KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 47 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 januara 1934
PATENTNI SPIS BR. 10594
Habock Jakob, konstrukter, Miinchen, Nemačka.
Zupčanički zahvalni tnehanizam za neprekidno kontinualno regulisanje broja obrtaja od
maksimuma do minimuma.
Prijava od 8 juna 1632.	Važi od 1 jula 1933.
Dosadašnji zahvalni mehanizmi za razne brojeve obrtaja stalno uslovljavaju vedi ili manji broj parova zupčanika. Ako treba promenuti broj obrtaja, mora se prvo jedan par zupčanika isključiti, a drugi par zupčanika odgovarajuči uklju-čiti, Ako je potrebno više stupnjeva prenosa, to je potrebno tri, pet itd., parova zupčanika, da bi se došlo do željenog broja obrtaja pogonjene osovine. Svi su parovi pak stalno vezani na jedan jedini stalni broj obrtaja, ko ji su odredeni bro-jem zubaca odn. prečnikom zupčanika.
Pomerljivost broja obrtaja pomoču zupčaničkih zahvalnih mehanizama sa tečnošču ima veliki nedostatak malog ko-risnog efekta oko 80% več u ovom stanju pogonskog mehanizma, ko ji se sa-stoji od dve zasebne, veoma komplikova-ne mašine i još od novog elementa, ko ji se još pri torne upotrebljava, a to je tečnost. Kod dužeg pogona, ove mašine gube veoma brzo zaptivenost, čime se veoma brzo smanjuje učin i korisni efekat.
Ove vrste zupčaničkog zahvatnog mehanizma ima ju još i taj nedostatak, što im je izrada veoma skupa, što su glomaz-ni i veoma teški.
Čili tehnike je da se stvori zupčanički zahvatni mehanizam sa što je moguče manjim brojem točkova i da pri torne broj obrtaja u njemu može da se menja kontinualno i bez prekida, od maksimuma do nule.
Novi zupčanički zahvatni mehanizam ima preimučstvo što ima samo jedan par točkova, što je jednostavan, zbijen, lak
i jeftine izrade i što može da se menja broj obrtaja od maksimuma do nule, da-kle do mirovanja pogonjene osovine, samo jednostavnim upravljanjem. Dalje sa ovim mehanizmom može da se postigne reverzija pri premeni broja obrtaja u istom smislu obrtanja pogonske osovine, kao i pri proizvoljnoj promeni pravca obrtanja pogonske osovine.
O vaj se cilj postiže time, što se zupča-niku ili pogonjenom točku istovremeno daje i bočno kretanje pored obrtanja i zupci im se koso postavi jaju sa bobovima. Dalje se odnosni zupčanik deli u više sektora, ko ji se jedan za drugim u granicama zahvatnog ugla za vreme rotacije bočno pomeraju i eventualno se posle redukcije obrtaja pre ili posle, iz-maknu iz pogonjenog točka eventualno sasvim. Izvan zahvatnog ugla vrši se ta-da vračanje odnosnog sektora u prvobitni položaj pomoču sile opruge ili t. sl.
Na priloženem načrtu pretstavljen je primera radi u jednom obliku izvodenja predmet pronalaska i to sl. 1 je izgled zupčaničkog zahvatnog mehanizma sa de-limičnim presekom, sl. 2 je izgled sa Strane i sl. 3 je izgled nazubljenja točka R.
Konstrukcija zahvatnog zupčaničkog mehanizma je sledeča: Na osovini A, ko-ja leži u ležištima N, zaklinčena su dva kotura B i C. Izmedu njih su umetnuti okrugli ili drugojači vodeči štapovi D, na kojima ili izmedu kojih se kreču pojedini sektori F zupčanika tamo-amo, a oprugama E se drže u prvobitnom položaju odn. potiskuju se u natrag. Svaki
Din. 10.
pojedini sektor F dobija po jedan uprav-ljački štapič H ili t. sl., koji klizi po vodečem koturu J, cime se upravlja bočno kretanje odnosnog sektora u granicama zahvatnog ugla. Da bi se tačka oko koje se klate odnosni sektori i pogonjeni točak promenula, obrtljivo naležu na ležišču N vodica V, vodeči kotur J sa rebrom O i drškom K, kao i aretacioni kotur L i zavrtanj M i taj vodeči kotur J se može uvek u željenoj tačci fiksirati, pomoču zavrtnja M. Sektori F hvataju u točak R, koji je na pogonjenoj osovini P zaključen pomoču klina T ili t. sl. i naleže u le-žištima Q; sa osovine P može se tada u-zimati energija sa promenjenim brojem obrtaja.
Uredaj radi na sledeči način:
Ako treba promeniti broj obrtaja po-gonjene osovine, onda se pomoču drške K dovodi vodeči kotur J u željeni položaj, u kome se aretira. Delovanjem rebra O na upravljačke štapiče H izaziva se kretanje sektora F, koji su tada u zahva-tu sa točkom R u pravcu ose osovine A. Ovo kretanje se može vršiti raznim brzi-nama, koje su zavisne od oblika vodečeg kotura J.
Pošto zupci S zupčaničkog zahvata imaju koso položene bokove u odnosu na osovine A, P, to gore pomenuto aksi-jalno pomeranje sektora, koji su baš u zahvatu sa točkom R, izaziva i njihovo istovremeno rotaciono kretanje oko osovine A kao i promenu broja obrtaja točka R. Ako je vodeči kotur J tako udešen, da se obrčuči i sa točkom R zahvatajuči sektori F ne pomeraju u aksijalnom pravcu, onda nastaje prenos koji odgovara broju zubaca oba točka dakle normalni. Broj obrtaja je u torne slučaju maksima-lan. Ako ipak baš sa točkom R zahvatajuči se sektor F izvodi osim ovo,ga rota-cionog kretanja još i aksijalno kretanje, to se umanjava broj obrtaja točka R pa time i prenos. Sa povečanjem brzine aksi-jalnog pomeranja sa točkom R zahvata-
jučih se sektora (udešavanjem vodečeg kotura J) umanjuje se broj obrtaja osovine P i kod izvesne odredene brzine pomeranje uzima takve vrednosti, koje su ravne nuli. Ako pak dalje raste brzina pomeranja, to obrtaji dobijaju negativne vrednosti t. j. točak R obrče se u suprtit-nom pravcu.
Prirodno da postrojenje pomeranja zubima snabdevenih sektora terajučeg točka može da se izvede i na drugi način, a da se time ne udaljimo od bitnosti pronalaska.
Zupčanički zahvatni mehanizam prema pronalasku može se svuda tamo upotre-biti, gde je potrebno da se menja broj obrtaja i gde se dosada upotrebljavalo u cilju premene prenosa ubacivanje zupča-nika razne količine, kao što je to slučaj kod mašina za obradu metala, kod vozila i t. d.
Patentni zahtev-
Zupčanički zahvatni mehanizam, kod koga se može pestiči svaka proizvoljna brzina od maksimuma do minimuma i to bez stupnjeva, naznačen time, što se to dejstvo pc-stiže samo pomoču jednog je-dinog para u medusobnom zahvatu stoječih točkova, od kojih je jedan (R) izveden na proizvoljan način, dok je drugi izraden od aksijalno duž glavne osovine pomerljivih sektora (F), koji su za vreme zahvata sa odgovarajučim točkom (R) čvrsto spojeni sa njihovom osovinom (A) i koji pored obrtnog kretanja izvode još i jedno dopunsko kretanje, čiji je pravac paralelan sa osovinom ili je pod proizvodnim uglom nagnut prema osovini i može da se upravlja pomeranjem kakvog regulacionog dela na pr. upravljačkim koturom (J), koji utiče na segment (F), pri čemu se vračanje segmenta (F) u po-lazni položaj i time i oslobodenje njihove veze sa osovinom vrši prinudno posle završenia zahvata sa odgovarajučim točkom (R).
A d patent broj/0S9H
Sl. z	Sl. k.
Kr-..
^ 1 ;v	f
•-i -
. ..


: <