KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 48 (2)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1. MARTA 1929.
PATENTNI SPIS BR. 5640.
Ezechiel Weintraub, gradjevinski inžinjer, Pariz Češkomoravska
Koben A. S., Prag.
Postupak za povećanje adhezione moći nlRIenOg sloja uz metalnu površinu. Prijava od 9. jula 1927.	Važi od 1. decembra 1927.
Traženo pravo prvenstva od 27. jula 1926. (Francuska).
Često se kao spoljni sloj upotrebljuje sloj nikla, kobalta ili hroma na kakvoj iiietalnoj površini u cilju zaštite metala od izvesnih napada, ili radi promene izgleda i fizičkih ili estetičkih osobina ili za koje druge svrhe.
Ma kakav da je bio postupak (hemis-ki, eletrolitički, i t. d.) do sad upotrebljavan za nanošenje prevlake, adhezija izme-dju metalne materije (metal ili legura) i zaštitnog sloja bila je sve nesigurnija što je debljina istog prelazila izvesnu malu vrednost, jedan do dva stota od milimetra. Sloj je osim toga nepotpun čak i kod slabih prevlaka.
Medjutim u mnogobrojnim primena-ma želi se povećanje prijanjanja zaštitnih slojeva a naročito moć izrade niklenih prevlaka, od kobalta ili hroma, debljih a uz to prianjajuićih da bi se mogao na pr. učiniti što duži otpor kvarenju usled trenja ili dobila veća hermetičnost, ili mogle trpeti deformacije bez bojazni prskanja i cepanja, zbog kojih se vidi prevučeni metal.
Poznato je na pr. da su kao spojevi kod električnih aparata sa živinom parom upotrebljeni organi obrazovani od bakarnog ili aluminiumskog umetača pokrivenog slojem nikla; za potpunu obezbedu bakra ili aluminiuma protivu svake opasnosti nagrizanja od živine pare potrebno je dati sloj debljine bar od dva do tri sto-
ta od milimetra, koji se potpuno drži uz podlogu.
Predmet je ovog pronalaska postupak, koji omogućava potpuno prianjanje niklenih, kobaltnih ili hromnih, čak i relativno gustih slojeva uz metalnu površinu. Ovaj postupak se bitno odlikuje time, što se predmet koji je prevučen niklom, kobaltom ili hromom kakvim podesnim načinom (hemiskim, elektrohemiskim i t. d.) zagreva u vakuumu ili u razredjenoj atmosferi i na temperaturi, koja je dovoljna da metal sloja dejstvuje na metal za oblaganje. Ova veza spaja potpuno te metale i ostvaruje potpuno prianjanje (adheziju).
Zagrevanje u vakuumu ili u razredjenoj atmosferi može se izvesti svakim podesnim srestvom. U slučaju gde prodir gasova sagorevanja može biti štetan za-grevanom metalu bolje je vršiti električno zagrevanje.
Temperatura, na koju treba zagrevati slojem nikla, kobalta ili hroma prevučeni predmet, zavisi od prirode metala ili legure na kojoj se vrši prevlačenje. Najbolje je da se izabere ona, na koju će napadati metal zaštitnog sloja. Na pr. za po-niklovani bakar korisno je ići do 700 stupnjeva C.
Primena pronalaska za izvesene spojeve, koji se upotrebljuju kod aparata sa živinom parom — naročito rektifikatori
Din 5.—
sa metalnim sudom — od naročite je važnosti. Zagrevanje ovih slojeva u vakuumu u isto vreme i korisno je jer se isti oslobađjaju okludiranih gasova.
Patentni zahtev.
Postupak za povećanje adhezione moći niklenog, kobaltnog ili hromnog sloja na
metalnoj površini, naznačen time, što sc prevučeni predmet ili samo prevučeni deo toga predmeta zagreva u vakuumu ili u razredjenoj atmosferi i na temperaturi, koja je dovoljna da metal prevlake napadne metal podloge.