KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 24 (3)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. SEPTEMBRA 1925.
PATENTNI SPIS BROJ 3127.
Robert Patočka, viši direktor, Nestomice, Cehoslovačka.
Dobošasti pokretan roštilj.
Prijava od 11. maja 1923.	Važi od 1. avgusta 1924.
Pravo prvenstva od 27. februara 1924.
Predmet je ovog patenta da ukloni nedostatke koji se javjjaju kod valjkastih roštilja sa valjkom, koji su izliveni od jednog komada i koji dobijaju jednostavno, neprekidno obrtanje.
Osim valjaka iz jednog komada izlkcnih, poznati su valjci koji se sastoje iz pojedinih jedno pored drugih na jednom vratilu postavljenih kotura, koji su snabdeveni radijalnim rupama, tt na taj način daju sliku jednog ozupčavanja. Kroz unutrašnjost ovih valjaka ne može prolaziti vazduh te i dovod vazduha za sagorevanje vrlo nesavršen, pošto se otvori (rupe) po površini brzo zatvaraju.
Roštiljska površina takvih roštilja postaje ili prostim postavljanjem nekoliko valjaka što bliže jedan uz drugi ili se pak valjci postav-v ljaju razmaknuto i onda premošćuju polugama, koje su tako rasporedjene da postaje ravnina od njih. Ove poluge leže ili normalno ili paralelno na ose valjaka i po celoj dužini nameštene su kao jedan komad. One su ili učvršćene ili postavljene izmedju valjaka.
Kao što je gore navedeno, svi se valjci kod dosadašnjih valjkastih roštilja obrću podjednako brzo. Ovo ne odgovara brzini sagorevanja, jer usled sagorevanja gorivo stalno opada te je i sloj, u koliko je dalje pozadi, u toliko niži i rastresitiji, tako da velika količina nepotrebnog vazduha prostrujava.
Nepravilan je i takav raspored roštiljskih poluga, kad one obrazuju skoro jednu ravan, pošto se na taj način olakšava obrazovanje homogenih komada zgure pri sagorevanja u-
glja. Čvrste ili potpuno labave poluge izmedju valjaka od jednog komada imaju tu nezgodu, što se iste lako izvijaju i drugi izdižu te se tako povećava količina koja propada.
Ove su nezgode kod pokretnog valjkastog roštilja shodno ovom pronalasku uklonjene. Obrtna brzina valjaka se postepeno usporava i prego eli se ugalj usled toga gomila na kraju roštilja ulazio nepotreban vazduh, te prvi valjak nema vazdušni procep.
Prostor izmedju valjaka premošćuje se me-dju roštiljima, koji su načinjeni is više kraćih komada, tako da postaje elastičan ro-štiljski štap sa ograničenom mogućnošću kretanja. Ovi roštiljski štapovi su tako utegnuti izmedju dva valjka da postaje talasasta roštiljska površina, na kojoj se sloj goriva i?laže vučenju i pritisku za vreme kretanja, usled čega se prolaz vazduha sa sagorevanjera poboljšava i ograničava obrazovanje zgure.
U nacrtu je prikazan poboljšani pokretni roštilj po pronalasku u jednom obliku izvo-djenja.
Sl. 1 pokazuje izgled sa strane, delom u preseku jednog dela roštilja sa kretnim mehanizmom.
SI. 2 pokazuje izgled ozgo na jedan deo roštilja sa umetnutim medjuroštiljima.
SI. 3 i 4 pokazuju uzdužni i poprečni presek kroz sredinu roštilja.
Pokretni se roštilj sastoji iz roštiljskih valjaka 2, koji na primer leže u bočnim zidovima 3 roštiljskih kolica. Prostor izmedju dva valjka nadsvodjen je medjuroštiljima, koji se
Din. 10
sastoje iz nekoliko kratkih, labavo na pruzi 7 navueenih roštiljskih štapova 6 Pruga 7 leži u uzengijastim nalivcima 8 na bočnim zi lo-viraa 3. Valjci 2 obrću se pomoću zapinja-ča 9 koji se hvataju sa koćionim točkovima 10 utvrdjenim na vratilu valjaka. Kočioni točak 11 pretposlednjeg valjka ima više zubaca nrgo točak 10 a točak 12 poslednjeg valjka ima pak više zubaca od točka 11, tako daše kretanje valjka postepeno usporava prema kraju roštilja. Prvi valjak 13 sastoji se iz punih delova, da ne bi propuštali vazduh.
Pavni rršli'js'.i štapovi G (si. 2 i 4) iz kojih su načinjeni medjuroštilji, jesu ravne pio če 18 sa zakošenim uzdužnim stranama, koji na donjoj strani a na oba kraja nose uzen gije 19. Pomoću ovih uzennja navučene su ploče labavo na pruzi 8 tako da se one u odredjenim granicama mogu kretati. Ploče 18 imaju na krajevima stepenaste otvore 21, sa kojima iste pri montiranju jedna na drugu naležu.
Prednja ivica 22 ploče 18 na koju valjak pri svom obrtanju nailazi odozgo, zaokruglje-na je, da ne bi ista mogla zakačivati i zatezati. Zadnja ivica 23 ploče 18 oštra je. Time što su roštiljski štapovi labavo namaknuti na pruzi 7 mogu se isti kretati u svakom pravcu.
Dalja važna okolnost za dovod vazduha jeste raspored valjaka u kolicima, koji istovremeno obrazuju sud za vazduh. Izmedju bokova kolica i prednjih strana valjaka ostavljen je toliko slobodan prostor, tako da u sud uterani vazduh može ući u valjke ne samo kroz vnzdušne procepe već i sa strane. Da bi
se valjci držali u tačnom (pravom) položaju a da vaziuh ne bi mogao slobodno ulaziti pored valjka u prostor za sagorevanje, to se na krajevima valjaka nalaze elastični pokrivači 28. U tim dodatcima ušrafljen je spolja zavrtanj, koji kroz otvor na bočnom zidu 3 prolazi, da bi se taj dodatak u izvesnim granicama mogao kretati.
PATENTNI ZAHTEVI:
1.	Pokretni valjkasti roštilj, naznačen time, što se brzina neprekidnog obrtanja roštiljskih valjaka postepeno usporava prema kraju roštilja.
2.	Pokretni valjkasti roštilj, po zabtevu 1, naznač-m time, što prvi valjak nema vazdušne procepe, da ne bi mogao ulaziti nepotreban vazduh.
3.	Pokretan valjkasti roštilj p: zabtevu 1, naznačen time, što je medjuroštilj sastavljen iz viša kratkih roštiljskih štapova (6) koji dole od spojnog elementa labavo držani tako, da je roštiljskim štapovima data mogućnost okretanja u svima pravcima.
4.	Način izvodjenja medjuroštilja po žahte-vu 3, naznačen time, što je gornja hica (22) štapova (6) koja leži prema prednjoj ivici štapa (6) mogao uklještiti i iskriviti.
5.	Pokretni valjkasti roštilj po zahteva 1, naznačen time, što je izmedju valjaka i bočnih zidova (3) ostavljen dovoljno veliki prostor, što vazduh za sagorevanje može ulaziti u valjke sa strane, pri čem je ovaj prostor lučnim dodatcima (28) pokriven.
/}c/pdtent brof 3127-
72
TJTJTJTLTL
IJTJTTUT.
^jnjrLrLnu
TJTJTJTJTl.
i 5
TumruTL xynjrurL JUJUTTL jmnunirL . j, jmru^L Đjf LiiJixiLrL i^rixijrmJilfli0 JiiijnurL Tj^TiurirL] i p 1 MTJxrLTL
uxnxiXL
TLTLTLrLTU
ij^rmrL.
l^jT^nununL
nu'uanru G ijnurLrLTL, j XarLr“LTLrL.
Ijmnin-HL xLnurunL

JILTlLJTlUrL xLnmLrk Olj jrixriLjrL i jTinuriTi^.
xLinunLnL jnjijnuriL
xirLnj’L
jmrurm.
XijnunLnL

/

/