POŠTAR IN А PLAĆENA U GOTOVU CENA T.— DIN шшшжшж glasilo SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE ČUVAJTE JUGOSLAVIJI]! Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski pretinac 342 • Telefoni uredništva i uprave 30-866 i 26-105 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku • Beograd, Ш avgust 1940 God. XI • Broj 33 Cetiri god sne SPP „Za slavu Boga, za pokoj duše Kralja Aleksandra, za zdravlje i sreću Kralja Petra Drugog i za sjaj i veličinu Jugo. slavije" (Zavetna lozinka SPP.) Navršuju se letni godine otkako je jugoslovensko Sokolstvo ušlo u jedan značajan period svoje istorije i svog rada, obeležen imenom SOKOLSKA PETROVA PE-TOLJETKA. Ideja Sokolske Petrove petoljetke nikla je n mučne težnje da se nade jedan nov izvor moralnih pot-sticaja na rad, da se nade jedan nov potstrek za pokreta-nje stvar alačkih snaga Sokola i Sokolstva ko ji bi omogu-cjo da Sokolstvo, kao vodeča nacionalna organizacija, sa-Cuya svoju unutrašnju veru, svoju duhovnu dinamiku i pro-nese je kr oz „gluho doba" za bol j a i sretnija vremena, Vremena velike nacionalne obnove u koju verujemo. Rodila se ta ideja u jednom te:kom narodnom potresu i u Čapovima nacionalne klonulosti da bi se, postavljanjem visokih ideala i meta, duh sokolski trgnuo iz nižina malodušnosti i nemoči. O tom DUHU se radio kad se objavljlvala Sokolska Petrova petoljetka. I zato se pomislilo na zavet i otuda i Zavetnice kao osnova Sokolske Petrove petoljetke; jer je zavet u našem narodu bio uvek najviši apel na duh i srce. A nama je u tim vremenima trebao baš ta j najviši apel i ta največa obaveza. Na gluho doba odgovara se zavetom *ко se želi da spase duša narodna. Jesmo mi propisIvalL v zavetnicama cele nizove praktičnih i korisnih zadataka i radova ko ji su se odnosili na prosvetno, društveno i pri-čredno izgradivanje sokolske okoline; jesmo tražili da se Podižu domovi, česme, vrtovi, vočnjaci, putevi i slično, jer nema blagorodnije sokolske žrtve od žrtve uči njene za celinu i jer je takvo socijalno i ekonomsko delovanje jedan od bitnih zadataka sokolstva u sadašnjosti. Ali ti zadatci i ta dela nisu PRVO I BITNO u ideji Sokolske Petrove petoljetke: oni su svedočanstvo i dokazi dokle je probuden * pokrenut i preporoden DUH sokolskog čoveka i dokle № on osposobljen na žrtvu i stvaralačko pregalaštvo. Dragocene su koristi društveno j okolini sela i grada učinili pokoli delima Sokolske Petrove petoljetke; spiskovi izvršnih zadataka daju impozantnu sli.ku jed nog socijalnog dela ko jima se Sokolstvo može i treba ponositi. Ali osnovno pitanje je u Sokolsko j Petrovo j petoljetc! na ula-sku u n jenu završnu godinu: li i kakav je izvršen DU- HOVNI POKRET sokolstva na očigled velikih ideala i zadataka ko ji su sadržani u Sokolsko j Petrovo j petoljetci. Ako je postignut taj uspeh na području duha sokolskog čoveka, onda je Sokolska Petrova petoljetka ispunila ve-Uku zadaču čiji te rezultati biti naročito blagodetni u ovim sudbonosnim vremenima kad su Otadžbini potrebniji nego •kad sinovi snažnog duha, spremni na žrtvu i pregalaštvo. Mi verujemo u te blagodetne rezultate ovog Zavetnog doba Sokolske Petrove petoljetke, mi verujemo u n jenu Pfeporodnu duhovnu vrednost. Dokaz su nam za to ne samo spiskovi izvršenih dela nego i onaj visoki moralni stav ko ji je Jugoslovensko Sokolstvo tako sjaj no otkrilo v akciji Sokolske odbranbene pripravnosti. Ulazimo u po-Pednju godinu Sokolske Petrove petoletke sa verom da ye ona ostati jedan velik period istorije sokolskog stvara-laštva i da če ona pripraviti duhovno sokolsku zajednicu na vede i zamašnije zadatke velike nacionalne obnove. Po-s,ednja godina Sokolske Petrove petoljetke neka u zadahu novog stvaralaštva dades punu potvrdu te naše vere. R. -.■■■ ................................................... Velika sokolska štafeta Kako smo več Javili, pripremni gadovi za vellku sokolsku štafe-‘u. koja iz svih sokolskih župa septembra dolazi u Beograd, Pflvode se kraju. Veliki, ukusni Ptekat izradio je br. Kavčič. Go-°Ve su i metalne kutije, trake 2a trkače i pergamenti za pozdrave. Prugu broj I preuzeo Je u oaveznora Tebnlčkom odboru, Ogromne pripreme za proslavu Rođendana Nj. V. Kralja Petra II U svim Sokolskim župama vrše se žive pripreme za ovogodišnju proslavu Rodendana Nj. V. Kralja Petra II koja je ove godine tim značajni ja što njome ulazi Nj. V. Kralj u godinu svoga pu-noletstva. Za sokolstvo ima ovo-godišnja proslava još,jedan izu-zetan značaj što ono ulazi ovom proslavom u završnu godinu Sokolske Petrove Petoljetke. Naročiti napori ulažu se ove godine u svim župama organizaciji grandiozne pozdravne štafete koja če krenuti iz svih župa noseči Nj. V. Kralju pozdrave sokolstva i naroda iz cele Njegove Kraljevine. Uvaj pothvat, jedan od najzamašnijih kojih se latilo sokolstvo i največi ove vrste u istoriji Jugoslavije, dače prilike još jednom da se manifestuje visoka vrednost sokolske organizacije i oduševljenl patriotizam njegovog članstva. Savezno Na-čelništvo I sva župska načelniš-tva ulažu krajnje napore da ovaj pothvat bude izveden onako kako dolikuje sokolskoj tradiciji i visokoj nameni ove štafete. Us-pesi koji su dosad u organizaciji pokažani daju nade da če ova štafeta postiči onaj cilj koji joj je namenulo naše sokolstvo. U Beogradu se osim toga vrše žive pripreme za što bolju orga-nizaciju proslave. Prema dosada-šnjem sporazumu proslava u Beogradu otvorila bi se budni-com sokolske muzike. Posle toga bi Sokoli krenuli na Banjicu gde bi učestvovali na velikom reviju trupa. U 11.30 sati održala bi se svečana sednica u Sokol-skom društvu Matica. Sednica bi trajala do 12.15. Posle toga bi sokolska povorka krenula prema Terazijama gde bi se svrstala i sačekala Stafetu, koja bi imala da stigne sa pozdravima iz svih 25 župa, oko 13 časova. Povorka bi zatim zajedno sa štafetom krenula u dvor gde bi bile predane pozdravne povelje Sokolskih župa. brat Spernjak Bogdan ! prugu broj II brat Janko Kavčič, prugu broj III brat Selimlr Radovanovič i prugu broj IV brat Miroslav Voiinovlč. Nekoliko hiljada sokolskih tr-knča preneče ove štafetne pozdrave iz svih naših krajeva do Beograda, što pretstavlja Jednu od np.'zaMašnljlh sokolskih akcija u poslednje vreme. L S. Једно узбудљиво признање Мојковачким јунацима... „Црногорски јунаци су унинили све за бесмртну славу српског оружја“ Велике припреме за прославу 25-годишњице Мојковачке битке — Министар Војске r. Милан Недић о значењу подвига санџачког одреда Савез Сокола врши живе припреме за што успешнију прославу 25-годишњице мој-ковачке битке. Као што је познато прослава ће се вр-шити у два дела: уводни део у облику једне свечане седнице, која ће се одржа-ти на- Цетињу 31 августа од 7 до 9 на вече у тамошњем Зетском дому. На тој све-чаности говориће о значе-њу мојковачке битке и о хе-ројским подвизима санџач-ког одреда учесник те бит-ке ађутант Њ. В. Краља пу-ковник г. Љубомир Полек-сић. Савез Сокола је замо-лио Управу радио а. д. да се ова свечана седница пре-носи путем радио станице Бсоград, нашто је Управа станице са пуно сусретљи-вости пристала. На Цетишу је одржан састанак свих на-ционалних установа и прет-ставника општине и власти, па је закључено да се извр-ше све припреме како би гости били што срдачније дочекани и како би Цетиње узело у овој прослави што виднијег учешћа. Главни део свечаности о-држаће се на Мојковцу. Нарочити одбор најуглед-нијих претставника свих братстава из среза кола-шинског и белопољског на челу са бригадиром Мило-шем Меденицом врши живе б/бепиЛ auez/ooLS припреме за ову свечаност са циљем да се осигура што веће учешће народа и да се гости дочекају онако како то одговара традиционал-ном црногорском госто-примству. Очекује се да ће тој свечаности присуствова-ти највиши претставници војске, што се у том крају очекује са жељама да се том приликом манифестује још једном јединство у на-ционалном идеалу и у соли-дарности у спремности одбрану отаџбине. 4Ш * Поводом прославе 25-годиш* њице сјајног потхвата санџачког одреда црногорске војске, кој« је крунисан мојковачком бетком, вредно је забележити једно при-нзање. које је одано српској вој* сци од стране једног од »ашич највећих војничких аутормтета« Армијски генерал r. Милан Ђ« Недић, садашњи Министар вој* ске и морнарице пишући у сво* јој књизи „Српска војска на Ал« банској Голготи” о подвиту сан* џачког одреда, написао је и овв значајне речи: „Црногорска војска била ]е ?и« сто народна војска, војска са свима манама ове организацијег рђаво формирана, слабо иаору• жана, недовољно одевена, рђаво храњена, недовољно конандова-на и политичким и другим аги-тгцијама силно растројена. Та* ква, каква беше, она ни]е прет-стављала сигуран инструменат за вођење Једног модерног рата. И ако је та војска била овако ол-ремљена, ипак је она само со-бом и оваква у историји српског, народа приложила сјајне подвип и величанствене победе противу; једне велике царске војске, пот-пуно опремљене и обучене* за модерно ратовање. Црногорскн јунаци су учинили све за бесирт-ну славу српског оружја, за ч>//х саме ниије учинио готово du&o ништа. У великој катастрофи коју ј* доживела српска војска, црно* горска војска, нарочито у овоц периоду повлачења ка Јадран•> ском приморју, учинила је и у* слуге, Koje се ничим и никад на• кнадити ие могу. Услуге roje je могао да учини само брат за брата. Она Је, на једном дугач-ком фронту близу пет стотина Ввлометара, од ушћа Дрима па на Боку Которску, Херцеговину и Новопазарски санџак, закриљава-ла јуначки својим грудима по-влачење српск^ војске. Да је црногорска војска, у овим тра-гичним тренуцима, попустила ч диме омогућила да се изведе ау-стријски маневар о опкољавању српске и црногорске војске, по за.мисли аустроугарске Врховне команде, не би било трага од српске војске, а српски народ не би био ово што је даиас. Захва-лујући само великом осећању србизма и братства црногорска војска је истрајала и потврдила и овога пута старо уверење о црногорском делу српског наро-да: да је пун чојштва и јунаш-два.” ★ 1 Наша штампа посвећује све внше пажње мајковачкој битци поводом прославе њене 25-го-дишњице коју организује Савез Сокола. Време доноси леп чла-нак о бригадиру Милошу Меде-ници а „Политика" и „Правда“ бележе кроничарски савесне при-преме које врши Савез СКС за прославу. Сарајевска „Југосло-венска Пошта" доноси врло леп чланак о 25-годишњици Мојко-вачке бигке у коме се међу о-сталим каже: „Мала ирногорска група рат-ника која се задржавала на Та-ри, код Мојковца, пред неколи-ко пута надмоћнијим непријате-љем, није могла очекивати no-моћи нити од других црногор-скнх трупа, нити од србнјанских трупа. И таЈ малени војни opra-нчзам на Тари цио је знао, цио од команданта до посљедњег војника, да ни од кога не може очекивати помоћи у неравној борби с армијом геиерала Кеве-ша, која је продирала кроз Сан-уак у правиу Колашина и Ан-дријевнце, и дал>е у унутраш-н>ост Црне Горе. А ипак та мала војска, (чији је виши заповјед-ник био сердар Ј. Вукотић, шеф штаба Петар Мартиновић, оба вгћ покојници, а командант ср-жи те војске Морачко-ровачке бригаде М. Меденица), примила је наметнуту јој борбу. Прими-ла је ту борбу и извојевала јед-ну од најљепших војнички нај-успјелијих битака црногорске Ua Мцм&цу Када тешки јади на леђа нам паше, Када нам је видик цео мрачан био, Кад је тиран стез’о и ребра ломио Црногорци, овде, хорде задр-жаше. Те хијене гладне, што су аид, имале, Да пресеку путе к Јадранскоме мору И угуше наду у васкрс и зору Пред јунаштвом силним у стра-ху су пале. Јуриш дочекаше на прса јуначка Само искра да се изнесе из мрака, На хиљаде мртвих пало је ју- нака. Сви, бранећн храбро врата мој-ковачка Пред којима сатрап у немоћи паде ЦрноЈ Гори нови венац славе даде. СТ. О. СТАНКОВИЋ војске у свјетском рату. Та ма-ла црногорска војска, налазећи се у дефанзиви, заправо у по-влачењу пред надирањем аус-триске војске послије слома Ср-бије ушла је у борбу и у току битке прешла у напад. Аустриј-ска војска била је потучсна оставивши на бојишту огроман броЈ мртвих и рањених. И Цр-ногорци су скупо платили своЈу побједу. Преко 500 мртвих и рвњених прекрило је поље Hacin. Величина духа, јуначко срце, још једанпут је посвједочило да „Бој не бије свнјетло оружје, но бој бије срце у јунака“. У томе и јесте огоман морално-васпитни значај Мојковачке бит-ке. „Прегаоцу Бог даје махове". Прегалаштво побјеђује страх, прегалаштво побјеђује и саму смрт. Ко је ријешен на борбу до краЈа, ca свом животном и мо-ралном снагом коЈом располаже он мора побпједити. Мојковач-ки хероји су то сјајно потврди-ли својом побјсдом кр*ајсм 1915 г. на Тари. Прославом 25-годиш- Sokolsk! radio časovi na Beogradskom radiu Od 1 septembra o. g. Kadio Staniča Beograd počede ponovo davati sokolske radio časove u kojima de Uprava Saveza Sokola upućivati svojim jedinicama i članstvu pojedina obaveštenja I uputstva za rad i u isto vreme iznositi primere sokolskoga rada i uspehe sokolskih nastojanja u pojedinim društvima i četama. Zahvaljujuči susretljivosti i razumevanju Uprave Radio A. D. u Beogradu, radio časovi davače se svake nedelje u odredeni dan i čas, o kome demo naše sokolske jedinice i pripadnike obavestiti na vreme. Ved sada pozivamo naše sokolske jedinice da nas o-baveštavaju o svemu onome što misle da bi trebalo da dobije pu-blicitet preko ovih radio časova. Naročito neka nas izveštavaju o lepim uspesima i rezultatima rada pojedinih sokoiskih jedinica i korisnim inicijativama sokolstva na svim područjima nacio-nalnog života. TECAJEVI ODBRAMBENOSTI U 2UPI ŠIBENIK Sokolska župa Šibenik u okviru narodno - odbrambenog rada i nakon uspelog završenog žup-skog tečaja u tome smislu, odr-žala je točajeve u društvima: Ti-jesno, Murter, Betina, Biograd n/m, i Kistanju, koji su završeni sa veoma dobrim uspehom. Te-čajeve po društvima su vodili sve ladi instruktori-ke, koji su odlično završili župski tečaj, a koji sada rade sa mnogo oduševljenja kako se to od njih i očekivalo — i kao što su to i morali. Interes za tečajeve u mestima gde su održani bio je ne samo kod pripadnika sokolstva nego i kod Ostalih gradana vrlo veliki. Točajevi se nastavljaju u ostalim jedinicama ove župe, i ved prema dobivenim podacima uspeh je izvanredan. Do kraja ovo-ga meseca de u svim društvima i četama biti ovi točajevi završeni. њице те битке бсвјежава се дух и битна особина нашега иарода: Борити се до посљсдњега даха и поједииачно за побједу идеала слободпа човјека. То је насле-ђе вијекова, то је завјет мојко-вачких јунака, чије прегнуће слазимо и чијнм сјенима се кла-н>амо.“ Kratke vesti iz našeg sokolstva Sokolsko društvo Ljubljana I priredilo je pohod na grob tragično poginulog brata Antona Maleja, povodom desetgodišnjice njegove smrti, u Bohinjsku Bi-stricu, u kome je uzeo učešda veliki broj brade i sestara. Grob je okiden cvedem, a načelnik Sokola 1 održao je toplo komemora-tivno slovo u počast nezaborav-nog pokojnika. * Sokolsko društvo Celje-Matica priredilo je okružne utakmice de- ce, koje su u svakom pogledu uspele. Starija ženska deca tak- mičila su se u pet vrsta. Prvo mesto je zauzela četvrta vrsta, a kao pojedinka osvojila je prvo mesto Neva Višnereva. Od mlade ženske dece takmičila se jedna vrsta. Prvo mesto je zauzela Marta Kodelova. Starija deca takmičila su se u osam vrsta, pa je prvo mesto osvojio I. Roš. Mlada muška deca nastupila su u četiri vrste. Prvo mesto izborio je mali brat Cetina. Svi takmiča- ri zadovoljili su nastupom. * Sedamdeset godišnjicu života skromno je proslavio 4 o. m., brat Dr. Fran Šabec, bivši dugo-godišnji starešina Sokolskog društva Vrhnika, koji je sav život posvetio radu za jedinstvo naroda i otadžbine. Sudelovao je u Balkanskim ratovima kao dobro-voljac, vršeči sanitetsku službu na frontu. Kao Soko uvek je sta-jao u prvim redovima, a kao le-kar zadužio je mnogo svojim ra-dom i znanjem koliko sokolstvo, za koje je takoreci živeo, toliko i ostale gra'đane. * Na rodendan Nj. V. Kralja Petra II, 6 septembra, bide u Ljub- ljani na vrlo svečan način otkri* ven spomenik Viteškom Kralju Aleksandru L Ujedinitelju. Povodom ovih svečanosti, Odbor za podizanje spomenika izdao je po-seban proglas, koga su potpisah pretsednik istog odbora, Dr. Pi' penbaher i pretsednik poslovnog odbora, brat ing. Ladislav Bevc, u kome pozivaju gradanstvo da uzme što vedeg učešda u sveča-nostima. Sokoli de napose vidno da manifestuju svoju odanost idejama Kralja Mučenika, pred Njegovim spomenikom, koji Је delo monumentalne vrednosti, ponos Ljubljane i njenog gra-danstva. * Sokolsko društvo Borovo pri* redilo je nastavak utakmice u odbojci sa sokolima iz Brčkoga, koja je bila prekinuta, zbog nogometne priredbe, kako smo jaJ vili u prošlom broju „Sokolskog Glasnika". Pobedili su gosti sa 2:1 za Brčko. Posle ove utakmice odigrali su jednu prijateljska utakmicu članovi iz Brčkog i Borova, u kojoj je Borovo pobe-dilo sa 2:0. Naraštaj Borova i< grao je zatim sa članovima iz Brčkog i pobedio sa 2:1. Ove utakmice odigrane su do podne, a posle podne odigrana je utakmica članova iz Dalja i Borova, u kojoj su domači pobedili goste sa 2:0. Na želju brade iz Dalja utakmica je ponovljena, pa su gosti opet izgubili sa 2:0. Sokolsko društvo Borovo pri-rediee u toku meseca septembra javnu vežbu u vidu večernje priredbe. Ovo de biti druga javna vežba borovskog Sokola. Prva je održana godine 1933 u Borova selu. Pripreme se vrše uveliko u svima kategorijama. . .... . ..........................................Š.'v • Sokoli iz Brčkog i Borova pred novogradnjom Sokolskog doma u Brčkoin Искористимо у соколству сва врела нашег патриотизма и нациопализма Све што се покреће природ-ном или механнчком енергијом, покреће се у замасима и у сме-ни динамички активних и ста-тички пасивних тактова. И ду-ховни покрети, који добивају погонску снагу од своје идеје и практично приметену кроз cu-стем своје идеологије, крећу се на путу nporpeca у јачим и слз-бијим динамичким замасима, у смечама активних и пасивнкх тактова, у савршеној ритмичх >ј смени арза и теза. Духовии по-крети имају к томе joui и сме-не активних и пасивних, дииа-мичких и статичких периода, јер акумулација силе погона често пута треба лужа миро-вања. Соколство је било у сталаом покрету. Ono je прешло свој ди-иамички период и изнело је сзо-је огромне успехе на узбрдиди nporpeca до данашше историјске тачке. Алн његов прогрес за-хтевао је ноно акумилирање енергије и тај застој пред на] - аећом узбрдицом и пред најте-жим препонима, изгледа, већ је прешао. Соколство је прежив1-ло и свој статички период. Да-нас се већ јављају у соколству зова стремљења, нова динамнч ка тенденција и соколство има да пређе у нов активни период, који he помакнути нациотпни прогрес до жељеног циља. У овом новом днаамичком пери )-ду, соколство he прећи и rio-следњу узбрдицу, прескочиле и последљи препон и од тада по-чеће да даје ренту до сада ула-гани соколски духовни капитаз. Да би овај нови динамичкк период соколства био што ефа-каснији, питамо се: одакле да прикупимо шго већу погонску снагу? Из којих извора да црпи нов идејни полет нов бороени елан? А одговор гласп. прикупи.ио ту снагу из природних извора nauiera народа, а гих духозн ;х извора има у сваком нашеч се-лу! Само што ти извори теку сваки на своју страну у малим и практично некорисним кванти-тетпма, па је дужност соколсгва да сва та духовна врелца v се-би каптира и створи једну о-громну јединствену спажну ре-ку, која ke дати толико покрет-не енергије, да he моћи изнети наш национални прогес и бла-гостате на највиши врх нзше-га циља, где је забодена заста-ва истинске слободе, правде, једнакости и братства! Соколство, стојећи у најнепо-среднијсм додиру са народом, једиио је у могућности да ову духовну каптацију извора наше националне снаге изврши, јер смо све остале могућности ис-трошили и јер су многи други покрети у нашој земљи, услед партизанске инфекције, сишли са висине свога задагка, и само соколска застава вије се увек неприкосновено и ничим неока-љано. Како су истински јака при-родна врела наше националне снаге по селима, нека нам по-служи упоређење ових двеју епизодица: Долазим у једио мало, сиро-машно босанско сеоце Б.: веза-uo са светом само узаним ного- ступима, утабаним опанцима и копитама, јер цивилизована ци-пела, изузев жандармске и шу-мареве цокуле, овуда уопште не пролази. Село сачињава педесетак при-тлеушица плетара, улепл>ених иловачом и покривених шева-ровом сламом, поцрњелом на диму, али освеженом зеленим присјајем од маховине и чува-куће. Оно више личи на збег уплашених животиљица, које су се биле у један заклон испред курјака и елемеитарних непого-да, но на село, које води своју топографску генезу у збегу ис-пред Турака. Тај смисао остао је нетакнут и за Швабина зс-мана, и чуло се често од памет-иих домаћина: — видиш, госпо-дине, ђе смо се збили од по-решчија и шикуција! Судбина је хтела да у једној од тих кућа пренокнм, јер је први хотел удаљен педесет ки-лометара. Али за мене, реткога госта, биће сигурно изабрана најјача кућа. Праћен сеоскнм кнезом и гру-пицом угледиих домаћина, који су осетили као неко позвање да се баве јавним пословима, na забаталише плуг и стоку, ушао сам у село. За један час стрка* ше се сви становници села и не* колико стотина радозналих очи* ју тражило је у мојој варошкој појави своју веома ретку сенза-цију. Широки простор пред мо-јом „резиденцијом" који би се могао назвати „Трг слободе", Да није зарастао у коров и да није испрешаран отвореном канали-зацијом из стзја и ђубриштз, био је препун света и стоке, na ми је у тој маси могла запастИ за око једна врло ретка анома-лија. Не видим ни једне жене1 Зар сеоске жене нису радозна-ле?1 Кривоврати кнез ме упозо-ри: — погледај, господине, rope! — И ја бацих очи, кад кро-вови од кућа зацрнели од глз-ва промољених кроз сламу, као да су rio њи.ма пала јата врана-Све лепе, класичне главе, поде-љепе напола белкм раздељциМ3 као угаљ црних и зејтином У* глађених коса, све озбиљна nuna, без радосног осмеја, да 6tf се у њима одразила ведрина душе и задовољство са живо* том, све орловски погледи, којИ потсећају на дегенерисане ата* визме наше средњевековне кул* туре, све као да је Мештропић вајао. Кнез се nare моме ухУ KodeEidan KTj* Kr. Vis. Kiieževica Aleksandra IJ utorak, 13 o. m., proslavljen je blagodarenjem u Dvorskem ramu na Dedinju, sedarnnaesti rodendan Nj. Kr. Vis. Kneževiča Aleksandra, sina Kneza Names-mka. Tom prilikom objavio je „Službeni vojni list“ Naredbu g. Ministra Vojske i mornarice, kolom se saopštava celokupnoj o-ružanoj sili na kopnu moru i u J'azduhu, da je Nj. Kr. V. Knez arnesnik Pavle izrazio želju da, Nj. Kr. Vis. Knežević Aleksandar ode uvršten u redove naše najine vojske. U naredbi se kaže dalje: "Izvršujuči ovu želju Njegovog nealjevskog Visofanstva naredu-Jem: °A SE NJEGOVO KRALJEV- SKO V1SOĆANSTVO KNEZ A-LEKSANDAR UPIŠE U 3 — ZASTAVNI — ESKADRON 7 KO-NJ1ČKOG PUKA „KNEZA PAVLA". Ovim iskupljujem želju Nje- govog Kraljevskog Visočanstva Kneza Namesnika Pavla radi o-držanja tradicije Doma Kara-dordeviča da i Njegov prvenac, zajedno sa vama, junači, u vašim redovima, oduži svoj dug Nj. V. Kralju narodu i Otadž-bini. Živeo Dom Karadordevića! Živela hrabra Jugoslovenska vojska! Ova naredba da se saopšti svima pred strojem. Ministar vojske i mornarice, armiski deneral MILAN D. NEDIČ, s. r.“ Министар физичког васпитања г. Душан Пантић о подизању спортског стадиона у Београду Приликом недавне посете ста-Диону „Југославије", Министар Физичког васпитања народа r. «УШан Пантнћ, на питање са-Радника „Времен а“, како стоји Питање изградње монументалног епортског стадиона на падинама Аоњег града, у Београду, дао је °ВУ изјаву: »Ја вам не могу дати детав- hp падатке о новом стадиону, Док се претходно не споразумем сз претседником Београдске оп-в,тине r. Јевремом Томићем. Го-^оодин претседник и ја делимо Једно Исто МИШЉење, а то је да се спортском васпитању престо-ничке омладине треба посветити највећа пажња. Питање грађења монументалног стадиона у До-њем Граду није дефинитивно на-_ пуштено. Да су прилике у све-ту нормалне, ми би данас имали већ у градњи један величанстве-ни стадион. Овако, питање је мало теже. Та замисао захтева велике финансијске инвестиције, велики број радне снаге. Ја hy ca r. претседником Томићем још детаљније размотрити овај про-блем, па ћу вам онда моћи о свему много више да кажем.“ Штампа s о соколству «Југословен”, који излазч у еликој Кикинди, посвећујг члг-Вак противницима соколства и каже: >»Нападају нас многч, ситнч и зато што им сметамо рад је за њчхове планове °'Р°мна запрека, јер су свеснн Да' ДОк ми постојимо, Hehe nohn ^Ишта постићи'. Не стиде се ни-каЧвих средстава, а данашњи on- д,ти хаос изврсно им прија. Диг- нувши се подло из мрака својих јазбина, счабдевенч туђннским чдејама и инструкцијама, онч су почели свој мрски посао. Тај ра-зорни бакцил није велик бројем, али је опасан својом дрскошћу. Прво је иапао иа Соиоле, јер смо 'му изгледа бчлч најопаснчјч. По-кушао је великим потезом и ра-зочарао се; а сада чека у заседи. После нас напада друге, rpehe, ч тако редом, све честите и по-штене, све што је југословенско ii соколско!" Ђура ПаунковиЂ Данас, 17 августа навршило се две године од смрти брата Ђуре Паунковића, заменика старешине Савеза СКЈ., познатог национал-ног и соколског радника, чије ће име остати за вечита време-на светао пример млађим генера-цијама, нако се ради за народ и отаџбину. Брат Ђура Паунковић учество-вао је активно у раду југосло-венског соколства до задњега даха живота, па је и на велеб-ним соколским свечаностима У Прагу 1938 r. узео видног учеш-ћа. Југословенско соколство се-тиће се данас свог незаборавног првоборца, и кликнути му: Слава! Sahrana Dr. Rike Fuksa Prošlog petka sahra'njeni su na vrlo svečan način u Ljubljani posmrtni ostaci brata Dr. Rika Fuksa. U pogrebnoj povorci u-zelo je učešća ogromno mnoštvo građanstva, medu kojima je bila i četa uniformiranih Sokola sa brojnim zastavama. Pored pret-stavnika vlasti i organizacija bio je prisutan i bivši zamenik starešine Saveza SKJ brat E. Gangl. Nad grobom oprostio se sa pokojnikom brat Jože Smetnik zam. starešine Saveza SKJ., u ime Saveza SKJ., koji je. toplim rečima prikazao pokojnikov rad za narod, sokolstvo i domovinu. Ispred Sokolske ž.upe Ljubljana govorio je starešina brat ing. V. Bevc. Тим путем треба ићи! Сарадња Сокола и Фантова у Словеначнеј ћ Иза његовог тешког задаха На ракију и бели лук, осетих *ier°B поверљив шапат: — ro-л°тНн>а, господине, не допушта Да се појаве као жене. А еле и оне имају некакве Ивотне радости, али немају ни естите кошуље на себи. Свој јјГиД покривају комадима старих Pna. А жена је жена. Свака је знака. Свака би хтела да је с Кићена. Откада та чељад ни-°тишла ни на црквену славу, Да о вашару не говорим. И ако Господ да провиди! Све Дина за годином бетернија, а а господа јуре само онуда Да њихов аутомобил може ћи' Сад поплава, сад сушз, гРад, сад нерод и тако рав-Пет година да невоља бије, љ °Т1<Уда да им купимо кошу- cho ^ткада патимо Раш као да и Божија, а камоли пастор- Чад своје земље! he ; а тешкии осећањем социјал-•tii °ДговоРности саслушао сам ј1ц речи и ућем у дома-„ НовУ куКу, одреКену ми за h ен°^иште. Са кућњег прага So3Bax: >Ломози Бог!“, а одго-ћ Је одјекнуо као из мрачне, п°Дземне шпиље. У мрзчном простору куће је-два се видео домаћин. Његоч скелет назирао се само уголи-ко, што му је контуре оивичио румен отсев са огњишга. Лица му нисам видео, али по стиску његове чвораве руке осетио сам да сам радо примљен. — Свака ми срећа ушла с то-6ost — зажели домаћин, и по-веде ме огњишту, где је наме штала један троножац и прести-рала ra биљцем једна невеста, чије је жустре покрете при заду пратио звекет цванцика, искиће-них rio прегачи и грудима као живом нумизматичком музеЈу Кад ми се очи навикоше на мрак и дим, распознах домаћиново лиие, срекно, насмешено. Распо знадох n осталу чељад која се сва дала на nbćao да искажу гостопримство. Ђезва за кафу већ је притакнута, а финџани-ма перући их у једном дрвечом чанку, звеика једна девојка, ма-нифестујући сву своју р 1сну грацију, скоро да не речем уро-ђеничким примитивизмом. — Овде he ти бити најбоље, господине, — јавн се кнгз, да би отворио еглен. — У Гавре је најчишће, он једини има собу, пошто je. 'одио по свијету... Био је добровољац, па је научио ка-ко се живи ... Оно нема буха — добро-ћудно дометну Гавра, — али не-ма ни кревета. Ја сам нешто ма-ло собице заградио треницама и настро сам тазе баре да буде мркана постеља. Да није ко ле-жо? — окрену се према дома-ћици нагло и строго као прете-ћи упита. — Чељад је исунчала ћебад па неће бити ни једне бу-хе. Поискакале су на сунцу кзо варнице, осим ако се није која заплела у власима, те остала, сјеме им се замело! Биће ти као код куће, као у твом пернатом душеку, — зацерака доброћудно Гавра и стави голим прстима жишку са огњишта v своју лулу. Дакле, то је најбогатија кућа у селу!? И у ту најбогатију ку-ћу у селу. ваља се добро погу-рити па ућн на врата! Ни та најбогатија кућа нема прозорз, нема кревета, нема пећи, нема шпарета, не кречи се никада, ue пере под јер је место пода nocoj, никада се не проветрава, никада не улази сунце и немз никаквих услова за хигијену! Тек само што се не може поки-снути кад је невреме. И та нај-богатија кућа у селу, по сво.м Београдска „11олитнка“ од 12 августа о. r. извешгава о вели-ком културно - просветном фе-стивалу у Јесеницама на коме су узели учешка у заједничким вежбама чланови соколских дру-штава н Фантовске звезе. Тим поводом „Г1олитика“ пише: У 6.15 часова почела је веж-ба најбољнх јесеничких гимна-стичара. Међу њима било је чла-нова наше олимписке екчпе, ју-гссловенскнх првака У гимна-стичким вејкбама и најбољих вежбача на справама јесеиичких соколских друштава и Звезе фантовских отсека. Наш члан олимписке екипе Јанко Прнстов, члан јесеничиог сокола и интер-пационални првак иатоличких друштава гимнастичких друшта-ва и Франц Натлачен, члан фан-товских отсека Јесенице, изво-днли су на справама праве бра-вуре. Занимљиво јс да је ово први случај у Словеначкој да се члановн соколских јединица и члановн фантовских отсека по-јављују на заједничкој приред-би и у истом програму. Не само г/ријагељи спорта у физичког чапретка Словенаца него и мно-штво грађана веома спонтано /е поздравало овај почетак мире-ња између две најаче организа-цнје, хоје су се до сад уструча-вале да суделују на заједнич- ким прнредбама и националним културнш манифестацијама. Савез Сокола не може а да са задовољством не поздрави при-мер сарадње чланова Сокола и Фантова јер је така сарадња! потпуно у духу схватања време-на и прилика које је изражено у одлукама и инструкиијама noje je Савез Сокола дао својим организацијама кад је поставље-но питање о могућности такове сарадње. Савез Сокола сматра да су историски часови које npe-живљујемо толико озбиљни и судбоносни да се сарадња свих позитивних националних снага намеће као најпреча дужносг свих оних који слободу и само-сталност Краљевине Југославије сматрају као једино јемство до-бре судбине целог нашег наро-да и свих његових делова. Ми смо и сувише свесни да живи-мо у времену које диктира да се ујединимо што хитније око за-једничких, животних интереса а да идеолошке разлике оставимо по страни за боља времена. Ра-дујемо се што се у широким ре-довима чланства две велике ор-ганизације у Словеначкој тако лепо манифестује та потреба слоге што је знак будне наиио-налне свести и одраз животног националног инстикта самоодр-жажа у том крају наше Отаџ-бнне. Тим путем треба ићи. Ljubimo otadžbinu! Čujte, braćo, nek ori do neba, Kakvu ljubav Otadžbina treba! Za nju treba radit i živeti, u potrebi za nju i umreti. Dobro znate iz prošlosti roda da s junaštvom došia nam sloboda. Koji Soko za slobodu gine, To je junak svoje Otadžhine. Ova naša rodna gruda mila mnogom se je krvi napojila Zato treba da je sačuvamo i bez krvi nikom je nedamo! Za nju i za Kralja Gospodara Jugosloven čuda če da stvara. Očuvače delo slavnih dana I granice do plavog Jadrana. Jer ko ima ponosa u sebi Robom ni kad hteo biti ne bi! A to soko nikad biti neče, dok po nebu žarko sunce kreče! Stojan V. Marjanovič, 1 tajnik Sok. čete Teslič-Barič Rad društva Dugaresa Sokolsko društvo Dugaresa, posle uspele akademije o kojojsmo javili u prošlom broju, sprema se pored pripreme za proslavu 6 septembra i za rad 11 jesenjo] sezoni, koji če biti vrlo intenziven 11 svima društvenim grana-ma, napose u tehničkoj za sve kategorije i u prosvetnoj. спољашњем и унутрашњем из-гледу, потсећа на преисторијжо доба, на преисторијски степеч цивилизације, и никако човек да схвати, како су ти људи Mi hih заостатн у цивилизацији за пуних 2000 година. Како живе, какве су им минималне радости, како се муче и чиме се хране, како примитивним путем зара-ћују „насушни хлеб“, њихова преисторија још увек траје. Ка-да сам у мраку нагазно на ко-мадић хлебај кога је мачка у-крала и свукла са полице, нисам зано да је то хлеб. Личио је на комад осушене балеге. Али када сам видео да тај комадић поди-же домаћин са страхопоштова-њем, пољуби ra, прекрсти се и врати на полицу, уверио сам се да је хлеб, да је светиња која се стиче тешким трудом! Зар у овој шпиљи беде и пат-ње да се тражи нзционални оп-тимизам!? Очекивао сам, када се саста-не посело када се окупе дома-ћин н младеж после вечере, да госту направе друштво, да ћу наићи анархистичке, а не само комунистичке идеје, али сам се угодно изненадио, кад сам уви- део да наше село, ма како бн-ло бедно и занемарено, није за-ражено никаквом „доктрином1* да је оно увек постојано код свог национализма и традицио-нализма. Тај свет, кога добар део није вечерао, или је можда пребацио суву и неслану кору старога хлеба, има још увек максимум душевног задовољ-ства, да се заноси својим нацио-налним легендама, да обожава свој национални мит, да се ра-дује успесима своје државе, да се душевно храни јуначким под-визима својих савремених јуна-ка, својим ратовима и, да у сво-јим патњама гледа жртве за' своју националну славу. Тај наш бедни, али велики свет, не мења идеологије ни тактике, увек је на истој линији и увек идв са-мо једном циљу: националној слави. Ту где нема хлеба, ту где је живот са цивилизоване тачке гледишта прави пакао, ту се ду-ша паћеника храни славом на-шег класичног века. Ту, где хле-ба нема, гуслар извлачи из стру-на жмарце који пролазе кроз крв и све вене о јуначким под-визима Краљевића Марка и О-билића. А колико тек суза кану Stran a r4 SOKOLSKI GLASNIK God. XI — ВгојЗЗ Zanimljivosti iz doma i sveta Vazdušni napadaji nemačke a-Iviacije na Englesku dobijaju sve 'ijači obim, pa se općenito smatra-’[ju kao početak nagoveštene ofan-Žiive. Ratni izveštaji jedne i druge fctrane govore o dosadanjitn us-Ipesima i gubicima, koji su svakog Idana sve znatniji. * Ubistvo albanskog iredentiste, Daut Hodže na grčko-albanskoj granici, izazvalo je ozbiljnu za-tegnutost izmedu italijanske i 'albanske štampe i odgovornih faktora. Celokupna italijanska štampa piše vrlo ostrim tonom povodom ovog ubistva podvla-čeči ozbiljnost dogadaja. Zvanič-tia grčka Atinska agencija izdala je saopštenje, u kome kaže da su još pre dva meseca prešla dva 'Albanca u Grčku i da su prilikom saslušanja priznali ubistvo Dauta Hodže u jednoj tuffi. O svemu 'da je izvešteno italijansko poslanstvo, koje je izjavilo, da če italijanska vlada tražiti redovnim putem ekstradiciju zločinaca, na što je grčka vlada čekala. Prema torne, kaže se u grčkorn §a-opštenju, Hodžu tiisu ubili nika-kvi grčki emisari, več Albanci. I nemačka štampa poklanja o-vom slučaju veliku pažnju. Isjo-idobno italijanska štampa deman- tuje vesti nekih stranih novina, da je u Severnoj Albaniji došlo do pobuna i da su ubijeni izve-sni italijanski oficiri, nazivajuči te vesti plodom čiste fantazije. G. Ansaldo u „Telegrafu" tra-ži prisajedinjenje Čamura, koji se nalazi u Grčkoj, italijanskoj Albaniji, jer da bez toga ne može biti savršenog preuredenja Balkana. * Prema rešenju niipistra prosvete, g. Dr. A. Korošca, na ju- goslovenskim srednjim školama i preparandijama uvodi se od pr-vog razreda učenje nemačkog jezika, dočim če francuski jezik predavati se od treč?g razreda dalje. * Ovih dana navršava se petna-est godina od osnivanja velike sovjetske telegrafske agencije TASS. Povodom toga iznose se izvesni podaci o dnevnom radu TASS-a, prema kojima TASS do-bija dnevno oko 6-50 tabaka me-dunarodnih informacija i uzima vesti iz 300 stranih novina i ča-sopisa. Za sovjetsku štampu TASS dnevno daje 350 tabaka informacija. Stranim listovima liferuje mesečno presečno oko 1400 tabaka raznih vesti. Kosanički soko Miloš šulović brazdu zasecao punih dvadeset godina u sokolstvu. Jedan je od onih mnogih neznanih junaka, tihih i radinih, koji nisu tražili popularnost, ali koji nečujno o-gromno doprinose za unaprede-nje svoje okoline i time sve široke naše zajednice. 21 jula ra-stali smo se svečano u Domu, ka-da je predao dužnost starešine Sokolskog društva Kuršumlljs. ' Tridesetpet godina orao je on narodnu njivu. U svima društvi-ma ovoga kraja ima dubokih tra-gova njegova rada. Mnogi predloži i ostvarenja vezana su za njegovo ime. 1904 stupio je u Kuršumliji u redove „Dušana Sil-nog“ i od tada njegovo sokolo-уапје ne prestaje. Od 1919 pa do ovih dana, kada se, uspravan i jasan, povlači iz aktivnog delanja, omladina ga zna kao brat Miloša, jer je poslednju ‘svoju f......... m m> s. z. шш-. Članstvo Sokolskog društva Kuršutnlija Pregled sporfskih dogadaja u zemlji I vasu Veliko interesovanje kod naših čitalaca pobudila je rubrika „Pregled sportskih dogadaja u zemlji i vani“. Zamera se jedi no što se ne donose i rezultati. Uredništvo lista če i toj želji čitalaca iziči u su-sret, ukoliko to prostor bude dozvoljavao. — U prošlom bro-ju nismo mogli doneti „pregleda" zbog pomanjkanja prostora, pa molimo čitaoce da to uvale. Ur. ♦ U Beogradu, na Savi, kod „šest topola“ održane su u subo-tu i nedelju plivačke utakmice za prvenstvo Srpskog plivačkog Sa-veza. Ove utakmice bile su uje-dno prva priredba SPS-a. Učest-vovali su tiajbolji plivači i ptiva-čice klubova iz Beograda, Her-cegnovog, Petrovgrada, Sombo-ra i Novog Sada. Takmičili su se: juniori i juniorke u: 50 m slob. stil; 100 m. prsni stil; 200 m slob. stil; 100 m ledno; Štafeta 3X50 m. „Jadran" 1,432; 4X50 m'. Jadran 2,03; 3X50 m mešovi-to: „Bob“ 2,13,4; 4X50 m. slob. stil „Bob“ 2,49,6. Krajnji rezultat; 1) „Bob" 167, 2) „Jadran" 142, 3) „Vojvodina" 57, „Galeb" 54, „Brdanin" 46 i SSU 44 boda. ■ф- Nogometni takmaci Sarajeva „Slavija" i „Sašk" odigrali su u nedelju utakmicu, koja se je završila osetljivom pobedom „Sla-vije“ (5:1). ф Iz štampe su izišle nove sportske knjige; „Stil i tehnika modernog plivanja" od Darka Prvana i „Šport, u SS8R...“ od Dušana Kasapinoviča i Bore Ke-siča. ф U proslu nedelju je na pru-zi Beograd — Mladenovac za juniore i Beograd — Topola za seniore, održano prvo prvenstvo Srpskog biciklističkog Saveza, koje su osvojili vozači „S. K. „Jugoslavije" iz Beograda. ф Internacionalni tenis turnir na Bledu održan je pod pokroviteljstvom Nj. V. Kraljice Marije. Počasni pretsednici su g. Dra-giša Cvetkovič, pretsednik vlade i ministri gg. Dr. Korošec, Dr. Markovič, Dr. Cincar-Markovič, Dr. Krek i Pantič. Pretsednici U-pravnog odbora: gg. Maršal Dvora Čolak - Antič i Dr. Natlačen, ban Dravske banovine. ф Največa priredba Srpskog biciklizma „Biciklistička trka oko Srbije", koja se održaje pod visokim pokroviteljstvom Nj. V. Kralja Petra, održače se od 27 avgusta do 6 septembra o. g. Staža če ove godine biti duža za 500 kilometara, jer če iči na Sarajevo. Celokupna dužina slaze, koju če vozači imati da predu iznosi 1500 kilometara. ф Poznati naš plivač Severin Bijelič (Bob) postavio je novi ne-zvanični jugoslovenski rekord na staži od 400 m. Bijelič je prepli-vao 400 m. u „klasičnom" stilu 6:13,1 što je za 14 sekundi i 7/10 bolje od starog rekorda, kojega je prošle godine postavio Zagrep-čanin Dvoržak u Samoboru. ф U Bukureštu je završen velik stadion „Rapida". Stadion če moči da primi 50.000 gledalaca. Pred stadionom izgraden je bazen za plivanje, sala za gimnas-tiku i boks, kao i spavače sobe za igrače, koji če tu spavati uoči večih susreta. Stadion je koštao oko 50 milijona leja. -ф Prestonički klub „Jugoslavija" izgraduje moderni stadion. Stadion če moči da primi 35.000 gledalaca a imače mesta za staja-nje 28.000. Izgradiče se propisna olimpijska trkačka staža, zatim ta'kmičišta za skokove i bacanja. Oko igrališta biče izgradena biciklistička staža. Svi ovi radovi koštače preko dva milijona di-nara. ф Na nedeljnim trkama u Beogradu XX jugoslovenski Derbi dobila je „Durdevka" iz ergele „Parašnica". Trener Kolar, džokej Stokič. Vidovdanski „Stipl Čejz" nagradu Nj. V. Kralja, do-bio je rezervni konjički potpo-ručnik Miodrag Petrovič na „Morani". Trkama je prisustvovao Izaslanik Nj. V. Kralja, Pretsednik Kr. Vlade, mnogi ministri i odličnici. <$■ U Sofiji je S. k. „Spartak" iz Moskve pred 20.000 gledalaca tukao sofijsku „Slaviju" sa 6:1 (4:0). Ruski futbaleri pokazali su se kao veoma dobri igrači i to što je važno: svi su igrali jedna-ko dobro — niko nije otskakao. Igraju futbal sličan Englezima, ali ne nameču protivniku svoj način igre, nego jedino koriste njegove greške. Odlično igraju glavom. Ivan Sedlaček Javna vsžba u gos, Gradišči Sokolsko društvo Bos. Gradi* ška priredilo je u nedjelju, 4 au* gusta, javni čas, na kome su uzele učešča bratske jedinice Za-grebačke i Banjalučke župe-Bratska društva Nova Gradiška, Pakrac, Banja Luka, Okučani. Dubica, Medari i četa Sobotska uveličali su ovu sokolsku prired-bu nastupom svojih pripadnik3 na javnom času i izvodenjem rit* mičkih i slikovitih vježbi na aka> demiji, koja je održana na večer istoga dana. Javna vježba usprkos vremen* ske nepogode odlično je uspjela. Proste vježbe svih kategorija U* spješno su izvedene. Naročite in11 teresovanje publike, izazvale su vježbe na spravama na kojima su nastupili članovi, te muški 1 ženski naraštaj. Slikovite vježbe. koje su priredene na akademiji izazvale su oduševljeno odobra4 vanje. Posjeta je bila mimo svakog očekivanja. Veliki broj stra4 nih i domačih gostiju omogučio je odličan materijalni uspjeh оуб priredbe za kojim ni moralni cilj nije izostao. I ovom prilikom došlo je do vidnih manifestacija sokolstvu« koje u ovim krajevima nepreki-dno i uspješno radi od nazad 30 godina. Čist prihod ove priredbe na* mjenjen je dovršenju Sokolsko® doma, čija je gradnja započela još prije dvije godine. Ovaj dorn« koji je namjenjen uspomeni veh* kog borca za slobodu, Petru Mrkonjiču, treba da postane og-njište na kojem če se ogrijavati plemenita srca sokolskih pripad* nika. _ JUGOSLOVENI IZVAN JUGOSLAVIJE „Jugoslovenski glasnik", koji izlazi u Čikagu, računa da ч inostranstvu živi dva i po mlliona Jugoslovena, i to: u Italiji 600.000, u Grčkoj 250.000, u Nemačkoj 170.000, u Madarskoj 165.000, u Albaniji 60.000, u Češkoj 3.100, u Rusiji 2.700 i u Americi, Africi 1 Aziji 1,113.000. Prema zvaničnim statističkim podacima u Sjedinjenim AmeriŽ* kim Državama 1930 godine bil_° je 187.594 Stanovnika, čiji materi* nji jezik je srpsko-hrvatski M slovenački i koji su roden! izvafl granica U. S. A. Ovakvih Hrva* ta bilo je 79.802, Slovenaca 77.671, a Srba 30.121. Godine 1920 bilo je 85.175 Hrvata, 80.473 Slovena* ca, a 40.669 Srba. на огњиште кад зацвилише стру-не Марсељску трагедију. Ту, око тога огњишта, има још жи-внх и гладних песника нашег славног десетериа, ту jotu има no који примитивни неимар namer грандиозног националиог мита. Te — од глади дрхтаве — мишице толико су joui снажне, да поднгиу Витешког Крал>а Александра иа највииш пиједе-стал националног мнта. Ту око тога огњишта чуо сам најлепше речи српског језика, чуо сам најдивније мисли н>има изгово-рене и посвећене нашој нацио-налној будућности и срећи. И уместо страха да ћемо доживе-ти соиијалну катастрофу, ја сам се вратио у Београд са пуно охрабрења, напојен са чистог врела нашег наиионализма и па-триотизма. Таман што доНох у Београд, заустави ме једно отмено дру* штванце пред Балканом. Тек што се упитасмо за здравл>е, што није било толико шцере-сантно, као то како цолитички мислим и шта сам приметио ка-ко народ политички мисли, је-даи отмен господин диже се против „старог поретка" и ста-де да набраја „чиљенице". Уда- ри свои силином cBOje речнто-сти на демократију, удари на иарод да је неспособан да сам управља и стаде да пледира за промену нашег унутрашњег по-ретка, глорификујуНи корпора-иије и политички систем који се иза и>их крије. ПоНе врло сочно да оправдава чак и губитак на-ционалне слободе јер нат народ својом иеспособношћу није бо-л>е ни завредно! — Пријатељу, дозволи ми је-дан час да се снађем у прили-ци, — не могох даље да отр-пим, — колико се сећам, ти си пред неколико месеии застунао сасвим супротно гледиште. У сваком „систему" био си на по-вршцни и, верујем, да су сви системи срушени за то што си ти и таквн, били његовн сту-бовн. — Дозволићеш, пријатељу, да имам право да се бринем за свој'народ, — заурлао је гести-кулирајући наметљиво као што чине сви ирофесионални поли-тикаити, које држава паграћује добрим пензијама. — Који народ? — Мој народ! — Зн-адеш ли ти, где је твој народ? — Ваљда знадем где живи »ој народ! — Не знаш, јер ra ниси ннка-да hii видео. И једини контакт са тим твојим'народом имаш са-мо кроз своју пензију, јер на основу некаквих националних фикција ирисиљаваш државу да те плаћа за твоје брбљарнје кп-је држиш за мраморним каван-ским столовима лижући сладо-лед и испијајући слатке ликере! Мој иступ против овог на-предног мењача наших унутраш-њих система морао је уследи-ти, јер ra познајем, да је на својој полцтичкој линији uiapao од кбмунизма до фашизма, од демократије до днктатуре рио је једно време клерикалац na ;е прешао у либерале, а свака и>е-гова „мена" носила је собом uo-во ooraheifae. И за све систгме налазио је свог специјалног доктринарног оправдања: све за парод! И зато је оном јадчику у селу Б., где сам ировео јгдну паклену ноН, али ноћ великих сазиања истине, онако тешко, зато је онако занемарен и на-пуштен, да иа путу цивилизаии-је и културе остане позади још у преисторијском веку! Пошто су се раскрннкали да су овакнц типови довели народ и зем;:>у у овакву ситуацију, пошто је дг-шло време да им се подвикне: е доста више аутомобила и бан-чован>а, доста јефтиних мра-морних вила и луксуза, време је да се национални капитал упути ка народном прогресу, онда ваља променИти унутраЈИ-њи систем али ту промену ла изврше они, опет они, oner ти исти типови! * Из ове две истините епиз'>де желео бих указати прази пут правим патриотима нашег на-рода. Желео бцх указат.ч uvr соколству да би на селу upeuo-родили своју снагу. Село ie пра-ви извор национализма! Село које пати, које се мучи а које не одбацује своје национапие светиње. Репрезентативни на-ционализам, коме је једини идеал богаћење и уживање, не може бити здрава основа за наш препород и борбе које претсто-је да очувамо још ово што ни-су упроиастили! У овим часовима соколству припада велик задатак. Сок1л-ство треба да трасира нове ny-теве да њима наш иарод шго npe изиђе из своје беде. А сво- ју покретну снагу треба cok(^j ство да узме из природних вР®Ј ла национализма и патридтизМ* из наших села. Та врела треб^ ссколство да каптира, у себи * у том послу цео наш народ iPc' ба да своје соколство појпти6* iep оно није само на речи, 0110 је на делу; јер му није ни* окориштеше, иего љубав! Мустафа А. Мулалић >5 Istorije Srpskog sokola u Sarajevu" Naš odlični saradnik i pozn«*’ sokolski pisac, br. Hajrudin rič, profesor, napisao je knjiž11 „Istorija Srpskog Sokola u Sara' jcvu", koja je ovih dana izaSl* iz štampe. Ovo dokumentovati0 delo, koje je svoje vremeno i*' lazilo i u feljtonima „Sokolsk^f Glasnika" posvetio brat Čuric „Sokolima, palim za slobodu №d goslavlje". Preporučujemo knjigu br. riča najtoplije svima, a naročit® prosvetnim radnicinia, jer ie ^ njoj nači mnogo zanimljivih P®‘ dataka iz prošiosti našega sokol4 stva. ČITAJUĆI NO VINE... EttJGOSLAVIJA' I SOVJETSKA RUSIJA V „SELJAČKOM KOLU" osvr-se g. Adam Pribićević na pisanje kako Sovjetska Rusija izgrajuje svake godine 1000 km železnica pa kaže: „Ta brojka je doista visoka. Ali ona je vrlo malena, kad se uzme na um, da u sovjetskoj Uniji ima malo željeznica i da je to golema zemlja. Za car-skog režima gradilo se u njoj više od 1000 km. godišnje. Ipak je i to bilo malo. Kako je naša zemlja 84 puta tr.anja od sovjetske Unije, mi bi trebali graditi godišnje nešto manje od 12 km., pa da grad-njom budemo ravni sovjetskoj Uniji. Medutim mi smo za 20 godina izgradili 1501 km. željeznica normalnog kolosjeka, 398 km. kolosjeka 0.76 m i 407 km. kolosjeka 0.50 m. Dakle za 20 godina mi smo izgradili 2.306 km. Prema torne mi smo godišnje izgradivali 115 km., t. j. preko četiri puta više nego sovjetska Unija, prema svojoj za više od polovice smanjenoj površini. U gradenju željeznica mi smo, dakle, daleko nadma-šili sovjetsku Uniju i bez pja-tiljetke i diktature proletarija-ta. Samo smo mi Srbi pogani u tom, št o, otkad nas je, tude preuznosimo, a po svom pljujemo, i kad je deset puta bolje nego tudinovo“. «MEDICE, CURA TE IPSUM“ Splitsko „NOVO DOBA“ je objavilo u malom oglasniku oglas koji glasi: »Bolji gospodin srednjih godina sa dobrim namještenjem traži gospodaricu ili bračnu drugaricu. Prednost imaju Slovenke izmedu 35—37 godina«. S.plitska klerikalna „KATOL1Č-KA RIJEČ“ napada zbog toga i.Novo dola" koje mu odgovara favnom morom pa piše: »Medutim g. urednik „Katoliške Riječi«, koji u svojoj ogra-ničenosti misli da je pozvan da svakome dava lekcije, nije Slo-venac, i on je svečenik, Kanonik (»luminare magnum!«), podložan spomenutom kanon-skorn propisu. Pa zato, kad bi netko htio da bude zloban kao Sto je on, mogao bi da ga šmjerno upita: a putem kojeg je on oglasa bio ono došao do jedne Slovenke u svojoj vla-stitoj k uči ? .ler ta njegova Slovenk nije bila u 35—37 go-dini, a l amo ii u godinama koje traže crkveni kanoni (barem 40!), n go je bila u cvijetu mladosti, u dvadesetim godina-ffia živo:a! I za tu mladu Slo-venku ir..amo razloga kazati da sa g. u ednik »Katoličke Rije-nije baš naročito interesi-rao da H ona, kako traže crkveni ka- oni, sa svojih uzornih vrlina (“jpectata morum hones-tas«) j-; ljučuje svaku sumnju 0 sebi (>omnem suspitionem a-tnoveat«), Jer je ta mlada lije-P3 Slovenka, u njegovoj vlas-titoj kuči pokušala samouboj-stvo, ispila otrov i bila prenesena u bolnicu, odakle je ot-Premljena u svoj zavičaj. Mi tada, iz stanovitih obzirat nismo stvar registrirali, premda se takve stvari obično registri-raju, ali zato imamo prava da-nas, kad je g. urednik »Katoliške Riječi« onako grubo povri-jedio naš list, da mu dobacimo: Medice cura te ipsuml« Iznosimo ovu „čudorednu" de-batu sa lijepim Slovenkama u cen-tru koji je karakterističen za onaj »hipokritski" moral koji ne pozvan (locira o moralu celom svetu. BACILI SUDIJU U MORE, NE U AMERICI NEGO —U SPLITU! U Splitu. je u nedelju odigrana utakmica u plivanju. Tom prili-kom dogodio se incidenat koji ovako opisuju vargebačke „NOVOSTI": „Za vrijeme utakmice došlo je do neželjenog incidenta. Na zapadnoj strani plivališta bila je postavljena velika maona, koja je bila dupkom puna publike. Pred tom maonom bilo je mjesto za suca. Dr. Šef upravo se spremao da dade znak za početak drugog poluvremena, kad je neko neopazice provu-kao kroz publiku veslo i gur-nuo suca, koji je izgubio rav-notežu i pao u more. Uslijed toga sudac dr. Šef nije htio da nastavi utakmicu. , Priredivači su ispraznili mao-nu ali nisu mogli pronači krivca". Pakosnici tvrde da je to učinje-no zbog toga da bi se videlo da li sudija plivanja — zna plivati. NEMAMO RUDARSKIH INŽI-NJERA! U vremenu kad se hiperproduk-cija inteligencije oseia teško u našem društvenom životu, zanimlji-vo je i poučno zabeležiti jednu konstataciju zagrebačkih „NOVOSTI" koja glasi: Mi nemarno ni izdaleka do-voljno ni stručnog našeg rad-ničkog osoblja, a ni naših rudarskih i metalurških inženjera. Nema dovoljno rudarskih i sličnih inženjera ni u privatnim poduzečima, a ni u banovin-skoj službi. Nema ih radi toga, što se naši mladi intelektualci uesecima godina, izuzevši naža-lost veoma rijetkih slučajeva, nijesu posvečivali toj štruci. Tom je pomanjkanju trebalo odmah stati na put, jer badava nam sve naše rudno bogatstvo, kad nemarno naših stručnih sila, koje če ga vaditi iz zemlje." Neka naši mladi zabeleže ovu člnjenicu i neka je, u svom interesu, u punoj meri iskoristel BANOVINA HRVATSKA IMA MILIJON SELJAKA PREVISE G. dr. Rudolf B1ĆANIĆ, direktor Zavoda za spoljnu trgovinu objavio je brošuru „Gospodarska struktura Banovine Hrvatske" u ko jo j se, kaže medu ostalim da u Banovini ima oko milion seljaka suviše: »Suvišci u obe bivše banovine, koje s priključenim kotare-vima Bosne i Hercegovine sači-njavaju banovimi Hrvatsku, do-sižu ukupno oko 985.000 ljudi ili okruglo jedan milijun Seljaka je u banovini Hrvatskoj previše preko opčeg prosječ-nog mjerila donje granice se-ljačkog posjeda. To znači, da bi se »dalo dobro živjeti na selu«, kada bi banovina Hrvatskn izgubila oko milijun Stanovnika, a to je blizu dvije petine svega svog agrarnog stanovni-štva. Današnje naše prilike u poljodjelstvu — zaključuje dr. Bičanič takve su, da treba nači mogučnosti života za blizu milijun seljaka«. DRAKONSKE MERE PROTIV ŠPEKULANATA ŽIVOTNIM NA-MIRNICAMA „SAMOUPRAVA" donosi članak o merama o kontroli cena pa kaže: »Država mora biti pravična prema svima svojim gradani-ma. Zato jedared propisane mjere treba striktno sprovodi-ti, nedopuštajuči nikakve izu*-zetke. Pod takvim okolnostima i najstrožije mjere se lakše podnose, pa makar bile i vrlo _ Н&ш sokolska šlcmtpa fUše: „OBRANA OTADŽBINE DUŽ-NOST JE SVIJU!“ Mostarska „Knjiga za sokolsko selo“ u broju 7—8 pored biranih članaka i pesama: Riječi Viteš-kog Kralja, Naša odbrambenost, Sovjetska unija i mi, Pamti omla-dino Šumadije itd., donosi i na-dasve zanimljiv članak o pado-brancima od D. Jungiča, u kome izmedu ostalog, piše i sledeče: Obrana otadžbine počiva da-nas i na svima onima koji nim sposobni da nose oružje. Na starcima, ženama t deci. Rat dakle vodi ceo narod I svako bez razlike je dužan da svojim radom, prema svojim sposob-nostima, doprinese svoj udeo. U nekoliko riječi, dužnosti vas gradana, koji ste van vojne obaveze, u odnosu na nova sredstva, koja se u ratu upo-trebljavaju, mogu se rezimira-ti kao što slijedi: Upučeni i opomenuti na opa-snosti koje nam svima skupa prete posmatrajte budno sve što se oko vas dogada i izvje-štavajte nas. Što se tiče nas vojnika mi smo predvideli i sve potrebne mere preduzeli, pa sada samo od vas očekujemo iskrenu i ro-doljubivu saradnju.“ „ROBOVI N1KADA!" „Sokolska volja", glasilo Sokola iz Ljubljane donosi u 180 broju zanimljive krače članke i dopise pored prikaza o radu sokolstva u Sloveniji. Vrlo je zna-čajan članak „Sužnji nikoli" (Robovi nikada!“ u kome se evocira uspomena na Kajmakčalansku proslavu i govor brata generala Maksimoviča. U članku se kaže i ovo: „Sa drhtečim rečima rekao je general brat Maksimovič: Pretili nam sa sv ih st rana, mi odgovaramo: Robovi nikadal... Može mo pasti ali sužnji neče-mo biti“. — Tako je govorio brat Maksimovič. A za njime danas ponavlja sav sokolski rod: Robovi nikadal Ako treba ginučemo, ali sužnji nikada biti nečemo! Sokoli se zaklinju Kr;:!ju: Branit čemo!" HAPO 1НО-ОДБРАНВЕ* HM РАД У СОКОЛСКОМ ДРУШТВУ БЕОГРАД III Соколско друштво Београд III организовало je у соколском народно-одбранбеном цнљу три течаја: течај активне и пасивие одбране и течај самарићански. Прва два течг^а због летњег одмора и распуста одложена су до јесени, а самарићански те-чај, иако не у потпуном броју, одржан је у току. јула месеца. Течај је организоззц под о-крнљем Нодмлатка Ц. К. основ-не школе „Војвода Г1утник“ са одобрењем Београдског облас-ног одбора Ц. К. за чланове и чланице Сокола 111. За предавача Црвени Ј^рст оД- сечне, јасне и тачне одговоре, које су течајевке и течајевии давали на постављена питања, те је по завршетку испита госи. Др. Поповић као изаслааик О-бласног одбора изразиз ceoje задовољство на овако лепо;.! успеху. Сви су испит тложш'Н са одличним и врло добрим ус-пехом. Дипломе које ie Ц. К. предао поделиће се свима *5 сеи-тембра о. r. За овако леп успех на овом течају у првом је реду заслу: а r-ђице Др. Данице Алекснћ, ко-ја је већ и раиије на неколико оваквих течајева имала одллч« Savtztuг [Msi/eUta $кЉ Kako smo javili u prošlom broju, 4 o. m. otpočeo je VIII tečaj prosvetne škole Saveza SKJ., koja če trajati do 18 o. m. O radu u tečaju donečemo opširan prikaz sa nekoliko fotografija u i-dučem broju „Sokolskog glasnika" kako smo to činili i ranijih godina ._______________________ teške, čak I neobične za naše prilike i naš mentalitet! Samo ovakvom primenom i sa ovakvim shvatanjem mi čemo uspjeti da zadovoljimo naše potrebe i da u večini slučajeva ispunimo i svoje spoljno - trgovinske obaveze. Ako nam se na ovom putu naših napora pojave smetnje od samih nekih naših gradana, koji hoče nedo-zvoljenim špekulacijama da ko-riste sadašnju tešku privrednu situaciju u lične ciljeve, onda tu moramo biti vrlo nepošted-ni. Drakonske kazne opametit če svakog gradanina koji hoče da sabotira jedno djelo nužno-sti, preduzeto u opčem interesu reda i poretka. Nama je potreban mir i unu-tra i spolja, nama su potrebni red i spokojstvo gradana koji, radeči za otadžbinu i za svoje porodice, moraju imati obez-beden rad i hljeb!« редио je г-ђицу Др. Даницу И. Алексић, лекара из Београда за теоријски део и сестру-болни-чарку r-by Вукосаву Рашковаћ за практични део. Уписало се је на течзј око 50 слушчлацз, али због одласка на лет Јвзње, знатан број је отишао, тако да је завршном иСпиту, који је о-држан 4 августа присусгвовало свега 23 слушаоца. Испиту је претседавао изасла-ник Обласног одбора Ц. К. Др. Сава Псповић, сан. ген. у пгн-зији. Од стране Подмлзтка Ц. К. присуствовали су испкту r r. Благоје Јелисавчић, упр. школе и Драгомир Гајић, секретар. Од Сокола III био је присутан |'та-решина друштва бр. Добра Бог-дановић и друга браћа из упрз-ве. Милина је било слушати от- не резултате. Тако исто н до сестре г-ђе Вукосаве Рашкозић, које су са пуно вољг, такга ir љубави предано пружиле мак-симум од свега што се за овзј ко кратко време може даги. У име друштва бр. Ивзн Три-најстић, захвалио је свима која су допринели да се овај течај одржи и заврши са успехом, а то су Одбор подмлатка, -Облас-ни одбор Ц. К., предааачи. na и сами слушаоци, који нису жа-лили ни труда ни времена да започети посао заврше. Зажелео им је да ово знање корисно у-потребе како у својој кућн тако и у сваком даном случају. У-једно је изразио и жe,w да се ујесен одржи још једчн овакав течај за ону браћу и сестре, који сада нису могли да исти посећују. И. Т. IZ SLOVENSKOG SVETA IZ ČEŠKO - MORAVSKOG PROTEKTORATA „Narodnji listi44 iz Praga jav-Ijaju, da je komisija, kojoj je bio poveren rad na promeni imena ulica, taj rad dovršila. Dosa-danja Pariška ulica zvače se No-rimberškom, Letenska ulica zvače se Magdeburška, a dosadanja Havelska ulica dobiče ime po E-berhardu. Pojedini veliki ljudi iz češke istorije, koji su imali do sada više ulica i trgova, dobiče samo po jednu ulicu ili trg. Napisi na svima ulicama i trgovima biče dvojezični, na prvom mestu nemački, a na drugom češki. Na kraju članka kaže se, da ovo nije prva promena imena praških ulica. I u godinama 1848, 1866 i 1918, menjana su ta imena praških ulica. IZ KORUŠKE Kako javljaju zagrebačke „No-vosti“ iz Ljubljane, državni na-mesnik u Koruškoj u Celovcu doneo je odluku o raspuštanju poznate versko - prosvetne Družbe sw Mohora. Ovo društvo o-snovano je 1860 godine, a bavilo se, uz ostali kulturni i verski rad, izdavahjem knjiga za Slovence u Koruškoj. U odluci se kaže, da društveni rad ne odgovara više pravihma i da nije u skladu sa svrhom društva. Rad društva da je prešao okvir du-šobrižničke akcije za Koruške Slovence. Tako n. pr. da izdava-nje knjiga nikako ne spada u dušobrižnički rad. Takav rad društva nije poželjan, a nije društvu ni dozvoljen. Propisi o verskim organizacijama izričito za-branjuju svaki rad, koji nije u skladu sa verskim propisima. S obzirom na to zabranjuje se društvu svaki -rad, a isto tako i svaki pokušaj, da se ova organizacija u bilo kojem obliku pod istim ili drugim ■ imenom obnovi. IZ BUGARSKE Javljaju iz Sofije, da je tamoš-nja nacionalna studentska organizacija zaključila da istupi iz sa-danze medunarodne študentske unije. Takoder je donet zaklju-čak, da se pozovu savezi italijanskih i nemačkih studenata za osnivanje nove medunarodne študentske organizacije. Na sofijskom univerzitetu nedavno je završen tečaj za pro-fesore nemačkog jezika, koga je polazilo oko 200 profesora. Strana 6 SOKOLSKI GLASNIK Gođ. XI — Broj 33 Sadržina sokolskih listova „COKO HA ЈАДРАНУ«* Примили cmo број 7 гласила соколских жупа Задар— Шибе-ник, Сплит и Сушак—Ријека, са следећим садржајем: За наш на-раштај, уводник од др. С. Ал-фиревића; — Бр Савфет Хазна-даревић; — Из прошлости со-колског друштва у Сплиту; — Хигијенска вриједноост природе и вјештачке вјежбе; — Шал>иви кут, Вијести итд. Лист излази месечно у Сплиту, у редакцији бр. Стнпе Врдол>ака. Поједини број стоји 2 динара. „МЛАДИ СОКО“ Изашао је из штампе 6 број Гласила нараштаја сплитског Сокола са следећим занимљивим садржајем: Народ смо ратника и хероја (Д. Једрејчић); — Ви-довдан (Љ. Петрић); — Свије-стан народ (А. Кућар); — Сокол-ство против пете колоне (Н. Сервентн); — Кошарка (Лахман Ратко); — Соколски живот, ви-јести и др. // 1нка // mastilo, tuševl, lepila su odllčnog kvaliteta Inka // // proizvodnja mastila 1 kemikalija Zemun, Kralja Petra ul. 57 Telefon broj 37-079 IZ ADMINISTRACIJE LISTA Skrečemo pažnju našim jedini-ama, poverenicima i dopisnicima „Sokolskog Glasnika**, da uredništvo i uprava lista imaju još u zalihi koverata za koresponden-ciju sa njima. Koverte se šalju na zahtev svima, koji to zatraže, u svrhu slanja dopisa, članaka, a-dresa novih pretplatnika itd. O- SpacUUa cadh^a i sioi/auHe осиЦа кос„ LOVCA" BEOGRAD, BALKANSKA 32, T. 21608 Sva sportska sprema za sve grane športa. Oružje, za Sokolske j edini ce. Tra-žite pismene ponude. bratite se Upravi ili Uredništvu „Sokolskog Glasnika", Beograd, ЧПСОВНИЧДР И ЈУВЕЛИР M. МИТР0ВИЋ Теразнје 22 (доМоскве! цма швајцарских часовника ва руку и џеп, златног на-кита, кристала, сре-бра, пехара и плакета EpaliH и сестрана попуст Цене врло солндне. Стручаи рад Тражите цене за израду кланаца а значака У свима павиљонима Београд-ског Сајмишга одржаће се ОБАВћШПЊА: Шрава БеоцгадскоГ сајма, Бео-град Са/машШе, ПошВј. Фах538, Тел.28926,28802 БЕОГРДДСКИ ЈЕСЕЊИ СОЈДМ УЗОРАКД1 ОД 7 ДО 16 СЕПТЕНБРА 1 9 4 0 ГОДИНЕ | На сајму ће бити заступљене следеће струке: текстил, кожа, хартија, намештај, музички Ц инструменти, метал, машине, мотори, апарати, електротехника, оптика, радио, пољопри- == вредне машине, грађевинарство, хемија, стакло, порцелан, галантерија, исхрана, алкохол- Ц на пића, књиге, пропаганда и реклама. S§ ПОВЛЗСТИЦС 50% на железницама И бродовина. У одласку треба купити целу карту са жутим Ђ бланкетом за повлашћену вожњу, која потврђена на сајму даје путнику право на повра- S так са истом картом коју треба чувати. Повластице важе за полазак од 2-16 а за no- S вратак од 7-21 септембра. = БЕОГРАДСКА ОПШТИНСНД ШТЕДИОНИЦА У СВОЈОЈ ЗГРАДИ У БРАНКОВОЈ УЛИЦИ БРОЈ 2. СА СВОЈИМ ФИЛИЈАЛАМА У БЕОГРАДУ Краља Александра улица бр.97 У ЗЕМУНУ Краља Александра улица бр, 8 ПРИМД УЛОГЕ НА ШТЕДЊУ, ПОВОЉНО ИХ УКАМА-ЋУЈЕ И ИСПЛАЋУЈЕ НА ЗАХТЕВ УЛАГАЧА ИЗДАЈЕ УЛАГАЧИМА СВОЈЕ „УЛОЖНИЦЕ“ СА ИНТЕРЕСОМ за све обавезе Штепионице гарантује Општина града Београда неограничено и неопозиво својом чистом имовином од Дин. 2,939.735.000.- Гезервни и гарантни фонцови штедионице износе Дин. 46,079.944X3 Укупан пласман Дин- 196,059.865.13 _ Штедионица је самостална, јавна, пугжларно сигурна новчана установа Шгедионицом управља самостални управни одбор Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije iarh M Smiljanič Alekse Ne nadovita 6) Uredu.ie redakcmni >dbt" Pieisednik Ui ^Ud Belajčić) — Stamparija „Luč". Mitrović i Lazarevič — Beograd Kraljice Natalije ulica broj I00 Tel 21 772