KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Kl?sa 46 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 februara 1933.
PATENTNI SPIS BR. 9575

Dr. H6dy Bela, advokat, Đebrecz^n, Mađarska.
Karburator za eksplozivne motore.
Prijava od 28 maja 1931.	Važi od 1 fbbruara 1932.
Pronaiaz-k se .odnosi na karburator za te,ksplozivne motore za proipenljivi broj pbrjaja, kqji može roditi popiopu tečne go-rivpe 'materije, koja gagpreva brzo, i tečne gorivne materije, koja sagoreva pol. ko, i koja za svaku gcrivnu materiju ima po jedan karburator i jedan organ za regulisa-nje i pri sve većem opterećenju relativno više troši gorivne materije koja lagano sagoreva. Po pronalasku karburator za sporo sagorevajuću gorivnu materiju proizvodi mešavinu vazduha i gorivne materije sa nedovoljnom sadržinom vazduha i dovod ove gorivne materije biva konstantno održavan svojim organom za regulisanje, nezavisno od broja obrtaja mašine u jedinici vr.emepa, dokle god drugi organ za regu-lisanje ne bude pomeren.
Pronalazak je objašnjen pomoću nacrta, koji se odnosi na tri primera izvođenja predmeta pronalaska, koji su u sledećem opisani na osnovu četvorotaktnog motorg, koji rad] sa špiritusom i benzinom, za pogon vozila.
U sl. 1 a označava usisavajuću cev motora, koji na nacrtu nije pretstavljen, čiji kompresioni odnos iznosi na pr. 7:1. b označava prigušni ventil benzinskog karburatora. Ovaj karburator sam nije pretstavljen na nacrtu. Prigušni ventil b je 'čvrsto vezan sa krakom b, i na zgjpb ovoga kraka sa štapom o se vezuje krak b2, koji se pruža, ka sedištu vo,de vozila. Nad usi-savajućom cevi a je postavljen sud f, koji je p:mpću pregradnog dna g podeljen u d,ve komore A i B. Kanal p Yezuje gornje delove. obeju komora sa cevi P„ koja vodi u, slobodu U gornju komoru B vodi špin-
tusni dovod d iz rezervoara za špiritus koji njje pretstavljen na nacrtu, čije pjicanje u komoru B reguliše konusni ventil K, koji s,e nalazi na plovk u h tako, da y komori B špiritusni nivo biva održavan konstantnim. Špiritus dospeva kroz otvor j,, koji je re-guljsan ventile m j, u pregradnom dnu g, iz gprnje komore B u donju komoru A. Re-gulišući ventil j se nalazi na zvonu i, koje poklapa cev m za napajanje, koja vodi iz komore A u usisavajuću cev a motora. Zvono i je vezapo sa prigušnim veptilom b benzinskog karburatora, dok je poluga, kqja je zglobno vezana za čep i2, i Roja prolazi između dva oslonca ia na zvonu i, vezana pomoću ppluge o sa krakom b^, prigpšnog ventila b.
Pri puštanju u rad eksplozivnog pioto-ra koji je snabdeven uređajem po sl. 1, konusni ventil je zatvoren odgovarajući tespom položaju prigušpeg ventila b, dovod špiritusa dakle ne postoji, i motor radi sa me šav inom benzina sa velikim viškom vazduha. Za startcvanje vozila prigušni ventil b biva otvoren i time zvono i biva prinudno spušteno tako, da iz komore A količina špiritusa, koja odgovara spuštenosti zvona naglo kroz. cev m za napajanje dospe u usisavajuću cev a. Pri spuštanju zvona i pivnim se i konusni ventil j, i nastaje doticanje špiritusa. Doticanje špiritusa je pri neproinenjenom položaju ventila b konstantno za svaku jedinicu vremena. Pri bržem kretanju vozila, dakle i motora, u jedinici vremena, od špiritusa, krjj se uvodi u ravnomernoi bolič1 hi, na punjenje cilindra dolazi svagda izvesna manja količina tako, da motor, kojj je, za
Din. 20.
vreme ubrzanja kretanja vozila, uračunavši dovedeni špiritus, radio bez viška vaz-duha ili, šta više, eventualno sa nedostatkom vazduha, po izvršenom ubrzanju radi sa postupno sve većim viškom vazduha. Opisani proces se ponavlja pri svakom ubrzanju motora, odn. pri svakom uvećanju propusnog otvora, od strane prigušnog ventila b. Ako na pr. kola, koja su snabde-vena motorom, dospu na uzbrdicu i usled toga se uspori hcd motora, to špiritusa, koji se dovodi stalno u jednakim količinama u jedinici vremena, bez ikakvog vođinog posredovanja, dospeva na svako punjenje cilindra veća količina tako, da snaga obrtpog momenta motora brzo raste, jer svako punjenje cilindra pokazuje ne samo veću količinu vazduha nego i mešavi-nu, koja je bogatija gorivnom materijom.
Kod primera izvođenja po si. 2 plovko-va komora B je raspoređena u naročitom sudu fj, koji se nalazi u vezi, koja na nacrtu nije pretstavljena, sa spoljnim vazdu-hom i u vezi je sa otvorenim sudom f2, pomoću kanala f:!, koji je radi podešavanja preseka proticanja snabdeven kalibri-sanom cevi (dižem) r, koja se može menjati. U sudu f2 je zvono i preklopljeno prek - cevi m za napajanje i biva pomera-no po visini pomoću poluga i, i o, pri po-meranju prigušnog ventila b benzinskog karburatora.
Dokle god prigušili ventil b pri motoru, koji ne radi, ostane potpuno zatvoren, ili pri puštanju u rad i pri praznom hodu motora bude samo malo otvoren, ostaje donja ivica zvona i nad nivoom tečnosti u sudu f, tako, da motoru biva dovođen samo benzin. U trenutku polaska samog vozila prigušni ventil b biva više otvoren i time zvono i prinudno spušteno tako, da biva usisan onaj deo špiritusa, koji se sada nalazi u sudu f2 nad donjom ivicom zvona i. Usled toga postaje visinska razlika između ogledala tečnosti u sudovima f, i f2, koja je pretstavljena na si. 2, koja, pri ne-promenjenom položaju prigušnog ventila b ostaje konstantna i utiče, da iz suda fj u jedinici vremena prelazi u sud f., određena konstantna količina tečnosti.
SI. 3 i 4 se odnose na primer izvođenja pronalaska sa karburatorom, koji se sastoji iz više cevčica. C označava plovkovu kutiju za benzin, i D plovkovu kutiju za špiritus. Plovkova kutija C je pomoću kanala s i štrcaljke (cevi) q vezana sa izvesnim brojem cevi u,, u2, u3, .... un za mešanje, koje su odozdo priključene na zajedničku usisavajuću cev E za usisavanje svežeg vazduha i gore ulaze u isto tako opštu mo-torovu usisavajuću cev a za sve cevi u,,
u2, u.,......u9 za mešanje, z je povlakač
(krilo na uvlačenje, šiber) za regulisanje,
koji upravlja svima cevima u,, u2........u9
za mešanje. U cevi q između cevi s i cevi qj su umeštene kalibrovane diže t. Na sličan način je plovkova kutija D za špiritus, pomoću cevi v, cevi y sa kalibrisanim diza-ma w koje se mogu zamenjivati, cevi yj
priključena cevima u2, u:i...........u9 za
mešanje. U vezane cevi y su, iza kalibrisa-
nih diza w, uključene cevi x1; x2, x3.......
za izravnanje pritiska, koje se nalaze u vezi sa spoljnim vazduhom. Iza diza w vlada usled toga stalno atmosferski pritisak tako, da depresija, koja vlada u pojedinim cevima za mešanje, i koja je zavisna od broja obrtaja motora, ne može da utiče na količinu špiritusa, koja struji kroz diže w dok se dovod benzina preko diza t menja sa brojem obrtaja motora odn. sa vakuumom koji vlada u pojedinim cevima za mešanje. Povlakač (krilo, šiber), koji je zajednički za sve cevi Uj, u2,.....un za me-
šanje, i koji se može pomerati upravno na ravan nacrta, dejstvuje kao prigušujuće prilo poznatih karburatora i pri davanju gasa oslobađa malo po malo pojedine cevi za mešanje.
Po pronalasku gorivna materija, koja ima veću brzinu sagorevanja, biva upo-trebljena sa takvim viškom vazduha, sa kakvim do sada poznati benzinski motori, koji rade sa konstantnom dužinom kretanja klipa, u opšte nisu mogli biti održavani u radu. Veliki višak vazduha biva kod predmeta pronalaska postupno smanjen pomoću dovoda gorivne materije koja ima manju brzinu sagorevanja i koja pri sve većem opterećenju postaje sve veća, a dejstvo velikog viška vazduha, koje povećava stepen dejstva, dolazi do punog značaja kod malih opterećenja. Kod praktičnih izvođenja se pokazalo kao korisno, da se gorivna materija, koja ima veću brzinu sagorevanja, upotrebi uvek sa viškom vazduha od bar 30%. Primećuje se, da se pod opterećenjem uvek razume stvarno opterećenje motora, dakle od ovoga se isključuje stavljanje u pokret, odn. prazan hod motora.	i
Patentni zahtevi:
1.	Karburator za eksplozivnle motore za promenljivi broj obrtaja, koji može raditi sa tečnom gorivnom materijom koja brzo sagoreva i sa tečnom gorivnom materijom, koja sporo sagoreva, i koja za svaki karburator ima po jedan regulišući organ, i koji pri sve većem opterećenju, relativno više troši gorivne materije, koja sporo sagoreva, naznačen time. što karbu-rater za gorivnu materiju koja sporo sagoreva, proizvodi mešavinu gorivne materije i vazduha sa nedovoljnom sadržinom
vazduha i što dovod ove gorivne materije biva održavan konstantan svojim organom za regulisanje, nezavisno od broja obrtaja motora u jedinici vremena, dokle god ne bude pomeren drugi organ za regulisanje.
2.	Karburator po zahtevu 1 naznačen time, što gorivna materija koja brzo sago-reva, biva regulisana pomoću prigušnog ventila (b), a gorivna materija, koja sporo sagoreva, biva regulisana pomoću konusnog ventila (k) koji upravlja ulaskom gorivne materije u komoru (B), koja je vezana za cevi (a) za usisavanje i sa spoljaš-njim vazduhom.
3.	Karburator po zahtevu 1 i 2 naznačen time, što visina pritiska tečnosti, koja dej-stvuje kroz konusni ventil (j1), biva automatski održavana konstantnom pomoću plovećeg ventila (h).
4.	Karburator po zahtevu 1, naznačen time, što je u dovodu za gorivnu materiju koja sporo sagoreva, raspoređeno gnjura-juće zvono (1), koje pri otvaranju prigušnog ventila (b) za regulisanje gorivne materije, koja brzo sagoreva, biva prinudno spušteno, da bi pri otvaranju prigušnog ventila jedan deo gorivne materije, koja se prikupila u sudu gnjurajućeg zvona, odmah dotekao cevi (a) za usisavanje.
5.	Karburator po zahtevu 1—4 naznačen time, št je zvono (i) prinudno vezano sa konusnim ventilom (j, j,) tako, da pri spuštanju zvona ventil biva otvoren.
6 Karburator po zahtevu 1—5 naznačen time, što je vazdušni prostor plovkove ko-
more (B) pred konusnim ventilom (j, jx) vezan sa vazdušnim prostorom (A) komore iza konusnog ventila (j, j,).
7.	Karburator po zahtevu 1 i 4 naznačen time, što ima plovkovu komoru (B), koja je pomoću kalibrisane cevčice (diže) (r) razdvojena od zvona (i), i čiji plovak (h) obezbeđuje konstantan nivo tečnosti za strujanje kroz kalibrisanu dižu (r).
8.	Karburator po zahtevu 1 sa karburatorom sa više cevi (si. 3 i 4), naznačen time, što su u cevima (u) za mešanje postavljene po parovima, štrcaljke (cevi) q1;
od kojih je jedna (q,) preko kalibrisane diže (t) priključena na sud (C) za gorivnu materiju, koja brzo sagoreva, a druga je, preko kalibrisane diže (w) i uređaja za konstantno održavanje pritiska, koji prouzrokuje proticanje gorivne materije kroz dižu (w), priključena na sud (D) za gorivnu materiju, koja polako sagoreva, tako, da motor, pri sve većoj depresiji u cevima za mešanje, u jedinici vremena dobija više gorivne materije koja brzo sagoreva, a gorivne materije, koja sporo sagoreva dobija uvek jednaku količinu.
9.	Karburator po zahtevu 1 i 8 naznačen time, što je između cevi (y,) za prskanje i kalibrisanih diza (w) za gorivnu materiju, koja sporo sagoreva, uključena po jedna cev (x) za izravnanje pritiska, koja se nalazi u vezi sa spoljnim vazduhom pomoću koje pritisak iza ovih diza biva održavan na atmosferskom pritisku.

'
	
	
	
	












k
h
f
A dpafentbroj9573.
		-S|	
i	c:	
		
		
i 1		\C
n.
!C~šs:

Hm
i i
i i
i i

žz:

N«
i !
jsr.
H
==11

nisD
ŠS

Msiiiiiingi

3Ljl:
M
N
llZLggJ
t
O