KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 77a (4)
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 jula 1933.
PATENTNI SPIS BR. 10184
Fa. S. Smith & Sons (Motor Acessories) Limited of Cricklewood Works, Crick!ewood, London, Engleska.
Poboljšanja u sistemu žiroskopskog upravljanja vazduhoplovnim aparatima.
Prijava od 5 oktobra 1931.	_________ Važi od 1 februara 1933.
Ovaj se pronalazak odnosi na žiroskop-ski uređaj za upravUjanje letečim aparati-ma, kojima se može upravljati, kao što su aeroplani, i u opšte za upravljanje ma kakvim aparatom koji se kreće kroz fiuidni medijnm. Pronalazak se bavi uređajem takvog tipa, koji se sastoje od jednog jedinog žiroskopa, smeštenog u univerzalnoj ljulj,ašci koja se nalazi u takvom aparatu, i prenosnog mehanizma koji stoji pod upravom žiroskopa i koji dejstvuje na knn i za pravac i visinu, kad god nastupi međusobno pomeranje između letećeg aparata i rotora, i to za krmu oko neke vertikalne o*e, a za visinsku krmu ili eiievatore oko Horizontalne ose. Sa takvim jednim uređajem, leteći aparat se kreće po jednoj liniji određenoj u odnosu na osu obrtanja žiro-skopovog rotora, pošto se krme za visinu i pravac automatski stavljaju u dejstvo čim ieteći aparat skrene od te utvrđene hnije, i time se popravi nastalo odstupanje.
Predlagano je da se takvi uređaji postavljaju za leteće aparate koji lete bez pilota, u kome slučaju nije potrebno' menjati pravac letenja. Ovaj pronalazak ima za cilj da omogući upotrebu ovog uređaja i u aparatima kojima upravija pilot, da mu pomogne pri krmarenju, ali i da mu omogući da po volji može menjati pravac letenja.
Prema ovpm pronalasku, žiroskopski u-pravljački uređaj gore opisanog tipa odlikuje se time, što je postavljena sprava pomoću koje se rukom može menjati položaj rotora prema zemlji, tako da se lete-
ći aparat može krenuti novim pravcem. Najradije se postavljaju zasebne sprave za menjanje rotorovog položaja u odnosu na vertikalnu i u odnesu na horizontalnu osu obrtanja, tako da se aparatom može upravljati i u horizontalnoj ravni.
Menjanje pravca leta u horizontalnoj ravni najradije se postiže pomoću jednog malog motora, koji dejstvuje u dva pravca na jedan nagibni prsten u kome se rotor obrće. Motor se stavlja u dejstvo pO' Volji pilota, i razvija snagu obrćući pome-nuti prsten oko njegove obrtne ose i to na takav način, da se azimutni prsten, u kome se nalazi pomenuti nagibni prsten, pomen bilo u jednom, bilo u suprotnom pravcu.
Usled zemljinog obrtanja, trenje u ležištima i drugih uzgrednih pojava i uzroka, obrtna osa rotorova teži da se pomera nagore i nadoil'e u jednoj vertikalnoj ravni. Ova se težnja naročito ispoljava, kada se leteći aparat kreće od istoka na zapad ili obrnuto. Uobičajeno je da se u žiroskop-skim uređajima postavi i jedna naprava za sprečavanje ovog pomeranja rotorove o-brtne ose u vertikalnoj ravni iz određenog položaja, na pr., horizontalnog položaja«, i takva naprava dejstvuje na takav način, da se svako takvo odstupanje popravi. Jedna od odlika ovog pronalaska jeste ta, što se upotrebljava baš ova naprava za sprečavanje pomeranja rotorove obrtne o-se, kao uređaj kojim se omogućuje da se pravac kretanja letećeg aparata može menjati u vertikalnoj ravni. Prema tome, ovaj
Din. 35.
pronalazak ostvaruje takvu korekcionu napravu, koja se može podešavati po volji pilota u cilju da se ne primeni nikakav o-brtni momenat na rotor u ma kojem od izvesnog obsega položaja rotorove ose o-brtanja u vertikalnoj ravni, tako da pilot može, prostim podešavanjem ove naprave, voditi svoj leteći aparat da se kreće duž ma koje željene linije u nekoj vertikalnoj ravni.
Žiroskopski uređaj u kome se nalazi gornja odlika a i još mnoge druge, opisan je niže dcie samo primera radi, i u vezi sa priloženim crtežima, u kojima:
Slika 1 predstavlja uređaj gledan odozgo.
Slika 2 prikazuje bočni izgled uređaja gledan sa leve strane slike 1.
Slika1 3 prikazuje presek po liniji 3—3 na slici 2.
Slika 4 prikazuje prednji izgled uređaja.
Slika 5 prikazuje mehanizam kojim se krma stavlja u pokret.
Slika 6 prikazuje na šematički način u-pjotrehljenu razvodnu slavinu ili ventil.
Jednake oznake označavaju jednake de-love na svima slikama.
Mi ćemo opisati ovaj uređaj u vezi sa upravljanjem jednim aeroplanom. Obraćajući se na sliku 5, vidi se da je uređaj postavljen na osnovu 10 na ojoj se nalazi o-brtno utvrđena jedna poluga 11, koja se obrće oko čepa 12. Jedna druga poluga 13 takođe se obrće oko čepa 12 i spojena je sa polugom 11 pomoću čepa 14. Žice, pomoću kojih se upravlja krmom, spojene su sa krajevima poluge 11, tako da se krma kreće, kad god se pokrene poluga 11. Drugi kraj poluge 13 utvrđen je pomoću čepa za klipnjaču 15 koja izlazi iz citindera 16 u kome se nalazi klip. Sam cilinder 16 o-brtno je utvrđen čepovima 17 i snabdeven je sa otvorima 18, po jedan na svakom kraju. Lako se da zapaziti, da kada se u-pusti sabijeni vazduh kroz jedan od otvora 18, a drugi se kraj otvori ka slobodnoj atmosferi, klip i klipnjača moraju se pomeriti, i time pokrenuti poluga 11, koja će zatim pomeriti krmu. Poluga 19 obrtno je naglavljena na čep 12 i nosi na sebi jedan pomerljlivi čep 20. Ovaj čep 20 ulazi u jedan usek načinjen u poluzi 21, koja je utvrđena za osnovu 22 obrtno utvrđenu za ram 10 pomoću čepa 23, tako1 da u koliko se poluga 11 pomeri, noluga 21 takođe se pomera a sa njome 1 osnova 22. Žiroskopski uređaj, koji je prikazan na crtežima od 1 do 4, sklopljen je na', osnovi 22, te se prema tome, može pomerati odnosno, o-brtati kadgod se deistvuje na krmu a u cilju koji će docnije biti objašnjen.
Visinska krma aeroplana stavka se u dej-
stvo pomoću sličnog mehanizma, sva je razlika samo u tome, što nema delova 20 do 23, a poluga 19 spojena je za jedan kraj savitljive cevi sa poteznom žicom kroz sredinu. Pošto je ovaj mehanizam u svemu isti kao onaj ranije opisan, to se ovde neće ponova opisivati a nije ni iiustrovan.
Žiroskopski uređaj sklopljen je na osno-noj ploči 24 (slika 1 i 2) koja je utvrđena za osnovu 22. Na osnovnoj ploči 24 nalazi se metalni zid 25 i ram 26. Azimutni prsten 27 montiran je tako dal se može obrtati o-ko vertikalne ose 28. Nagibni prsten 29 smešten je tako da se može obrtati oko jedne poprečne ose 30. Nagibni prsten smešten je u azimutnom prstenu. Rotor ži-roskopa obrće se oko ose 32 i smešten je Ih nagibnom prstenu. Pogodni protiv-te-govi 23 postavljeni su za uravnoteženje krme i nagibncg prstena u odnosu na njegovu poprečnu osu obrtanja, a azimutni prsten može se uravnotežiti u odnosu na svoju vertikalnu osu. Uređaj je tako skopljen, da nagibni prsten pod običnim okolnostima zauzima položaj prikazan na slici 2 u odnosu na azimutni prsten, pri čemu je osa rotorovog obrtanja nagnuta, to jest, prednji kraji rotora višlji je od zadnjeg kraja, i leži u vertikalnoj ravni koja prolazi kroz uzdužnu osu aeroplana. Pri ovakom rasporedu, uspravni zid 25 okrenut je prema prednjem deiu aeroplana. Rotor se tera komprimiranim vazduhom putem duvaljki, (nisu prikazane) koje su nameštene na a-zimutnom prstenu 27, a sabijeni vazdaih dovodi se kroz donje ležište azimutnog prstena, koje je u teme cilju izbušeno.
Azimutni prsten nosj na sebi jednu ručicu 34 na čijem se kra ju nalazi jedna spojnica 35, a drugi je kraj spojen sa klipom 36, koji klizi u razvodnoj kućici 37. Ova je kućica 37 snabdevena sa tri propusta 38, 39 i 40 i jednim, priključnim siskom 41 ko-ii je spojen sa izvorom sabijenog vazduha i stoji ti vezi sa propustom 39. Dva siska 42 i 43 stoje u vezi sa propustom 40, a dva siska 44 i 45 u vezi sa propustom 38. Sis-kovi 43 i 44 spojeni su savitljivom cevi sa po jednim siskom 18 na vazdušnom motoru 16. Siskovi 42 i 45 spojeni su sa razvodnom slavinom ili ventilom, kojim se oni mogu staviti u vezu sa slobodnim vazduhom, tako da se oba kraja servomotoro-vog ciliindera mogu otvoriti u atmosferu ili se mogu zatvoriti. d=i bi se time zatvorio prolaz kroz pomenute siskove.
Ako bi se desilo međusobno obrtno kretanje između aeroplana i rotora u odnosu na osu 28, azimutni prsten 27 obrnuće se u odnosu na r^m 26 i zid 25 na kome se nalazi razvodna kućica 37. Usled toga, razvodni ventil 36 pomeri će se i staviće pro-
pust 39 u vezu sa propustom 38 kroz smanjeni iii uži deo 46 ventila, a istovremeno će se i suprotni kraj razvodne kućice otvoriti prema atmosferi. Za vreme dok je aeroplan pod automatskim upravljanjem, sis-kovi 42 i 45 zatvoreni su, tako da usled ovog kretanja razvodnog ventila, sabijeni se vazduh upušta kroz sisak 41 i propuste 38 ili 40, ka jednom kraju vazdušnog motora 16. U isto vreme, drugi kraj motora biće spojen kroz druge propuste, 38 ili 40 sa atmosferom. Usied toga, motor će pomeriti polugu 11 i krenuti krmu, a usled kretanja poluge 11, krenuće se i poluga 21, pomerajući time i ceo žiroskopski uređaj oko čepa 23 (slika 5). Ovaj čep tačno se poklapa sa osom 28 azimutnog prstena, tako da će se osnovna ploča 24, zid 25 i ram 26 svi zajedno obrnuti, ali će azimutni prsten ostati nepokretan. Raspored je takav, da će se svi ovi delovi obrnuti u istom pravcu u kome se jie pomerila i razvodna kućica, tao da se krma pomera tačno proporcionalno kretanju razvodnog ventila 36 u kućici, a to će reći, proporcionalno ot-stupanju koje je nastalo između rotorove ose obrtanja i ose aeroplana, a razvodni ventil i kućica zauzeće isti položaj kao o-naj prikazan na slici 2. Prema tome, krma se pomera proporcionalno skretanju aeroplana i to u onom pravcu, u kome deluje da aeroplan počinje da smanjuje to odstupanje. Iz gore rečenoga vidi se da opisani mehanizam deluje automatski na krmu u cilju da se održi uzdužna osa aeroplana bitno u vertikalnoj ravni u kojoj se nalazi i osa rotorovog obrtanja.
Pneumatični motor koji upravlja visinskom krmom stoji pod upravom ventila 47, koji klizi u kućici 48 i to na isti način, kako se upravlja i motorom 16 koji reguli-še krmu za pravac. Kako je i ventil' sličan opisanom ventilu, to se ovde neće opis ponavljati. Kućica 48 nameštena je da klizi u vertikalnim vodicama 49 utvrđenim na zidu 25 (slika 4) i spojena je spojnicom 50 sa jednim krako m kolenaste poluge 51. O-pruga 52 spojena je jednim krajem za krak 51, a drugim krajem za utvrđenu ploču 53 koja se nailazi na zidu 25. Ova opruga teži da obrne kolenastu polugu 51 u pravcu sa leva na desno, i time da podigne kućicu 48. Drugi krak poluge 51 spojen je pomoću »Bowden«-žice 54 sa polugom 19 (slika 5) koja je sada pridružena mehanizmu koji upravlja visinskom krmom. Raspored defova je tako predviđen, da kada se servomotor za visinsku krmu stavi u pogon radi pomeranja krme nagore ili nado-le, Boivden-žica 54 biće izvučena ili ugurana tako da se time kolenasta poluga 51 o-brne u pravcu s desna na levo, odnosno,
može dopustiti da opruga 52 obrne polugu 51 u pravcu's leva na desno, kako već bude bio slučaji. Time se i kućica 48 pomera u onom istom pravcu, u kome se je i ventil 47 prethodno pomerio. Na taj način, pošto se visinska krma pomeri proporcionalno odstupanju uzdužne ose aeroplana u vertikalnoj ravni cd nekog utvrđenog položaja u odnosu na osu obrtanja 32, to se i kućica 48 pomeri do u položaj u kome se prepusti 40 i 38 zatvore.
Ventil' 47 stavlja se u pokret nagibnim prsten., m 29 pomoću prenosnog mehanizma prikazanog u slikama 2 i 3. Ventil 47 spojen je spojnicom 55 sa dvokrakom polugom 56 koja se obrće oko osovine u držaču 57. Opruga 58 služi da izjednači i u-kloni slobodno kretanje između ventila 47 i poluge 56. Poluga 56 spojena je sa šupljom klipnjačom 59 na kojoj se nalazi klip 60. Klip se kreće u jednom cilindru 61 zatvorenom na oba kraja, a koji je snabdeven sa propustom 62 koji stoji1 u vezi sa oba kraja cilindera 61 i sa izvorom sabijenog vazduha koji dolazi kroz cev 63. Otvori u cilinder stoje pod upravom dvaju iglastih ventiiia 64, koji se mogu regulisati i pomoću kojih se pritisak sabijenog vazduha smanjuje. Ventil 65 klizi u samoj klipnjači 59 i spojen je savitljivom spojnicom 66 sa nagibnim prstenom, tako da se međusobno kretanje između nagibnog prstena i rama pri odstupanju od položaja prikazanog na slici 2, iskorišćuje da se ventili 65 kreće gore ili dole u klipnjači. Otvori 67 vode od gornjeg dela ciiiindera do unutrašnje šupljine klipnjače u blizini donjeg dela ventila 65, a slični prolazi vode od donjeg dela cilindra do unutrašnje šupljine k'ipnjačine do u blizinu gornjeg dela ventila (nisu prikazani). Kada se ventili pomeri nagore, iz položaja prikazanog na slici 3, otvoriće donje otvore 67 tako da će se gornji deo cilindra staviti' u vezu sa atmosferom preko unutrašnjosti klipnjače 59. Prema tome, klip i klipnjača pomeriće se nagore pod pritiskom koji deluje ispod klipa i to će trajati sve dotle, dok se donji kraj prolaza 67 ne zatvori. Prema tome, kretanje klipa biće jednako kretanju ventila, i poluga 56 biće proporcionalno obrnuta i pomeriće ventili 47 nadoje. Ovaj ventil 47 u-pustiće vazduh u pneumatični motor koji reguliše i upravlja visinskom krmom, te će se krma odgovarajući oomeriti, ali će se istovremeno i poluga 51 obrnuti u pravcu s desna na levo pomoću Bo'wden-žice 54, tako da se i kpćica, ventilova pomeri' na-dole te se prekine dovođenje sabijenog vazduha u servomotor, koji reguliše rad visinske krme, pošto se je ova krma pomerila proporcionalno međusobnom kretanju
između nagibnog prstena i rama 26. Isti red radnji, samo u obrnutom, smislu vršiCe se ako se ventil 65 pomeri nadole pod dejstvom nagibnog prstena.
Opisani mehanizam omogućava da aeroplan leti sa svojom uzdužnom osom pod jednim određenim uglom, u vertikalno] ravni, u odnosu na osu 32 rotorovog obrtanja, i razlog za upotrebu prenosnog mehanizma prikazanom na stici 3 jeste taj, da se smanji reakcija na nagibni prsten, pošto bi ova reakcija proizvela obrtni momenat na nagibni prsten, usled čega bi se azimut-ni prsten obrnuo i osa rotorovog obrtanja skrenula sa pravca, u kome se želi leteti. tJ-potrebljavajući prenosni mehanizam koji radi sa relativno malim pritiskom, ova se reakcija svodi na minimum. Nije potrebno da se upotrebi prenosni mehanizam u vezi sa azimutnim prstenom, pošto su druga sredstva predviđena za održavanje nagibnog prstena pod jednim određenim uglom u odnosu na horizont. Te će sprave sada biti opisane.
Horizontalna poluga 70 utvrđena je za azimutni prsten 27 j na sebi ima jedan teg 71 koji se pomera na zavojnicama-, tako da se dejstvo ovog tega može regulisati. Poluga 70 spojena je spojnicom 72 sa jednom drugom horizontalnom polugom 73, koja je udešena da se može obrtati oko vertikalne osovine 74 u držaču 75, koji je utvrđen za ram 10 na način prikazan na slici 5. Jedan teg 76 namešten je na poluzi 73 tako da se njegov položaj može regulisati na način da se moment razvijen ovim tegom 76 u odnosu na osu 74 pod dejstvom zemljine teže, potpuno izjednačava sa momentom, koji razvija teg 71 u odnosu na osu 28. Spojnica 72 obrće se oko čepa na poluzi 73 nešto malo udaljenom od osovine 74 i taj je razmak isto onako veliki, koliko iznosi i razmak između spoja sa polugom 70 i ose 28 azimutnog prstena. Na taj način će se težište tegova 71 j 76 zajednički- po-merati duž jedne prave linije koja se poklapa sa pravcem uzdužne ose aeroplana. U prikazanom položaju, neće postojati nikakva komponenta zemljine teže u pravcu ove linije, te nj tegovi neće težiti da se po-mere. Ali, ako bi obrtna osa 32 težila da se pomeri iz jednog određenog položaja u vertikalnoj ravni, aeroplan bi skrenuo za toliko isto, te će se i ram 26 pomeriti za isti toliki iznos od prikazanog položaja. U-sled toga, pojavljuje se jedna komponenta zemljine teže u pravcu kretanja zajedničkog težišta tegova, usled čega će i tegovi težiti da se. pomere, vršeći pri tome obrtni momenat na! azimutni prsten. Uslied ovog obrtnog momenta, ’n --.š-; f.r'+en težiče da se pokrene baš u suprotnom pravcu
u odnosu na odstupanje usied mehanizma,, koji je naročito za to podešen, te će se i odstupanje kcregirati. Na taj način, ovi tegovi sačinjavaju sredstvo protivu prevrtanja aeroplana pošto se sprečava da se osa rotorovog obrtanja pomeri iz određenog joj položaja u vertikalnoj ravni.
Do sada opisani mehanizam čini da aeroplan leti u jednom utvrđenom položaju u odnosu na rotorovu obrtnu osu. Ovaj u-ređaj je namenjen olakšanju pilotove dužnosti, pošto- ga osjobođava da neprestano upravlja aeroplanom, i predviđena je naprava kojom se omogućava pilotu da p-o volji menja pravac kretanja svoga aeroplać na i u vertikalnoj i u horizontalnoj ravni. Ova naprava za menjanje pravca kretanja u vertikalnoj ravni, to će reći,- radi menjanja visine na kojoj aeroplan leti, sastoji se u sledečem: Jedna poluga 77 svojim gornjim krajem 78 zahvata ze čep 79 načinjen na gornjem delu azimutnog prstena 27. Poluga je utvrđena za šipku 80 koja se o-brće jednim krajem u držaču 81 a drugim krajem spojena je sai kolutom 82. Ova je poluga uravnotežena tegom 83 tako da neće razvijati obrtni momenat na azimutni prsten ped dejstvom svoje težine, za vreme dok se aeroplan ljulja s boka na bok. Kolut 82 leži u ležištu na držaču 81 i za njega je utvrđen jedan kraj opruge 84. Ova o-pruga 84 obavljena je oko šipke 80 j za nju je pritvrđen drugi kraj njen. Kolut 82 spojen je sa remenicom 85 oko koje obilazi Bowden-žica 86. Bcwden-ž:ca zakačena je jednim krajem 87 za ovu remenicu. Bow-den-žica prolazi kroz cevaste pritege 88 i 89 a njeni su krajevi spojeni sa odgovarajućom polugom na tabli ispred pilota. Klinom 90 utvrđen je klip 91, koji klizi u ci-imderu 92, sa remenicom 85. Opruga: 93 teži da klin krene na levo i da na taj način oslobodi remenicu, ali, puštajući sabijeni- vazduh u cilinder 92, remenica se ukoči u središnom položaju, kad god se automatski kontrolni aparat ne upotrebljava, na primer, za vreme dok se rotor stavlja u pokret. Kada se sad, remenica; oslobodi, što će biti za vreme automatskog upravljanja, naprezanje opruge .84 može se menjati vukući za; jedan ili drugi kraj Bowmen-žice 86, tako -da se remenica. 85 i kolut 82 obr-nu. Time se menja i obrtni momenat koji razvija opruga na azimutni prsten preko poluge 77. Tako razvijeni obrtni momenat težiće da suzbije obrtni momenat koji razvijaju tegovi 71 i 76, kada se i ceo žiro-skopski uređaj nagne unatrag iz svoga redovnog položaja za vreme letenja. Prema tome, aeroplan će leteti sa uređajem u položaju prikazanom na slici 2, samo što će ■ ceo uređaj biti nagnut unazad, tako da- će
se nagibni prsten nagnuti još više, zakla-pajuci veći ugao sa horizontom nego što je prikazano. Ako se želi da se promeni visina na kojo teti aeroplan, promeni se naprezanje opruge, te se time promeni i jačina obrtnog momenta, koji ona razvija, usied čega se više neće izravnjavati obrtni momenat koji razvijaju tegovi. Zbog toga, javlja se izvesna site, koja će delovati na nagibni prsten, koji se pomeri iz svoga položaja te na taj način deluje na visinsku krmu u smislu željenog menjanja visine. Nagibni prsten kretaće se sve dotle, dokle god obrtni momenat koji razvijaju tegovi usied nastale komponente zemljine teže u pravcu kretanja njihovih zajedničkih težišta, ne bude izjednačen sa obrtnim momentom, koji razvija opruga. Za to vreme i aeroplan će menjati svoju visinu, pa kada se ovo menjanje završi, aeroplan će nastaviti da leti na novoj visini, a nagibni će se prsten održavati automatski pod novim uglom prema horizontali.
Krmarenje u horizontalnoj ravni postiže se na sledeći način. Jedna poluga 94 utvrđena je za nagibni prsten tako, da je njen kraj upravljen normalno na osovinu 28 azi-mutnog prstena. Spojnica 95 (slika 1 i 2) obrtno je utvrđena za polugu 94, kao što se vidi iz slike 2, a drugim krajem utvrđena je za polugu 96 (slika 1). Ova ppliuga 9b obrće se oko osovine u držaču 97, a drugi joj je kraj načinjen u obliku račve koja o-buhvata klip 98. Klip 98 klizi u cilindru 100, čiji su krajevi spojeni sa propustima 101 i 102. Vidi se, da kada se upusti sabije-ni vazduh u jpropust 101 ili u propust 102, pritisak se primenjuje na jednu ili drugu stranu klipa 98, preko1 kojeg se taj pritisak prenosi na polfugu 96, i spojnicu 95, tako da se primeni obrtni momenat na nagibni prsten. Ovaj obrtni momenat prouzrokova-će pomeranje azlmutnog prstena u odnosu na njegovu osovinu 28, i to u jednom ili drugom pravcu, kao što je to napred bilo opisano. Usied ovog kretanja azlmutnog prstena, servomotcr 16 dejstvovaće na krmu za pravac, te će i aeroplan sledovati kretanju azlmutnog prstena. Dovod sabijenog vazduha u cilinder 100 prekidi: se od strane pilota, čim azimutni prsten, pa prema tome i osa 32 oko koje se rotor o-brće, skrene za željeni ugao u horizontalnoj ravni, posle čega; će aeroplan da nastavi da automatski leti duž novog pravca, koji mu određuje rotorova osa. Ima se zapaziti da se obrtni momenat primenjuje na nagibni prsten preko spojnice 95 baš u tački, koja pod redovnim u sto v im a leži tačno upravno na osovinu azimutnog prstena, tako da pod tim okolnostima ne postoji nikakav obrtni momenat, koji bi težio da
pomeri azimutni prsten, što bi nesumnjivo bio slučaj, kada bi se ova tačka primene nalazila negde van obrtne ose azimutnog prstena. Prema tome, obrtni se momenat na azimutni prsten može razvijati bez ikakve bojazni da će sa makar koliko dejstvo-vati na nagibni prsten.
Razvodni ventil, kojim se reguiiše upuštanje sabijenog vazduha u cilinder 100, predstavljen je šematički na slici 6. Ventil se sastoji od jedne kućice 103 u kojoj se nalaze prepusti 104 koji vode ka atmosferi, jedan propust 105 koji je u vezi sa dovodom sabijenog vazduha, i propust 106 i 107 koji su spojeni savitljivim cevima sa propustima 101 i 102. U samoj kućici nalazi se jedan obrtni ventil 108 u kome su načinjena dva propusta; 109 i 110. U prikazanom položaju, oba propusta 106 i 107 otvorena su prema atmosferi, tako* da su oba kraja, odnosno strane klipa 98 pod atmosferskim pritiskom. Obrćući ventil 108 u jednom ili drugom pravcu, jedan od propusta 106 iii 107 može se dovesti u vezu sa propustom 105 putem propusta 110 ili propusta 109, dok onaj drugi propust, oilo 106 ili 107, i dalje ostaje u vezi sa atmosferom. Na; taj se način, kretanjem ventila 8 u jednom ili drugom pravcu, stavlja pod pritisak jedna ili druga strana klipa 98, dok se odgovarajuća suprotna strana klipa otvara prema atmosferi.
Iz gornjeg se dade videti, da uređaj izrađen prema ovom pronalasku čini da aeroplan leti po jednom određenom putu u odnesu na rotorovu obrtnu osu, pod pretpostavkom da brzina aeroplanovog leta o-staje uvek ista, pri čemu se menjanje pravca letenja postiže jedino primenjivanjem obrtnog momenta na žiroskopov rotor pomoću jednog ili drugog, iii oba prstena istovremeno, u cilju da se promeni položaj rotorove obrtne ose sve dok se ne postigne nov pravac, kojim će aeroplan otada da leti'. Pošto se položaj rotorove obrtne ose menja u odnosu na zemlju, to se učim da aeroplan automatski sleduje | izvrši odgovarajuće promene u pravcu svoga kretanja.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za upravljanje nekim aparatom, koji ee kreće u nekoj fluidnoj sredini pomoću jednog jedinog žiroskopa, čiji se rotor (31) obrće oko osovine (32) postavljene u pravcu od prednjeg ka zadnjem kraju aparate i dva servomotora (16) koji dejstvuju na krmu i elevatore aparata, kadgod se desi kakvo pomeranje ose obrtanja (32) u odnosu na aparat, naznačen time, što se u cilju promene pravca kretanja primenjuje na rotor, posredstvom jed-
ne naprave, koja se rukom podešava, o-brtni momenat oko neke ose poprečne na osu obrtanja, usled čega se rotor počinje da okreće i oko neke treće ose, te preko gimbainih prstenova stavi u dejstvo jedan ili drugi ili oba servomotora, radi pomeranja krme ili elevatora iili oboje.
2.	Žiroskopski uređaj zai upravljanje nekim aparatom, koji se kreće u fiuidnoj sredini a koji se sastoji od jednog jedinog ži-roskopa, čiji je rotor (31) udešen da se obrće oko osovine (32) upravljene u pravcu od prednjeg ka zadnjem kraju aparata, a nameštene u visinskom prstenu (27) koji se obrće oko neke osovine postavljene poprečno na aparat u azimutnom prstenu, koji se i sam obrće oko neke vertikalne o-sovine, utvrđene zai sam aparat, i dva servomotora (16) koji služe za pomeranje krme j elevatora, a koji stoje pod upravom azimutnog i visinskog prstena, naznačen time, što je postavljen motor (98—100) koji može dejstvovati čas u jednom, čas u suprotnom pravcu, jedna spona (95), koju pomera pomenuti motor i koja je vezana drugim krajem za visinskii prsten, i jedan reguii’atomi uređaj (103—110) pomoću kojeg pilot može da: stavi u dejstvo pomenuti motor, da bi preko spone (95) primenio obrtni moment na vibinski prsten i time na-terao azimutni prsten da počne da se kreće u jednom ili1 drugom pravcu oko njegove vertikalne ose.
3.	Žiroskopski uređaj prema zahtevti 1, naznačen time, što je spona (95) obrtno utvrđena za visinski prsten u nekoj tačci, koja leži bitno na uspravnoj osi obrtanja azimutnog prstena.
4.	Žiroskopski uređaj prema zahtevu 2,. naznačen time, što su postavljeni jedan teg (71) na azimutnom prstenu (26) u tačci nedalekoj od ose obrtanja (28) toga prstena, jedna opruga (84), koja je, spojena za jedan kraj az.mutnog prstenar u cilju da na njega primenjuje izvesan obrtni napor oko njegove ose obrtanja, i jedna pomerijiva zakačka (82) koja se rukom može podešavati, a za koju je zakačen drugi kraj pome-nute opruge, tako da se zategnutost opruge može menjati, podesno pomerajući po-menutu zakačku.
5.	Žiroskopski uređaj prema zahtevu 4, naznačen time, što je opruga (84) spojena jednim krajem za polugu (77) koja je spregnuta sa azimutnim prstenom (27) u tačci (79) koja je nešto udaljena cd njegove ose obrtanja (28), a drugim je krajem spojena za zakačku (82) koja je obrtno u-tvrđena i služi za zatezanje ili otpuštanje pomenute opruge.
6.	Žiroskopski 'uređaj prema zahtevu 2 ili 4 hi 5, naznačen time, što je poluga: (70) spojena za aizimutnil prsten (27) i na njoj namešten teg (71) dok je druga poluga (73) na kojoj je takođe namešten teg (76) obrtno utvrđena jednom uspravnom osovinom (74) i upravljena u pravcu suprotnom na pravac one prvo pomenute poluge (70), pri čemu jedna spojnica (72) vezujje te dve poluge (70 j 73) tako da se one obrću u suprotnim pravcima, usled čega se i zajedničko središte teže oba ta tega, kreće u pravoj iiniji koja se proteže od prednjeg ka zadnjem kraju aparata.
Adpatentbroj 10104-.

(fc

T'iii^-\J jBl
04 ^jrLf7



Adpatent broj 10184.


Adpatent hroj 10184-,