KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 84 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 15 maja 1933.
PATENTNI SPIS BR. 10036
Schauberger Viktor, Parkersdorf b. Wien, Austrija.
Kanal za plovljenje drvela.
Prijava od 20 jula 1930.	Važi od 1 oktobra 1932.
Predmet ovog prcnalaska jeste kanal, sa ciljem da se olakša vodenje vode u kanalu radi pravilnijeg i lakšeg plovijenja drveta (trupaca).
Kanali sa do sada uobičajenim oblikom preseka ne udovoljavaju zahtevu za odr-žavanje prirodnih prilika toka, pošto ob-iik, večinom pravougaoni, veštačkih kanala stvara nepovoljne plovne odnose.
Več je poznato da je i brzina kretanja a time i energija pokretane vode, kao njena snaga vučenja, pod inače istim uslovima (pad i profil) zavisna od odredene temperature otičuče vode. Otičuča voda prekoračuje pod inače istim okolnostima, kri-tičnu graničnu brzinu, ranije, ako je topla, t. j. ako se udaijuje od 4° Č, i docnije ako se hladi, t. j. ako se približava 4° C. Prekoračenje kritične brzine vodi pojačanju vrtloženja i poprečnem stavljanju (zauzi-manju položaja) vode, što takode ima za posledicu gubitak u energiji kretanja i gu-bitak u snazi vučenja pri jednovremenom divergiranju deliča vode, usled čega ipak ponovo nastupa opasnost po obalu, naime u krivinama kanala. Usporavanje kritične brzine ima za posledicu konvergiranje deliča vode i time obrnuto dejstvo kao ovo koje je sad opisano. Da bi se sad potpuno iskoristilo regulisanje toplote koje je mo-guče pomeču postrojenja ustave, preduzi-ma se j regulisanje kanala za oticanje na mehanički način, naime vodenjem istog krez kanal odredenog profila, iz kojeg ta-da voda može ponovo da se prevede u prirodno korito, a da se ne dovede u o-
pasnost njegova obala, i ipak u odnosu na svoju snagu vučenja da nista ne izgubi. Takvi veštački profili bivaju vodeni podes-no preko kračih ili dužih dužina ispod ustavinog postrojenja, da bi po torne ponovo ušli u prirodni kanal. Za vreme dok tako pomoču završnog bedema biva omo-gučeno regulisanje temperature za ciljeve izvodenja podesnih vodenja vode u kanalu, sam kanal biva na mehanički način pot-pomognut u svome praviinom strujanju pomoču vešlačkog profila tako, da pomoču kombinacije oba uredaja pouzdano bu-de postignuta ravnomernost oticanja vodenih masa. Naročito za snagu vučenja vode za transportovanje plovečih drva (debala) ove su okolnosti od bitnog uti-caja, usled čega se i one navode kod ovog objašnjenja veštačkog profila za kanal za oticanje.
U priloženem načrtu sl. 1—7 pokazuju jedan podužni i šest poprečnih preseka raznih oblika izvodenja kanala po ovom pronalasku.
Poznato je da je brzina plovečeg drveta veča od brzine vode u plovnom kanalu; stoga drvo pretiče v. nekoliko svoju vode-nu podiogu, i pred plovečim delom se o-brazuje gomilanje vode (sl. 1) pošto drvo Q u kanalu D u čeonoj strani potiskuje vodu Z koja se sporije kreče. Dok lako drvo plovi (sl. 2) teško drvo zapire za dno. (sl. 3), snaga potiskivanja u kanalu nije do-voljna kod dosadašnjeg poznatog izvodenja.
Brzina vode je izmedu c-stalog zavisna i
Din. 15.
od trenja o zid kanala, kod takvih kanala koji su obično uzanog prečnika, ovaj se faktor znatno ističe. Presek kanala ovde sad ne biva polukružan ili pravougli, nego, kao što pokazuju sl. 2—5 tako biva izveden, da na približno polukružnoj osnovi D kanala bude nastavljena gornja poio-vina Dj kanala, čiji je poluprečnik krivine ved no što je veliki poluprečnik krivine dela D tako, da u liniji L—L (sl. 2) postane pregib (basamak). Unutrašnji zid gor-njeg dela kanala izveden je iz rapavog materijala (neugladenog cementa, nabra-nog drveta i torne sl.) a donji deo D kanala koji se naiazi ispcd ovoga, izveden je iz glatkog materijala (uglačanog sloja, rendisanog drveta i torne sl.) tako, da br-zina vode u donjem delu D kanala vodi tešku vodu. I pomoču ove raspodele temperatura biva u oba dela D, i D uvečana razlika brzine struj an j a vode koja je obra-zovana izvodenjem kanalnih zidova.
Ovo prouzrokuje najpre ugib sredine Vodenog ogledala (si. 4) za veličinu a, koja praktično dolazi u obzir, pošto vodeni pramenov! (mlazevi) koji se nalaze najda-lje od rapavog zida kanala večinom biva-ju zahvačeni miazevima iz uglačanog do-njeg dela U kanala, koji brže teku, pri čemu večem prolazu vode odgovara odgova-rajuče smanjene zapremine. Time biva na pr. kakav plovni materijal održavan u sredini.
Lako drvo (sl. 2) koje slobodno piovi. u kanalu kod ovog rasporeda neče naiči ni na kakav otpor usled gomilanja vode (sl. 1), pošto voda koja na dnu D brže teče, u nekoliko dejstvuje usisavajuči na sporiji sioj koji se naiazi iznad ovoga u Dx, i sto-ga povlači jedan deo mlaza gornje vode tako, da se gomilanje smanjuje i ne može da vrši koČenje.
Kod lakših drva se samim tim ima ma-nje teškoča; kod težih drva koja tonu dublje i koja su po sebi teža, drvo tone do u donji sloj brže vode, i njime, koji td-da dejstvuje kao transportna traka, biva odvlačeno daije.
Kod teških trupaca koji rdavo idu ili uopšte ne mogu da plove (sl. 3) naročite nastupa ovaj efekat: drvo Q koje je pot-puno. zagnjureno, olakšano je za zapre-minsku težinu istisnute vode, tako da pri-tisak na dve klizne šine L’, koje mogu biti proizvoljne konstrukcije, biva ublažen; dok sada pri običnim prilikama u kanalu poti-sak vode unapred ni je dovoljan, da bi od-neo dalje deo Q, koji klizi po dnu, raste-rečeni deo pak klizi po več opisanom ure-daju u toliko lakše po šinama L’, koje p nižaju smanjeno trenje, u koliko donji tok
vode, koji se brže kreče, uspešnije potiskn-je drvo i istovremeno smanjuje smetnje od trenja gornjeg sloja vode, kao što izla-zi iz ranije rečenog.
Kod svih vrsta drveta, suprotno danas uobičajenom vodenju drveta kroz debelo izvedeni zid kanala, v.odenje biva izvedeno pomoču davanja krivine vodenom ogledalu, čime biva rasterečen kanalni zid i može biti održavan tanjim. U krivinama, gde usled istiskivanja strana teške vode postoji izvesna sklonost drveta da pride uz kanalni zid, može pomoču jednostrane primene pronalaska (sl. 5) da se linija kre-'tanja ogledala gornje vode tako pomeri prema jednoj strani krivine, da srednji deo drveta bude voden u liniji kretanja, a krajevi drveta koji su bliži spoljnoj ivici bivaju okretani pomoču krivine tako, da ploveči materijal lako prolazi kroz krivine. Na šinama L’ može da se kreče vozno postelje sa točkovima (sl. 7) N.
Konstrukcija kanala omogučuje najpre, da se drvo (i ostali plovni predmeti) ostavi da se stalno kreče, bez oslanjanja o kanalni zid; stoga postaje moguče obrazovanje tankih zidova, pa usled toga i jevtinih kanalnih konstrukcija. Dok je do sada kanalni zid morao biti održavan da može od-govarati i udarima plovnog materijala, sad se kanal može kenstruisati i samo kao sud za vodu, usled čega biva moguča velika ušteda.
Rapavost gornieg dela kanala D, može tamo, gde nastupa jako vrttoženje vode, da se zameni ili da se dopuni pomoču u-metanja žlebova ili letava, koje se pruža-ju pravo ili u zavojitoj liniji slično načinu vijuga na pušči. Time burnija (življa) spoljna voda biva zaustavljena i unutraš-nja voda, jezgro vodenog mlaza, biva ras-terečena od dejstva kočenja spoljnjeg vodenog mlaza, čime bivaju stvorene bolje plovne prilike (sl. 6 i 7). Osim toga žlebovi omogučuju što je moguče veči dodir vode koja teče u gornjem delu kanala sa spoljnim vazduhom i time povečava njenu toplotu tako, da pri oticanju u prirodnom kanalu, hladenje, koje sleduje za nagreva-njem, povečava konvergencu vode sa njenim željenim posledičnim dejstvima.
Nezavisno od ovih bitnih preimučstava pomenutog profila, u odnosu na pogon-sku snagu vode, ovim biva ipak olakšano usecanje kanala u tte i biva smanjeno naprezanje obale, pošto se najpre voda koja teče brže, i koja je vodena u delu D useca po načinu noža u dno kanala, dok napro-tiv voda, koja je zagrejana spoljnim vazduhom, i koja teče u gornjem delu kanal-nog deia D,, biva hladena donjom vodom,
'kao što je gore pomenuto i dobija ten-denciju konvergovanja, koja olakšava odr-žavanje podesnih prilika vodenog toka.
Patentni zahtevi:
1.	Kanal za plovljenje drveta, naznačen time, što je izveden iz dvostrukog profila, ko ji se sastoji iz jednog užeg donjeg dela (D) kanala i iz šireg gornjeg dela (D1) kanala, koji je postavljen na užem delu (D).
2.	Kanal po zahtevu 1, naznačen time, što je gornji deo (D,) kanala snabdeven :rapavim unutrašnjim zidom, a donji deo
(D) kanala je snabdeven glatkim unutrašnjim zidom.
3.	Kanal’ po zahtevu 1—2, naznačen time, što gornji deo kanala ima žlebove u pravolinijskom ili zavojitom vodenju.
4.	Kanal po zahtevu 1—3, naznačen time, što na pregibnoj ivici izmedu gornjeg i donjeg dela korita bivaju umetnute kliz-ne šine (L’), po kojima drvo, koje je du-boko zagnjureno, kfizi ili po kojima se u naročitim slučajevima kreču vozila sa toč-kovima (N) za prenos tereta.


' n

			
			
			
			
			
.
'
FIG.1.
Adpahni- broj 10036.
TIG. 5-
riq.
rja./