KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 12 (5)
PATENTNI SPIS
1NDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 JUN A 1940
BR. 15675
Socićte des Usines Chimiques Rhone- Poulenc, Paris, Francuska.
Postupak za spravljanje derivata reda piridina, hinolina, i izohinolina. Prijava od 6 decembra 1938.	Važi od 1 avgusta 1939.
Naznačeno pravo prvenstva od 12 maja 1938 (Engleska)
Ovaj se pronalazak odnosi na dobijanje derivata p-amino-fenil-sulfamido- reda piridina, hinolina, i izohinolina.
U jednoj ranijoj patentnoj prijavi je prijavilac opisao jedan postupak za dobijanje ovih proizvoda, koji se sastoji u torne, da se pusti da na kakav amino derivat ka-kve heterocikličke baze kao što je piridin, hinolin i izohinolin deluje kakvo jedinje-nje tipa X . CoH-j . SOsCl, u kojem X predstavlja neku grupu koja se posle kon-denzovanja može lako prevesti u amino grupu. Iz toga sleduje da se jedinjenje tipa X . CgH-i . SOaNHR lako prevodi u NH-> . C«H4 . SOžNHR u kojoj R predstavlja 0-statak kakve heterociklične baze.
Sad je nadeno da X može biti takode i atom kakvog halogena kao što je hlor p-halogenobenzol može dakle biti konden-zovan sa kakvim amino derivatom piridina, hinolina i izohinolina, posle čega halo-genski proizvod kondenzacije daje, kad se na njega dejstvuje amonijakom ili kakvim primarnim ili sekundarnim aminom, želje-ni p-amino-benzol-sulfamido derivat.
Niže je radi primera reakcije navedena kodenzacija p-hlor-benzol-sulfohlorida sa 2-aminopiridina i naknadno dejstvo na p-hlor- benzol- sulfamid- piridin amonijakom.
1.	Cl . CgH4 . SO2. Cl + NH2 (C5H4)
4
Cl . C6H4. SO2. NH (C5H4N)	+ HC1
2.	Cl . OgH4 . SO2. NH (C5H4N)	+ NHs
I
NH2. CgH4 . SO2. NH (C5H4N)	+ HC1
Ovaj se pronalazak takode odnosi na jednu varijantu reakcije, koja vodi ka de-rivatima u pitanju. Ova se varijanta sastoji u torne, da se kondenzuju benzol-sulfamidi (substituisani u para položaju, grupama koje se mogu lako prevesti u amino grupe) sa halogenskim heterocikličnim deriva-tima (piridin, hinolin, 1 izohinolin).
Medu substituentima koji mogu biti prevedeni u amino denivate nalaze se grupa acetilamino, grupa nitro i halogeni. Na primer, p-acetilamino-benzol-sulfamid može biti kondenzovan sa 2-bromo-piridina. Tako dobiveni p-acetil-amino-!be>nzol-sulfa-mido-piridin daje hidrolizom željeno amino jedinjenje.
CH3 CO . NH . CgH.4 . SO2NH2 + Br (C5H4N) CHa CO . NH . C6H4SO2 . NH (C5H4N) +HBr
CHs CO . NH . CeH4. SO2NH (CsHUN) -*
NH2C0H4SO2 NH (C5H4N)
Sledeči primeri, bez ikakvog ograniče-nja, pokazuju kako pronalazak može biti ostvaren.
Primer 1. — 16,5 g p-hlor^benzol-sulfo-nil-hlorida doda se rastvoru od 7 g 2-ami-no-piridina u 20 cm3 piridina. Posle zagre-vanja od 15 minuta na 90° doda se voda i
Din 10.—
staloženi 2 — (p-hloro-benzol-sulfamid) — piridin se odvoji, pere i suši. Tačka topljenja 196° C. Ovaj se zatim greje u zatvore-nom sudu sa 4 težinska dela koncentrisa-nog vodenog rastvora amonijaka, u prisu-stvu od prilike 1/20 težinskih delova ku-prohlorida za 13 časova na 150—175° C.
Višak amonijaka se uklanja razblažava-njem sa vodom, dobija se 2 — (p-amino-benzol-sulfamido) — piridin koji može biti prečiščen kristalizovanjem iz vode.
Primer 2. — Smeša od 21,4 g p-acetil-amino-benzol-sulfamida, 13 g anhidrovanog kalium karbonata, 1 g bakra u prahu i 15,8 g 2-bromo-piridina se greje 1 čas na 200 do 240°. Stopljeni proizvod se rastvori u ključaloj vodi i filtrira. Zakiseljavanjem sirčetnom kiselinom, dobija se 2 — (p-ace-tilamino-benzol-sulfamido) — piridin. Tačka topljenja 224°, počev od koje se dobija 2 — (p-amino-sulfamido) — piridin, alkalnem hidrolizom.
Primer 3. ■— 2 g 2 — (p-hlor-benzol-sulfamido) —- piridina (primer 1) ili 2 g 2 — (p -b r om o -b enz o 1 -su 1 f am ido) — piridina (dobivenog na isti način iz p-bromo-ben-zol-sulfonil hlorida d 2 amino-piridina) greju se u zatvorenom sudu sa 8 cm3 30%-nog vodenog rastvora metilamina i 0,1 g kuprohlorida, 12 časova na 150° C. Posle hladenja reakciona se smeša razlbla-žuje vodom i staloženi 2 — (p-metil-amino benzol-sulfamido) — piridin se preoiščava prekristalisavanjem iz alkohola. Tačka topljenja 154° C.
Primer 4. — 5 g 2 — (p-hlorobenzol-sulfamido) —- piridina se zagreju u zatvorenom sudu sa 20 cm3 vodenog 30%-nog rastvora dimetilamina i 0,25 g kuprohlorida 12 časova na 170° C. Posle hladenja sadržina cevi se razblaži vodom i talog ekstrahuje hladnom razblaženom hlorovo-doničnom kiselinom. Zatim se dodaje na-trium acetat kiselom ekstraktu i staloženi 2 — (p - di m e t i 1 a m ino -b e nz o l -su If a m i do) — piridin se prekristalizuje iz alkohola. Topi se na 218—220° C.
Primer 5. — 21,4 g p-acetilamino-ben-zol-sulfamida, 13,5 g kalim karbonata, 1 g bakra u prahu i 16,4 g 2-hlor-hinolma se zagreju zajedno sa uspravnim kondenza-torom za IV2 čas na 240—250° C. Ohlade-na reakciona masa se ekstrahuje ključalom vodom, filtrira, i filtrat se zakiseljuje sirčetnom kiselinom, koja taloži sirovi 2 — (p-acetilamino-benzol-sulfamido) — hino-lin.
Hidrolizom pri ključanju sa 160 cm3 2N natrium hidroksida za 1 čas i zakiseljavanjem rezultujučeg rastvora sirčetnom kiselinom, dobija se 2 — (-amino-benzol-sul-famido) — hinolin, koji posle rastvaranja
u ključaloj razblaženoj alkaliji i zakiseljava-nja toplom sirčetnom kiselinom se dobija u kristalnem obliku. Tačka topljenja 193 do 195° C.
Primer 6. — Smeša od 4,6 g p-acetila-mino-benzolsulfon-metilamida, tačka topljenja 183° C, (dobiven reakcijom p-aceti-laminobenzol-sulfonil-hlorida i vodenog metilamina), 3,2 g 2-brompiridina, 2,8 g kalium karbonata i 0,2 g bakra u prahu, zagreva se na 200° C za 1 čas. Stopljena se smeša ohladi i ekstrahuje 50%-nom sirčetnom kiselinom i filtrirani ekstrakt se kon-centriše. Zatim se odvaja 2 — (p-acetilami-no-benzol-sulfon-metilamido) — piridin. Posle kristalizacije iz razblažene sirčetne kiseline topi se na 231° C. Hidroliza pri ključanju za 1 čas sa 20 delova 2N natrium hidroksida daje zakiseljavanjem sa sirčetnom kiselinom 2 — (p-amino-benzol-sul-fon-metilamido) — piridin. Posle kristalizacije iz alkohola topi se na 225° C.
Primer 7. — Smeša od 15,18 g 5-nitro-2-hlor-piridina, 21,4 g p-acetilamino-ben-zol-sulfamida, 13,5 g anhidrovanog kalium karbonata i 1 g bakra u prahu, zagreva se 30 minuta na 180° C. Smeša se ekstrahuje ključalom vodom i filtrira; zakiseljavanje filtrata sirčetnom kiselinom daje 5-nitro-2-ip-acetilamino-benzol-sulfamido) - piridin. Tačka topljenja 264° C.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za dobijanje p-amino-ben-zol-sulfamido-ipiridinskih, hinolinskih ili izohinolinskih derivata, naznačen time, što se neki benzol-sulfonski halogenid, koji kao substituenat u para položaju ima neki halogenid koji se dejstvom amonijaka može prevesti u amino grupu, pušta da deluje na neko piridinsko, hinolinsko ili izohinolin-sko jedinjenje koje sadrži neki amino substituenat koji ima bar jedan atom re-aktivnog vodonika, pri čemu piridinsko, hinolinsko ili izohinolinsko jedinjenje može sadržati druge substituente.
2.	Postupak za dobijanje p-aminoben-zol-sulfamido-piridinskih, hinolinskih ili izohinolinskih derivata, po zahtevu 1, naznačen time, što se neki benzol-sulfamid koji je u para položaju substituisan nekom grupom koja se može prevesti u neku grupu amino, kao: grupom acilamino, koja se može hidrolizom prevesti u grupu amino, grupom nitro ili aco, koja se može pretva-rati redukcijom, nekim halogenom koji se može pretvarati dejstvom amonijaka, na piridinska, hinolinska ili izohinolinska je-dinjenja, koja sadrže neki reaktivni halogen, kao substituenat, pri čemu ovo piridinsko, hinolinsko ili izohinolinsko jedi-
:njenje može sadržavati i druge substitu-ente.
3.	Postupak za dobijanje p-amino-ben-zol-sulfamido-piridinskih, hmoli/nskih ili izohmolinskih derivata, koji sadrže jednu ili više grupa acil, aril, alkil, ili aralkil, kao substituente u grupu amino, u kojoj je je-dan acil-aril-alkil- ili aralkil-benzol sulfa-mid kondenzovan sa kakvim piridinskim, hinolinskim ili izohinolinskim derivatom,
koji sadrži neki reaktivni halogen, kao substituenat a može da sadržava i druge substituente.
4.	Postupak po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se proizvod kondenzacije ne-kog p-halogen-benzol-sulfonil-hlorida ili nekog p-halogen-benzol-sulf amida, dobi-venog po zahtevu 1 ili 2 tretira primarnim ili sekundarnim aminom umesto amonija-kom.