Pošta rina plaćena u gotov u
Cena 1.— Din.
tusn
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Čuvajte Jugoslaviju!
Izlazi svakcs petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trs 34 « Adresa za pošiljke: Poštanski fah 342 • Telefon uredništva 30-866 I 26-105, uprave 30-866 e Račun Poštanske štedionice br. $-7-686 • Oglasi po ceniku •
Beograd, 31 m a rt 1939 God. X • Broj 13.
Talas patriotizma
Pred par dana prestonički listovi objavili s u vesti sa hrupnim naslovom, da je »poljska javnost na poslednje m e d un a r o d n e d o g a d a j e reagirala t a 1 asom Patriotizma«... To je prava reč, bez obzira šta se mislilo o ulozi poljskih zvaničnih krugova u poslednjim meduna rodnim dogadajima. Bila bi ispravna i onda kad bi se radilo ° drugo j zemlji, jer je talas patriotizma jedina pravilna reak-c,Ja koja može da zahvati svaku zdravu naciju, na bilo kakve presudne dogadaje.
Vesti ko je su objavljene pod tim naslovom, nisu zabora-v,Je podvuči, da je ta j talas patriotizma zahvatio Poljsku, »bez obzira na fantastične glasove o velikim pograničnim sukobima,
0 tajnoj mobilizaciji, kao i o pogoršanju poljsko-nemačkih odnosa, koji se kategcrički demantuju« — Ito je još bolje! Jer
a'as patriotizma koji bi se javio samo kao izraz nepoverenja P^enia jednom narodu, ili kao posledica straha, a pogotovo šovinizma, ne bi bio ni na j man je zdrav. Taj talas treba da je sve stran, spontan, bez straha i pesimizma, svestan svoje snage i PJ^iva, te da u njemu nema apriornog neprijateljstva ni prema kome; jednako kao što glavni njegov elemenat treba da bude najodlučnija otpornost prema svakome, ko bi hteo da dirne u nacionalnu celokupnost, u slobodne odluke nacije i u državni' nezavisnost. Zdravo je i to, što se taj talas u Poljskoj manifestu je na način, da vlada obustavlja neprijateljsko držanje prema opoziciji, što se sve nacionalne snage okupljaju u jednom cilju, i što čitava javnost, svi staleži i sve grupe učestvuju u jedinstvenoj akciji, za jačanje narodne odbrane, za materijalnu pomoč državi itd.
T a i a s patriotizma treba da zahvati i na su z e ml j u u današnjim v r e m e n i m a, svu od
1 r i g i a v a do Đ e v d e l i j e, sve Srbe, Hrvate i Slovence, sve partije r sve st a 1 e ž e I Taj talas s'e več javlja elementarnem snagom i širi se, naročit o u sokolskim redovi ma, pa mu ta spontanost daje još veču vrednost. AH uspeh može da bude potpun jedino onda, ako se ta spontanost koordinira i ako u n jo j, sa istim elanom, učestvuju svi krugovi, sve snage i sve volje!
Kazače nam se, da je kod nas nepotrebno pozivati na alarm jer je naša država u na j bol jim odnosima sa svima susedima i jer neče da se angažuje u sukobu nikakvih protivničkih bloko-va. Mi medutim i ne dižemo alarm. Gotovo na svim skupština-ma sokolskih župa, kroz poslednjih nekoliko nedelja, bilo je reči o položaju našeg naroda u današnjo j Evropi, i nigde na tim skupštinama m je se moglo primetiti ni straha ni pesimizma. Nanrotiv! Istaknuio je izričito, sa strane seljaka kao i intelek-tualaca, da je narod pun vere i da je spreman da brani slobodu i celokupnost državne teritorije, ne ga ječi mržnju ni prema kom narodu, a naročito ne prema onima, koji su spremni da tu našu slobodu, nezavisnost i celokupnost, u punoj meri i bez ikakvih zadnjih misli, postu ju.
Culi smo poslednjih dana uveravanja, da niko od naših suseda ne kani da dira u osveštana prava Jugoslavije, niti da se rneša u naše unutrašnje probleme. Ta uveravanja pr ima naš narod sa zadovoljstvom na znanje, i uvek je spreman da ih kvitira sa istom iskrenošču sa kojom su učinjena. Naš narod u toliko više veruje u njih, u koliko je sam rešen da, bez naj-žeščeg otpora, ne otrpi nikakav atak na svoju slobodu, i u koliko je sigurniji u svoju snagu i u svoju unutrašnju kompaktnost. Veruje im konačno i zato, što je duboko ubeden da nikog čestitog nema medu Srbima, Hrvat ima i Slovencima, koji bi• že-4o st rana uplitanja u naše unutrašnje probleme.
Sve je to tačno. Ali je tačno i to, da u prilikama kakve su danas, i u svetu koji se sve jače naoružava, opasnost može ipak iznenada da zapreti, nikad se ne zna od koga i sa ko je strane; Hi da se jave pokušaji da se naš narod zaplete u sukobe ko je on ne želi. Obnova patriotizma danas je na dnevnom redu u čitavorn svetu, tako da je u mnogim zemljama uzela čak ' preterane, šovinističke oblike. Takve oblike mi ne želimo, ali ne želimo ni to, da se pokažemo slabi ji i man je organizovani u ljubavi za otadžbinu nego Ii druge nacije u svetu. Apatija, indiferentnost pa i komoditet, koji su bili zahvatili naše društvo Posle rata, treba da iščeznu i da uči ne mesta onom rodoljubivom zanosu, koji je prožimao Srbi ju za vreme balkanskog i svetskog rata, koji je vodio Hrvate u borbu prot iv Kuena i Čuvaja, koji je oduševljavao i Slovence, da se odupru namerama Beča. Treba da se vrate vremena, kada je svaki omladinac, trgovac, radnik, seljak i intelektualac smatrao da mu pripada zadatak u stvarima javnog dobra i da u pitanju časti i slobode treba da bude spre man i na najteže žrtve.
Talas patriotizma treba što pre da obuhvati ceo narod, i njegovom nadiranju ne sme ju se činiti ni sa ko je strane prepreke. Niko nam ne može zbog toga prigovoriti. U stvaranju talasa treba da su složne vlada i opozicija, držva i privatna 'nicijativa, vojska i narod, st ari je generacije i omladina.
Bugarska poseta Savezu SKJ
U nedelju u podne, dok je zase-dao plenum Izvršnog odbora Save-za SKj, došli su da učine posetu Savezu izaslanici Vitoškog okružja bugarskog »Junaka«, braća Ivan Anastasov i P etat L obanov, koji su u Beograd došli da prisustvuju go-dišnjoj skupštini Sokolske župe Beograd.
Svi članovi Izvršnog odbora, medu kojima su se nalazili pretstavni-ci župa iz čitave zemlje, dočekali su braču Bugare, pri ulazu u svečanu dvoranu sa najsrdaenijim manifestacijama i poklicima »Živeli«! Prvi zamenik starešine, brat E. Gangl, pozdravio je bugaisku braču kratkim ali srdačnim govorom, u kome je istakao želju da ova poseta bude nov značajni kerak u sklapanju što tesni j ih veza izmedu bugarskog »Junaka« i jugosltivenskog Sokolstva, kao i izmedu naroda bratskih zemalja. Brat Ivan Anastasov je od-govorio isto tako prdačno, podvla-čeči da je bratska ljubav glavni cilj rada bugarskog »Junaka«, pa je i-zrazio želju da na ovogodišnjem sletu »Junaka« u Sofiji jugosloven-ski Sokoli budu v stupljeni u što večem broju, gde če biti najsrdačni-je dočekani.
Brača iz Bugarske su se srdačno rukovala sa svim članovima Izvršnog odbora, ostajuči s njima u živom razgovoru, a potom su darovali nekoliko primeraka svoga jubilarnog almanaha Starešinstvu Saveza, Pro-svetnom odboru,i starešinama, brači Ganglu i Belajčiču i načelniku Saveza br. dr. Pihleru. Brača Atana-sov i Lobanov zadržali su se još je-dan dan u Beogradu i posetili su još u dva maha Savez SKJ, gde su sa pretstavnicima Saveza raspravlja-1’ o pojedinostima saradnje izmedu dve bratske organizacije.
Brača Bugari posetili su i ministra za fizičko vaspitanje naroda. Duru Čejoviča, zatim pretsednika beo-gradske opštine, Vladu Iliča, i bugarskog ministra u Beogradu, Popova. Sem toga su posetili grob Neznanog junaka na Avali i sokolsko društvo u St. Pazovi, gde su bili najsrdačnije dočekani.
Budimo svoji, u svemu!
Pohod Sokolstva na Kosovo 1939 godine
Prilikom održavanja sednice zbora društvenih i četnih načelnika i načelnica, pao je od strane brata Ivana Branovačkog, starešine župe Skoplje, predlog o pohodu sokola, Hipe Skoplje i Cetinje, kao i sviti rkelnih župa, na Kosovo Polje 1939 godine. Pošto je taj predlog prim-Ijen, pohod sokola trebao bi da bude jedan od velikih sokolskih .praznika, povodom 550-godišnjice Kosovske bitke.
Sokoli bi na taj dan prisustvovali pomenu, prikazu tadašnje bitke,, koji se svake godine na Kosovu Polju izvodi i izvršili bi veliki defile pored kosovskog spomenika, podignutog ч čast izginulih kosovskih vitezova.
Cela svečanost bi trajala svega jedan dan.
Naše doba ima izvesnih oznaka koje ga naročito karakterišu. Prva i vrlo uočljiva odlika današnjega vremena jeste veoma ubrzan tempo živeta. Kudgod pogledamo, svuda se hita i žuri. Kao da je zavladala opšta bojazan da se ne zadocni. Juri se sa posla na posao, sa zabave na zabavu, sa jednog uživanja na drugo, od jednog poznanika do drugog. Nigde zadržavanja i predaha. Ljudi-ma kao da nedostaje vremena, da se sve postigne i svuda da se dospe. Ljudi nemaju vremena da iznesu svoje poglede i svoja mišljenja, da se upuste u temeljnija razmatranja. Neka opšta nervoza zahvatila je sve i svet, kao vihorom ponet, ne može da se zaustavi. Čovek današnjice sav je u treptaju i kao naelektrisan, preko mere osetljiv, krha se i muči sebe, da bi zadovoljio sujetu i pro-hteve.
Naravno, da ova preterana užur-banost i hitanje ne dozvoljavaju ni dublja posmatranja ni potanje upo-znavanje životnih pojava. Kroz život se ide površno. Mimogred, kao sa putničkog voza, baci se pogled na ono, što najviše padne u oči. Prvi utisci imaju najvažniju ulogu u donnšeniu zaključaka i sudova n svakoj stvari, ma kako ona bila složena i zavijena. Ova površnost jeste druga odlika naše epohe.
Ovaj ubrzani ritam života i ova površnost u gledanju na život, čine da čovek ne može da se obrati sebi, da misli o svom unutrašnjem biču, o duhovnoj strani života, pa da sam potraži orijentaciju, radi snalaženja. U ovom kovitlanju ne može da stva-ra sam svoj sud o ljudima i stvarima, niti da po svom saznanju odredi svoj životni put. Njemu je danas mnogo lakše iči sa drugima, a još lakše za drugima, po utrvenim staza-ma. Otuda se danas tako mnogo i primečuju pojave podra/.avanja, sle-pog i doslovnog kopiranja. Gleda se samo kakav je ovaj ili onaj, šta radi Marko ili Janko, da se to isto učini. Pri tome se gubi iz vida, da što jedan može, ne može drugi, ili što jednome dolikuje, drugome ne dolikuje. Što kaže naš narod: »Videla žaba da se kuju bivoli...«
Ova pojava, da se ugledanjera na druge živi i radi, znak je intelektualne siromaštine, i duhovne slabosti. U-gledaju se na druge oni koji ne mogli sami da izgrade svoja gledišta i iskuju svoja uverenja sopstvenom snagom. Sve su to ostavili drugima, za kojima slepo kasaju.
Pored intelektualnog i duhovnog uboštva, ugledanje se vrši i iz mode, iz želje »da se bude kao drugi«; da se prikrije uboštvo i pokriju svoje slabosti. To je ono propinjanje na prste da se, ma i za momenat — dok se na prstima može stajati — bude kao oni napred. A to je samo zavaravanje, jer se propinjanjem ne mogu izmeniti unutrašnje osobi-ne. Ovo je treča osobina našega vremena.
Izgleda da ni naše članstvo nije poštedeno ovakvih pojava. I zato Sokolstvo, kao vaspitna organizacija, ne može da ostane ravnodušno prema njima. Naše članstvo se kre-če u svetu, pa naravno da če negde i da podlegne njegovom uticaju.
nekako
Stoga je potrebno, da se imunizira od ovih zaraza.
Samim tim što je u Sokolstvu, naše članstvo je več našlo put ko-jim treba da ide i da se probija kroz život. U sokolskem vaspitanju ima pouzdanu osnovu za moralni razvoj i nema potrebe za ugledanje. Vaspitajuci se sokolski, dobija jasne poglede na svet i prečiščene pojmo-ve o životu. Ono se upučuje da i samo radi na svom usavršavanju. Pazi se na izgradivanje njegove moralne ličnosti; svaki da bude svestan čo-večijeg dostojanstva, da ga nikad ne ponizi, i svoje vrednosti, da je nikad ne umanji.
Da čovek bude svoj, to je naš glav-vni cilj! Budi svoj, sav i čitav, a ne nečija kopija ili senka. Odupreti se svima slabostima i iskušenjima u životu, bez obzira na okolinu koja teži nivelisanju. Več se počelo da govori o diktaturi sredine«, o toj ne-vidljivoj sili, koja sve mesi po svom kalupu. Mi se, medutim, otimamo od njene svemoči i nečemo njene kalupe! Ne primarno njene poglede i njena površna shvatanja. Znamo da je sve to plitko i prolazno i ždimo da ostanemo svoji, u svemu!
Naročito u naš rad ne sme ju da se uvlače strane i tude stvari, kao što »e lo, makar i polagano, dogada. Kopira se i prenosi se nešto, što ne od-govara našim tradicijama ni osobi-nama našega naroda, njegovoj duši ni uslovima pod kojima živi. Na ovo treba dobro paziti! Naš junačan narod, vekovima kaljen borbama i tr-pljenjima, ne moze da podnese ono što je lako utančeno, prefinjeno i veštački doterano radi efekta; suvo i bez sadržine. Njegov ozbiljan duh hoče nešto jedro i sadržajno, nešto što ima izvesno značenje, što kazu-je i potseča. Nešto što je blisko njegovoj duši i što je proživljeno. Mi imamo u narodnim umotvorinama grade i materijala za sve što nam treba, i za tehnički i vaspitni rad. Imamo zatim događaja, važnih, isto-riških koji takode mogu biti prikazani na razne načine. Samo se treba dobro upoznati sa našom prošlošču, shvatiti njen smisao i značaj, pa iz nje stvarati ono što je originalno, samosvojno, puno svežine i život-nog daha. Sav naš rad treba da je obojen narodnom hojom.
Sokolstvo nije »modni salon«, da juri za svim što dode sa strane i pojavi se kao novo. Ono je ustanova koja je zasnovana na večnim moralnim zakonima i na starim, od iskoni osveštanim istinama. Drugi narodi žive pod drugim okolnostima, druk-čija im je prošlost, drukčiji karakter i drugi mentalitet. I ono što njima odgovara, ne odgovara nama. Razvijajmo se na narodnim osnovama, i radeči tako, mi čemo dati lepe priloge, i Sokolstvu i narodu.
D. P. Brzakovič
Radeči za dobro otadžbine, bračo i sestre, gajite i širite medusobnu ljubav i bratsko poverenje u svima kra-jevima našeg naroda i zemlje.
Plenarna ssdnlca uoraue Scueza Sokola K. J.
Prošle subote i nedelje, 25 i 26 marta, održana je u svečanoj dvorani Saveza plenarna sednica Uprave Sa-veza SKJ, kojoj je, pored Starešinstva Saveza, prisustvovalo 38 članova Savezne uprave iz cele zemlje. Za sednicu je vladalo veliko interesova-nje, jer su na dnevnom redu bila dva važna pitanja: položaj našeg Sokolstva u današnjim prilikama i pri-preme za godišnju skupštinu Saveza, koja je sazvana za 22 i 23 aprila o. g- U ovim ozbiljnim i sudbonosnim danima naša sokolska javnost — a i ostala — osečala je intezivno po-trebu da Sokolstvo jasno i odredeno utvrdi svoiu orijentaciju premi' do-gadajima današnjice i zauzme stav prema krupnim pitanjima koje su ti dogadaji postavili pred nas i koja traže hitno i neodložno rešenje.
Sednicu je otvorio prvi zamenik starešine, brat Engelbert Gangl. U uvodnoj reči podvukao je važnost o-vog zasedanja i značaj odluka koje treba da se donesu, pa je pozvao br., Dr. Vladimira Belajčiča, da podne-se izveštaj.
Brat, Dr. Vladimir Belajčič u ek-spozeu, koji je trajao preko dva sata, dao je preglednu i iserpnu sliku
0 dogadajima koji su se od prošle jeseni do danas odigrali oko nas i kod nas, u vezi sa tragičnom sudbi-nom bratskog čehoslovačkog naroda; pa je jasno, odredeno i logički povezano izložio pitanja koja se tiču našeg Sokolstva, zadatke koji mu se, u okviru opšte sokolske delatno-sti, u sadašnjim prilikama postavljaju, kao i moguče solucije za njihovo izvr-šenje. Rasmotrio je naročito pitanje odnosa jugos'ovenskog Sokolstva prema čehoslovačkom Sokolstvu, pitanje položaja Saveza Slovenskog Sokolstva i pitanje unutrašnjeg ure-đenja naše države, koje je u našem nacionalnem i državnom životu stavljeno na dnevni red. Najzad, izneo je u osnovnim črtama šta bi se — u današnjim prilikama —u okviru op-štih zadataka imalo naročito da uradi na polju tehničko-vaspitnog, pro-svetno-vaspitnog, i narodno-odbram-benog rada, i na koji način treba da se naša sokolska i šira javnost oba-vesti o shvatanjima, raspoloženjima
1 namerama našeg Sokolstva. Govor brata Belajčiča, koji je duboko im-presionirao sve prisutne, bio je sa-slušan sa največom pažnjom i na mnogim mestima popračen jednodu-šnim odobravanjem.
Posle referata brata Belajčiča, razvila se diskusija, koja je trajala do jednog časa u noči i sutradan, u ne-delju, gotovo ceo dan. Na podloži
njegovog razlaganja, pretresana su redom, tačku po tačku, sva pitanja. Diskusiju je otvorio br. Josip Jeras (Ljubljana), zamenik saveznog načelnika, a u njoj su uzela učešča sva prisutna brača, naročito starešine župa Jože Smertnik (Celje), Gavra Miloševič (Cetinje), Čedo Milič (Mostar), Dr. Mihajlo Vukobrato-vič (Bjelovar), Dr. Voja Besarovič (Sarajevo), Marko Sabljič (Karlo-vac), Dr. Miša Matič (Petrovgrad), Dr. Oton Gavrančič (Zagreb), Dr. Gorišek (Maribor), Dr. Mladen Bei-čič, (Varaždin), Ivo Jelavič (Osijek), Dr. Hugo Verk (Zagreb), sa-\ezni načelnik Dr. Pihler, savezni prosvetar prof. Stanojevič, urednik Niko Bartulovič i drugi.
Na osnovu svestrane i iserpne diskusije, Savezna uprava došla je jednodušno do ovih zaključaka:
1) Jugoslovensko Sokolstvo osta-je nepokolebijivo verno jugosloven-skoj i slovenskoj misli, te stoji čvrsto i neotstupno na svima osnovnim načetima sokolske ideologije, sadr-žanim u rezoluciji glavne skupštine Saveza, od 29 marta 1931 godine.
2) Jugoslovensko Sokolstvo na-staviče bez kolebanja, punom sna-gom i energijom svoj rad na telesnem i moralno-intelektualnom va-spitanju naroda, u duhu sokolskih načela, u cilju jačanja i razvijanja
' svih nacionalnih snaga, za samoodr-žanje i za duhovni, moralni, kulturni i materijalni napredak celokupnog iugoslovenskog naroda, svih Srba, Hrvata i Slovenaca.
3) Jugoslovensko Sokolstvo smatra da su Srbi, Hrvati i Slovenci, u slobodnoj i nezavisnoj, ujedinjenoj Kraljevini Jugoslaviji, dobili svoju najcelishodniju, istoriskom nužno-šču predodredenu državnu organiza-ciju, na čijem stvaranju su saradi-
; vali i Srbi i Hrvati i Slovenci, a na čijem ostvarenju je radilo 'i Sokolstvo, ne samo svojim idejama nego i krvlju svoje najbolje brače.
4) Jugoslovensko Sokolstvo svečano izjavljuje da če u svakom trenutku hrabro i neustrašivo braniti jedinstvo, slobodu i nezavisnost Kraljevine Jugoslavije, te kao op-stenarodna i nepolitička organizacija upučuje apel svima Srbima, Hrvati-ma i Slovencima, svima činiocima našeg nacionalnog i državnog života, da, poučeni tragičnim udesom drugih naroda i država, naročito bratskog i mučeničkog čehoslovačkog naroda, na dogledu sudbonosnih aogadaja u Evropi, preduzmu sve što im je u moči za unutrašnju konsolidaciju naše države i za
ostvarenje pravednog sporazuma Srba, Hrvata i Slovenaca, koji če omogučiti prirodan i zdrav razvoj našeg naroda i države, kojoj jugoslovenska nacionalna misao o-staje etička osnovica i njezin isto-riski smisao. Odbrana državnih gra-nica i narodnog opstanka, gradan-skih sloboda i kulturnog napretka. vrhovna je zapoved narodne solidarnosti svih Srba, Hrvata i Slovenaca!
Sem toga zaključeno je:
1) da se o ovom stanovištu jugo-slovenskog Sokolstva ima na celi-shodan način obavestiti sva sokolska i nesokolska javnost;
2) da se ima stupiti u vezu sa svima vodečim ličnostima i činiocima našeg javnog života, radi rasvetlje-lija položaja našeg Sokolstva u sadašnjim prilikama i onima koje če doči, pri čemu se želi naglasiti naročito to, da Sokolstvo nikada nije tražilo niti traži bilo kakvih privilegija, nego zahteva, i to odlučno, je-dino nesmetanu slobodu za svoj rad i da se prestane sa progonstvima i nasiljima protiv sokolskih radnika;
3) da se prikupe dalji podaci o prilikama kod čehoslovačkog Sokolstva, kao i o sadašnjem položaju Saveza Slovenskog Sokolstva;
4) da se svima sokolskim jedini-cama upu te potanka uputstva o te-lesno-vaspitnom, prosvetno-vaspit-liom i narodno-odbrambenom radu u sadašnjim prilikama;
5) da se stainom obaveštavanju sokolskih jedinica i pripadnika sokolske organzacije o razvoju prilika u Sokolstvu obrati puna pažnja.
6) da se od svih sokolskih je-dinca i sokolskih pripadnika zahteva na j veča disciplina, strogi red i najtačnije ispunjavanje svih duž-nosti;
7) da se daljem osnivanju stre-Ijačkih otseka i njihovom radu, kao i vojno - odbrambenom vaspitanju
svog vežbačeg i nevežbačeg članstva posveti što veče staranje;
8) da se u svima sokolskim jedi-I nicama redovno održavaju povreme-
ni sastanci svihr pripadnika, naroči-
lo	odraslog članstva, prema uputa-, ma koje če posebno biti izdate.
*
Posle toga prešlo se na rasprav-lianje pitanja priprema za godišnju skupštinu Saveza.
Primljen je predlog budžeta za 1939/40 godinu, koji če biti predložen saveznoj skupštini.
Isto tako usvojen je i načrt Poslovnika za Saveznu skupštinu, ko-; ji treba da zameni dosadašnji Po-slovnik. Načrt če biti poslat na mišljenje i svima župskim upravama
Telegrafski pozdrav i želje plenumu Saveza SKJ.
Savez Sokola KJ primio je, prili-kom sednice plenuma Uprave Saveza u Beogradu, koji je održan
25	i 26 o. in., čitav niz telegrama iz različitih krajeva države, a ponajviše sa našeg Primorja, u kojima se izražava želja da večanja i zaključci skupštine budu što kcrisni.ji za dobro Kralja i Jugoslavije i za slogu naroda. Sokolsko društvo Korčula podvlači »duh sporazuma i pove-zivanja svili narodnih snaga, koji je probuden na otoku Korčuli«; Sokolsko društvo Stolac traži »zajed-ničku akciju, čiji če plodovi posluži-ti Kralju, narodu i otadžbini«; — Sokolsko društvo Vela Luka želi »konsolidaciju narodnih snaga«; — Sokolsko društvo Vrgorac želi »udruživa-nje svih narodnih snaga oko jedne opšte narodne vlade, iz svih krugo-vc«; — Sokolsko društvo Dubrovnik podvlači želju, da se »okupe sve zdrave narodne snage u jedan front za očuvanje slobode, te da opšte narodna vlada, iz svih krugova, bude pretstavnik opšte narodne volje«; — Sokolsko društvo Čapljina traži tako-<ler, da se »prede preko svih narodnih razmirica i da se svi povežu pu-tem bratske snage i napretka«; — Sokolsko društvo Orebič želi »da celokupne narodne snage Srba, Hrvata i Slovenaca pretstavljaju jedmi volju, za dobrobit Jugoslavije«; Sokolska župa Niš traži da se »sokoli svrstaju u neprobojne redove, povezane slogom«; — Sokolsko društvo Tomislav grad želi »uspešan rad, na dobro Kralja i otadžbine«; — Sckclsko društvo Zrnovo traži da se »Sto skorije reše unutarnja pitanja, u cilju okupljanja svih narodnih Miaga, a za sretnu budučnost Jugoslavije«, — itd.
pre nego se iznese na odobrenje sa-moj skupštini.
Najzad, ovlaščeno je Starešinstvo Saveza, da utvrdi dnevni red godi-šnje skupštine u smislu postoječih propisa.
Na kraju sednice doneta je odluka u pogledu Sokolskog doma na Sušaku, kao i odluka, kojom se po-ništava izbor nove župske uprave sokolske župe Ljubljana i poverava slaroj upravi da do dalje odredbe vodi poslove župe.
Cela plenarna sednica Uprave Saveza protekla je u najlepšoj harmoniji i jednodušnosti, pa su svi učes-nici poneli sa te sednice snažne u-tiske, čvrstu veru i samopouzdanje, i najodlučniju volju za što inten-j zivniji i požrtvovniji sokolski rad.
Sokolstvo u Češkoi
»Sokolski Vjesnik«, zvanični organ C.O.S. izišao je redovito i 22 marta, dakle posle protektorata Nemačke nad češkim i moravskim zemljama. List je izišao u istom obsegu kao < ranije, a u sadržini ima na uvodnom mestu zvaničnu proklamaciju prezi-ilenta Hahe i niz vesti o skupštinama različitih župa i jedinica. Drugih na-ročitih članaka nema, naročito ne i-dejnih. Donosi dve slike sa poslednjeg svesokolskog sleta, sa natpisom u kome se kaže, da se ti krasni dani neče nikada zaboraviti. lnače taj broj donosi mnogo vesti iz jugoslovenskog Sokolstva i prenosi čitav niz napisa iz »Sokolskog glasnika«. Piše o našoj
•	»Petrovoj Petoletci«, o šahiranju za češke izbeglice, o izboru sestre Milice Sepe za zamenicu načelnice, i sa pohvalom citira članke sestre Milene Gruborove o radu članica nevežbači-ca, zatim brata St. Stankoviča, o Sokolstvu i selu, koji su objavljeni u »Sokolskom glasniku«, kao i uvodni članak iz 9 broja »Sokolskog glasnika«.
U »Lidovim novinama«, od 23 marta, čitamo da se je i u Tirševom domu nastanilo odelenje od 50 nemačkih vojnika. lnače sve druge prostorije su još u rukama Sokolstva, pa se u i njima vrši vežbanje i ostali sokolski rad.
*
Primili smo u poslednji čas i broj od 29 marta »Sokolskog Vzesnika«, n istom opsegu kao i ranije. Na uvodnom mestu donosi članak, pod naslovom: »Ne treba savijati kičmu!«, » kome se kaže, da novi položaj u češkim zemljama ne znači. da če se Cesi, na bilo koji način izneveriti svome narodu. Moramo zadržati narodni samosvest i uspravan stav. — Svi ostali članci imaju večinom teh-nički ili istorijski karakter, a- iz po-jedinih vesti se vidi, da se film poslednjeg svesokolskog sleta prikazuje i dalje, uz veliki interes publike, u mnogim praškim bioskopima. — No-vinski bilten ČOS javlja, u broju od 28 marta. da se narodnoodbrambeni kurs za žene, koji je trebao da se održi od 9—22 aprila, neče održati.
SLOVENAČKO SOKOLSKO VEČE
Sokolsko društvo Beograd-Mati-ca prireduje u subotu, 1 aprila, u 21 čas u svome domu, Deligradska ulica
27	: SLOVENAČKO SOKOLSKO VEČE, posvečeno idejnoj pripremi članstva za Jubilanti slet u Ljubljani. Posle programa sokolsko veselje, a za vreme programa zajednička večera. Ulaznica sa večerom dinara 15 od osobe.
Pregled istorije Srpskog Sokola u Sarajevu
(Nastavak)
O	spoljašnjem jedinstvu rešeno je da se ono, zasada, sastoji u ovome: »pozdrav da bude: «Zdravo«; — geslo da bude: »Ustaj, živi, bori se, ne klonil«; — da zajednički znak bude po ertežu br. St Todoroviča; — da zastava bude zajednička Srpskog sokolskog saveza Dušan Silni; — da se komponuju pesme a i koračnica sokolska, i — da komanda za strojeve uežbe bude ona, koja se upotrebljava u vojsci u Srbiji.
Posle ovoga je izabran u širi presi-dijum Saveza slovenskog sokolstva br. Vojislav Zavnovič.
Na drugoj sednici, održanoj 9 novembra, a kojoj su prisustvovala brača: Stevan Todorovič, Vojislav Ziva-novič, Kristo Dominkovič, Miško Jovanovič, Mihailo Gradojevič i Milan Pribičevič, uradeno je ovo: 1) po načrtu br. St. Todoroviča usvojena je za sve srpske Sokole značka za kapu, »a kao provincijalne oznake da budu monogrami na lakovanom pojasu; sokoli iz Srbije imače grb, a ostali mo-nograme koje su dosada imali«; —
2)	»usvojeno je da zastava Saveza sokolskih društava Dušan Silni bude zastava zajednička svom srpskom sokolstvu; zastave pojedinih sokolskih društava da budu srpske trobojke; veličina platna da bude od 80—100 cm; motka prema veličini platna od 2.65
—3 metra dužine«; 3) za izaslanike u Savezu slovenskog sokolstva izabra-ni su: za Srbiju: br. Stevan Todorovič, za Hrvatsku i Vojvodinu: br. dr. Laza Popovič, za Dalmaciju: br. Kristo Dominkovič, za St. Srbiju: br. Gliša Elezovič.
Time je završen ovaj prvi svesrp-ski sokolski sastanak, čiji su zaključci imali velik značaj za istoriju sokolstva u našoj otadžbini. Oni su vezali i Srpsku sokolsku župu bosansko-hercegovačku.
XI
Sedma odborska sednica »Srpskog sokola« u Sarajevu održana je 11 (24) novembra 1910 g. Starešina je izvestio da je osnovana sekcija za mačevanje, a da se tamburaška sekcija nije mogla osnovati, jer se nije prijavio dovoljan broj članova. Društvo je dobilo novog dobrotvora, d-ra Dušana Telečkog, koji je poklonio društvu 15 komada utega i jednu strunjaču. »Obilič- iz Mostara po-slao je poziv društvu da pošalje svo-ga vodu na sastanak voda u Mosta-ru u vezi sa sokolskim sletom srp-kih sokolskih društava u Hercegovini, na Preobraženije 1911 g., u Trebinju. Kako je društveni voda bio sprečen, išao je kao zastupnik društva u Mostar br. Nikola Toma-! ševič.
Iz zapisnika osme odborske sedni-; ce od 14 (27) decembra 1910 g.
I vidi se da se društvo odazvalo pozivu Srpske pravoslavne crkveno-škol-ske opštine i da če učestvovati na njezinoj svetosavskoj zabavi sa dve tačke. Na molbu »Napretka« da mu se pozajme kostimi za mramorne grupe pozitivno je odgovoreno. Društvo je zakliučilo da, s vremena na vreme, prireduje javne časove uz male ulaznice.
Na dan 31 decembra 1910 g. brojno stanje celokupnog članstva , »Srpskog sokola« u Sarajevu bilo je ovako: članova (od 18 g. pa dalje) 123; — članica (od 14 g. pa dalje) 17; — članova vežbača (od 18 g. pa dalje) 25; — članica vežbačica (od 14 g. pa dalje) 12; — prednjački zbor 8.
Broj svih časova za celu 1910 g. bio je: kod članova: 91, članica: 79, prednjačkog zbora: 25. Ukupni broj vežbača na svim časovima vežbanja u 1910 g. bio je: kod članova: 1655, članica: 846, prednjačkog zbora: 161. Vežbalo se u sali Srpske škole.
Na* devetoj odborskoj sednici od 5 (18) februara 1911 g. raspravlja-no je o tome kako da se poveča brojno stanje vežbača i vežbačica.
Na predlog br. učitelja, zaključeno je »da se zamoli uprava Više srpske djevojačke škole da dopusti i stavi na srce učenicama najstarijeg razreda da stupe u red sokolica«. Da bi se povečala muška kategorija, zaključeno je da se vreme vežbanja promeni i prilagodi vežbačima. Na
ovoj sednici pokrenuto je pitanje o-snivanja sokolskog orkestra, za što se bio ponudio Vojislav Jungič, pod uslovom da društvo dobije instrumente od »Sloge«. Sem toga pokre-nuto je pitanje fuzije »Pobratimstva« i »Srpskog sokola«. Pretsedmk »Pobratimstva« je predložio da se ova dva društva fuzionišu na taj način, da »Pobratimstvo« stupi u »Soko« kao antialkoholistička sekcija. Budu-či da je ovo pitanje »dosta krupno«, ne može se bez skupštine rešavati, »ali če starešina povesti pregovore sa pretsednikom »Pobratimstva«. Uprava Više srpske devojačke škole u Sarajevu odgovorila je, da se do-zvoljava »ne samo učenicama IV, nego i III razreda da stupe u redove sokolica pod uslovom, ako se odrede posebni časovi za njih same i ako ti časovi budu po danu«.
Iz zapisnika jedanaeste odborske sednice od 10 marta 1911 g. vidi se da je »Sloga« odgovorila da če po-zajmiti plehane instrumente uz ga-ranciju, pa je zaključeno da se osnuje muzička sekcija, za čijeg pročel-nika je jednoglasno izabran brat Nikola Čanak.
Poslednja sednica društva pred godišnju skupštinu održana je 19 marta 1911 g. Na njoj je zaključeno da se skupštini predloži lista budučeg odbora, koji je na skupštini i izabran. Jedino je dodato da, ako se brat Jovo Šerbedžija i Jovo N. Popovič ne budu hteli primiti, nji-
hova mesta če se popuniti na skupštini.
XII
Šesta godišnja skupština »Srpskog sokola« u Sarajevu održana je 27 marta (9 aprila) 1911 g., u sveča-noj dvorani Srpske škole. Tajnik j* u izveštaju naglasio »da je prva za-dača ovogodišnjeg odbora bila da pripremi sve što je za održanje kon-stituirajuče skupštine Zupe bilo potrebno. Sve su pripreme tačno i na vrijeme učinjene, Zupa se konstitu-isala i tim je bio izveden poslednji akt u vršenju časne dužnosti, koja je bila povjerena našem društvu od i ostalih srpskih sokolskih društava u našoj domovini.« Zatim je spomenut ostali rad društva: priredbe, slet u Ravanici, učestvovanje na priredbama drugih društava, itd. Društvo broji 9 dobrotvora, 27 utemeljača. 26 pomagača i 60 redovnih članova. Iinovno stanje društva je kruna 3216.04, u što je uračunata i vrednost društvenog iventara. Društvo nije imalo duga. Diuštveni učitelj u svom izveštaju o tehničkom radu nije zadovoljan. »Srpski soko« u Sarajevu, kaže on, »trebao bi da je naj-jači i najnapredniji u našoj domovini, jer je tu, u glavnom gradu, koncentrirana akademska, trgovačka i e-snafska omladina, ta uzdanica naša-Ali ta naša uzdanica slabo vodi ra' čuna o sokolstvu, ne iz neznanja* nego iz učmalosti, slabosti, i indiferentnosti. Ona se raduje, zabavlja po
Godišnja skupština župe Beograd
U nedelju, 26 marta, održana je, u velikoj dvorani Sokolska# doma kralja Aleksandra, redovna godišnja skupština Sokolske župe Beograd, ko-J.a se- razvila u sjajnu manifestaciju sokolske misli.
Još. pre skupštine održana je u su-botu pretkonferencija, na kojoj se Povela. svestrana diskusija o svim pi-tanjjma sokolskog života. Na samoj skupštini bili su prisutni delegati gotovo. svih jedinica u župi, pa je tako ava skupština u punoj meri prikazala snagu župe, koja se prostire na je-dan deo Srema i Banata, pa zatim na Mačvu, Kolubaru i Šumadiju, sve do Orašća i Topole. Pored velikog broja delegata i velikog broja beogradskih Sokola, skupštini su prlsustvovali i de legati Vitoške župe bugarskog »Junaka4. iz. Sofije, brada Ivan Anastasov
1	Petar Lobanov, koji su bili predmetom najsrdačnije pažnje. U ime Save-za SKJ., skupštini je-prisustvovao prvi zamenik starešine, br. Gangl, a u ime Min. za fizičko vaspitanje, brat s- Celar. Bili su prisutni i pretstavnici i'uskog sokolstva, u ime kojih je go-vario brat Vladimir Balzor, pa zatim firetstavnici. »Kola Srpskih sestara«, u ■ше kojih je govorila g-da Olga An-deJkovič. Bio je. prisutan i veliki broj študentske omladine beogradskog u-niverziteta, pa je u ime njih progovo-rio Vasilije Smajović te izazvao srda-ian aplauz za saradnju omladine sa
Sokolstvom.
Najsrdačnije su bili pozdravljeni govori brata Anastasova i brata Ganila. Brat Anastasov je toplim rečima Podvukao značenje saradnje izmedu »Junaka« i Sokola i veličinu ideje ju-goslovensko-bugarskog bratstva^ a hrat. Gangl je Rozvao. prisutne da u duhu sokolskih ideala podižu otpornu snagu naroda, ljubav prema zemlji i spremnost da se brani nezavisnost države i kompaktnost narodnih snaga. Brat Gangl je bio najsrdačnije pozdravljen od čitave skupštine.
Skupštinom je rukovodio starešina, brat dr. M. Gradajevič, koji je održao zanosan govor, davši u njemu sinte-zu: svih napora i težnja koje moraju da vode Sokolstvo u današnjim vrednima. Pošto se osvrnuo na sudbinu bratske Cehaslovačke, brat Gradojevič je izjavio, da je Sokolstvo rešeno da ■straje na svom putu, sledeči primer velikih Jugostovena i najboljih pret-stavnika Srba, Hrvata i Slovenaca u radu za dobro naroda. Na koncu je Predložio da se sa skupštine uputi te. legram Nj. V. Kralju Petru II, što je Prihvačeno uz najživlje manifestacije za Kralja i Jugoslaviju.
Iz izveštaja. koji su podneti skupštini, a kojj su objavljeni u. priloga poslednjeg broja »Oko Sokolovo* v i.-di se da je. ukupan broj članova u župi, do konca prošle godine, iznosio oko 25.000 članova iz svih kategorija, te da župa Beograd ima 46 društava i 110 sokolskih četa. Medu tim članstvom ima največi broj zemljo-radnika. Rad u prošloj godini bio je vrlo obilat, a naročita briga je posvečena spremanju za svesokolski slet u Pragu. Za taj slet župa Beograd je dala petinu svih učesnika iz Jugoslavije. Mnogo je uradeno na zbliženju bugarskih Junaka i jugoslovenskog Sokolstva, pa je župa Beograd sa vi-toškom župom bugarskih Junaka vezana čak krvnim pobratimstvom. Na ovogodišnjem sletu Junaka u Sofiji, beogradska župa če učestvovati u što večem broju. Sem toga, župa je odlu-čila da naročitu brigu ove godine posveti spremanju II. jugoslovenskog svesokolskog sleta u Beogradu, godine 1941, koji treba da bude kruna »Petrove petoletke« i da prevazide slet iz godine 1930.
Iz ostalih izveštaja vidi se, da. je 31 društvo o držalo 50 akademija sa samim vežbama; da su 22- društva odr-žala 36 akademija sa. mešovitim programom i da je. 18 društava održalo prednjačke tečajeve. Održane su žup-ske utakmice dece, plivačke utakmice u Beogradu i kroskontri utakmice. Vrlo uspešan je bio rad na selu, na-ročito u podizanju prosvete, zdrav-stvenog stanja, socijalne. pomoči itd. Rad u okviru Petrove. Petiletke dao je vrlo korisne rezultate koji pretstav-ljaju znatno pridignuče prosvetnog, ekonomskog i socijalnog nivoa sela u beogradskoj župi.
Odlučeno je da se u toku iduče godine održe. okružni sokolski sletovi i to u prvom redu u Rumi, Indiji, Po. žarevcu i Mladenovcu. Na koncu je birana uprava župe, pa je za starešinu ponovo izabran brat dr. Mihajlo Gra-dojevič, a za zamenike dr. Branko Cip čič, Andra Petrovič i A. Štefan.
Reorganizacija Mini-starstva za fizičko vaspitanje naroda
Ministar fizičkog vaspitanja naroda propisao je Uredbu sa zakonskom. snagom o izmenama i dopunama U-reabe o uredenju: Ministarstva fizičkog. vaspitanja naroda, od 19 marta 1932 g, Ta. uredba je objavljena u »Službenim novinama«.
Povodom toga dao je ministar, g. Duro Cejovič, izjavu novinarima u kojoj je: istakao visoki zadatak Ministarstva fizičkog vaspitanja naroda, da što veču pažnju posveti har-moničnom duhovnom i telesnom va-spitanju omladine. Pošto su se, od vremena uredbe iz g. 1932, u mno-gočem proširili zadaci i nastojanja Ministarstva, osetila se potreba reorganizacije, koja je novom ured-bom izvršena. Prema toj uredb^, Mi-nistarstvo dobija, pored Opšteg ot-seka i Otseka računovodstva, Ode-ljenje telesnog vaspitanja i Odelje-nje sportova.
Odeljenje opšteg telesnog vaspitanja vršiče poslove po Zakonu o o-baveznom telesnom vaspitanju, Zakonu o Sokolu KJ. i Zakonu o vatro-giastvu. Sem toga, ovo odeljenje vodiče nadzor i radiče na unapredenju Sokolstva, skautizma, planinarstva, fantovstva i ostalih organizacija, ko-jima je cilj telesna kultura.
Odeljenje	sportova deliče se na
tri otseka: Nastavni otsek za zimske, vodene i mašinske sportove i Otsek za sportske igre i atletiku. Ovo ode-ljenje če biti nadležno, za Jugo slovenski olimpijski odbor, za sve spar.tr ske. saveze, kao i za stružno unapre-denje portske: nastave.
Na koncu je Ministar istakao ube-denje, da	če, avako.' racionalna
spravedena	organizacija, omogučiti
još uspešniji rad na svim područjima telesnog vaspitanja naroda.
Uredba o školi za fizičko vaspitanje
Ministar fizičkog vaspitanja naroda propisao je Uredbu, sa zakonskom snagom, o Školi za telesno vaspita-nje u Beogradu. Uredba je objavljena u »Službenim novinama«.
Prema toj uredbi, Škola za telesno vaspitanje spada u više stručne ško-le, ima rang Više pedagoške škole., a stoji pod nadzorom Ministarstva fizičkog vaspitanja. Školovanje u njoj traje dve godine, a škola je uredena internatski i ima muška i ženska o-deljenja ,koja su potpuno odvojena. Na čelu ženskog odelenja če stajati žensko lice. Zadatak škoie je: da sprema nastavnike i nastavnice telesnog vaspitanja za sve škole kao i stručnjake za pojedine grane. telesnog vaspitanja; — da vrši stručna i naučna istraživanja na polju telesnog vaspitanja i da dobijenim rezultati-ma usavršava sistem i metodu telesnog vaspitanja; — da prireduje tečajeve za spremanje stručnog osoblja za telesno vaspitanje.
Povodom ove uredbe dao je ministar Cejovič takoder izjavu, u kojoj je podvukao, da više neče. biti potrebno da se nastavnici gimnastike, i športa za srednje škole vaspitavaju na strani, več čemo u svojoj zemlji moči da odgojimo kadar stručnih na-stavnika. od kojih u samom Ministar-stvu prosvete treba oko 300, a u Ministarstvima trgovine i poljopri-vrede bar oko 200; jer če se i u tim škoiama zavesti telesna vaspitanje omladine.
Na koncu je Ministar podvukao potrebu da se srednjoškolskoj omla-dini omoguči što veča saradnja u sokolskim i sportskim društvima, te da se čitava omladina okupi na polju telesnog vaspitanja.
Nezavisno slovenstvo se osvešćuje
»Amerikanski Srbobran« donosi ovu. značajnu vest:
»Prekjučer, učinjena je: jedna. lepa. bratska pažnja našem Saveznom u<-pravnom odboru, za vreme njegove: sednice. Došli su:u po se tu.- pretsednik Hrvatske Bratske Zajednice, g. Ivan But kov ič, g. Stevan Ziman, pretsednik Evangelističke Slovačke Jednote, pretsednik Slovačke Narodne Jednote, g. V. S. Platek i g. Daniel Stap-kovjanski, urednik »Slovenskog Glasnika«. Cilj njihove posete je bio da se. razgovore sa našim Saveznim u-pravnicima za što tešnju i bolju sve-slovensku saradnju, ne samo u Pits-burgu i okolini, nego i širom Amerike. Oni su došli u ime odbora Sve-slovenskog kongresa, čiji je pretsednik brat Butkovii. Poslije bratskih razgovora na odborskoj sednlci, po-sjetioci su bili provedeni kroz naš Sa-vezni dom, gdje im je glavni tajnik g. Branko Pekič sve pokazao. Rasta-nak je bio sa srdačnim bratskim po-zdravima, što obetava bolju sloven-sku solidarnost u iseljeništvu*.
Kada se* zna da se tu radi o Slovečima, evangelicima i katoilcima, pa zatim o Slbvencima i o najjačoj hr-vatskoj organizaciji u Americi, kojoj je na čelu 1. Butkovič, koji traže se-radnju sa srpskim savezom, onda se vidi; da zajednička opasnost može-ipak da donese i dobra ploda, pa da« se; u nesreči postigne sloga i saradnja, koja mora da donese bolje da--ne!
AKADEMIJA U SPOMEN GAVRILA PRINCIPA
Na dan 2 aprila, održače: se, u so-kolskom domu kralja Aleksandra u Beogradu svečana akademija u počasi Gavrila Principa. Govoriče dr. Boža Markovič, dr. Rudolf Cistler, branitelj Principa, i dr. Stevan Za-gorčič. Cist prihod ove akademije namenjen je podizanju spoinen-doma Gavrilu Principu, u Bos. Grahovu.
вШШрГ' j
Zupskl prednjački tečaj članica od 20-29 marta 1939 g. u Novom Sadu.
Prednjački tečaj u Splitu
Pred par dana završen je u Splitu sedmodnevni tečaj Sokoiške 2upe Split na kojem su prednjači i pred-njačice splitske sokolske župe bili u-poznati i poučeni u gradivu telove-žbe za 1939 godinu. Pored telovežbe-nog rada, tečajci su imali i teoretske satove iz sokolske organizacije, od-brambenosti i ostalih predmeta. Tečaj je pohađalo 36 brače iz skoro svih jedinica ?upe.
Pri završetku tečajce je pozdravio brat Frano Lhotsky i starešina splitske 2upe Dr. Lavš, a voda tečaja br. Barišič. podelio je tečajcima uverenja. Tečajci su kroz celo vreme pokaziva-li osobiti interes pa uspeh nije izo-stao.
Na koncu je upriličena večera sa tečajcima, na kojoj su bili prisutni članovi uprave Župe. i društva Split.
raznim društvenim lokalima, pre-klapa, kockari, u dimu se guši i ubija svoje dragocjeno zdravlje«.
Još od predašnjih godina tehnički rad je podeljen na 8 sekcija, od kojih su neke radile, a druge nisu iz materijalnih razloga i zbog pomanjkanja stručno spremnih vežbača. Prva sekcija, — zbor četovoda — 'ežbala je od septembra i to jedan-Put nedeljno. Druga sekcija, — laka atletika i gimnastičke (narodne) igre,
-— periodično je vežbala, »ali ovaj Put ima izgleda samo ako nas nada *'e iznevjeri da ce se loptanje no-«om (Fussball-om) ozbiljno otpoče-ti«. Treća sekcija, — teška atletika
*	rvanje, — vežbala je u početku je-danput, a posle- dvaput' nedeljno, pod voćstvom brata* d-ra Dušana Teleč-ta>g, »koji. je ovu sekciju sa velikom Ijubavlju: i materijalnim požrtvova-njem očinski prigrlio i iz sopstvenih sredstava moderno uredio«> Četvrta 8ekcija, — gadanje cilja, — nije se •Bogla. osnovati; radi velikog troska. Peta. sekcija — ženska — vežbala Je dvaput nedeljno. Ona je »nestalna i dosta nemarna«. Šesta sekcija
-	mačevanje — stoji dosta dobro. Sedma sekcija — turistička — priredila je. izlete, na Trebević,, Pale i Skakavac. Osma sekcija — zabave i Javno vežbanje — učestvovala je na ^ 1' javnih priredaba: u Sarajevu, Ze-*jci«. Ravanici, na Ilidži, Palama i Kiseljaku. Na sletu »Hrvalskog so-^o/a«. u Sarajevu bio je »Srpski so-"°« sarajevski кофога1»упо zaetup-
Ijen, a na zabavi »Hrvatskog sokola« u Koševu i u društvenom domu bilo je društvo zastupJjeno izaslanstvom. U ovoj društveno) godini održano je 240 časova vežbanja, koje je pohodilo 2879 vežbača i vežbačica. U muškoj sekciji održano je 86 časova koje je pohodilo 1523 vežbača; u zboru četovoda održano je 26 časova koje je pohodio 171' vežbač; u ženskoj sekciji održana su 73 časa koja je pohodilo 758 vežbačica; u teškoj atletici i rvanju održano je 20 | časova koje je pohodilo 137 vežba-! ča; u mačevalačkoj sekciji održano je 35 časova koje je pohađalo 290 vežbača. Prosečno na sat, pohadalo je: u muškoj sekciji 18 vežbača (u izveštaju pogrešno stoji 12) , u zboru četovoda 7, u ženskoj sekciji 11, u teškoj atletici i rvanju 6, u mače-j valačkoj sekciji 8 članova.
Na dnevnom redu skupštine je bila i promena pravila. Starešina je izjavio da je Župa izradila uzorna pravila koja je potvrdila Zemaljska vlada i od kojih je društvo dobilo jedan primerak. Društvo je vezano zaključkom Zupe, koji kaže da sva društva, koja su u Župu stupila, prime ta pravila. Znači da pravila treba usvojiti bez pretresanja, pa je. to skupština jednoglasno usvojila.
Evo nekoliko odlomaka iz ovih pravila:
»§ 3, Rad društva isključuje svaki politički značaj.
§ 4, Članom društva može biti svaki Srbin i svaka Srpkinja i svaki
prijatelj srpskoga naroda, koji su na-vršili 18-tu godinu života i t. d. Ko hoče da stupi u društvo treba da | se prijavi upravnom odboru, koji ime njegovo oglasi na crnoj tabli, da na taj način može svaki član prigo-voriti primanju ...
§,5, Društvo ima 5 vrsta članova: počasne, dobrotvore, utemeljače, pomagače i redovne.
U § 13 se kaže, izmedu ostalog, da »članovi, koji nijesu Srbi, nemaju pasivnog prava izbora«.
§ 14 kaže, da »svi članovi imaju pravo na diplome, i to počasni od-j mah iza izbora, dobrotvori i uteme-j ljači nakon potpune uplate odrede-j ne članarine, a pomagači i redovni nakon desetogodišnjeg tačnog upla-ćivanja članarine ili redovnoga po-hadanja društvenih vježbi.«
Prema § 50 je službeni jezik srpski, pismo cirilica. Društvena je slava Vidov dan 1 5 juna svake godine.
Društvena obilježja jesu: 1. društvena zastava; srpska narodna trobojnica (crveno-plavo-bijela), sa mo-nogramom: koji znači »Srpski soko«;
—	2. društveno odijelo, radno i svečano.
Radno za muške je: plave čakšire, bijela košulja bez rukava, crveno op-šivena, trobojan pojas širok tri prsta, pričvrščen za čakšire, crna obuča od lake materije ili kože, — Radno odijelo za ženske je: matroska bluza za-tvoreno plave boje, sa bijelim oko-vratnicama, nabrana suknja od iste materije, crne čarape i crna obuča
od lake materije ili kože.
Dalje društvena obilježja su: pečat sa natpisom:	»Srpski soko«,
značka sa monogramom Srpskog sokola, društvene isprave i diploma.
Konačno se prešlo na biranje no-voga odbora za godinu 1911—12. i Tajnim glasanjem izabran je ovaj odbor: starešina: dr. Vojislav Besa-rovič, zamenik starešine: dr. Dušan Telečki, tajnik: Jovo R. Petrovič, i blagajnik: Petar Miloševič, čuvar: Marko Kreštalica, odbornici: Simo Petkovič, Dušan Petrovič, Stevo Moljevič, zamenici: Milan Maljukan, Stevo Lakič, Nikola Garič, nadzorni odbor: Nikola Čanak, dr. Murad Sarič, Ilija Trifkovič. Društveni u-čitelj ostao je i dalje brat Dimitrije Matejič.
XIII
Novi odbor održao je prvu sedni-! cu 30 marta (12 aprila) 1911 g.
J Starešina je izvestio da su se svi odbornici primili poverene im dužno-sti, osim br. Kreštalice. Mesto njega izabran je za čuvara br. Stevo Moljevič, mesto kojega dolazi u odbornike zamenik br. Milan Maljukan. Pri dočeku akademskog društva »O-bilić«, iz Beograda, odredeno je da bude ispred društva brat starešina. Da bi se popravilo materijalno stanje društva, zaključeno je da se o-drži u maju zabava, u bašči »Mo-stai«.
Na drugoj odborskoj sednici od 16 (29) aprila je zaključeno da se | zamoli uprava Više devojačke škole
u Sarajevu da dozvoli učenicama da i vežbaju sa sokolicama utorkom i petkom, od 6—7 sati. Radi slabih ma-terijalnih prilika društvo se ne mo-; že odazvati pozivu »Obilica« iz Mo-stara, da pošalje svog izaslanika u Trebinje, u nedelju po Durdevdanu, na dogovor o hercegovačkora sletu. Muzička sekcija u društvu, napredu-; je dobro.
Treča odborska sednica održana je 9 (22) maja. Rešeno je da se. pošalje nekoliko izvršujučih članova na alet u Ravanici, na Vidovdan 1911 g., ako bude novaca, a br. učitelj če odrediti koji če iči«. Raspored zabave u bašči »Mostar« biče ovakav: 1) proste vežbe za II hrvat. slokolski slet; — 2) vežbe sa buzdovanima za
II	hrv, sok. slet; — 3) vežbe sa palicama za II hrv. sok. slet; — 4) vežbe na vratilu i razboju; — 5) atletika: dizanje i rvanje; — 6) tablo na razboju. Ulaznica je 50 helera.
Posle toga starešina je izvestio da če se u mesecu avgustu otvoriti gi-mnastički tečaj u Pragu, na koji bi trebalo poslati nekoga iz društva. Buduči da društvo slabo materijalno stoji, zaključeno je da se zamoli »Prosveta« za pomoč.
Prva naredna sednica »Srpskog sokola« održana je 12 (25) maja zbog ostavke dvojice odbornika: br. Pere Miloševiča, blagajnika, i br. Steve Moljeviča, čuvara. Blagajnička duž-nost poverena je tajniku, a za čuvara je izabran br. Milan Maljukan.
Godišnja skupština lupe Novi Sad
U nedelju, 19 marta, održana je glavna godišnja skupština Sokolske župe Novi Sad, koja je u punoj meri pokazala sokolsku svest i borbenost članstva sa čitavog područja župe. Od 57 društava, što ih broji župa, bilo ih je na skupštini zastupljeno 52, a od 33 čete njih 25. U ime saveza SKJ skupštini je prisustvovao zameniK starešine Saveza, brat dr. Vlad. Beiajčič.
Skupštinu je otvorio starešina župe, dr. Ignjat Pavlas, koji se u pozdrav-nom govoru naročito pozabavio do-gadajima u Srednjoj Evropi, podvla-čeči, da su ti dogaoaji duboko dirnu-li jugoslovensko Sokolstvo, pa da u ovim trenutcima tragedije bratskog češkog naroda treba odlučno gledati u budiičnost i još upornije vaspitava-ti nove naraštaje u sokolskom duhu. Jugoslovensko 'sokolstvo ne pozna straha, ono veruje u snagu naroda i u njegovu budučnost. Sa skupštine su poslati telegrafski pozdravi Nj. V. Kralju Petru II, koje je članstvo pri-hvatilo iiz burile aklamacije za Kralja i Jiigoslaviju.
Podneseni su nakon toga izveštaji
o	radu župe, koji pokazuju, da je župa u prošloj godini vrlo aktivno ra-dila na svirn područjima sokoiskog rada. Sem retkih iznimaka, sve jedini-ce u župi pokazuju žiyost, pa su pri-redivane brojne akademije, prosvetni sastanci itd. U tehničkom pogledu broj vežbača ostaje uvek na višini, jednako kao i njihova spremnost, a u okviru Petrove Petiletke izvedeni su brojni radovi, koji su od velike koristi za socijalno, nacionalno, prosvetno i zdravstveno podizanje seljaštva.
U diskusiji, koja se razvila povodom tih izveštaja učestvovali su mnogi članovi, a naročito mnogi pretstav-nici seoskih sokolskih četa. Brat Bedekovič iz Crvenke je podvukao, da se je iz skromnih priloga tog mesta, u kratko vreme, sakupilo 150.000 din. za Sokolski dom, što naročito svedo. či za svest Sokolstva. Brat Frlan iz Turije kaže, da su Sokoli više nego ikada spremni da brane nacionalnu stvar, a brat Hadnačev iz Starog Be-čeja podvukao je da poslednji doga-daji u čehoslovačkoj treba da budu opomena svima Slovenima. U diskusiji o narodno-odbranbenom otseku naglasio je brat Kosta Petrovič iz Subotice, da su u vanredniin prilikama potrebne vanredne mere te da je potrebno da se vaspita što više spremnih sokolskih voda. Brat Svetislav Marič, direktor gimnazije, je podvu-kacr, da se treba otresti svakog- parti-skog uticaja, a naročito zablude o po-litičkim vodama. Brat V. Vranič iz Stanišiča je tražio, da se ugledamo u izvesne naše manjine u Vojvodini, pa" da marljivo branimo svoje, kao što rade njihove organizacije. Brat Todorovič iz Kule je izneo primer kako učenici nemačke Učiteljske škole u Vrbasu, preko prazničkih dana, obila-ze sva mesta nastanjena Nemcima, da vrše nacionalnu i prosvetnu misiju. NarcrČitu pozornost je privukao govor Nikole Kariča, naseljenika dobrovolj-ca iz Stepanovičeva, koji je podvukao da on nežna ni šta je pesimizam ni što je strah, kao što neznaju ni ostali dobrovoljci, ni čitav naš seljački narod. Oni su i danas, kao i uvek, spremni da brane Vojvodinu, kao i svaki drugi kraj naše države, bez obzira na bilo šta, što se dogada u E-vropi. Konačno je starešina župe iz-javio, da če župa u punoj meri po-stupiti prema odlučnim izjavama svih delegata, iz kojih se nedvoumno vidi, da je čitav naš narod spreman da pre izgine, nego li da izgubi slobodu. Na koncu je zaključeno, da če se u svim sokolskim jedinicama vršiti vojna o-buka, prema uputstvima Saveza.
Posle toga je, burno pozdravljen cd čitave skupštine, uzeo reč starešina Saveza SKJ., brat dr. V. Beiajčič, koji je održao stvarni i zanosni govor, precizirajuči vrlo sretno stanovi, šte Sokola prema problemima, koji se postavljaju u današnjim prilikama. Brat Beiajčič je rekao, da je iz svih govora mogao da konstatuje postoja-nje največe ljubavi za državu i narod, pune nacionalne svesti i spremnost
na najteže. U današnjim vremenima svaki svesni rodoljub, bio on Srbin, Hrvat ili Slovenac, mora da otkloni svako uplitanje tuuina u naša domača pitanja i da kaže, da smo svi spremni ua branimo ono što je hrvatsko i slovenačko, jednako kao i ono što je srpsko. Nas se tiče država kao celina. SOKolstvo nece i ne može da trpi indiferentne ljude, koji se pomi-ruju sa dogauajima, koji su spremni na popuštanja u pitanjima naroune nezavisnosti i koji šire slabicstvo i pesimizam. Sokolstvo treba da je na čelu propagiranja nepokolebljive nacionalne vere i odlučnosti.
»Naš stav je jasan i odreden. Ni rezoiucije, ni manifestacije, ni demonstracije nisu potrebne. Mi radimo, mi se ne damo. Bra-ničemo se i ako done zov, ne-čemo se pitati ko smo: isluženi vojnici ih ne, več čemo iči svi, rame, uz rame.«
Govor brata Belajčiča bio je pozdravljen nasrdačnijim odobravanjem, što pretstavija nov dokaz, koliko je naša Vojvodina spremna da sa neu-zdrmanoin verom radi za narodnu stvar i brani državne granice i nacionalnu slobodu.
Na koncu je birana uprava župe, kojoj se na čelu ponovo nalazi dosa-dašnji starešina, brat Ignjat Pavla s.
Prednjački tecajevi u Novom Sadu
Sokolska župa Novi Sad priredila je od 13 do 'Љ marta u novosadskom Sokolskom domu dva župska prakt,č-na prednjačka tečaja, jeuan za članove .a urugi za članice.
Svrha tih tečajeva bila je upuči-vanje u praktičnem tehničkom rauu i vodenju, krema tome su svi predmeti i vežbanja bili praktične prirode; a osmi toga razradene su sve ve-žoe za ovogodišnja župska takmiče-nja i ovogodišnje priredbe.
Na tečaju učestvovalo je 38 tečajnika iz 3i društva župe, večinom za-menici načeimka i vode oueljenja; i zatim 24 članice iz 21 društva, večini delom načelnice i zameni.ee načelnica.
Svaki tečaj trajao je po 6 dana sa 8 sati dnevnog rada, a predavali su članovi i članice Načelništva, Teh-ničkog odbora i Uprave župe, kao i sestra savezna prednjačica. Tečaje-vi su bili orgamzovani na internatsko! osnovi, tako da su svi imali u novosadskom Sokolskom domu na-stanbu, ishranu itd.
Oba tečaja završena su sa dobrim uspehom, a tečajnici su bili marljivi, savesni i pokazali dobru disci-plinu. Načelništvo župe je izdalo uče-snicima uverenje o polaženju i prir redeno im je oproštajno veče.
»Za mene nema straha, kao i za mnogu braću koju sam sretao na Solunu u posljeanjim ratovima, a koja saaa sjede za časnim stolom u upravi ove župe. Ja ne znam šta je to pesimizam, koji ste vi tu spominjali, jer ja sam seljak, ali jetlno znam: Da sam i danas, kao i prije, spreman da branim nasu Vojvodinu, ne svoju zemlju koju orem, več cijelu Vojvodinu, u granicama kakva je ona danas, kao i mo ju Hercegovinu, i svaki kraj naše države! Vojvodina je naša, jugosiovenska!«
Uviino je govorio seljak dobrovoljac i Soko, Nikola Rašič, iz Stepanovičeva, na zboru Sokolske župe Novi Sad, a tako govori i čitav naš zdravi seljački sokolski narod, što pokazuje da je Sokolstvo naj bol ja škola narodne svesti i otpora I
Povodom Češke i Slovačke
Vredno je zabeležiti držanje nekih naših listova, a naročito onih koji se ističu kao strogo katolički, u pitanju sudbine Češke i Slovačke, a naročito u pitanju držanja Slovaka u sudbonosnim danima. Dok za-grebačka »Hrvatska straža« stopro-centno odobrava držanje slovačke vlade i nastoji da dokaže, da je sa-dašnja njihova nezavisnost potpuna, pa ni jedne reči žalbe nema za sud-binu Češke, drugi katolički organi se ne slažu u tom mišljenju, i uka-zuju baš na primer Slovačke kao na nešto što treba i kod nas da se ima u vidu, i sa hrvatske i sa srpske Strane.
Tako na primer »Katolička Ri-ječ«, koja izlazi u Splitu, donosi članak pod naslovom »Ko je kriv«, u kome, sa svoga gledišta, krivo zaključuje da su za sudbinu Čeho-slovačke države »krivi napredni elementi«; ali se u pitanju slovenske uzajamnosti i držanja Slovaka, ipak odvaja od »Hrvatske Straže«. Dok »Hrvatska Straža« stalno napada slovenstvo i oglašava ga kao zabludu, pozivajuči Hrvate da se okane slovenskih sentimentalnosti, dotle »Katolička Riječ« piše ovako: «Nemoj-mo biti malodušni. Bilo je i težih časova za slovenske narode: I Sva-topluk je predao Nijemcima Mo-ravljane, i Franci su bili naši gospodari. I urska sila je poplavila Južne Slovenc, Venecija je bila gospodarica Dalmacije, a da ne govorimo o vjekovima gospodstva Njemaca i Madžara. Ali ni jedna sila nije još zbrisala ni jednog krščanskog slo-venskog naroda«. — List zatim govori da bismo se iz ovih dogadaja »morali i mi nešto naučiti«, u pr-vom redu veri, zatim, tome da hegemonija Slovcna nad Slovenom mora da se osveti; a kao treču pouku citira reči Cara-Emina, iz romana »Presječeni puti«, u kojima se kaže:
»Još nas uvijek toči inad i jal, i mi još uvijek krvarimo od onog b r a-t o u bo j n o g noža, koji nas je
toliko pula upropastio. / j o š s e u-v i j ek b a c a m o u naru ča j t u d i n c u, u ludoj vjeri da če nam on pomoči I A on nas veselo prima, da nas malo zatim proda za dukat kao Juda Krista!«
1 drugi katolički list, dubrovačka »Narodna svijest«, bavi se takoder držanjem i položajem Slovaka, pa utvrduje da to što su Slovaci dobili pretstavija gorko razočarenje i da treba da posluži kao pouka i nama, da se za rešavanje naših problema, pa tako i za rešavanje hrvatskog pitanja, ne smemo nikako nadati pomoči od bilo koga stranog. .
U »Varaždinskim Novostima« dr. Hiako Križman piše čak da se i list »Hrvatski narod«, koji je poznat kao vrlo ekskluzivistički, a koga ureduje dr. Mile Budak, p.ta u poslednjem broju, »šta če se, u toj lomnjavi, sa nama dogoditi.« — »Hvala Bogu — kaže na to dr. Križman — da se jedanput i s te strane postavljalo pitanje na savjest i na pamet. A na to se pitanje može za sada odgovoriti samo sa starom istinom, da ima lije-kova gorih nego šlo je bolest i da je luda i kukavica onaj, koji se nada pomoči od tuđina.«
Kao što se vidi, pametnih glasova može se čuti na svim stranama, pa i u najradikalnijim grupama. Dao Bog da oni preovladaju kod svih Srba, Hrvata i Slovenaca!
Kratke vesti iz našes Sokolstva
NEMACKA I MADŽARSKA ŠTAMPA U VOJVODINI
Vojvodanski listovi podvlače da je madžarska i nemačka štampa u Vojvodini bolje uredena, br.ojnija i sa mnogo više čitatelja, nego jugoslo-venska štampa. Madžari iniaju četiri dnevnika: »Regeli Ujsag«, Novi Sad, »Naplo«, Subotica, »Hirado«, Petrov-grad i »Uj Hirek«, Sombor. Nemci dva dnevnika: »Deutsclies Volksblat« i »Deutsches Tagblatt« u Novom Sadu. Ošini toga imaju Nemci ot-prilike 40 nedeljnih i mesečnih listova, a Madžari oko 30.
28	marta prošlo je 30 godina od dana kada je ustanovljen Soko na Bledu. Društvo je onda imalo 90 članova, starešina je bio poč. Jakob Peternel, a načelnik njegov sin, Franc Peternel. Pošto je pre rata bio Bled prilično ponemčen, trebalo je mnogo truda i požrtvovanja da se mogla u-stanoviti sokolska organizacija. Svet-ski rat i raspust Sokola prekinuli su sokolski rad, ali se odmah posle o-slobodenja sakupio veliki broj sokola i stupio u akciju; a sokolski dom počeo se zidati u 'etapama, i 1932 g. bio je završen. Mnogo uspešnog rada bilo je učinjeno u toku tih 30 godina, a prošle godine društvo je otvo-rilo i svoj kino. Društvo ima 211 članova, 40 naraštaja i 136 dece. Kao uvod u jubilarnu godinu prireden je 10-dhevni prednjački tečaj, sa 20 članova i članica, a dramski otsek lepo napreduje.
Svečana proslava 30godišnjice, koja če se održati 18 juna, biče spojena sa župskim sletom.
*
Prošle nedelje su brača Ivo Polič, starešina župe Sušak-Rijeka i župski prosvetar, Josip Bačič, pošli da, prema programu Petrove petoletnice, o-bidu sokolsko ličko okružje, i rad u njegovim jedinicama. Pošto ih je put za Gospič vodio preko Senja, obišli su i društvo Senj, interesujuči se za njihov sokolski dom, a onda svratiše u selo Brinje, gde su bili dočekani od starešine tamošnjeg društva, brata Uzelca, i ostalih funkcionera. U Otočcu ih je dočekao čitav upravni odbor, sa starešinom Miletičem i lepi broj članstva, pa su tako imali prilike da se ubede o uspešnom radu toga društva. Oto.čac ima novi i vrlo lepi, ma da još nedovršeni dom, u kome može da se razvije živa delatnost. Naročito je srdačan prijem bio u Gospiču, gde ih je dočekalo mnogobrojno članstvo, sa starešinom dr.. Petrom Zecom na čelu. Gospički dom može zaista da posluži kao uzor.sokoiskog doma, po korisnom razmeštaju i lepoj izgradnji. Brat župski prosvetar je održao te večeri lep govor tcčajnicima, a idučeg dana su prisustvovali ispiti-ma tehničkih i prosvetnih tečajaca, koji su vrlo lepo uspeli. Taj tečaj vodio je župski putujuči prednjak brat Milan Orel. Istoga dana održani su ispiti za braču, koja idu na otsluže-nje vojnog roka. Ovom prilikom je župski prosvetar aarovao društvu Gospič vrlo lepu poljoprivrednu kartu Jugoslavije.
Sokolsko društvo Šibenik, prikazi-valo je film »Oj letni sivi sokole«, koji je primljen sa največim oduševlje-njem. Odziv publike bio je velik, a pesme su primljene zanosnim a-plauzom i sa željom da se film ponovo prikazuje.
*
Odbor za Petrovu Petiletku Župe
Split pregledao je u poslednje vreme rad po jedinicama i ustanovio da se ovaj rad u 100% izvršava. Kroz poslednjih nekoliko dana jedinice Župe su zasadile oko 1600 sadnica oraha, tiešanja, jabuka, kajsija i ostalih vo-čaka.
Sokolsko društvo Sinj davalo je 18 o. m. dečju pretstavu »Materina maža«, koju je mnogobrojna publika o-duševljeno pozdravila, a koja ima lep patriotski sadržaj. Autor i režiser je brat Vladimir Kurtin, učitelj i član prosvetnog odbora. Za uspeh pret-stave ima se zahvaliti brači iz uprave, a naročito autoru i voj. kapelniku br. Iliču za 'pevanje i balet.
JEDAN NOVI SOKOLSKI DOM
Sokolska četa Mandelos — kod Srem. Mrtiovice, namerava podiči Sokolski dom. Pravoslavna opština o-dobrila je četi pomoč od 10.000 din. i poklonila zemljište, a opštinska U-prava obečala je pomoč. Mesni paroh, brat prota Lazar Rankovič, za-služuje veliko priznanje Za dobijanje pomoči. ■
Sokolsko društvo Aleksandrovo, pri-
kazivalo je Kumičičevu dramu »Sestre«, koju je izvodila pozorišna sekcija društva sa vrlo lepim uspehom, pa je pozdravljena burnim aplauzom.
*
Sokolsko društvo Biograd na Moru
priredilo je 7 marta pred velikim bro-jem članstva, komemoraciju biagopo-kojnom T. Masariku, kojom prigo-uom je održao lep govor brat A. Artič. — 11 marta, ouržao je u Soko-lani br. Pavlovič Milutin, pred velikim brojem članstva, i u prisustvu svih kategorija vežbača vanredno u-spelo predavanje o temi: »U čemu je značaj trezvenosti«. — Na dan 16 marta održalo je naše društvo vrlo zanimljivu polukorizmenu zabavu. Diletantska sekcija davala je u režiji br. Artiča dva pozorišna komada. Sem toga nastupio je na klaviru mladi br. Davor Seat, koji je srdačno pozdravljen. Junak večeri je bio svojom iz-vanrednom glumom br. Slavo Tolič-Zabava je bila dobro posečena.
*
Sokolska četa Generalski Stol pro-
Slaviče dogodine desetgodišnjicu svog opstanka i rada. Usled poznatih prilika rad ove čete je vrlo otežan, ali pravi Sokoli, ostali su verni svojoj četi. Četu u Generalskom Stolu osno-vao je 1930 g. brat Josip Poslek, župnik, koji je zbog toga morao da-ide iz Generalskog Stola. — Još u toku ove godine učiniče se pripreme za što svečaniju ■ proslavu desetgo-dišnjice ove čete, u granicama mo-gučnosti.
*
Sokolska četa Budinščina priredila
je 25. marta vrlo uspelu akademija pod lozinkom: »Zadrugarstvo u selu«-U predavanju, koje je održao starešina br. Horvat u glavnom je bila iznešena teška situacija našega sela, a koja nastaje kidanjem zadruga, svadom u obiteljima i stalnom deo-bom, i onako malenog imetka našega seljaka. U tom smislu bile su izvedene i ostale tačke programa, je-dan igrokaz i deklamacije. Moralni i materijalni uspeh je bio vrlo dobar.
Savez S. K. J. broji b.izu 280.000 pripadnika
Prema poslednjoj statistici, Savez Sokola K. J. broji 2231 jedinica. Od toga broja otpada na društva 843 i na čete 1388. Savez je podeljen na
25	sokolskih Župa, čija su sedišta u Banjoj Luci, Beogradu, Bjelovaru, Celju, Cetinju, Karlovcu, Kragujevcu, Kranju Ljubljani, Mariboru, Mosta-ru, Nišu Novom Sadu, Novom Mestu, Osijeku, Petrovgradu, Sarajevu, Sko-plju, Splitu Sušaku, Šibeniku, Tuzli, Užicama, Varaždinu i Zagrebu. B svima sokolskim jedinicama učlanje-no je 279.941 pripadnika. Od toga broja otpada na članove 127.235, na članice 45.583, i 128.124 na naraštaj i decu. Od ovog broja je 27.344 vežbača, 7.415 vežbačica, 26.390 narašta-jaca, 50.001 muške dece i 40.431 ženske dece, tj. 162.833 vežbača i vežbačica.
Sokolskih prednjaka Savez broji 4320. a prednjačica 1680.
Sokolskih domova broji 320 (bez privatnih vežbaonica) a letnjih vežba-lišta 270.
Spomen-kosturnica palim herojima
Sokolska župa Tuzla je, u saglas-nosti sa udruženjem rezervnih ofici-ra, pred izvesno vreme stvorila za-ključak, da u saradnji sa Narodnom odbranom i ostalim nacionalnim u-druženjima započne akciju za podizanje spomen-kosturnice, u kojoj bi se sahranili posmrtni ostaci junaka, koji su u svetskom ratu poginuli na levoj obali Drine. Pošto se doznalo da i vojne vlasti imaju također u vidu podizanje spomen-hrama i ko-sturnice u tim krajevima, pošli su delegati Udruženja rezervnih oficira > Sokolske župe, g. Svetislav Popovič i brat Nikifor Todič, u Sarajevo, gde su kod nadležnih vojnih Vlasti pokre-nuli pitanje da se te dve akcije spoje u jednu i da spomenik herojima bude što veličanstveniji.
God. X — broj 13
SOKOLSKI GLASNIK
St ran a -5
Sednica izvršnog Odbora Sokola K. J.
liana 25 niarta održana je u Beogradu, pod pretsedanjem brata E11-gelberta Gangla, I zamenika starešine. sednica Izvršnog odbora Saveza SKJ. Seanici su prisustvovali i osta-
li	zamenici starešine, braća Dr. O-ton Gavrančič, Dr. Belajčić i brat Smiljanič, kao i svi pročelnici od-^ora i otseka.
Otvara.iuči sednicu, br. Gangl je Podneo kratak izveštaj o učešću sa-vezne delegacije na svečanosti u So-RR. prilikom proslave 40-godišnjice od osnivanja Saveza bugarskih »Juraka«.
Brat Milivoje Smiljanič podneo je Lratak izveštaj o tekučim poslovima naglasivši da je župama upučen po-Zlv za skupštinu Saveza, koja če se održati 22 i 23 aprila. Pročelnici svih otseka i odbora Saveza rade na pri-Premi saveznog godišnjeg izveštaja, Roji če 1 aprila biti završen i zatim štampan.
Na ovoj sednici primljen je Poslovnik savezne godišnje skupštine. Roji se upučuje Plenumu. Dalje je Primljen Pravilnik fonda »Bc< za da-vanje beskamatnih zajmova, za sana-oiju sokolskih domova, kao i Pravil-njk fonda za normalni film. Pravil-r,|k o osnivanju i rukovanju fondo-vima Uprave Saveza SKJ. izneče se Pred glavnu godišnju skupštinu.
Pretsednik gradevinskog odbora, '1r- Radulovič, podneo je izveštaj o saveznom domu. Odbor za zidanje ^°ma izradio je program rada za i-^Aine skice i proučava dalje probleme za zidanje saveznog doma.
Rrat Smiljanič, kao pročelnik SPP, rzneo je na odobrenje ostatak pomo-Cl s°kolskim župama, za rad na izvo-■denju SPP. Svima župama odobrena Je izvesna pomoč i ovih dana novac “ee se doznačiti.
Gospodar Saveza, br. Nikolič, iz-Peo je na odobrenje autonomni bu-džet i budžet državne pomoči, koji 'Su primljeni jednoglasno, s tim da se rznese i na plenarnu sednicu Saveza Ла odobrenje.
Sekretar Saveza, br. Dr. Arsenije-Vlc’ reL‘risao je o saveznoj godišnjoj 'kupštini i o predlozima sokolskih župa.
Brat, Dr. Vladimir Belajčič, pret-sednik NOO, podneo je izveštaj o radu NOO, pa su odobrene pomoči Pekini sokolskim jedinicama iz ovog otseka.
Godišnja skupština župe Šibenih-Zadar
Sokolska župa Sibenik-Zadar odr-žala je 18 ov. m. svoju godišnju skup-štinu, na kojoj je Savez S.K.J. zastu-Pao brat Mihajlo Nikolič. Dan ranije održani su pre podne zborovi društvenih i četnih načelnika, a posle Podne je bila pretkonferencija skup-stine, na kojoj je iscrpno raspravlje-Po o izveštajima župskih funkcionera 1 o mnogim drugim sokolskim pita-ujima. Utvrdeno je pri tom da je, od svega ostalog rada, na teritoriji Žu-Pe najviše i najuspešnije radeno na ostvarenju ciljeva Sokolske Petrove Retiletke.
Usprkos teškim prilikama, pod ko-Pma Sokolstvo ove Župe deluje, mo. •a se priznati da je rad bio ipak u lzVesnoj meri plodan i da broj člano-nije opao.
Brat Nikolič, izaslanik Saveza S.K.
I
'’•> prikazao je u odužem ubedljivom govoru sadašnje prilike u Sokolstvu Pašem i na strani, ističuči potrebu što Pttenzivnijeg rada, kako bi se mogla Postignuti što veča emancipacija od 413 čijeg uticaja.
2a starešinu Župe ponovo je iza-,)ran brat Kovačev Pavao, dok je sta-ra uprava ostala u glavnom nepro-P'uujena.
ŠkoSa za obuku vojnika
Danas se završava 33 i 34 tečaj Škole za obuku vojnika za vode sokolskih četa. Još godine 1932 prema želji Blaženopočivšeg Kralja Aleksandra, a inicijativom Saveza Sokola, osnovana je ova škola i zapo-čela radom. Cilj škole bio je, da se vojnici-sokolt, koji se nalaze na ot-služenju kadrovskog roka prema nji-bovoj želji i želji njihovih sokolskih .jedinica, pozovu u Beograd, na dvomesečni kurs, gde bi se spremili za vode sokolskih četa. Blagonaklonoš-ču vojnih vlasti, Ministarstva Vojske i mornarice i Inšpekcije zemaljske odbrane, Savez SKJ. održao je do sada 34 takva dvomesečna tečaja. Kroz ta 34 tečaja prošlo je 1750 so-kola-vojnika, koji su se osposobili za vodnike sokolskih četa.
Nastava u ovoj školi je podeljena na dva dela. Praktični deo se održa-va u vežbaonici Saveza sokola, a teoretski u kasarni u Gornjem gradu, gde su vojnici-sokoli i na stanu i hrani. Nastavnici u školi su savezni prednjači i članovi Stručnog odbora i članovi Prosvetnog odbora, dok su za vojničke predmete nastavnici oficiri, i to komandir škole sa vod-nicima. Pored tehničkih i ideoloških sokolskih predmeta, predaje se i narodno-odbranbeno vaspitanje, narodna kola, narodne pesme, istorija i geografija Jugoslavije, poljoprivre-da, zadrugarstvo i nastava gadanja.
Tečajcima se, pored toga, prika-zuju filmovi iz sokolskog života, a pri završetku tečaja odlaze tečajci, sa nastavnicima i vojnim starešinama, na Oplenac i Topolu. U Beogradu posečuiu muzeje i Glavni Savez srp-skih zemljoradničkih zadruga.
Danas se održava, u vežbaonici Saveza, svečani završni nastup, a zatim svečani zaključak tečaja, uz pri-sustvo izaslanika Min. Vojske, Min. fiz. vaspitanja, Uprave Saveza i na-stavničkog zbora.
Akademija Sokolskog društva Skoplje II — Hanrijevo
26	ov. m. Sokolsko društvo Skoplje II — Hanrijevo održalo je u Na-rodnom pozorištu u Skoplju uzornu telovežbenu akademiju, u čast društvenih i četnih delegata za godišnju skupštinu sokolske župe Skoplje.
Prema opštem mišljenju gledalaca, kojih je bilo dupke puno pozorište, sve tačke su bile vrlo dobro i srečno odabrane i vanredno uvežbane. Na-ročito se mora pohvaliti početna slika svake tačke, jer je ona duboko impresionirala gledaoce. Jedna novi-na za sve tehničare župe Skoplje bile su vežbe na drokrugu, koje je iz-vodio muški naraštaj. To je, ako se tako može reči. bila senzacionalna tačka. Zatim, vežbe koje je izvodio ženski naraštaj na visokoj gredi, što za našu župu takode prestavlja novi-nu, bile su odlično uvežbane i izvedene. Uopšte uzev, ova akademija je s pravom nazvana uzornom sokol-skom telovežbenom akademijom.
Akademiji su prisustvovale sve u-gledne ličnosti iz Skoplja, kao komandant III armijske oblasti, skopski gar-nizonar, g. podban i dr. Svi su čestitali priredivačima. Akademiju su spremali župski načelnik i načelnica, br. inž. Vojislav Pajič i sestra Jovan-ka V. Pajič, koji su ujedno načelnik i načelnica sokolskog društva Skoplje II Hanrijevo.
I moralni i materijalni uspeh akademije bio je iznad svakog očekiva-n.ia.
Č it a j te SOKOLSKE LISTOVE
Prosvetni rad u župi Karlovac
Izborom brata Milana Radeka za prosvetara sokolske župe Karlovac, došlo je do temeljite reorganizacije prosvetnog rada u ovoj Župi. U pr-vom redu proširen je Župski prosvetni odbor, u koji su ušli prosvetni rad-nici sa čitave teritorije sokolske župe.
Na sastanku ovog proširenog ZPO, održanog 17 pr. m., primljen je plan prosvetnog rada za ovu godinu. U svim jedinicama vršiče se planski i-dejna priprema za sletove u Sušaku, Ljubljani i eventualno u Zagrebu.
Svakog meseca ima se po jedinicama održati plenarni sastanak članstva sa predavanjima. Tromesečno imaju se održavati okružne konferencije pc okružjima: u Ogulinu, Metlici, Karlovcu i Slunju.
Zaključeno je da na seoskiin javnim vežbama nastupaju umesto muzike harmonikaši, sa još kojim istrumen-tom, jer su muzike preskupe za čete na selu.
Referentom za štampu izabran je brat Joso Matešič, prosvetar Sokolske čete Generalski stol, saradnik sokolske štampe i čjan ŽPO.
Na sastanku je konstatovana jedna čudna činjenica: ŽPO zatražio, tj. za-molio od Jadranske straže propagandni materijal u vezi sa sletorn u Sušaku, ali je Izvršni odbor J. S. iz Splita odgovorio, da nema takvog mate-rijala... Ujedno upučuje ŽPO na društvo Putnik.
M-čki.
Smrt Stoje Ilič
Prošle nedelje je preminula u Sarajevu, u dubokoj starosti, Stoja Ilič, majka poznatog vode bosanske revolucionarne omladine, Danila Iliča, koji je bio osuden na smrt zbog učestvo-vanja u sarajevskom atentatu. Stoja Ilič je bila takoder zatvorena posle atentata i mučena od austrijskih Vlasti, ali je junački izdržala sve te pat-nje i bila sretna što je doživela oslo-bodenje i ujedinjenje. Posle ujedinje-n.ia živela je povučeno, obilazeči grob svoga sina, a njen pogreb je bio dokaz zahvalnosti svili nacionalnih kru-gova za njenu uzvišenu žrtvu. Na pogrebu su učestvovali i pretstavnici Sokolstva i sokolska muzika.
Smrt brata Josipa Mlinca
U Generalskom Stolu uniro je prošle nedelje brat Josip Mlinac, u 24 godini života. Pokojni brat Mlinac bio je uzor Sokola. G. 1930 je osno-vao četu i postao najmladim načelnikom u Savezu, u 15. godini života. Sam je vodio tehnički rad. osnovao je prednjački zbor, prvi od svih četa u župi Karlovac, sastavljao sam vežbe i uvežbavao članstvo, naraštaj i decu. Sa svojini vežbačima nastupao je na sletovima u Ljubljani, Splitu, Sušaku. Gospiču, Sarajevu, Zagrebu. Njegovom zaslugom uspevale su sve javne vežbe u Generalskom Stolu, a-kademije i ostale sokolske priredbe. Neumorno je radio u vežbaonici no-ču, a dan.ju u opštini kao pisar.
I	kada se radovao proslavi deset-godišnjice svog rada, kao načelnik čete, stigla ga je teška bolest, tuberkuloza. Umro je junački, kao pravi Soko, svestan, da je svoj bratski život upotrebio za dobro Kralja, Naroda, Države i Sokolstva. Ostavio je za sobom Ženu i muško dete. Pokopan je uz ogromno učešče prijatelja i brače, a župu Karlovac zastupao je brat Matešič Jožo.
Brat Josip Mlinac je svršio tri prednjačka tečaja i jedan prosvetni, a položio jc društveni prednjački ispit sa odličnim uspehom.
Neka je večna slava nezaborav-nom bratu, Josipu Mlincu ! R.
Rezultati sokolskih utdkmica u Zemunu
U nedelju, 26 marta, održane su u sokolani zemunskog društva uspele izbirne utakmice za sastav naše gim-nastičke ekipe za susret sa Francu-zima, odreden za istočne župe.
Za sudi.ie su odredeni Ivan Kovač, voda utakmica, Milan Vukotič i Rafael ban, za zapisničara Ivan Sedla-ček. Pred dosta velikim brojem publike pozdravio je takmičare Ivan Kovač, zamenik saveznog načelnika. Takmičenju je pristupilo 15 takmi-čara, a utakmice su se održale ovim redom: proste vežbe, vratilo, razboj, krugovi, konj u širinu, konj (preskoči).
Kod prostih vežbi največi broj bo-dova (najviša ocena 10) dobili su Ruda i Kujundžič tj. 9,5. Na vratilu: Merzlikin 9. Na razboju: Merzlikin 9,8. Na krugovima: Stergar 9,8. Na konju u širinu: Bela 8, i na konju uzduž: Merzlikin 9,8.
Nakon završenih utakmica pročita-ni su ovi rezultati: 1) Buda Juraj, Beograd 1: 53,2, ili 88.67%; — 2) mesto dele dvojica, i to Merzlikin Dimitrije, Beograd V i Kujundžič Josip iz Subotice, sa 53,1 bod ili 83,50%;
—	3) mesto: Sterger Miloš, Beograd V, sa 51,3, ili 85,50%; 4) Bela Nor-bert, Beograd I sa 47,5; — 5) Miho-čmovič Rade, Beograd — Matica, sa 45,2; — 6) Kovačevič Boško, iz Sarajeva, sa 44,1; — 7) Jovin Borislav iz Sombora sa 42,3; — 8). Stefanovič Milan iz Novog Sada sa 42,0; — 9) Ing. Ivančevič Ivan iz Sombora sa 40,7; — 10) Suradevič Blaško iz Subotice sa 38,9; — 11) Momčilovič Milan iz Osijeka sa 38,3 — 12) Abadži-ji Božidar iz Beograda sa 38,0; — 13) Prutki Franjo iz Osijeka sa 30,0;
i	14) Šulc Josip iz Osijeka 29,0 bodova.
Prema gornjim rezultatima, pravo na II izbirne utakmice, koje če se održati 8 aprila u Zagrebu, imaju svi, osim Prutkog i Sulca, jer nisu po-stigli 60% od mogučih bodova.
Medu takmicarima najviše se ista-kao nesumnjivo olimpijac Merzlikin Dimitrije, koji je za prvini izostao svega za jednu desetinu boda. Da nije podbacio na konju u širinu, posti-gao bi nesumnjivo prvo mesto. Nisu mnogo zaostali za njim ni Buda ni Kujundžič pa ni Stergar. Ta trojica bili su u našoj vrsti na Medunarod-nim utakmicama prošle godine u Pragu. Dobar uspeh pokazao je i ing. Ivančevič iz Sombora, koji je nakon duže pauze opet takmičio, i pored povredenog ramena.
Na svima spravama pokazali su ta-kmičari veoma dobar uspeh, sem na konju u širinu, gde su svi podbacili.
UTAKMICE ITALIJA - NEMAČKA
Gimnastičke utakmice izmedu Italije i Nemačke odigrače se 30 aprila u Milanu, a posle toga če obe mom-čadi nastupiti u Genovi, u Napulju i Kremoni.
ČASOVNIČAR i JUVELIR
M. MITROVIČ
TERAZIJE 22 (do Moskve)
ima: švajcarskih ča-sovnika za ruku i džep, zlatnog nakita, kristala, srebra, pehara i plaketa.
Bradi i sestrama popust
Cene vrlo solidne. Stručan rod
Trailte cene za izradu
klinaca i z n a č a k a.
Rad Ruskog sokola
Ruski Soko u Beogradu priredio je u subotu, 25 marta, u Ruskom domu, u prostorijama Sokolane, vrlo uspelo veče, sa gimnastičkim i koncertnim programom. Još pre toga, polovinom niarta, priredio je Ruski soko u Beogradu pretstavu pozorišnog komada Nikole Kadesnikova, »Sive ptice«, u kome se prikazuje život ruske omla-dine u emigraciji i njihova čežnja za otadžbinom, kao i njihov rad za nacionalne ideale, Autor komada je ruski sokolski funkcioner i njegov komad je bio vrlo srdačno primljen, ne samo zbog patriotske tendencije nego
i	zbog svoje književne vrednosti.
PRETPLATITE SE NA ROMAN »NA PRELOMU«!
Pod gornjim naslovom, u zajedni-ci sa hrvatskim književnikom, dr. Matom Hanžekovičem, napisao sam istorisko-socijalni roman iz crnogor-skoga života i dao u štampu. Knjiga če iznositi preko 850 stranica. Cena je za Evropu, 100 dinara; za Ameri-ku 2 dolara! Narudžbine se primaju, bilo da se novac pošalje unapred, bilo pouzečem, na doplatu. Knjižarama, pod istim uslovima, 25% popusta!
Glavni junači su romana:	kralj
Petar, kralj Nikola i njegovi sinovi i kčeri. Marko Miljanov, Jole Piletič, Peko Pavlovič, Miljan Vukov, Petar Vukotič, sa čitavom galerijom znamenitih Crnogoraca od megdana i divana iz svih brastava. Kroz knjigu se provlači i dirljivo opisana ljubav-na tragedija muslimana Rama i Črnogorke Neve. Roman je bogato ilu-strovao naš odlični akademski slikar Mirko Rački. Sve porudžbine slati i-sl-ljučivo na adresu autora:	Mičun
Pavičevič, književnik, Zagreb, Grgu-icva 3., Jugoslavija.
Zanimljivosti iz doma i sveta
Listovi javljaju, da je u nedelju,
26	niarta, nemački »Kulturbund« priredio u Novom Sadu prvi nemački kulturni dan u Jugoslaviji,, na kome je uzelo učešča veliko mnoštvo Nemaca. Istovremeno je otvorena izložba nemačkih umetnika i prire-deno veče nemačkih književnika. »Dan« javlja, da je organizacija »Kub turbunda« u Odžacima održala javni zbor, na kome je uzelo učešča 609 Nemaca, sa geslom »Jedan narod, jedna volja i jedan put«. Isti list javlja da je bivši voda nemačke stranke u Jugoslaviji, Stefan Kraft, otputovao u Nemačku.
*
Anierički institut za proučavanje pitanja spoljne politike, organizovao je več nekoliko glasanja u američkoj javnosti., prilikom poslednjih doga-da.ia u Evropi. Kod poslednjeg glasanja, pre aneksije Češke, na pitanje o držanju Amerike prema even-tualnom ratu u Evropi, dve trečine odgovora se izjasnilo za potpunu ma-terijalnu i moralnu pomoč Engle-skoj i Francuskoj. Više od polovine odgovora je tvrdilo da če Amerika biti prisiljena da ude u eventualni novi svetski rat, zbog zaštite svojih interesa. Isti institut prireduje sada ponovo glasanje o torne, da li bi A-merika trebala da ude u rat. ako bi Francuska i Engleska bile u opa-snosti.
*
Javljaju iz Varšave, da je, povodom novinskih vesti da Nemačka tra-ži Dancig, došlo do burnih protune-mačkih demonstracija u svima večini gradovima Poljske, a naročito u Poznanju, Bidgošu i Brombergu. Mase demonstranata pevali su patriotske pesme, zahtevajuči da Poljska o-kupira Dancig i da se Poljska priključi državama demokratskog bloka. Policija je odlučno uzela u zaštitu nemačke kliče i nemačke gradane.
Premiju 500.000.- dobio je br. 48116, 36 kolo,
Prodat iz srečne prodavnice ALEKSANDRA JEFTOVIČA, Zenica, Drinska banovina.
Naručujte srečke li ove radnle. • Posluga brza i lačna. • jek. račun 5607. • Poit. fah 36. • Telefon 32_
Prošle nedelje je održana u Berlinu skupština Lige za Nemce u inozemstvu. U izveštaju se, izmedu o-staloga veli, da u Jugoslaviji ima 75O.OCO Nemaca, u Rumuniji 800.000, a u Madarskoj 3 milijuna, ako se vodi računa o rasi. Prema jednoj dru-кој nemačkoj statistici, na 20 Stanovnika u svetu dolazi jedan Ne-mac, a na 6 Evropejaca 1 Nemac. Dvadeset miliona Nemaca, tj. jedna petina nemačkog naroda živi u inozemstvu. Državna pripadnost, kako je izjavio doslovno dr. Berthold, ne igra nikakvu ulogu kod Nemaca u inozemstvu.
Ostale brojke nas se manje tiču, ali moramo utvrditi da našim statistikama, kao ni stvarnosti, nikako ne odgovara broj od 750.00 Nemaca u Jugoslaviji, čak ni »ako se vodi računa o rasi!«
*
Pariški »Temps« je u uvodnom članku pisao nedavno o problemu Sredozemnog, a naročito Jadranskog mora, u vezi sa politikom Nemačke. Članak kaže:
»Velike demokratije ne misle samo na svoju neposrednu sigurnost. Neosporno je da one ne sme ju, ako ne če da se izlože smrtnoj opasnosti, potpuno odvojiti svoju sudbinu od sudbine sveta. Kakvu bi, na primer, opasnost predstavljao za britansko carstvo, a isto tako i za francuski imperij, jedan nemački Reich, koji bi se protezao direktno iti preko vazalnih država, sve do obala Sredozemnog mora«.
*
Okupacija čehoslovačke imala je takoder i u Belgiji svoje posledice. Tamo je borba izmedu Flamanaca i Valonaca bila na vrhuncu i baš zbog tog flamanskog pitanja dolazilo je do čestih vladinih kriza. Sada je medu-tim ta borba ne samo smanjena nego skoro sasvim prestala. »Vooruit«, glasilo flamanskih socijalista piše, da bi svaka separatistička akcija znači-la propast, a liberalno glasilo »Het Laatst Nieuws« upozoruje, da bi svaka takva akcija bila grobar belgijske slobode.
ISPRAVAK ZA PROSTE VEŽBE MUŠKOG NARAŠTAJA
I sastav
takt Vi 2 treba da glasi: ispad de-.snom nazad — ...
III sastav takt XV XIV obratno.
Francuski Katolički gimnastičari
Francuski katolički gimnastički i sportski savez prirediče 9 jula u Gre-noblu velika nacionalna rekordna ta-kmičenja, zajedno sa velikom gimna-stičkom svečancšču. Do sada se prijavilo za tu svečanost oko 12.000 gimnastičara.
»LUTKARSKA ČITANKA«
Prosvetni Odbor Saveza SKJ je ob-javio 17 svesku lutarske biblioteke, pod nazivom »Lutkarska čitanka« (ko-ja je od Izvršnog odbora odobrena) i razašilje je bratskim lutkarskim otse-cima po ceni od 1.50 Din.
Pretplscujte se na
„Sokolski Glasnik"
GRADSKA ŠTEOIONICA
U NOVOM SAPU
Telefrn Štedionice 26-75 Talefon Zaiagaonice 32-32 Žiro račun kod Narodne banke Čekovni ra£un kod Pošt. šted. Beograd 51.455
Bavi se svim b a n k a rs k o-š te d io n i č k i m poslovima, koje obavlja n a j k u I a n t n i j e.
Pritna uloške na štednju
za koje pruža potpunu sigurnost, jer za
iste i njihovo ukamaćenje
jamči grad Novi Sad celom svojom
imovinom.
Njena
Zalagaonica prima sve dragocenosti i robu u zalog.
Štedionica je pustila u promet
Kasete za žtednju
cime se pruža mogućnost da svako dete i najsiromašniji gradanin postane štediša-ulagač.
RODITELJI učite svoju decu štednji.
Tvornica plina
grada Novog Sada
proizvodi plin, prvoklasni plinski koks i katran
što prodaje uz najpovoljnije cene. GRADSKA GARANCIJA — NAJBOLJA GARANTIJA
P0 SNIŽEN0J CENI M0ŽETE DOBITI 0DMAH
Dr. GOJKA N I K E T I £ A
ZAKON G TAKSAMA
Sa naročitim dodatkom najnovijih izmena iz; finansijskog zakona za 1938-39 god., i pravilnikom uz ove izmene.
Objašnjenja — praksa — sporedno zako-nodavstva sa taksenom tarifom i svima uredbama, pravilnicima i poslednjim izmenama i dopunama prema finansiskom Zakonu*
Ovo je najpotpunije izdanje Zakona o taksama, sre-đeno, najpreglednije, sa registrom na kraju, od po-znatog stručnjaka za tumačenje zakona, Dr. GOJKA NIKET1ĆA, koji je do sada uredio i izdao oko 200 raznih zakona, protumačenih i objavljenih sudskom i administrativnom praksom.
Knjiga iznosi preko 1000 strana velike osmine d štampana ie na finoj hnrtiji i povezana u platno.
DELO STAJE
Za gotovo Din. 130.— e Na otplatu Din. 160.— • Mesečna rata Din. 40.— Ko pošalje novac unapred, dobija knjigu sa plaćenom poštarinom.
I
D r.
sa Uredbom o njegovom uvođenju u život i Uredbom o veštacima za pro-cenjivanje zemljišta od
GoiKa N i k e t i ć a
štampan na finoj hartiji, povezan u platno i staje
Za gotovo Din. 40.— • Na otplatu Din. 60.— • Mesečna rata Din. 20.— Ko pošalje novac unapred, dobija knjigu sa plaćenom poštarinom.
IzdavočRn hnjlžarnica Tome Jovanoviča i Buliča
BEOGRAD — ZELENI VENAC
Pretplatite se na časopis
S O K 0“
!»•
БОСТОН I	M	l. je чисто домаће предузеће S Мајјефтиније цене и најбоља израда.
		
Kupujte srečke u Glavnuj Kulekturi Državne klasne lutrije
Aleksandra Pavloviča
BEOGRAD
Kr. Alberta 1, Čara Nikole II. 69
ZEMUN
K r a lj a Petra 11
Vučenie
klase 14 aprila t. g.
Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije (arh. M. Smiljanič, Alekse Nenadoviča 6) — Ureduje redakcioni odbor (Pretsednik Dr. Vlad. Belajčić) — Odgovorni urednik Dr. Tihomir Protić.
Beograd. Prestolonaslednikov Trg 34 — Štamparija »Zora«, Kosmajska 24 — Telefon 29-920 — Beograd