KRAUEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 10 (3)
illik
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Juna 1926.
PATENTNI SPIS BR. 3655
Dr, Carl Gustav Schwalbe, profesor, Ebersvvalde, Nemačka.
Postupak za ugljenisanje sulfitceluloznih lužina.
Prijava od 17. januara 1925.	Važi od 1. maja 1925.
Traženo pravo prvenstva od 30. januara 1924 (Nemačka).
Poznato je ugljenisanje sulfitceluloznih lužina na visokom pritisku u visokoj temperaturi ili u prisustvu rastvora soli na umere-noj temperaturi. Nađeno je sad, da se i bez rastvora soli može postići ugljenisanje, kad se sulfitnom lužinom natope neka tela sa velikom površinom, na pr. adsorpcioni ugalj, glina i t. sl. i zagreje na temperature, koje u glavnom ne treba da pređu 200°. Rasprostiranjem sulfitne lužine, koja je prethodno skoncentrisana na vrlo veliku površinu, biva njeno razlaganje srazmerno vrlo brzo i glatko. Dobija se ugalj, koji opet može služiti pri izvođenju postupka, tako da se adsorpciono srestvo za sulfitnu lužinu dobija u samom procesu ugljenisanja uvek ponova. Po potrebi može se pri zagrevanju dodati još i izvesnn količina kiseline. Postupak se može izvesti na sledeči način:
Primer: U jedan sud za kuvanje sulfitce-lulozne lužine unesu se 703 delova adsorp-cionog uglja, koji se na pr. dobija ugljeni-sanjem drvenih otpadaka pomoću rastvora magnezijum-hlorida. Zatim se sa tim intimno pomešaju 2009 delova skoncentrisane sulfitne lužine (koji odgovaraju 8000 delova sveže sulfitne lužine) tako da se napravi gusta, kašasta masa. Pošto je dodato još 2% hloro-vodonične kiseline od težine organske sup-stance, koja se nalazi u sulfitnoj lužini, zatvori se autoklav i zagreje do 180° na kojoj se temperaturi održava 8 sati. Posle tog vremena otpusti se pritisak, koji gotovo nikad ne prelazi 10 atmosfera, zatim se ugalj delom izvadi iz suda, pa se isti ponova napuni sul-
fitceluloznom lužinom i proces ugljanisanja počinje iz nova.
U destilatu dobiju se, pored drugih tela izvesne količine sumporaste kiseline i rnetil-alkohola, koje se mogu korisno upotrebljavati. Sam ugalj pri ispiranju daje neobojene vode. Posle sušenja on se može trošiti za loženje u prahu ili se može briketirati. Gotovo 50°/0 organske supstance, koja se nalazi u sulfitnoj lužini dobija se kao ugalj.
Mesto spomenutog adsorpcionog uglja može se raditi i sa ilovačom u obliku kaše ili jako poroznog zemljanog materijala, zemljanih parcela ili kugli. Može se upotrebiti i infuzor-na zemlja, materijal, koji tako isto ima veliku unutrašnju površinu. Sitnozrnasti materi jal mora se stalno ili privremeno održavati u suspenziji pomoću mešalica ili pokretanjem autoklava.
Predlagano je već, da se radi dobijanja uglja sulfitna lužina ispari do suva i sa dodatkom izvesne količine koksa podvrgne su-voj destilaciji Kod datog postupka ne biva skoncentrisavanje do suva, niti pak suva destilacija na uobičajenim visokim temperaturama od 3—400° i iznad toga. Nov postupak razlikuje se prema tome znatno od do sada poznatih, znatnim snižavanjem temperature i izbegavanjem znatnog raspadanja ugljenisanih materija.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za ugljenisanje sulfitceluloznih lužina, naznačen time, što se sulfitćeluloznom lužinom natope tela razne vrste, koja imaju
Din. 5.
veliku površinu, naročito adsorpcioni ugalj, ilovača i t. si. pa se zatim zagreje na temperature od 180° od prilike za vreme od 4—8 sati, dodajući pri tome po potrebi male količine kiselina.
2.	Postupak shodno patentnom zahtevu 1, naznačen time, što se za počinjanje procesa
upotrebljava ugalj, koji se dobija ugljenisa-njem drvenih odpadaka, kore i t. si. sa rastvorima magnezijum-hlorida.
3.	Postupak shodno patentnom zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se kao apsorpcioni ugalj upotrebljava ugalj, koji se u toku samog procesa dobija.