o parlamentarnom Odboru u Čeho-slovačkom Ustavu.
Prcf. dr. Gjcrgie Tasiti.
Sve moderne zapadnoevropske države, i ako demokratske, priziiaju uredbe u stanju nužde. Te uredbe, kao što je po-znato, donose se kad Parlament nije na okupu i ne može se sazvati da bi mogao na vreme svršiti posao, medjutim stvar je vrlo važna i hitna; ali pod uslovom, da se traži naknadno odobrenje Parlamenta, koji je može poništiti. Ove uredbe su priznate i u nauči, ali samo kao jedno sredstvo po nuždi, i to kao jedno tako reči krajnje sredstvo.
Pojava ovakvih uredaba pokazala se neizbežnom ne samo u toku rata kada su one imale čak jednu znatim primenu i u najdemokratskijim zapadnim državama, več i posle rata. Kod nas se nedavno desio takav slučaj sa stanbenim pitanjem. Pošto je od 1. januara 1925. prestao da važi zakon o stano-vima.  koji  je ORraničavao slobodu  ugovaranja,  barem  u
'23S O 5)a>rteii»e;iitamoiiii Odboru u Celioslwaičtki(»m Ustavu.
svojiin sflavnitn odredbama, imali su da stupe opšti propisi gradj. zakonika, koji garantuju takvu slobodu. U takvoj situaciji najbolje je bilo od svih mogučili rešenja da se donese jedna uredba u stanju nužde. Na uredbe iz čl. 94 U. očevidno nije se moglo misliti. Uredbe za primenu zakona pretpostav-Ijaju jedaii postoječi zakon: u ovom slučaju se čine naprotiv izuzeča od postoječih zakona; medjutim nije bilo niti se moglo dobiti makakvog oviaščenja od skupštine. pošto je ona bila raspuštena. Ali nije se moglo takodje misliti ni na neke vla-dine naredbe. koje bi obavezivale samo administrativnu (po-licisku) vlast. a ne i sud. jer. prvo. vlada može izdavati samo zakonite naredbe i, drugo, time bi se stvorio sukob izmedju administrativne i sudske vlasti, pošto bi sudovi i dalje pritnenjivali opšte propise gradj. zakonika. I vlada je i donela jednu »od-hiku« (bez kraljeve sankcije) kojom se produžuje zakon o stanovima do 1. maja 192.5. Ali ta odluka je u stvari jedna uredba. Ona se obnarodovala: njom se produžuju propisi jednog zakona, odn. ukidaju opšti propisi gradjanskog zakonika i zavode specialni od 1. januara do 1. maja 1925. Istina, nju donosi ministarski savet, a ne kralj; ali uredbe i ne mora doneti uvek kralj, i kad se jednom stane na gledište da su ovakve uredbe moguče. onda se može uzeti da ili može dono--siti i sam ministarski savet. Što je vlada taj akt nazvala od-lukom. to ima da se bez sunnije objasni time, što je ona uvidela da se ova odluka ne može zasnivati na čl. 94., jer ovaj ne predvidja nikako i ovu vrstu uredaba.')
Medjutim dešavaju se i ovakve stvari. Danas vlada može da kraljevim ukazom produži stari budžet u izvesnom roku (kod nas za 4 meseca), u slučaju, kad budžet nije izglasaii, a skupština je raspuštena. (Uzgred budi rečeno, ne i onda kad
M KaTukteTiis'tičiio je. d)a su se naši jrravraict u \"ečini iz.raizili protiiv ¦ovo-fi. aikta smatrajuči ga 'kao saiviršeiiio proizvoljaai, baz osnova u ma kaikvo.ii pravniom proipisii. Medjiitim danas u fraiicmkoj iiauci, i najlibe-raLn-iji pravinici, kao lua pr. .pnoif. Du^ui-t. pr.iwiajii moi;u6nost ov'i'h ureidaba u isvfcsnim momcnthTia! Pitanie je, raiziimc sc, da li je takav bio ovaj iitoment. o kome je «ore reč. Ali ko ima smisla za socialne nevolje i iiiižde, i zadatke dnžave, zasmmasne na ustavu da hrmi slahije. tal če sc sIcsžHi s naina da je tai ntoinent odista bio ta!ka^•.
o ;t>a)r'lajmeMCiir,ii!Oiiu lOdboru u CehoslovaCiklOjn Ustavu. .'39
je silziv zaključen, jer po našem Ustavu saziv se ne može .zaključiti, dokle skupština ne reši budžet). No može se desiti jošte, kada je zakonodavna skupština raspuštena, pre no što je donela budžet, a sazvana je Ustavotvorna, da nastupi ovakva situacija. Istekla je budžetska godina, a nov budžet nije donet niti su izglasane dvanaestine. Vlada može da Kraljevim ukazom produži stari budžet samo za 4 meseca. Medjutim Ustavotvorna Skupština može jošte biti pri radu, a da istekne rok vladinoK budžeta (recimo da se ona sazove i počne da radi na meseca od dana raspuštanja zakonodavne skupštine i po.sao nije mogla svršiti za jedan mesec). Možda malo vero-vatan slučaj u praksi, ali danas su bile zbog naročitih prilika, socialnih i političkih, moguče i stvari koje se inače normalno ne dešavaju. Po našem mišljenju, Ustavotvorna Skupština ne može biti nadležna zato, i to ne samo, što je ona sazvana za donošenje Ustava i pretpostavlja se da je samo zato sazvana, več najviše iz razloga, što ona ne mora da odobri budžet. Jer na taj način vlada, koja očevidno ne može da raspusti ovu skupštinu dokle ona ne reši pitanja o Ustavu za koja je sazvana, može da ostane bez budžeta i da ipak i pored toga nastupi stanje ex lex. Ali, i kad se Ustavotvornoj Skupštini da jedno takvo pravo, ipak to ima da se smatra kao jedno sredstvo u nuždi.
Medjutim dešavaju se i druge neprilike, kao na pr. što ,se tiče budžeta. Pretpostavimo da je sazvana Ustavotvorna Skupština. Medjutim istekao je rok budžetu. Vlada bi mogla da produži stari budžet za četiri meseca ili da traži odobrenje novog od Ustavotvorne Skupštine. Kad ima da se bira izmedju ovoga dvoga, onda nam izgleda da se ima izabrati drugo. Ako ,se pak desi da je vlada več izkoristila rok od 4 meseca, onda u toliko pre ona ima da se obrati ustavotvornoj skupštini. Ali takav jedan način ima jednu nezgodu. Ako U. S. ne bi odobrila budžet, vlada bi imala da se povuče. Medjutim pretpostavlja se da je več došla vlada iz nove večine U. S., i)Ošto to za-htevaju načela parlamentarnog sistema. No osim toga u dru-gom slučaju vlada ne bi prema U. K. raspolagala sredstvom raspuštanja. kojim razpolaže prema običnoj skupštini. I. naj-zad. tu su teškoče u izvodjenju u pogledu vremena, na kojima
^40 () ,paitla(m*?ntarniam Odbcru ii Cehoslovackcim Ustavni.
ne mislimo da se zadržavamo. Ma kako se mislilo o kompe-lenciji U. S. da donosi i budžet, očevidno to je jedna izvan-rediia mera i u najmanju ruku nezgodna za U. S., koja bi imala da se izključivo posveti reviziji Ustava.
Ustanova Parlamentarnog Odbora, kakvu nalazimo u Cehoslovačkom Ustavu, otklanja ove teškoče.
Cehoslovački Ustav, pored ostalih novina, u kojima se izražavaju njegove liberalne tendencije i koje dokumentujii uz to i brižljivost pri njegovoj izradi, sadrži i ustanova Parlamentarnog Odbora, sastavljenog od 24 člana koje bira na godinu dana jedari i drugi Dom, sa zadatkom da ih zamenjuje kada nisu na okupu. Ti momenti pak sledeči su: kada je jedan Dom raspušten i zbog toda ne može ni drugi da radi; vreme od dana kada je istekao mandat Domova do dana sastanka novih; kada su sazivi Domova odloženi ili zaključeni (što po ustavu mora biti istovremeno). Na taj način ovakva ustanova ima dobru osobinu: prvo, što obezbedjuje kontinuitet u državnim funkcijama, što je samo po sebi dobro, i drugo, što je na taj način isključeno da vlada može u izvesnim bitnim slu-čajevima da vrši one poslove koje bi trebao i mogao po Ustavu da vrši samo Parlament (Gornji i Donji Dom).
U smislu vršenja ovih funkcija je i odredjena nadležnost ovog Odbora. On je nadležan za sve poslove koji se tiču za-konodavnih i administrativnih funkcija Parlamenta. Od toga so učinjeni samo ovi izuzeci. On ne može birati Predsednika Republike ili njegovog zamenjenika. On ne može menjati ustavne zakone niti nadležnost administrativnih vlasti, osim u koliko sc ne proširuju samo atribucije u radu administrativnih vlasti več organizovanih. On ne može povečati finan-siske obaveze gradjana novim i trajnim porezama, proširiti obaveze narodne odbrane, opteretiti državne finansije na jedan trajan način ili otudjuti državnu svojinu. On ne može davati pristanak za objavu rata. Što se tiče zakonodavne funkcije, koju on po odredbama Ustava ima, on je vrši u istoj fornn', u kojoj je vrši i sama Velika Narodna Skupština (na ime u formi pronnilgacije i s potpisom nadležnih organa).
I
o parlamentarnom Odboru u Cehioistovačkam U&tavu. 241
U Ustavu se kaže da ovaj Odbor ima nadležnosti za sve slu-čajeve kada je »normalno potreban« zakon. S obzirom na to, da se uredbe mogu doriositi samo za izvršenje zakona (čl. 55. Ustava), to je nadležnost ovoga u tom pogledu neograničena, jer je takva i zakonodavna. Ovaj Odbor bi dakle mogao takodje i menjati zakone. Ali ovu funkciju Odbor može vršiti na predlog vlade i sa odobrenjem Predsednika Republike. Osim toga za punovažnost ovih odluka, kao i odluka koje se odnose na troškove i pokriča izvan budžeta, potreban je pristanak apsolutne večine sviju prisutnih članova. I najzad ove mere podleže kontroli Ustavnog Suda koji ispituje da li su u sa-glasnosti sa Ustavom.
Sve mere, koje preduzme Odbor, imaju samo provizornu važnost. One se moraju izneti na prvoj sednici Donjeg kao i Oornjeg Doma i, ako ne budu sankcionisane u roku od dva meseca, one gube svoju vrednost.
Ali i protiv ovakve institucije mogla bi da se stavi jedna primedba. U izvesnim slučajevima, kao što je to baš slučaj uredbe u stanju nužde, potrebno je brzo raditi, i zbog toga valja odluku staviti u ruke što manjeg broja ljudi ili čak jednog lica. Jer, kao što je poznato, akcija pretpostavlja principijelao koncentraciju vlasti. Medjutim Parlamentarni Odbor je sastav-Ijen od dosta velikog broja lica. Ali pored toga, što bi to moglo da samo u pogledu izvesnih slučajeva (pitanja) povuče kao po-sledicu nepotrebnost i neracijonalnost institucije Parlamentarnog Odbora, postavlja se pitanje o tome da li se ne bi broj članova Parlamentar. Odbora mogao da smanji u takvim slučajevima, ako je to potrebno, i uopšte da li ne bi mogao da varira prema kategorijama poslova. Medjutim nikako ne treba smet-nuti suma da važnost ovih stvari zahteva jedan dovoljan broj ljudi sa potrebnim autoritetom, ako njihova hitnost zahteva što manji broj ljudi koji odlučuju.
•••>
16