SOKOLSKI GLASNIK
1926.	U	Ljubljani, 7. septembra 1926.	15.-16.
Savezni prednjački tečaj
Po dugom odmoru od šest godina počinje savez opet sa redovnim pred-njačkim tečajevima. Kako velike važnosti su prednjački tečajevi, to nam najbolje dokazuje teška situacija u našoj organizaciji. Stari prednjači gube se u svojim dnevnim zvanjima, a mladih sila, koje bi stupile na njihova mesta, nema. I doista nije pretterano, ako tv rdi n m, da več im delom sve teškoče u našim društvima izviru iz togai dejstva. Tehnički odbor JSS je zaključio napeti sve sile, da se što pre popravi zakasnjeno i popuni kadar naših prednjaka.
Dana 15. septembra otvoričemo II. savezni prednjački tečaj u Ljubljani. Tečaj je jednomesačan i dnevno delo biče otegnuto na osam do deset časova. Da se omoguči čim veče učestvovanje, zaključio je TO odstraniti sve zapreke za posećivanje tečaja i stavlja za prijem jedini uslov, da je naime discipliniran vežbač, brat, koji dolazi u tečaj prožet pravim sokolskim duhom, pun tvrde volje do dela i polpuno zdrav.
Sve ostalo hočemo za taj prvi tečaj progledati, jer nam je najviše do toga, da če biti učestvovanje čim veće. Troškovi za pojedinog učesnika biče minimalni. Savez če se pobrinuti za dobra i jeftina zajednička prenočišta i za dobru i tečnu hranu. C e lok up n i troškovi za sve iznosiče najviše 8 0 0 D i n. Da se olakša pripravama, neka svako društvo u isto vreme sa prijavom doznači svotu 800 Din na račun prehrane, prenočišta i t. d. za svakog učesnika. Vozni troškovi nisu u toj svoti zaračunati. Zamoljeno je za 50%nu voznu povlasticu.
Pošto je ali ipak broj učesnika omeden radi prenočišta i ostalih prostora, treba je pospešiti sa> prijavama. TO obazirače se na prijave po njihovom vre-menskom redu, radi toga ne odgadajte do poslednjeg dana, nego izvršite to odmah.
Prijave ispunite po sledečem formulam:
Tehnički odbor JSS u Ljubljani.
Prijavnica za sudjelovanje na II. Prednjačkom tečaju JSS u Ljubljani 192 6.
Brata.......................  člana	sokolskog	društva u...................
župe.........................,	roden....................u...............  ,	,
pokrajina...................  oženjen,	neoženjen..........,	izobrazba	.	.	.	.
................  zanimanje....................,	zna	jezike..................
Vežbajući je član društva od....................., član prednjačkog zbora
od..................  .	sudjelovao	prednjačkom	tečaju...................
kada i gde? ................................
Pretplatu 800 Din doznačujemo u isto vreme.
................................ 1926.
tajnik:	blagajnik:	načelnik:	starosta:
U smislu zaključka TO biče svi oni, koji s a uspehom absolviraju tečaj, imenovani društvenim prednjači m a.
Tečaj je samo za članove. Za članice priredičemo docnije naročiti tečaj. Upozoravamo sva bratska društva na izvanrednu važnost tečaja. Samo ona društva, koja pravilno shvačaju važnost vaspitanja prednjaka, mogu se razvijati sa uspehom. Društvo bez dobrih prednjaka lahko životari, nema
ali budučnosti. Društveni odbori, ne dopustite, da če i Vaše društvo biti medu onima, koja životare iz dana u dan, ne dajte da če biti sve Vaše delo zgrada na pesku, nego se na vreme pobrinite za čvrste temelje svoga rada, za dobar prednjačiti zbor. Smatrajte za svoju svetu dužnost, poslati makar samo j e d n o g člana u tečaj. Male žrtve, biče sa uspehom obilno vračene. Odredite najboljeg Sokola izmedu Vaših vežbača i odmah ga prijavite. Dokažite, da ozbiljno shvačate svoju zadaču.
Dobičete novih snaga, da če novi, sveži val oživeti celo društvo. Ako če bili u društvenim odborimai dovoljno dobre volje, biče več prvi val, prva četa novih prednjaka, koja če doneti novog života u celu organizaciju, podiči če veselje do dela i proterati sve mrkoglede zdvajače. Hočemo život, delo, na-predak. Dakle napred!
Telinički odbor JSS.
Savez „SlavensJco Sokolstvo“ osnovan!
U Pragu održana je 3. jula 1920. god. pre i posle podne sednica zastupnika Slavonskih Sokolskih Saveza, koje je bila glavrni svrha formalno osnivanje Saveza «Slavensko Sokolstvo» i biranje prve uprave.
Prisutni su bili: za J u g o s 1 o v e n s k i sokolski savez brača Gangl i Paunkovič, za Z \v i ? z e k T o w a r z y s t w G i m n a s t y c z n y c h «So-kob brat Adam Zamoyski, za Sojuz Russkago Sokolstva za granicej brača dr. Vergun i V. Poljanskij i za Československu Oboe Sokolsku brača dr. J. Scheiner, Frant. Mašek i V. Štepanek. — Sednici predsedovao je br. Zamoysld.
Prvo je bio pročitan i odobren zapisnik sednice u Varšavi. Nakon toga podnesen je izveštaj o dosadašnjem radu i pročitani odgovori kralja Aleksan-dra i prezidenta Masaryka na svojevremeni brzojavni pozdrav sa sednice u Varšavi.
Zatim je sednica odobrila Savezna pravila sa sledečim promenama:
1.) § 1., deo drugi, menja se konac, i to: «s/3 glasovat na ■'<jednoglasno».
2.) § 4., deo drugi, u početku, mesto sadašnjeg teksta: «. ..ili zameni k staroste i dvojica zastupnika* ima da se umetne: «... ili zamenik staroste, dvojica zastupnika i dvojica zamenika».
3.) § 4., deo drugi, kod konca (... jedan glas*) dodaje se: <koji pripada starosti ili njegovom zameniku».
Pošto su svi ovi predloži bili več predloženi skupštinama udruženih Saveza, pa i po njima odobreni, proglašena su ovako promenjena Savezna pravila kao pravovaljana.*
Brat predsednik obrazložio je iza toga podrobno sve makinacije da, se one-moguči poljskome Sokolstvu sudelovanje i saradnja na Vlil. svesokclskom sletu, pa je predložio i dokumente, iz kojih je bilo jasno, da je odpor pt’jskog klera, pa i njegov uspešan protest izazvao zabunu glede učestvovanja poij-slcog Sokolstva na praškom sletu, a lconačno da je čitava ova akcija bila bez stvarne podloge. Baš iz ovog postuplca razabralo se, da je umešavanje polj-slcog katoličkog klera bilo bez uzroka pa i bez prava uplivanja u stvari, koje se tiču mogučnosti sokolsko-slavenskog saradivanja. Visoka vrednost i značaj oficijelnog učestvovanja poljskog Sokolstva na sletu COS u Pragu, koja bi bila od velikog značaja za buđuće odnose sokolske i naro<lnosne, bila je u toni slučaju u korist tude stvari potpunoma izigrana. Osnova tog velikog otpora Rima protiv sleta (koji takoder u Jugoslaviji bijaše organizovan putem strogih naredaba od strane klera, za što ima i dokumentarnih dokaza) je tolikog značenja, da smatra sjednica potrebnim svečano pa i energično protestovati protiv ovake navale na sokolski rad na polju slavenske uzajanmosti.
*	Ova pravila priobčit čemo u narednom broju. — Uredn.
Daljna tačka dnevnog reda bilo je pitanje o pristupu Saveza bugarskih "Junaka* i HSS u «Slavensko Sokolstvo*. Zaključeno je, da se Bugarima odgovori, da se pitanje o njihovom pristupu odlaže sve dotle, dok se ne reorga-nizuje njihova organizacija, t. j. da primi sokolsku ideologiju, ustav i sistem.
Što se tiče HSS delegati JSS potanko su obrazložili, da se HSS ne može prhniti u «Slavensko Sokolstvo* več iz principijelnog razloga, jer da svaka država može da bude samo po jednom savezu zastupana. Konačno su pružili tačne informacije o postanku i značaju HSS.
Posle podne bila je sednica nastavljena. Najprije se povela opširna debata oko proglasa radi uplitanja klera u stvari slavensko-sokolske uzajamne sa-radnje. Odlučeno je, da se konačna redakcija proglasa povjerava brači Scheineru i Ganglu.
Zatim je odposlan pozdravni telegram slavenskome učenjaku Nikoli Tesli prilikom slave njegove sedamdesetgodišnjice.
JSS poverena je zadača da ispita uz koje uvete bi mogao «Gimnastički Savez Slovenaca i Hrvata u Italiji* saradivati u «Slavenskom Sokolstvu*.
Posle toga izvršen je izbor uprave SS. Na predlog br. Paunkoviča izabrani
•	su: starešinom br. dr. J. S c h e i n e r, njegovim zamenicima brača E. G angl i Z a m o y s k i, tajnikom br. V. Štepanek, blagajnikom br. František M a š e k.
U toku večanja br. Zamoyski poklonio je vanredno krasan dar kao nagradu za prve utakmice «Slavenskog Sokolstva* što je bilo sa zahvalnošču pri-hvačeno.
Početak rada «Slavenskog Sokolstva* je ovde! Prvo, što če se obaviti, biče prednjačka škola, koje je program več obrazložen u «Sokolskom Glasniku* g. 1926. Od njezinog uspeha ovisan je daljni razvoj «Slavenskog Sokolstva*. Uzajamno upoznavanje i razumevanje, razgovor o zajedničkim putevima mora i treba da potpuno izbriše sve ono, što se pojavilo na Vlil. sletu, a uslijed intriga krugova neprijateljski sklonih Sokolstvu i Slavenstvu.	Štpk.
Međunarodna utakmica u Lyonu
(Nastavak.)
U četvrtak u jutro u 6 časova izašli smo na lyonskoj stanici. Ugodno smo bili iznenadeni: dočekao nas konsul naše države g. Andrič sa mnogobrojnim članovima naše jugoslovenske kolonije. Srdačno smo se pozdravili.
Na stanici nismo primetili da započinju veliki sletski dani francuskih gimnasta. Ta jednostavan beše napis u pozdrav medunarodnim natjecateljima. Naš konsul g. Andrič spremio nam vrlo udoban stan u hotelu cPalace* na-suprot stanice. Gospodin konsul kao i ostali članovi jugoslovenske kolonije kroz sve ostale dane ukazali su nam toliko Ijubazne brige i naklonosti, da im se moramo na ovome mestu najtoplije zahvaliti.
Pošto naš odio radi prekratke dobi za trening nije vežbao zajednički niti proste vježbe, a niti nastupa k njima, a jer konačno još uvek nismo znali tko če od naših bolesnika olpasti, to bi svi imali da uvežbaju nastup. Brat Porenta zadobio je vručicu i morao je otiči lekaru na pregled. Na sreču da ga pratio br. Smertnik, jer br. Porenta kanio je da mu lekar samo premota ramu, kako bi mogao natjecati. No lekar je bio drugog nazora, pa ga upitao, da li imade vručicu, pa onda izjavio, da je upravo neverovatno, kako je mogao sa takovom ranom proči tako dugi put. Zabranio mu svako natjecanje kao i svaki napor. Time je bila sudbina br. Stane Vidmara i njegovog prilično krup-nog tela odredena. Neprestano smo ga ujedali — ta izlučili su ga iz odjela natjecatelja, jer — da neče moči! I on se toliko u to uživio, da mu je sada vest, da mora natjecati, došla posvema nenadano. Odio je bio tada formiran ovako: Zupan (Soko I u Ljubljani), Sršen (Ljubljana), Derganc (Ljubljana), Primožič (Soko I u Ljubljani), Osvald, Vidmar, Šumi (svi Ljubljana) i Štukelj (Novo mesto).
Ovako sastaivljeni odio započeo je odmah sa vežbom prostih vežbi i nastu-pom k njima. Čitavo vreme do utakmica — dan i po — najsavesnije smo izrabili za ovo vežbanje. Pregledali smo nadalje vežbalište, oprobali sprave ild. U predvečerje utakmice beše sastanak .sudija i natjecatelja radi pregleda-vanja vežbe za utakmicu. Dva francuska vežbača (Alzačana), koji su ispali iz francuskog odjela1, pokazali su proste vežbe, kao i vežbe na spravama. Proste vežbe imali smo propisno uvežbane, dapače mnogo bolje nego su ih pokazala ova dva vežbača. Na spravama znali smo jednako sve pravilno, jedino «špičak» na ručama (bradlji) izvadali su Francuzi i Luksemburžani drugačije. Drugi odjeli su ovaj stoj vukli iz prednosa na napetim rukama sa stolno uvinutim trupom, francuski i luksemburški odio prelazih su pako polagano -iz prednosa sa uvinutim krstama, a tek onda vuldi uvinutim tjelom stoj sa napetim rukama. Priznala su ,se oba načina. Nejasna francuska terminologija bila je krivcem različitom tumačenju reči. Francuski način «špičaka» nije teži, pa bi ga naši vežbači izvežbali upravo tako, kako su izvežbali drugi način.
Nakon žrebanja redosljeda po odjelima za utakmicu doznali smo da se natječu odjeli po sljedečem redu: Čehoslovaci, Belgijanci, Holandezi, Luksemburžani, Jugosloveni i Francuzi. Več kod kuče smo doznali, da Talijani ne . sudjeluju u utakmicama, jer .nisu mogli svladali zahtjeva lagane atletike. S istih razloga nisu mogli sudjelovati ni Švicari. Smatrali smo ili pobedenima, no zato izgledi za borbu ne behu ništa povoljniji. Kod manjeg broja protivnika laglje i brže doznaješ, tko ti je opasan, a gde su njegove dobre, pa opet zle strane, pa se radi toga borba zaoštrava odmah u početku.
Kako je bilo odredeno za tačnost dolaska na utakmicu čitavih 20 tačaka, bili su svi odjeli blagovremeno na svom mestu. Nastupaju Čehoslovaci sa ostrim laganim korakom. Odjel vodi načelnik ČOS br. Vaniček, a u pomoč imade braču Erbena i Čadu. Za nastup k prostim vežbama imadu rašireni rastup iz ovogodišnjih sletslcih vežbi (prelaz k drugom sastavu). Proste vežbe radili su dobro, za moj ukus odviše oštro i malko sporo. Drugi su Belgijanci, naši opetovani konkurenti na medimarodniin utakmicama. U večini su male-nog rasta. Proste vežbe izvadali su dosta dobro. Dolaze Holandezi. Po prvi puta su na medunarodnoj utakmici. Njihov način izvadanja prostih vežbi sa silnim dizanjem nogu pred svakim gibanjem nije mi se svidio. Same vežbe izvadali su slabo i neskladno. Luksemburžani, koji su nastupili iza Iiolandeza, mogu se u prostim vežbama meriti sa Belgijancima. Kao peti po redu na-s|upaju naši natjecatelji. Pružen, živ korak, elegancija, s kojom su naši vežbači izveli kompliciran nastup sa raznim promjenariia te lepa tela naših natjecatelja, izazvala su jednodušno i neprisiljeno priznanje sudija i strogo kritičkog opčinstva. Ova aklamacija podstrekla je naš odjel, da je radio proste vežbe što bolje eksaktno i dosegao največi broj tačaka medu svima odjelima. Da su naši prihvatili najbolji način izvedbe i jedini pravilan ritain vežbe, jest zasluga vode odjela br. dra. Murnika. Zadnji nastupaju Francuzi, večinom mladi, krasni mladiči iz Alzacije-Lorene. Elegantna tela u belim vežbačim odelima učinila su najugodniji dojam. Proste vežbe, francuski sastav, radili su dobro. No našeg odjela nisu mogli dostiči. Naš odjel je u prostim vežbama prvi, za 5'40 tačaka pred svima ostalima. U odjelu je najbolje raspoloženje za nastavak natjecanja.
Prelaziino k natjecanju na spravama, koje se izvadalo van stadiona na slabo uredenoin prostoru. Na ručama i konju sude po jedan čehoslovak, Belgi-janac i Holandez. Na preči i karikama po jedan Luksemburžanin, Jugosloven i Francuz. U brzini pregledalo se sprave, pokušalo pojedine delove vežbi i započela je utakmica na spravama. Naši i Francuzi bili su osudeni na čekanje, dok svrše prva četiri odjela sve sprave. Odmah je bilo jasno da se natječe u dva razreda. Čehoslovaci, Francuzi i Jugosloveni u jednoin, a Belgijanci, Iio-landezi i Luksemburžani u drugom. Poslednja tri odjela sami su to priznavali
odmah u p o čet k u natjecanja. Mi smo momentano imali biti oprezni na braču Cehoslovake. Odmah, kako su počeli vežbati na ručama, primetili smo: Nisu Parižani, ili imadu nesretan dan!» Možda ih je trema smetala, da nisu razvili sve svoje snage i pokazali svoju prvoklasnost. Dapače na litima čehoslovaekih voda opazilo se čudenje, da vežba, koja se kod kuče upravo uzorno svladala, sada ovome ili onome pravi smetnje. Dapače i nastop i odstup pokazali su razdraženost i tremu. Bolje je prošla slobodna vežba. Imali su zamišljene krasne kombinacije, koje ali svi nisu posvemal izveli. Brat Vesely dobio je dapače kod slobodne vežbe popravak, premda popravci kod ovili vežbi nisu bili dopustivi. Za ocenjivanje slobodnili vežbi nastala je raznolikost mišljenja, pa smo za poslignute tačke čehoslovačkog odjela saznali tek u podne kada su natjecanja bila prekinuta. Čitavi odio imao je kod propisanih vežbi poprečno nekako nešto preko 8-5 tačaka, a kod slobodnili nešto preko 9 tačaka. Poštujuć izvedbu, morali smo računati na blaže sudovanje. No zato smo tim teže očeki-vali, kada če naš odjel pristupiti k izvedbi. U Sekanju izgubili smo čitavo pre podne, počivajuč na suncu. Tek po podne u 5 časova došli smo nai red kod prve sprave. Citavo pre podne posmatrali smo tok natjecanja. Belgijanci, Luksemburžani i Holandezi doista nisu pokazali prvoklasne izvežbanosti. Doduše bilo je nešta lepih kombinacija naročito naskoka na ručama, nešta manje na preči. Konja opčenito sva tri ova odjela slabo poznaju. Na karikama radili su Holandezi slobodne vežbe u ljuljanju. Ali su zato uslijed teškoće izgubili pri-ličan broj tačaka. Čehoslovaci svršili su do podne još samo preču. Tu su pokazali mnogo više nego na ručama. Neki elementi zadavali su pojedincima poteškoče. Priznati vežbači na preči imali su donekle ne samo teške, več i lepe kombinacije. Najbolje su ih izveli Pelmček i Vacha. Naši su imali ponovim priliku da konstatuju, da je bolje si izabrati manje riskantnu vežbu, ali ju čisto izvesti. Po podne je čehoslovački odio započeo sa konjem. Izvedba je bila dobra. Jednako su se ponesli i na karikama i time su dovršili vežbe na spravama, odnosno takmičenje prvog dana. Kod karika je došlo do neprijatnog i nepotrebnog nesporazuma. Ovde su naime sudije, koji su sudili zajedno sa br. drom. Kuščerom, istoga zamolili, da upozori češki odjel, da se kod naskoka, odnosno za vreme vežbe onaj, koji asistira* ne smije đotaći vežbača, jer da se time pomaže natjecatelju. Kuščer, koji nije bio voda kod karika, neka im to razloži, jer da se on kao Slaven laglje može s njima sporazumiti. Brat Kuščer razložio je zalitjev sudaca sa izričitom napomenom, da on nije video nikakvog dodira. Ogorčenje i srdžba češkog odjela i njegovih voda, koje se usled toga rodilo protiv br. dr. Kuščera, posvema mi je neshvatljivo. Unatoč tomu je br. Kuščer češki odjel ocenio poprečno bolje, nego ostala dvojica.
Naš odjel morao je čekati i poslije opoldašnjeg odmora, pa je, kako je to več spomenuto, nastupio u 5 časova na ručama. Naravno da su naši bili uslijed čekanja kroz čitavi dan telesno i duševno umoreni. Prvi, br. Zupan, ispadne nakon raznožnog kola rukom van pritke. Kod popravka ispadne Zupan opet van pritke kod istog kola, ali vežbu nastavlja. Kuče su naime bile preširoke i nepomične, tako da ih se nije dalo suziti. Sva ostala brača izvela su vežbu dobro i naš odjel dobio je nešta više tačaka od češkoga odjela. Tu je brat Vidmar počeo pokazivati, da mu je mnogo do toga da ide uporedo sa ostalim natjecateljima, pa je unatoč svojoj priličnoj težini tela vežbao dobro, pa je bio šesti po redu, koje je mesto sačuvao i kod završetlm utakmica. Slobodna vežba išla je slabije nego smo računali. Brat Zupan, koji je bio za vežbu na spravama znatno oslabljen, jer je usled pokvarene ruke morao rprekinuti trening, a i sada na utakmici nije bio posvema zdrav, dobio je 7-43 tačaka. Na svilna ostalima opazilo se da ih i celodnevno čekanje nije utuklo. Br. Štukelj izveo je svoju vežbu vrlo dobro. Ocena: 920, 980, 9-20, što je poprečno 9'40. Br. Vidmar je odmah za njime sa 8 96 tačaka. Primožič, koji je za početak
slobodne vežbe imao uzmah u stoj na kraju ruča, morao je u poslednji tren vežbu preudesiti, jer ga konstrukcija samih ruča smetala u izvedbi uzmaha. Dobio je protiv svakog očekivanjai samo 8’77 tačaka.
Malenkost, no unatoč torne naglasujem: ocenjivanje dolaska i odstupa kod slobodne vežbe na ručama bilo je: prvi, treči, peti i sedmi po 0-80 tačaka, drugi četvrti, šesti i osmi po čitavu tačku. Kod propisanih vežbi bratu Vid-maru odbilo se dve desetine, premda je poznat po svome uzornom nastupu k spravama. Bio je slučajno šesti u odjelu, ali mu se nije isto slučilo lcao kod slobodne vežbe.
Odjel od lazi na preču. Ovde su tira ća oživila i vežbali bolje jedan od dru-goga. Dapače vežbali su bolje nego ikada pre. Slobodne vežbe braće Primožiča, Šumija i Štukelja bile su glasno aklamirane od prisutnog općinstva. Br. Štukelj je sa svojom slobodnom vežbom pokazao da još dugo vremena ne če biti na preči takovog vežbača kakav je on. Pa i izvedbe brače Zupana i Osvalda pokazale su, da imademo prvoklasne vežbače na preči. Isporedujue dosadanje svoje tačke sa tačkama brače Čehoslovaka s obzirom na čitav odjel od osam natjecatelja, konstatovali smo, da smo četiri tačke pred njima. Kako je vreme poodmaklo vežba se prelcinula, a nastavak odredio za nedjelju 23. maja. Zato kući na počinak, jer sutra če biti dosta napora: dve glavne sprave i čitava lagana atletika.	(Svršetak sledi.)-
Kako je bilo u Pragu
Konačno nakon duge vožnje stigli smo u Prag, svi zdravi i sretni, da se možemo ubrojiti medu posetnilie največih sokolskih svečanosti. Na stanici su nas dočekali zastupnici ČOS na čelu sa bratom starešinom dr. Scheine-rom i bratom Bilekom. Nepregledno mnoštvo veselili Pražana oduševljeno nas pozdravljalo. A kako i neče? Ta došli su im najmiliji gosti — Jugosloveni! Naš prolaz od stanice gradom do škole sv. Jindficha pratilo je neopisivo oduševljenje i pozdravljanje nepreglednog mnoštva. Pred školom sv. Jindficha, kojai nam bila odredena za nastambu, pozdravio nas brat dr. Scheiner u ime COS., u ime českoslovačko-jugoslavenske lige zaželio nam dobrodošlicu generalni konzul dr. Otokar Beneš. českoslovački naraštaj pozdravio je doista iskrenim rečima nai'aštajac Vilfan iz Radovljice, a brat starešina Gangl zahvalio se svima na tako lepom i srdačnom dočeku.
U školi svatko je odložio svoju prtljagu, a tad je počela padati jaka kiša. Naraštaj se silno zabrinuo, šta če biti, ako ne prestane; hočemo li imati barem toliko sreče, da nam u ove dane posluži vreme?
Zaputili smo se na ručak. Držim, da je to skoro svima bio prvi ručak u životu van domovine, a prijao je svima, premda je omladina iz naših južnih krajeva otresala glavom, jer kakovai če to biti hrana — bez paprike!
Nakon ručka započelo je novo putovanje, putovanje po Pragu. Dok je naraštaj otišao u Tyršov Dom, zaputila se 22 naraštajca sa barjakom ovitim črnim trakom u Olšane, da otprate na poslednjem pulu največeg prijatelja sokolske ondadine brata Karla Vamičeka, koji nije dočekao sleta onih za koje je uvek pisao i koje je tako žarko voleo. Otpratili smo ga i vratili se za ostalima v Tyršov Dom. Omladina se ondje posve udomila. Sa novim svojim znancima dogovarali su se na sve moguče načine. Šta se nije moglo rečima, označivalo se potrebnim gestama. Staro i mlado bilo je sretno, ako su mogli sa našim naraštajem progovoriti nekoliko reči. Vremenom pomalo uživili smo se u te nove prilike. Ta bili smo u matički Prahi, kolevki Sokolstva.
Za ručkove i večere nismo se trebali brinuti. A zašto? Ta dnevice bili smo gosti — danas u Strahovskoj akademiji, zatim kod Beraneka, u pivovari na Smichovu, u Tyršovom Domu, u Ligi, a konačno u jizdarni u Kralovskoj obave, svuda najsrdačnije primljeni, a grofovski pogošteni. A posledica
J 50
toga? Naša sokolska omladina, ko ja je raspolagala sa skromnim sredstvima, nije se više mogla suzdržati, da ne bi okusila praškog sladoleda i raznovrsnih slastica.
Brzo su prošli prvi dani, a večinom preživili smo ih na sletištu budi kod pokuša, utakmice ili vežbe. Došao je dan povorke. Več rano ujutro vrvilo je praškim ulicama tisuće i tisuče naraštaja. Svi su imali isti put na /.bori št e. Za nas je bilo odredeno počasno mesto na čelu povorke u Halkovoj ulici. Tačno u 9 časova otvorio je povorlcu brat Bilek, koja se pomicala kao reka preko Vaclavskih Namesti smerom Staromestskim Namesti. Na tisuće i tisuće glava sleglo se po ulicama i oduševljeno nas pozdravljalo. Bile su to mase naroda, koje su neopisivom radošču pozdravljale svoj naraštaj, svoju nadu sa ubedenjem, da če ova omladina, kada stupi na njihova mesta, dostojno voditi narod dalje k sreči i napredku. Konaicno smo prispjeli na Siaromestslce Namesti, gde nas čekalo največe iznenadenje — pred glavom i najvišim dostojanstvenikom naroda, koji nam je najbliži i koji nam ukazuje toliko bratske ljubavi. Dobro smo stupali, šta se vidjelo na licu brata prezidenta, koji se zadovoljno smeškao, na narodu i na pozdravinm ostalih dostojanstvenika. Postavili smo se pod počasnu tribinu i tako nam bilo omogučeno da pozdravimo sav českoslovački naraštaj. Naraštajci su krepko, ozbiljnim iz-ražajem poštovanja i ljubavi defilirali pred svojim dragim prezidentom; sa naraštajkama bilo je posve drugačije. Iskrenom radošču mladih srdaca pozdravljale su, domahivale maramieanm i bacale cveče do nogu brata prezidenta.
Pričinjalo nam se, da je ta reka naraštaja beskonačna; ta nije čudo, bilo ih u povorei 26.000 mladih duša iz svili krajeva republike.
Poslednja dva dana bila su odredena za razgledavanje Praga. Razdelcni u više skupina pregledali smo najznamenitije historijske uspomene ne samo Praga, več čitavog naroda. Pratio nas českoslovački naraštaj, naši novi znanci i brača. Posebnim užitkom slušali smo medusobne razgovore omladine dviju slavenskih naroda, pa smo se radovali, da se tako dobro razumiju. Samo to je onaj pravi način medusobnog upoznavanja, a štela da nam se pruža tako malo takovih prilika.
Nakon lormalne oproštajne večeri u Tyršovom Domu bilo nam se teško rastajati sa Pragom. Tugaljivo smo odlazili na Staniču. Nikako se nismo mogli uživiti u to, da je več sve dovršeno i da se moramo vratiti u svoju domo-vinu. Omladinu, koja je u tako kratko vreme proživela toliko lepih, nezabo-ravnih časova, potresla je još više spoznaja, da neče moguče nikada više sudelovati praškom sletu u redovima naraštaja.
Na stanici oprostio se od nas u ime COS. brat Štčpanek, zastupnici česko-slovačko-jugosloveneke lige, našega konzulata i mnoštvo Pražana. Pa i na stanici nije zamrla češka gostoljubivost, jer su nam gospode českoslovačko-jugoslovenske lige darovale više stotina komada pravih, domačih, čeških poslastica.
Otišli smo kuči iz zlatnog sokolskog Praga puni krasnih neizbrisivih uspo-mena, zadojeni veličinom sokolske ideje. Kod kuče pako pomoči čemo po-dizati sokolske tvrdave, tako jake i u tolikom broju, kako smo ih vidjeli kod naše severne brače.
  IZ STAREŠINSTVA JSS. _______________________________________________
XVI.	redovna sednica starešinstva JSS 12. jula 192G.
Prisutni: Kajzelj, Fux, Franke, Jeras, Kandare, Košir, Marolt, Murnik, Poženel, Smertnik, Švajgar, Zelenko. — Opravdani: Gangl, Čobal, Gregorin, Jamar, Ludvik, Mis.
15 J
Brat Marolt (organizacijski odsek) čila dopis sokolskog društva Železniki, kojeg brisanje po gorenjskoj sokolskoj župi je uzelo do znanja starešinstvo JSS pre 14 dana. Uzrok črtanju je bilo neplaćanje župskih i saveznih doprinosa. Po duljoj debati prima se predlog brata dr. Fuxa: cDopis Sokolskog društva Železniki ustupa se gorenjskoj sokolskoj župi u rešenje.» Brat Fux izveštava o otkriću spomenika kralju Petru I. u Kranju i o okružnom sokol-skom sletu u Št. Vidu. Župa Ljubljana javlja, dai društvo Loški potok ne radi ali unatoč torne predlaže, da se društvo ne raspusti, vet' da se Seka do sledeče godine; ako se nebi oporavilo u tom terminu, tek onda če se raspustiti. Mišljenju župe pridružuje se starešinstvo. Brat Budisavljevič zahvaljuje na izražeuom saučešču prilikom smrti njegove majice. Sokolska župa Mostar javlja u predmetu pok. br. Bunoce, da njegovi ostaju pri svojoj tvrdnji, da nisu primili više nego 5000 Din. Župa če im izdati dozvolu, da tuže upravu pošte. Sokolsko društvo u Somboru ima 25. septembra o. g. otkriče Sokolskog doma i moli za dozvolu, da sme pozvati na to slavlje župu Osijek i Beograd i okolna društva. Zaključak: Društvo u Somboru neka se sporazumi sa obe župe; savez nema ništa protiv toga. Župa Ljubljana javlja, da če otvoriti Sokolsko društvo I na Vidovdan g. 1927. svoj dom. Predlog, da se ta prijava ustupa zboru župskih načelnika, se prima. Od uprave dvora primili smo mapu za Statut mača Kralja Aleksandra, kao i kopiju Statuta. Brat Svajgar izveštava, da su se transporti u Prag u redu izvršili i da su vozovi u povratku bili puniji nego kod vožnje tamo. Iz toga je razvidno, da se je mnogo izletnika vozilo redovnim vozovima. Iz Praga morali su se vračati svi vozovi preko Špilja, jer je ona pruga preko Jesenica bila oštečena. Svaki član je morao doplatiti nešto preko 5 šilinga, kcjih povratak če Savez rekurirati kod Bundesbalmen. Ujedno izveštava, da jo počeo sa šahiranjem doprinosa za Sokolski kalendar g. 1927. i moli braču, da mu što pre izruče svoje rukopise. Za eventualne troškove, koji bi bili u savezu s time, moli za naknadno odobrenje.
XVII.	redovna sodnica starešinstva JSS 19. jula 192(i.
Prisutni: Gangl, Franke, Fux, Kajzelj, Kandare, Ludvik, Murnik, Švajgar, Turk, Zelenko. — Opravdani: Čobal, Gregorin, Jeras, Marolt, Poženel, Kačič.
Tajnik br. dr. Fux izveštava, da se predsedništvo ČOS zahvaljuje na iz-raženoj sučuti prilikom smrti brata Karla Vanička; brat starosta spominje, da je učesflvovao sprovodu, položio venac na pokojnikov grob i ujedno govorio u ime JSS. Savez ruskog zagraničnog Sokolstva zahvaljuje za sve pogodno-sti, koje je JSS pružio njihovom članstvu. Primai se predlog brata staroste, da JSS položi venac prilikom otkriča spomenika Kralju Petru Velikome Oslobo-diocu u Kranju 1. augusta o. g. — Sokolsko društvo Škofja Loka javlja, da slavi'društvo 25. o. m. 25godišnjicu svog postanka i moli, da starešinstvo delegira svog zastopnika, koji neka bi govorio na trgu. Brata Jamara če se moliti, da zastopa starešinstvo. Radi odborovih sednica u septembru i decembru zaključuje se po duljoj debati, da se zamole župe, da pošalju za sledeču godinu svoje predloge starešinstvu. Na temelju istih odlučiče se starešinstvo, nebi li se dala združiti sledeča sednica sa proračunskom u decembru. Načelnik brat dr. Murnik izveštava, da je zbor župskih načelnika zaključi«, da se održi sa vezni prednjački tečaj od 15. septembra do 15. oktobra ove godine. Brait Švajgar preporuča, da bi savezni TO raspravljao i o torne, da se u isto vreme priredi krači potpuno odeljeni tečaj za vojničke prednjake. Na predlog brata Ludvika zamoliče se željeznicu za 50%ne vozne povlastice za učesnike savez-nog prednjačkog tečaja. Gospodarski odsek urediče pitanje prehrane i stana kao i cenu.
XVIII. redovna sedniea starešinstva JSS. 26. jula 1926.
Prisutni: Gangl, Franke, Fux, Jeras, Kandare, Smertnik, Zelenko. — Opravdani: Čobal, Gregorin, Kajzelj, Košir, Ludvik, Marolt, Mis, Poženel, Švajgar, Turk.
Brat starosta izveštava, da se starešinstvo pismeno zahvalilo svima fakto-rima kako u domovini, tako i van nje, koji su bilo na lcoji način pomogli kod naše ekspedicije u Prag. — Tajnik brat dr. Fux čita dopis prosvetnog nadzornika kod velikog župana, glasom kojega u buduče ne če se izdavati nika-kove generalne ovlasti za oprost od taksa kod raznih priredaba. Za svaku priredbu u buduče biti če potrebno posebno moliti ministarstvo prosvete. U lom predmetu prihvača se predlog, da se zamoli ministarstvo, da ovaj za-ključak sistira, jer je isti, šta se naročito tiče Sokolstva, neizvedljiv. — Brat Petar Padovan iz Vele Luke javlja, da je društvo od Nj. Vel. Kralja primilo barjak i moli da njegovom razviču sudeluje starešinstvo JSS po svom delegatu. Zaključak: Zamolit če se starešinu mostarske župe, da kod razviča za-stupa Savez. — Tvornica žigica u Rušama javlja, da se sokolske žigice premalo upotrebljavaju i moli Savez da upozori na iste sva društva. Zaključak: Naručiti če se odnosni oglasi, koji če se razaslati svima društvima da ih izvese na vidnim mestima. — Sokolsko društvo u Središču javlja, da slavi 1. augusta svoju logodišnjicu. Starosta mariborske župe zamolit če se da, zastupa Savez.
— Društvo u Semiču javlja, da slavi 8. augusta svoju 15godišnjicu, kojom če zgodom razviti i svoj barjak. Savez če zastupati starosta novomeške župe. — Neko sokolsko društvo moli da mu se otpiše stari dug za sanacijski doprinos i zaostali porez. Prihvača se predlog gospodarskog odseka, da se molba odbija. — Sokolska župa Novo mesto javlja, da se jedno društvo krati uplatiti 10 Din za Savezni ovogodišnji porez. Kako je društvo mnenja, da je to ponovni sanacijski doprinos, rastumačit če mu se, da je to ovogodišnji porez. — Odobrava se jednomesečni dopust bratu tajniku dru. Fuxu. U tajniškim poslovilna zastupati če ga brat Zelenko. — Brat Smertnik izveštavai o zaključcima gospodarskoga odseka, koji se sa odobrenjem primaju na znanje.
XIX. redovna sedniea starešinstva JSS 2. augusta, 1926.
Prisutni: Gangl, Franke, Jamar, Kajzelj, Košir, Marolt, Murnik, Turk, Zelenko. — Opravdani: Čobal, Fux, Gregorin, Ludvik, Mis, Poženel.
Brat starosta izveštava, da se u subotu i nedelju održaje u Ljubljani i na Bledu večanje Čehoslovačko-Jugoslovenske Lige, koje je udruženje svojim ciljevima nama jednako. Na upit da li če tim večanjem sudjelovati i Sokolstvo, zaključuje se: Delegate Lige pozdravit če brat starešina u Ljubljani, ljubljanska društva pozvat če se da sudjeluju kod dočeka na stanici u gradan-skom odjelu sa znakom. Na Bledu pozdravit če Ligu starosta gorenjske sokolske župe. — Nadalje izveštava starešina, da Sokolsko društvo u Ribnici slavi svoju 20godišnjieu, a brat dr. Anton Šifrer 20godišnjicu, što je starostom ovoga Sokola. Brat Šifrer je za Sokolstvo zaslužan muž, a naposeb za ribničku do-linu. Njegov sokolski rad datira još iz godine 1886., kada je bio članom ljub-ljanskog Sokolskog društva - matice. Savez če zastupati kod ove retke slave brat Marolt. — Zastupnik tajnika brat Zelenko izveštava, da župa Sarajevo moli, da joj se pošalje onaj broj katoličkog glasila, u kojom se Sokolstvo na-zivlje bezbožnim itd. Kako je u Sarajevu domicil ovog lista, odgovorit če se župi, da si dottčni broj sama nabavi. — Z upa Mostar javlja, da je pozvala brata dra. Pavla Cankija, starostu društva u Čapljini, da zastupa Savez na sve-čanostima u Veloj Luci, i to u koliko bi starešina župe Čedo Milič bio za-prečen. — Župa Reka izveštava, da je na poziv Savezn razaslala svojini društvima okružnice da pošlju eventualne svoje predloge za odborsku sjednicu.
— Na dopis župe Osijek u stvari brata Trdiča, bivšeg starešine Sokolskog društva u Novoj Kapeli, koji je bio za vreme ministrovanja Stjepana Radiča
premješten, Savez je ponovno molio ministarstvo prosvjete, da se odnosni brat povrati na svoje bivše mesto. — Novo društvo Mirkovci u osiječkoj župi prima se u JSS.
XX.	sednica starešinstva JSS. dne 9. avgusta 1926.
Prisutni: Gangl, Čobal, Kajzelj, Kandare, Košir, Murnik, Račič, Švajgar.
—	Opravdani: Franke, Fux, Gregorin, Ludvik, Marolt, Mis, Poženel, Turk, Zelenko.
Brat starosta izveštava, da je sokolsko društvo u Pakracu javilo, da je preminuo vrli član i agilan radnik za naše ideale brat Branko Cvijanovič. Svi prisutni ustajuč priključuju se pokliku brata starešine: «Slava njegovom spomenu!» Usled odsutnosti brata tajnika i njegova zamenika daje tajnički izveštaj brat starešina: Sokolsko društvo u Milni pita, šta je starešinstvo po-duzelo glede oproštaja taksa kod priredaba. Društvo če se izvestiti, da je savez u toj stvari odaslao na ministarstvo prosvete predstavku. Kada Stigne odgovor izvestit če se o torne sva društva. — Sadržina jednog dopisa župe Zagreb uzima se do znanja, ali starešinstvo tim se odgovorom ne zadovoljava-Zato če se čitava stvar izneti pred odborsku sjednicu. — Rešene su neke druge stvari župe Zagreb i Niš. — Neka župa moli da joj se pošalje načrt za barjak, kojeg bi cena bila 20.000 do 25.000 Din. S obzirom da ova župa du-guje savezu svote, koje je primila od društava, uskračuje se nabava barjaka dok župa ne uredi svoje obaveze do saveza. — Brat Račič zamoljen je, da s obzirom na svoj predlog, da se društvima, lcoja su zaostala u svojim obave-zama spram saveza i župa, zabrani razvijanje barjaka, napiše odnosni članak za <Sokolski Glasnik». — Slavonsko-podravska željeznica javlja, da dozvoljava našim društvima 50 % popusta na svojoj pruzi. Prima se sa zahvalom do znanja. — Konačno izveštava da je granična marka dogotovljena i da če se što pre staviti u promet. — Načelnik brat dr. Murnik na svoj upit glede troškova za pojedinog učesnika saveznog tečaja, prima odgovor, da če gospodarski odsek nastojati, da prvobitno odredeni maksimum od 1500 Din za vreme jednog meseca po osobi snizi na 800 do 1000 Din. Konačan iznos biti če društvima odnosno župama za vremena javljen. — Brat dr. Kandare, podpredsednik pravnoga odseka, izveštava o isključenju 3 članova iz društva i župe Split. Pre nego savez potvrdi ovo isključenje, imade župa i društvo poslati prepis zapisnika sednica na kojima su prihvačena ova isključenja. Kad stignu ovi zapisnicpo samoj če se stvari ponovno raspravljati. Isključenje jednog brata ne potvrduje se. — U ime gospodarskog odseka izveštava brat Kajzelj o tekučim poslovima gospodarskog značenja i o štampanju nekih tiskanica za Sokolski kalendar. — Brat Švajgar izveštava o sadržini i ras-poredu članaka za Sokolski kalendar za godinu 1927., koji mora najkasnije do 15. novembra o. g. biti doštampan i sprendjen za ekspedit. Načrt se odobrava i apelira na braču, koja su obečala svoje radove, da rukopise što pre pošalju bratu Švajgaru. Kalendar če se štampati ekavštinom. Gospodarski odsek pribavit če proračune za 3000, 4000 i 5000 primeraka sa perforiranom i neperforiranom beležnicom. Glede roka za dovršenje štampanja imade se sa štamparijom sačiniti ugovor, kojim če ista za slučaj zakašnjenja biti vezana na otštetu.
XXI. sednica starešinstva .TSS dne 16. augusta 1926.
Prisutni: Gangl, Jeras, Kajzelj, Ludvik, Murnik, Poženel, Račič, Švajgar, Zelenko. — Opravdani: Čobal, Fux, Franke, Gregorin, Kandare, Košir, Marolt, Mis, Turk.
Načelnik br. Murnik izveštava, da je TO zaključio izdati jedinstvenu komandu u posebnoj brošurici. U Sokolskom kalendaru za godinu 1924. ova je komanda nepotpuna, a i broj eksemplara kalendara, kojih još imade na skla-
dištu, ne dostaje potrebi. Nakon kratke rasprave o potrebi izdanja i namak-nuča troškova, zaključuje se nabaviti 2500 komada ovih brošurica. — U ime gospodarskog odseka izveštava brat Kajzelj o tekučim poslovilna i platežu večih iznosa u tekučem mesecu.
*
Svim župama i društvima! Poslovno ravnateljstvo Slavonsko-podravske željeznice u Belišču pod br. 1640—926 od 3. augusta 1926. dostavilo je Jugo-slovenskom Sokolskem Savezu rešenje sledeče sadržine: «Cast nam je sa-opčiti Vam, da za sokolske i ostale članove svih područnih Vam društava, koji putuju na javne vježbe ili ostale sokolske priredbe, odobravamo 50%ni popust pri putovanju na našim prugama. Svako sokolsko društvo, koje putuje našom željeznicom na javne vježbe i ine priredbe, neka sastavi zvanični spisak učesnika. Na polaznoj stanici mora se ovaj spisak predočiti staničnom blagajniku, koji če na isti staviti stanični i dnevni žig, a nakon toga imadu se kupiti cijele vozne karte, koje če važiti za besplatni povratak, ako na zvaničnom spisku bude potvrdeno, da su učesnici zaista bili na javnoj vježbi ili inoj sokolskoj priredbi i ako osim toga na spisku bude otisnut stanični i dnevni žig povratne Staniče. Ako se putnici ne bi mogli iskazati ovakovim ispravama, onda če se s njima postupati u smislu saobračajne uredbe i tarife. Molimo, da ovo naše riješenje dostavite svim područnim Vam sokolskim društvima time, da se za vozne povlastice ne trebaju više obračati ovamo posebnim molbama, jer ovo naše riješenje važi do opoziva. Ako bi putovalo više od 100 članova, onda se to mora tri dana prije putovanja javiti ovoj direkciji, koja če se brinuti za mjesta.» — Pozivamo celokupno članstvo, da se uvek najtačnije drži ovih odredaba. Osim toga neka se na odnosnim spis-kovima uvek navede broj i datum gornjeg rešenjai.
Koncerti i pozorišne predstave sokolskih društava. Od velikog župana ljubljanske oblasti primilo je starešinstvo JSS pod P. br. 5557 od dne 19. jula o. g. sledeču odluku: ■ Umetničko odelenje ministarstva prosvete izvestilo me, da u načelu ne izdaje generalnih potvrda za sniženje taksa od ulaznica na koncerte i diletantske predstave, jer, da bi takove potvrde bile nelogične i jer se una-pred mora da znade za ceo program i imena prikazivača. Tek onda se može oceniti umetničko značenje priredbe. Zato če se izdavati potvrde samo za svaku priredbu naposeb. Ovaj način mu omogučava-, da po predloženim programima prati razvitak ove vrsti umetnosti u državi, da prosudi kvalitetu priredbe, obavlja kontrolu i da bude uopšte obavešteno o svemu tomu što spada u njegov delokrug. Pozivljemo Vas, da obavestite sva društva, koja su učlanjena u Vašem savezu, o tom novom načinu izdavanja pogodovnih potvrda. Na-ročito ih treba upozoriti, da prilože svakoj molbi i program priredbe i da molbe podnašaju za vremena. Kako se koncerti i pozorišne predstave pri-pravljaju po mesec dana unapred, imadu priredivači dovoljno vremena, da se blagovremeno obrate molbom na Umetničko odelenje Ministarstva Prosvete, koje če ovako pravilno sačinjene i taksirane molbe hitno rešiti. Sa-opštujem, da sam pokušao posebnom predstavkom ublažiti ovaj postupak, ali Umetničko odelenje Ministarstva Prosvete stoji odlučno na pre označenom stanovištu. U snazi ostaje nadalje čl. 103., točka 29, c. Pravilnika o taksama iz zakona o državnim trošarinama, taksama i pristojbama (Službeni list 376/116 iz god. 1923), naime da se za poučna predavanja, poučne i gospodarske izložbe ili vežbe i večere sokolskih i ginmastičko-sportskih društava ne pl a čaju takse, samo onda, ako nisu sa ovim priredbama vezane plesne zabava* — Nadodajemo, da je starešinstvo JSS. uložilo opširnu predstavku protiv ove odredbe na Umetničko odelenje Ministarstva Prosvete danom
3.	augusta o. g. broj 3275. Dok ova predstavka ne bude rešena, dotle imadu sva društva da se ravnaju po gornjoj odredbi i ako je jasno da če radi toga trpeti naše kulturno delo. Umesto podupiranja — sprečavanje!
Iz lekarskog odelenja JSS.
U smislu zaključaka glavne skupštine od 14. marta 1926. u Đakovu upo-zoruje lekarsko odelenje JSS sva župska i društvena lekarska odelenja, da započnu sa intenzivnim antialkoholnim, odnosno antinikotinskim pokretom u narednoj sezoni. Za odnosna predavanja neka služe u prvoin redu članci braće dr. Seliškara i dr. Misa u V. broju «Jugoslovenskog Sokola». Naročito upo-zorujemo na đakovački zaključak E, tačka 3. Već sada neka se brinu društva i župe, naročito ona na našem Jadranu, da če naredne godine našoj deci i na-raštaju biti na raspolaganju letovališta. Konačno moli zdravstveni odsek JSS sva društva i župe, da po mogućnosti pošalju Saveznom Iekarskom ode-lenju manje članke protualkoholne i protunikotinske sadržine, koji bi bili prikladni za «Našu Radost» i «Solcoličax Moramo da započnemo s intenzivnom borbom protiv ovili dviju zala.
D r. A. K o š i r.
Iz odseka za sokolske barjake
Svim sokolskim društvima!
Odsek za sokolske barjake upozoruje sva bratska društva, da se u buduće radi barjaka obrača ju blagovremeno, t. ji da barem pola godine unapred misle na izvedbu. Obično se dešava da se društvai u poslednji čas obraćaju na odsek, koji im uz takove prilike, a uz najbolju volju ne može ugoditi željama.
Iz krajeva, gdje je živo narodno vezivo, neka se pošalju načrti ili uzorci veziva odseku, lcoji če onda pobrinuti se da pripravi načrte uz neznatnu odštelu.
Odsek za barjake JSS.
____________________________ IZ	ŽUPA__________________________________
IZ SOKOLSKE ŽUPE DUŠANA SILNOG — BEOGRAD,
Rad u sokolskoj župi Dušana Silnog u Beogradu lepo se razvija, šlo dokazuje intenzivno delo po društvima. Naročito valja istači rad Sokolskog društva I. lcoje se sve lepše razvija, pa je to našlo odraza i u nastupima na Vlil. svesokolskom sletu u Pragu. Župa je svoj ovogodišnji slet održala u Zemunu, a za vreme sleta osvečena je zastava zemunskog sokolskog društva, kojoj je kumovao prestolonaslednik Petar. Sokolsko društvo u Zemunu baš ove godine usled ovog sleta pokazalo je mnogo života^ pa je i na skupnoj sletskoj akademiji učestvovalo sa dve tačke: ženska i muška deca. Ruski odsek toga društva osvetio je svoju novu Sokolanu u Srpskoni Narodnom Domu. Mlado sokolsko društvo u Ložnici, premda je zapravo odsek šabačlcog društva, svojim radom sve više i sve jače pokazuje svoje bitisanje, što nas može samo radovati u korist opšte sokolske misli. Sokolsko društvo u Šapcu priredilo je 16. maja na svom letnjem vež-balištu veliki javan čas uz sudelovanje uzornog župskog odelenja,. Program je bio obilat; proste vežbe muške dece, proste vežbe ženske dece, vežbe na spravama članova i naraštaja, vežbe sa venčičima ženskog naraštaja, proste vežbe muškog naraštaja, igre dečje, praške vežbe buzdovanima muškog naraštaja, opet vežbe na spravama muškaraca, praške vežbe članica i praške vežbe članova. Javan čas je uspeo u svakom pogledu. — Sokolsko društvo u Kovinu sa lepim uspehom radi dalje. Naročito u telmičkom pogledu pokazuje lep napredak. Kako je društvo rešilo da reguliše i svoje financijalno stanje, nade je, da če ono procvasti. Jednako i društvo u St. Pazovi pokazuje lepo interesovanje za sokolski rad. — Samo pako starešinstvo župe vodi poslove normalno. Redovno drži sednice i nai njima raspravlja o tekučim poslovilna. Do pred slet starešinstvo je bilo mnogo zabavljeno pitanjem bugarskih «Ju-
naka», pa je akcija tog starešinstva naišla na solidarisanje u župi «Kraljeviča Marka», kao i u Moravskoj sokolskoj župi. Sada se sve pripravlja za zimsku sezonu, koju se hoče što više izrabiti u tehničko i prosvetno vaspitanje društvenih članova i članica.
IZ SOKOLSKE ŽUPE ALEKSE SANTIĆA — MOSTAR.
Jugoslorensko Sokolstvo proslavlja Njegoša na Cetinju i Lovčenu. (Ostale sokolske svečanosti u Crnoj Gori.) Prilikom ovogodišnje glavne skupštine naše župe pao je predlog od strane delegata društva na Cetinju ,da se nade načina, kako bi se dalo što jačeg podstreka za rad društvima koja postoje, a time i za osnivanje sokolskih društava u Cmoj Gori. Predlog je načelno bio usvojen, a u detaljima trebalo ga je tek izraditi, pazeči pri tome na mnogo važnih okolnosti. Komunikacijska su sredstva u oskudici, željeznica po Crnoj Gori vrlo skučena i dosta skupa, a princip je da se u izdacima ne ide preko granica niogučnosti. Okupljati veče sokolske mase izvan teritorija Crne Gore nije barem za sada bilo moguče.
Prilikom zvanične državne proslave prenosa Njegoševog praha 1925. god. sa Cetinja u novo sazidanu grobnicu na Lovčenu, nijesu bile pozvane, » do-sljedno lome ni zastupljene mnoge kulturno-prosvjetne institucije i društva pa ni naše Sokolstvo, ni njegov savez. Bilo da se je to dogodilo i nehotimieno, nije to bilo u redu. Zato je cetinjski delegat zastupao stanovište u vezi sa svojim gornjim predlogom da Jugoslovensko Sokolstvo ponovno samo za sebe proslavi vladiku Njegoša. 1 ova dopuna predloga usvojena je, a žuipsko starešinstvo imalo je da izvede ovaj zaključak kako najzgodnije nađe.
Radilo se je i u sporazumu sa samim saveznim starešinstvom u Ljubljani, pa je zaključeno: 1.) da se održi sjednica župskog upravnog odbora na Cetinju gde če svako župsko društvo biti zastupljeno po svojim delegatima;
2.) da se održi svečana sjednica u spomen Njegoša i položi venac na nje-govom grobu na Lovčenu i 3.) da starešinstvo saveza učestvuje direktno po izaslauicama iz Ljubljane ili da ga zamenjuje starešinstvo župe; 4.) da se održi sokolski slet okruga zetskog u Podgorici; 5.) nakon prepiske i dogovora da ovaj put' po želji brače iz Cme Gore krenu na tumeju samo uzorna odeljenja mostarskog društva i da održe sokolske akademije na Cetinju, u Podgorici, Danilovom Gradu i Nikšiču i C.) na inicijativu mostarskog društva da se učini svečani poklon na grobu i kod spomenika heroja, koji pogiboše za Ujedinjenje na badnji dan 1918. na Cetinju, kojom če prilikom mostarsko društvo položiti lovorov venac. — Starešinstvo župe zastupače kod sviju svečanosti starešinstvo Jugoslovenskog Sokolskog Saveza. Pripreme su išle glatko i bez poteškoča. — Župsko starešinstvo na čelu sa starešinom bratom Čedom Miličem, uzorna odelenja mostarskog sokolskog društva pod vodstvom starešine brata Gjorgje Perina, načelnika Petra Čoliča i načelnice sestre Lide Hauškove s delegatima, koji su došli do Mostara, pošli su u noči od 30. aprila na 1. maja vozom iz Mostara za Hercegnovi, gde nas je na stanici pričekala uprava domačeg društva tako da smo odma nakon kratkog bratskog razgovora krenuli parobrodom za Kotor, sabiruči uz put delegate društava iz Roke Kotorske i južne Dalmacije. Približujuči se Đenoviću u Roci Kotorskoj videli smo sve kuče okičene barjacima, a gruvanje prangija kazivalo je, da naše sokolsko društvo u Đenoviću iskazuje počast kraljevskom daru — župskoj zastavi — i učesnicima ove naše ekspedicije. Na obali nadosmo se s članovima uprave i nakon kratkog razgovora krenusmo dalje. Oko 11. sati stigosmo u Kotor. Na obali stoji članstvo sviju kategorija domačeg društva s upravom, a muzika svira narodne pesme. Dokaz bratske pažnje prema starešinstvu župe i svima učesnicima. Ovde smo pozdravili starešinu cetinj-skog društva brata Gavru Miloševiča i tajnika br. N. Latkoviča, koji su došli pred nas. Nakon kratkog odmora udosmo u pripravljene automobile i pod ko-
mandom brata Nikole Frankovića, kapetana krenusmo za Cetinje. Uz put nam se pridružiše delegati iz Kotora, a delegati društava sa teritorija Cme Gore čekat če nas na Cetinju.
Radi odmora ustavismo automobile u Njegušima, rodnom mjestu vladike Rada. Tek što izadosmo iz automobila, okupi se oko nas gradanstvo, a pred-sjednik opštine g. Vaso Otaševič pozdravi nas toplom dobrodošlicom na koju mu odgovori brat Oedo Milič. Nakon kratkog odmora oprostismo se s braćom Njegušanima i ročismo s njima sastanak sutra u nedelju na Voskresenije kod kapele i večne kuče vladike Rada na vrh Lovčena.
Silazeči na Cetinje, izadosmo na periferiji grada', gde nas dočeka domače društvo s vojnom muzikom. Pozdravio nas je starešina brat Gavro Miloševič, a odgovorio mu brat Čedo Milič. Iz ovoga pozdrava i dočeka razabraemo, da naš ulaz u Cetinje neče biti običan i jednostavan, nego da če biti manifesta-cijozan. Povorka krenu na čelu s vojničkom muzikom. Čitavo Cetinje okičeno, kako pričaju, kao u vrijeme kraljevog dolaska. Ovacijama nema kraja. Na-ročito oči težačkog svijeta ostaju na kršnom našem barjaktaru. Još da su mu brci Mandušiča Vuka! Čuo sam ovu primjedbu iz publike. Prošavši glavnim ulicama stigosmo pred gradslcu opštinu gde nas pozdravlja predsjednik opštine g. Tomo Miloševič, a odgovara mu brat Milič. Oduševljenje je veliko. Sve je na ulici, što micati može. Odavle krečemo pred spomenik, koji se diže na skupnoj lcosturnici badnjevdanskih heroja iz 1918., što pogibiše za jedinstvo države i nacije nakon svršenog rata i tako svojim životima ometoše separatistički pokret malog dela zabludjele svoje brače. Postrojiše se društva oko spomenika', a na podnožje se pope starešina mostarskog društva brat Gjorgjo Perin noseči lovorov vjenac mostarskog društva s jugoslavenskim trobojnim trakama na kojima je ispisan prigodan natpis. Nakon prigodnog govora, položio je venac uz gromko klicanje «Slava iml». Kmet cetinjske opštine i četnik iz vremena okupacije g. Radule Gjuričkovič preuzima venac u ime opštine na čuvanje i prigodnim govorom uzvrača. Ponovno gromoglasno ali i pobožno «Slava im!» završava ovaj deo svečanosti i odlazi se pred <Dom slobode», gde se razmještamo po konačištima. Ćaskanju, veselju, ugodnom raspoloženju ne bi bilo kraja do zore, ali naglašavam, da je 21. čas, koji je odreden za polazak na spavanje, tačno održan, jer je valjalo sutra udovoljavati svojim sokolskim dužnostiina, koje su bile ponajteže za one, koji su hodočastili na Lovčen.
Več u tri sata u zoru čuješ zvonjenje sa crkvi, gruvanje topova, sviranje vojne muzike i marširanje vojske crkvi, jer je nedelja. I od naših su mnogi otišli u crkvu, a hodoeasnici za Lovčen podoše tačno u 4 sata. Broj posjetnika morao se je ograničiti radi pomanjkanja prevoznih sredstava.. U Ivanovim Koritima izidosmo iz automobila i nakon kratkeg odmora krenusmo pješice za Lovčen, kuda i najboljem pješaku-Crnogorcu treba jedan sat pješačiti.
Pračeni kišom stigosmo nešto iza 9 sati na vrh Lovčena (Jezerskoga vrha). Otvorena vrata kapele u kojoj je grobnica Njegoševa izgledaju nam kao raširene ruke majke Crne Gore, ne crne, nego sjajne kao sunce, koja nas majčinski prima u svoj zagrljaj. Njegušani s predsjednikom opštine u lijepom broju več nas čekaju. Barjaktar razvio župski barjak i ulazi u kapelu, za njim župski starešina s lovorovim vjencem na kome je trobojna jugoslovenslca vrpca s prigodnim natpisom na jednoj trači, a na drugoj s popisom sviju društava naše župe. Za ovom dvojicom ulazimo najprije mi, koji smo sa Strane došli, a od domačih onoliko koliko može da stane u kapelu. Prvi je govorio u ime Saveza i Zupe starešina brat Cedo Milič, za njim predsjednik njeguške opštine g. Vaso Otaševič, pa brat dr. Ivo Kolbe iz Mostara i brat Mihajlo Zorič iz Cetinja. Nakon što je brat starešina položio lovorov venac na sarkofag, brača i sestre bez razlike vere intoniraše pesmu «Hristos voskrese*. Posle toga uh vati se črnogorsko oro-kolo, grakču džeferdari i kubure, nad
nama kruži jato sokolova, a sunce nas obasjalo i pruža nam takav pogled kakav se retko može da vidi. Sjedamo gde tko može, jer eu braća Njegušani izneli bogatu zakusku. Razliježe se pesma, a najbolje naše raspoloženje pre-kida komanda za povratak. U pola puta do Ivanovih Korita oprostismo se i izljubismo s braćom Njegušanima, noseči svi najdivnije uspomene s ovog svečanog hodočašča.
Na Cetinje se vratismo oko podne. Nešto iza 10 časova započela je svečana sednica u spomen Njegoša u dvorani učiteljske škole (bivše rusko poslanstvo). Prisutni su predstavnici državnih i vojnih vlasti, starešinstvo župe koje ujedno zastupa i starešinstvo Saveza, delegati pojedinih župskih dru-štava, predstavnici prosvetnih i humanih društava i otmeno gradanstvo cetinjsko. Sednicu otvara brat Milič, isporučujuč pozdrave starešine Saveza brata Engelberta Gangla, koji radi neodloživih poslova nije mogao da dode na ove svečanosti, a podjedno izjavljajuči, da je ovlašten da zastupa starešinu Saveza i Savezno starešinstvo. Daljnji govor brata Miliča, posvečen je Sokolstvu i uspomeni Njegoševoj. U ime državnih vlasti pozdravili su pri-sutne g. Mil. Džakovič, veliki župan, i g. Krupeževič, divizijski deneral, zatim su sledili govori drugog zamjenika župskog starešine brata dr. P. Cankia i starešine Sokolskog društva u Podgorici brala dr. Škeroviča, posvečeni životu i radu Njegoševom. Agitacionu riječ za Sokolstvo inmo je brat dr. P. Mandič, koji je govorio o odnosu Sokolstva prema vojsci, veri, političkim strankama i separatističkim sokolskim društvima. Zahvalnu reč uzeo je brat Gavro Miloševič, starešina cetinjskog društva. Sa zbora odaslan je brzojav Nj. Vel. Kralju: «Sokolovi župe Aleksa Šantič, Mostar, na svečanoj sednici, sazvatoj u čast i slavu Velikog Njegoša u prisustvu duhovnih, civilnih i vojnih vlasti i predstavnika kulturno-prosvetnih i viteških ustanova rado se sečaju svoga uzvišenog Kralja i kliču iz kraljevske kolijevke da živi Njegovo Veličanstvo Kralj Aleksandar I, i cio kraljevski dom. Živilo državno, narodno i sokolsko jedinstvo. — 2upa.»
Savezu upučen ovaj brzojav: «Sokolovi župe Aleksa Šantič, Mostar, na svečanoj sednici zauzeti radom duha Njegoševa i svi predstavnici junačkog Cetinja šalju uz klik tanje črnogorskih Sokolova bratskom starešinstvu sokolski pozdrav. Zdravo*! — Župa.»
Pukim sticajem prilika proslavili smo još jedan jubilej našeg Sokolstva i brata župskog starešine Miliča. Na pravoslavnu veliku subotu 1926. god. proglašena je u tako zvanom veleizdajničkom procesu osuda. Pored istaknutijih kulturno-prosvetnih radnika bila je i lepa kita Sokolova, koji su bili sudeni kao «veleizdajnici». Medu njima je bio i starešina naše župe brat Čedo, koji je kao Soko 'osuden bio na smrt i treba da bude obešen treči po redu. Oslo-bodenje i ujedinjenje spaeilo je naše nacijonalne borce od očite smrti. Jubilej sastojao se je u tome što je brat Čedo nastavio svojim sokolskim radom iza ujedinjenja i baš na desetgodišnjicu smrtne osude, sada 192G. god., umarširao sa svojoin župom na Cetinje u pohode brači Crnogorcima. Brat Milič bio je burno pozdravljen od sviju prisutnih na ovoj sednici. Odma iza svršetka svečane sednice održana je sednica župskog upravnog odbora. Bio je zastup-ljen dovoljan broj društava. Dnevni red, koji je bio posvečen administrativ-nom i tehničkom radu župskih društava, iscrpljen je u najboljoj skladnosti i razumevanju.
U «Domu Slobode» održana je u veče akademija uzornih odelenja sokolskog društva mostarskog. Prije početka izvodenja samih tačaka izazvan je brat dr. P. Canki te je morao da u nešto kračem opsegu ponovi svoj govor sa svečane akademije. Govorom je raspalio dupkom punu veliku dvoranu najboljeg gradanstva. Vežbe su izvedene odlično, a nekoje su se morale ponoviti. Posle vežbe nastala je igranka, koju smo morali da napustimo prije
njezinog svršetka, jer smo u 5 sati morali da krenemo na okružni slet u Podgoricu.
Odputovali smo tačno po programu. S nama su putovale odlično zastupljene sve kategorije članstva cetinjskog sokolskog društva i drugi gosti. Doček u Podgorici sličan je dočeku na Cetinju. Kod Vezirovog mosta na ulasku u Podgoricu pozdravio nas je brat dr. Škerovič, a odgovorio mu brat Milič. Svečana povorka na čelu sa župskom zastavom, zastavama kulturnih društava iz Podgorice, zatim društvima iz Cetinja, Mostara, Podgorice, Danilova Grada i Nikšiča uz ostalo mnogobrojno gradanstvo, pračena vojnoin muzikom iz Cetinja i gradanskom muzikom iz Podgorice, krenula je glavnim, a zatim sporednim, krivudavim i romantičnim ulicama Podgorice, te se svrstala pred opštinski dom, gde nas je pozdravio predsjednik g. N. Ščepovič, a odgovorio mu brat Milič. Zatim je bio razlaz i razmještanje članova i gostijii u njihove stanove. Oko podne pozvao nas je predsjednik opštine g. Ščepovič u njegov Dom, gde nas ikreno, bralski i bogato počastio.	(Svršetak	sledi.)
Sokolsko društvo u Vukova.ru priredilo je 30. svibnja u pokrajnjem selu Negoslavci javnu vežbu u svrhu sokolske propagande. Več 31. maja prireduje isto društvo javau nastup u selu Čakovei, gde ih je na željezničkoj stanici dočekao ogroman broj seljaka otprativši Sokole do vežbališta. Skladno od-vežbanim vežbama, koje je uvežbao požrtvovan i ustrajni načelnik sokolskog društva u Vukovaru brat Šijanovič, bili su prisutni oduševljeni; da su i Sokoli bili zadovoljni uspehom najbolje se je osečalo u veseloj pjesmi pri povratku u Vukovar. Ovako lepe i vesele izlete Sokola valja sa veseljem pozdraviti, a ujedno zaželjeti da bi se Sto više provodili i poslužili za prirnjer i ostalim društvima.
Sokolska župa u Bjelovaru javlja, da je priredilo Sokolsko društvo u Bjelo-varu dve sednice trajajuči prednjački tečaj, kojemu je učestvovalo 18 članova, odnosno članica. Po svršenom prednjačkom tečaju, održan je 7. marta 1920. društveni prednjački ispit. Ispitu se prijavilo osam kandidata, koji su i svi položili prednjački ispit sa odličnim uspehom. To su: sestre Sofija Fuksa i Sela Sondičeva te brača Maksimilijan Blaševac, Milan Belovitič, Milivoj Bubič, Mirko Sagrek, Nikola Tatulovič i Rudolf Tomaševič, svi iz Bjelovara. Čestitamo! Samo tako napred, pa što pre na župski!
Sokolsko društvo u Dalju. Ovo vredno sokolsko društvo, pod vodstvom brata starešine Rade Cvijanoviča i neumornog i vrednog načelnika brata Dukiča, priredilo je 23. maja u Trpinji, a dne 30. maja u Dalju uz učestvo-vanje bratskih društava u Osijeku i Vinkovcima, 6. juna u Borovu, a 13. juna u Boboti javne vežbe. Sve priredbe ispale su preko očekivanja kako u teli-ničkom tako materijalnom pogledu. Agilan rad ovoga društva, skrenuo je na sebe i pažnju naših seljaka, koji su u svim mestima dočekivali ovo društvo zamernim oduševljenjem, pa nam je naročite istači naše Borovčane koji su pod vodstvom Steve Čiriča i Srete Daljca dočekivali ovo čisto seljačko sokolsko društvo, da se lepše i oduševljenije neda zamisliti. Načelnik ovog društva neumornim radom izvežbao je svoje članstvo tako, da mu mogu i mnoga starija društva pozavidjeti. Samo napred bračo Daljci jer samo u zdravom telu počiva zdrav duh.
Novi župski prednjači. Na 15. februara 1920. održan je prednjački ispit Sokolske župe Petra Mrkonjiča u Banjoj Luci, kojemu su pristupili dva člana i četiri članice iz triju društva. Svi kandidati su položili ispit, i to: brat Rajko Vujičič iz Prnjavora, kao codlično sposoban», a brat Ante Odič iz Drvara, sestra Mileva Bajič iz Drvara i sestre Bosiljka Ljuboja, Mara Kordič i Ljubica Perovič, sve iz Banje Luke, kao «sposobni», nakon čega su proglašeni žup-skim prednjačimo. Čestitamo sa željom, da stečeno znanje korisno upotrebe u dobrobit svoje župe!