ ее отборнБ1ми с^менами, при-обр^бтенннми черезЂ Драгличкое кре-дитное Товари1цество и свободное времл проводитЂ Драгли4кш мужикЂ ие вђ кабакФ, a вђ обЈцественноИ читалБнЗ; и счастливЂ, счастливБ ИзнуренннА,
усталБШ Нед'блБко, какг ангелЂ за-*
МутнБ[е облака беспорлдочио плн-ли по небесному пространству, cpu-валсБ СБ вершинЂ сос^диБЈхг горз и медленно сходлсб надЂ «Азђ» по-лемг и надЂ Лимомг.
Беране уже блФдФло вђ вечер-nemt tymaiii, a Бшстрица и Лимђ сердито стопали, перекатБгвал свои мутнБ1л волнБ! по неравному изрн-тому кормту.
Уже спуска-лисБ первне сумерки холодноИ НолбрскоА ночи, a сб Bš-ловца и Паклинл пахло сн-бгом.
По дорогћ нзБ Берана вђ Андре-евицу, еле двигалсБ шла какал то неболБгаал куча лгодеК. По ихг одно-родноВ одеждф, можно бнло думатБ, ЧТО ЗТО СОЛДаТБ!. УжБ много много тислчЂ ихг прошло зто# дорогоА. БбШО ИХЂ ВСЛКИХг—И ЗД0р0ВБ1ХТ> и б0ЛБНБ1ХЂ, II МОЛОДНХЂ И СТарБ1ХБ. И BGŠ СБ ужасомг приступали кх Би-стрицф, что-6б1 переброситБСл черезЂ ел мутпнл ВО.ПНН na другуго сторону.
Инке, опоздавш1е, часто даже почевали тутг, на берегу, или же ПЂ ближаА1ц1л деревенБскгл избн, дожндалсБ дневного свФта, что6б1 сб мепБшеИ безопасностБН) переАти вђ бродЂ Бнстрицу, столтј бивала опасна перепрпва черезг ББГстрицу, вЂДни ел половод1л.
Виереди кучки шелЋ BBicoKiž, здороваго сложенјл, костллвб1И муж-чина, СЂ подвлзанноИ л^воА рукоВ. He трудно било вт. иемг узнатБ Не-д-блбка Шуллгича. Толбко ужЂ что-то ои'Б ослабЂ, усталЂ.
ШелЂ OHi> задумчивБШ. rpycTHBiti, сг страдалБческимг лидемЂ, сб тру-домг шагал. За нимг шли товаршци, егце печалБи-бе его. Они шли молча.
ВотЋ уже подошлп кђ дому кмета Јоана, прошли его, прошли мелБни-цу, вошли вб сливовб!^ садЂ Мир-четБ1, герол всбхБ нослФднихЂ бое†р австр1Ддами, прошли и его и по-ДОШјА! кћ Бистриц-б. ЗдФсБ било нс-болБШое бреппо, узеиБкое, неудобное —едииствеинал переправа черезг ру-Neft, 6ymyiomift, иолибш водоИ, слив-шсАсл сг гор'б отб непрерБЕвннхг дождсА.
Нед^лБко вступилБ на бревно, сд'к11алБ шагЂ, друтоИ. Вревно шата-
лосБ и гнулосБ, подавалсБ подх тл-жестБГО Нед-блБка. Нужно било много ловкости и зластичности, что-бн не потерлтБ paBHOBicia и удержатБСл, не упастБ. Но сђ болБноА ранеиноА рукоИ ii СБ простр^леннимЂ плечемг зластичности не могло бнтБ. Поду-малЂ ужг Нед-блБко вернутБСн, луч-ше, ч^мг рисковатБ. A ручеВ рев^лЂ подђ нимђ, несл вђ своихђ бушук)-ш,ихђ волнахЂ вслк1а хламЂ.
На право оттг него вђ водФ рас-падалисБ трухш ^опившихсл лоша-дМ—ихђ бнло н-бсКОЛБКО, BCfe ОнФ застрлли между столбами разрушен-наго моста, a па лФво, у самого берега, запутавшисБ вђ хлам-б, вид-нФласБ спина утонувшаго челов-ћка. Нед-блБко вздрогнулЂ, ужаснулсл, сд-блалх шагЂ что-бн ити, но не могБ, что-то его удерживало тутЂ, надг бушуготцимЂ ручБемЂ, Вг голо-BŠ что TO з&шум%%о, ноги задрожали II онЂ почувствовалЂ, что падаетЂ.
Подошедш1е товаршцп вид-бли, какЂ понесли разЂлрвннБ1Л волнн Бнстри-ци ихг товариш,а Нед-блБка. Посп^-шили спасатБ его, но уже бнло поздно, онб ИСЧеЗЂ вђ водоворогб. Ис-катБ его бнло бесполезно, хотл они Bct бросилисЋ вдолБ бервга.
... Носимое волнами т-бло He-дФлБка показалосБ мце разз друтоВ надг водоВ и потомђ скрнлосБ вђ волнахЂ—на всегда—
Влад. Хаджи-ИлвичЂ.
БОРБА ЈУГОСЛОВЕНА ЗА УЈЕ-ДИЊЕЊЕ.
Кратак историјски преглед.
(Наставак.)
Традиција народна још је више сачу-вана у предању • народном o Косовској Битци. Косово код Книна у Далмацији најбољи је доказ. Историја српског народа пренета је у срце Хрватске. Косовска епо-пеја не припада, и ако чисто српска тра-гедија, само Србима; она припада подјед-нако Хрватима и Словенцима, јер и Хр-вати и Срби и Словенци су један и исти народ. Традиција народна код Југословена концентрише се око истих идеја, истих јунака, истих догађаја, ма да епопеје при-падају добу поделе и страшног очајања, оне су персонификације чистог југосло-венског национализма.
Одлвке народпе појезије налазе се и у свима другим народним гранама. Орна-мепт, вез, боје, музика, све је исто, као и приповетке, пословице, обичаји. Све ово припада Југословенима, јер нико ннје способан да повуче грапицу и определи шта је хрватско, шта словепско, a шта српско.
Срби, Хрвати и Словенци прнпадају источној и западпој цркви. Али та разлика у вери пикада пије доводила нп довела до онаквих страшних верских крвопролића, каква су се одиграла код свију других једноплемених народа. И док се у вајза-паднијим крајевима namera народа служн источпо-православна служба на старосло-венском језику, догле се католичке цркве пружајучак до Пећн, патријаршије српске; као хпто се у неким крајевима Далмације још данас у католичкнм црквама пропо-веда слово Бож1е па старословенском је-зику. Оснивач старе српске династије Немањића, Стеван Немања крштен је најприје као католик. Велики хрватски родбљуб владнка Штросмајер, коме је пре педавног времепа, даровити српски бесед-HUK и теолог отац Николај Велимировић посветију своју књигу »Религија и народ-ност у Орбији«, бори се за самосталност хрватске цркве._ Поменута општа расма-трања 0 вери документују, да и поред великог утицаја запада и истока, Хрвати, Словенци и Срби, остали су веома толе-рантнн у верским односима, што пам даје несумљпвог доказа, да поред истог језика и нстог народног култа, религија нема пикаквог сепаратистичког схватања, што тврди и отац Николај у мало час поме-нутој књизи, наводећи да ће у новој југо-
4
СЛОВЕНСКИ ЈУГ
Бр. 12.
словенској држави бити око 50 епархија, од којих око половвне припада западној, a друга половина источиој цркви. Поставља-јући питање, да такав однос неће довести до каквог могуђе сукоба, између верних двеју цркви, отац Циколај категорички одговара са »не«. Југословенско свештен-ство, како православно, тако и католичко доказало је за време вековне борбе и ропства, велику верску толераптност и и савршену пстоветност тежњи. Наводећн много примера, којн поткрепљују изнето тврђење, отац Николај изводи следећи за-кључак: >Народ који је био уједињен у ропству, неће бити разједињен у слободи, јер иначе слобода не би била дража од ропства. Народ који је ваучио да љуби у ропству, продужиће да љуби и у слободи, јер иначе слобода би била гора од ропства. Народ, који је научио да буде трпељив у ропству, остаће трпељив и у слободи«.
Изневши у кратком прегледу границе пространства Југословена и доказавши да је TO један истн народ са три пнена, да видимо какве су везе и односи постојали између Хрвата, Срба н Словенаца. Равије смо казали, да су се наши стари наста-нили на велнком светском путу, коју ве-зује Исток са Западом, и да су од првог дана били окружени многобројнијим и јачим суседима, који су се старали да спрече оснивање једне велике и јаке државе, која би ујединила све Словенце, Србе и Хрвате, чиме би се омогућило слободно развијање културе н прогреса.
Прве југословенске државе не носе никаквог трага ма какве етвичке разлике, и њихова имена означују чнсто географ-ске појмове; Панонија, Крањска, Неретва, Захумље, Зета и т. д. Али пошто су ове државе имале да се оријентишу против три обранбена фронта, стао се употребља-вати назив: Србин, Хрват, Словенап. Ова имена нису пикад озпачавала три разна народа. Сви европски народи пре извр-шеног уједињен>а називали су се разннм именима, именом трибуса, која су се сто-пила доцније у једпо оиште нме. Код Југословена ова три имена не озпачавају ни опу јасцу разлику, која постоји код Немаца између Саксонаца и Бавараца. Чак нн разлике у дијалектима не одго-варају називима Србина, Хрвата, н Сло-венца. Разлике у тим пазивима исто су такве, као што су разлике између Србије и Црпе Горе, које такође носе различите пазвве, алл које никад нису престале да се боре протнв општег пепријатеља, и да буду носиоцн истих идеја. Што је ова политичка иодела остала до давашњег дала, треба да будеио благодарпи нашим непрнјатељима, којн су се увек старалн и радили да омету наше уједињење. Рекли смо да је разлика у називима дошла од фровта, на којпма смо се сукобили са на-шим непријатељима. На крајњем северо-западу »словенска« држава борила се поглавито протвв Германаца. У средгаи држава >хрватска< борпла се с једне стране против Млечнћа, који су тежили да због трговачких разлога овладају дал-мативском обалом, с друге стране вмалн су вечиту борбу са Мађарима, који још и данас теже истом. Најпосле на источвом фроиту »српска« држава имала је да води борбу против Внзантије, Отомана и Бугара.
Основана у Vll-ом веку под краљем Само, словевачка држава подлеже у 1Х-ом веку под навалом Вавараца, Франака ж Мађара, и до дапашњег дана налази се у у саставу Аустрије. Од ње је остао само вазвв »словеначкв«, пгго на југословен-ском језику означује просто; Словенпна. Чак до дапашњих дава ово исто име »Словенацс употребљава се свуда, где име >Србин€ или >Хрват« иије дозпољево упо-требл.авати, као што је у Далмацвји, Ма-кедонији, Дубровпику.
(Иаставиће се.)
Недељни преглед.
R a t i š t e.
VijestI, koje stizu sa svih fronta savez-nicklh armija vrlo su razveseljive. Položaj se iz dana u dan osjetljivo poboljšava u prilog saveznika. General Brusilov, koji je prvi za-dao smrtni udarac austrijskim armijama, napreduje, usprkos poteskoc?ma sa terenom i bez obzira na to, sto Nijemci usredotocili pod Koveljem znatna pojacanja. Moze se vec mirne duše kazati, da se položaj na fronti
generala Brusilova svakim danom poboljšava u korist Rusa.
Glavno rusko nastupanje, kao sto izgleda, počelo je tek sada da podnje. Rusi neumorno atakuju neprijatelje po citavoj fronti k sje-veru od Pripjata. Udarac, koji je nanesen Austrijancima na jugu, nije svakako bio glavnim planom Ijetne kampanje. Rusi se pomakli na Volinji i u Galiciji p rije, n.ego su sami htjeli. Dogadjaji na talijanskoj fronti uskorili su istup ruskih armija protiv neprijatelja, da oslabe austrijsko nastupanje na Trentino.
Taj je cilj dostignut. Rusi zarobise preko 280 hiljada ljudi, te su smeli i Bec i Berlin, na-stupajuci svakim danom sve dalje i dalje.
Položaj na anglo-francuskoj fronti ta-kodjer je povoljan. Polagano, ali sigurno, napredovanje i Engleza i Francuza moze da nam je garancijom, da inicijativa, koja je sada na s vim frontama u rukama saveznika, nece nikad vise preči u ruke centralnih država.
Talijani takodjer napreduju. Naravno da je teren, kojim imadu da operiraju uzrokom, zasto se oni brze, kraj mnogobrojne svoje vojske, ne pomicu naprijed.
Nema sumnje da je položaj na svim frontama ne samo utjesljiv, nego upravo razveseljiv, te imade nade da cemo i mi u nedalekoj buducnosti ugledati rodne gore i polja i sinje nase Jugoslorensko Morel
Вијести из домовине.
Загреб и аустријско—њемачке по-бједе. Загребачка франковачка «Хр--ватска» од 3. VI. приговара загре-бачком градопачелнику Хољцу, што се iie обазире на њезино упозорење, да градска опћнна треба предњачити у пзвјешавању застава пригодом по-бједа, идодаје: «Услијед помањкања такве органпзацнје и апстиненцнје градоначелника пије се Загреб оки-Tuo заставама пригодом заузећа Ар-сијера н Асијага, a јуче, кад се до-знало за пораз енглеске морнарице, извјесили су тек неки кућевласници заставе. Један кућ?власннк чека на другога, a свн заједно на градона-чеЈшика.»
Тако загребачка «Хрватска>, a ми у држању загреб грађанства на-лазнмо лијеп доказ разумиЈевања нстинитога положаја. Може се свијет неколико пута обманути, али то не пде без престанка. Претварати пораз њемачке флоте у побједу и лагати за три дана, пије пи мало помогло Њемачкој. У лажи су кратке ноге. Грађанство Загреба могло се већ увјерити, колико би то користило Хрватској, кад би и постојале све из Беча растурене вијести o њиховим побједама. Почели су већ сви уви-ђатп, да је спас Југословенима упот-пуној пропасти Аустрије, па се зато впше нико не обазире на бечке и пегатаиске извјештаје, него чека оно, што се мора догодити прије нли касније.
Denuncijacije u Hrvatsko]. Veliki župan belovarski objavio ie oglas, kojim javlja, da ne će odsada unapred pripisivati anonimnim prijavama nikakve važnosti, več da če ih bez daljega bacati u korpu.
Alaupovič oslobodjen. 3. juna izrečena je presuda u parnici, vodjenoj pred sarajevskim sudom protiv vladinog savjetnika, bivseg direktora tuzlanske gimnazije, dra Tugomira Alaupoviča, o cemu smo u pretproslom broju opsirno izvijestili. Alaupovič je oslobodjen.
Отпуштање од службе Срба професора у Босни. »Bosnische Post« од 9. марта јавља, да су отпуштепи од службе: ди-ректор тргоиачке школе у Тузли Петар Милетић; ирофесор трговачке академије у Сарајеву Велнмир Вујасипопић и про-фесор трговачке школе у Тузлп Адем Вис.
Генврал Вешовић. Цриогорскоме ге-пералу Р.чдоиацу Вешоппћу пс^шло је за руком утеЋи из злочнпских руку Аустрн-јлпаца. Аустријскн помоћиик иојпога гу-бсрпатора па Цстнн.у, i.6jai)iio je ради тога у (Bosnische Bost* следеће :
сГенерал Вешовић, оптужен радн по-кушаја да подигне устанак и почиња убијства, није се пр*јавио властима. Ради тога — за прнмер репресивне мере — његов брат Владиуир бно је предан у руке крвника. Отац Вешовнћа, као јамац, заслужује једнаку судбу. Но војне области, имајући к 75 љетиоме старцу више сажа-љења него његов сни, у знак особнте мн-лости сачуваше iiy живот.» ИтакоАустрк-јанци настављају свој стари посао, којн од почетка рата воде у нашим југословен-ским земљама. Кад не могу да се (свете тобожњем кривцу, онн посижу за живо-том и имањем бедних рођака истога, без обзира на спол и старост. Но нека. Свака сила за времена. Лоћи ће, a можда и скоро дан освете, која мора да одговара злочину тих хијена Теутоно-Маџара!
Заплена ииања Срба у Србији и Босни.
Из Цириха јављају, да је аустрнјски врховни командант надвојвода Фридрнх наредио заплену имања Срба, за које се сумња да су суделовали или потпомагали убијство надвојводе Фрање Фердинанда, уједно наређује заплену и оних ииања, кој? су путем вродаје прешла у друге руке. На тај је начин дана могућност за-плене нмања које год особе, која је влади непоћудна. Одрсђено је такођер да се пмаду запленити имања и оних, који су хушкали на рат. He треба тек говорити, како је та наредба противна међународ-ном праву, те су централне власти још једанпут показале, колико држе Теутони до одредаба међународпог права!
Парница против Срба и Сегедину. —
У парннци протнв Вељка Загорице и дру-гова, — 0 њој смо већ пзвестпли, — из-рекла је пресуду и краљевска апелација у Сегедину. Осуђепп су Вељко Загорица, др. Иван Загорида, Марко Манојловпђ, Испдор Иваннћ на 4 месеца затвора, 600 К. глобе, п годпну дапа губитка службе. Пароху Лазару Вучкову потврђена је осуда у целпци.
Družba sv. Cirila in Metoda. Tudi med gromenjem topov skrbi dična naša Družba za slovensko mladež. Z veseljem čitamo daleč od domovine oglas «Edinostih : Združene tržaške podružnice priredijo 4 maja gledališko predstavo v «Narodnem domu».
«V Trstu se je vršil koncert iCiril-Metodove podružnice Šentjakobskem? ki je izborno uspel. Tržaški Slovenci so poslali zopet veliko svoto «Družbi sv. Cirila in Metoda v Ljubljani».
Vojna ni udušila slovenske zavesti; s posebno zadovoljnostjo sprejemamo podobne vesti iz ogroženega Trsta, vprašamo pa se ob jednem: kako dolgo bodemo še prisiljeni z žulji svojih rok vzdrževati slovensko šolo?
Obsojen slovenski poslanec. (Slovenec* in (Slovenski Narod» od 7./VI. prinašata brez komentarja sledečo vest: (Slovenski poslanec v državnem in deželnem zboru Franc Grafenauer, posestnik in tvorničar orgelj na Brdu pri Št. Mohoru je obsojen radi zločina motenja javnega miru po § 65 a) in b) k. z. na pet let težke in poostrene ječe.
Predsednik sodišča: Seeliger, major auditors. —
Franc Grafenauer, je edini zastopnik koroških Slovencev v državnem zboru na Dunaju in v deželnem zboru v Celovcu. Bil je pristaš Šušteršičeve stranke, vendar pa neustrašen boritelj za slovenske pravice. ^Tribune de Geneve* piše: S zaplenbo knjige: «Kroaten und Slovenen» katero je napisal dr. Ivan Krek, glavni organizator Šušteršičeve stranke, radi njegovih očitnih izjav in simpatij k Srbom in jugoslovanski ideji, po aretiranju samega Šušter-šiča, prišla je i obsodba Grafenauerja.
Nov duh stopa v Slovence — vsi vidijo rešitev v združitvi Jugoslovanov. Brez razlike mišljenja trpijo v ječah — skupno moramo na delo, da osvobo-
dimo brate, ki jih je avstrijsko nasilje izročilo gladu in trpljenju temnice!
(Lega Nazionale» postane «Lega Austriaca» tako poroča ^Slovenski Narod» od 9./VI. (Lega» postavi spomenik Pranju Josipu na glavnem trgu v Trstu. So smešni! Sovraštvo proti Slovencem seveda ostane v programu.
Разне виЈести.
Нови дневник: У Букарешту почео је излазити дневник на румуњском језику под именом «Газета>. Исти лист застуиа интересе тројног споразума, те је наро-чито благосклоно расположен према мајцн нашој Србији. Желимо новом другу много успјеха у тешкој борби за правду и ци-внлизацију.
Глад у Њемачкој. Све европске новине без разлнке пишу стално o глади код Аустро-Њемаца. Колико су поскочнле ци-јене у поједпним вокрајинама животним намирницима, ми смо већ неколико пута јављали. Но то још не би било ништа, кад би се само могло добити, макар за коју цнјену. Да власти нијесу подузеле мјера, цијене би без сумње бпле још више. на овај се начин донекле стало на пуг несавјесним шиекулантима, али се станов-ништву није мпого помогло, јер намир-Ш1Ц.1 у земљи нема, a ca стране се може добити врло мало. Бечке новпне »Zeit« пшпу, да је пруско министарство цривреде нздало упуте, како је због садашње не-сташице меса добро да свијет узима it другу храпу, која иначе није обичпа. Ми-иистарство савјетује, да се што више уби-јају sa храпу гавравови, вране п чавке. Осим тога папомиње, како је добра чорба. од врабаца п чворака, јер за н>у iie треба масти. — У исто врнјеме јављају швед-ске повине, да се свака убијепа врана монсе продати за 1.20 марку н.емач1шм добављачпма хране.
Недавно су демопстрирале жсне у Дрездену због нес ашице хране п захти-јевале, да се закључи мнр п учипн крај патн.ама становништва. Уједно су казале, да би Енглеска сигурио пристала на мир,, кад би знала, како се код њих гладује. Нека се ове песретне жепе обрате на one-крволочне звнјери у Верлипу, које су изазвале овај рат п иапијеле толико би-једе човјечапству, јер је Енглеска својим иступом само допринијела, да се што прије-униште њихове злочииачке цамјере.
Вјера бечког листа у побједу. —
Бечки полузваничин лист «Informa-tion» доноси 4. VI. 0. г. чланак, у коме међу осталим каже: «да је иај-боље, ако све зараћене страпе изјаве,. да до даиас нема ни иобједитеља пи побијеђених, јер би само ова изјавамог-ла дати основу за преговоре o миру»»
Жел>а за мнром тако је нарасла. у Аустрији, да се овај аустријски лист затрчао и предлаже, послије то-ликих дрских нзјава бечке и пештак-ске штампе, да се приступи распра-вама 0 миру, и да сви иступс рав-ноправно, нити као побједитељи, нит као побијеђеии. Биће да је догустило Швабчма и Мађарима, кад желе бе-зувјетно мир. Више пема oiior наду-тог попоса, као кад се писало да ће Аустрија н Њемачка свему свијету диктирати мир. Како ли се тек осје-ћају послије побједа генерала Бру-силоваI?
ОД УРЕДНИШТВА.
Молимо иашу браћу заробљеиике да своје адресе umiiy читљиво, да изричито назначе мјесто и поппу спог бораиишта. Адрссе пека пишу увијек на руском јсзику.
Издаиатељ и одговории урединк: Милован К. Митричевић.
Дозвољено војном цензуром. Одеса, 2. јула 1916. г.
Тип. Акцгон. К)жно-Русснаго 0-ва Печ. Д%ла Одесса.