KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 12 (7)
PATENTNI SPIS
1NDUSTRISKE SVOJINE Izdan 1 oktobra 1932.
BR. 9155
Dr. Cederberg Ivar Walfrid, Berlin — Dahlem, Nemačka.
Katalizator za oksidaciju amonijaka pomoću kiseonika ili pomoću gasova, koji sadrže kiseonik, a koji se sastoji iz platine ili sličnih metala.
Prijava od 29 aprila 1931.	Važi od 1 oktobra 1931.
Traženo pravo prvenstva od 30 aprila 1930 (Nemačka)
Kod kalalilične oksidacije amonijaka pomoću vazduha upotrebljavaju se obično katalizatori u obliku metalnih žičanih mreža iz unakrsnog tkiva, koji se sastoji iz platine ili sličnih metala ili njihovih legura. Ove mreže sastoje se po pravilu iz žice prečnika 0.04 ili 0.06 mm. pa prema tome imaju odgovarajući broj okca od 3600 ili 1200 okca na kvadratni santimetar. Brzina strujanja gasa, pri prelaženju kroz takvu mrežu iznosi, kod dosedanjih postupaka za oksidaciju amonijaka pomoću vazduha, po prilici 5 do 20 cm;i u sekundi. Kod takvih relativno neznatnih brzina strujanja dovoljna je već samo mehanička otpornost ovih meeža, u koliko prečnik aparata za sagorevanje nije prevelik. Kod takvih brzina strujanja dovoljna je takođe i sa tim mrežama postignuta gustina odn. kalalitič-no dejstvujuća površina, da bi se izbegli gubitci amonijaka.
Ali kod u poslednje vreme u tehnici zavedene katalilične oksidacije amonijaka pomoću čistog kiseonika ili gasova, koji sadrže kiseonik na mesto vazduha, koji je služio kao oksidaciono sredstvo, prilike su se bitno izmenile. Pošto su gasne smeše amoniaka i kiseonika, sa većom sadržinom amonijaka zapaljive, odn. eksplozivne, lo u takvim slučajevima brzina strujanja gasne smeše kroz kontakt mora biti veća od brzine sagorevanja a prema tome mora brzina strujanja biti znatno veća nego što je to slučaj kod do sada primenjivanih sme-ša amonijaka i vazduha, da bi se sigurno sprečila naknadna zapaljivanja ili eksplozi-
je. U obzir dolaze brzine strujanja, ki je su dvadeset puta, pa i više puta veće od do sada primenjivanih brzina. Osim toga je i reakcijom izazvano razvijanje topline mnogo intenzivnije, usled tri puta veće koncentracije amonijaka kod ovakvih ga-snih smeša. Kod ovakvih izmenjenih po gonskih odnosa, žičane mreže iz unakrsnog tkiva, koje su se do sada upotrebljavale kod sagorevanja amonijaka, ne odgovaraju više ovim težim uslovima. Ne samo mehanička otpornost već i toplotni kapacitet i katalitički dejstvujuća površina kontaktnih mreža ovakve vrste, potpuno su nedovoljni u tom slučaju. Veliki gubitci na amonijaku kao i kidanje odnosno izgaranje ovakvih mreža, ne mogu se dakle izbeći. Razume se, da se ovi nedostatci ne mogu ukloniti kod unakrsnog tkiva na laj način, ako se jednostrano poveća debljina žice, jer se lime odgovarajući smanjuje gustina mreže. Takođe ne postoji mogućnost, da se raspoređivanje većeg broja takvih žičanih mreža iz lanke žice, jedne iza druge, odnosno jedne iznad druge poveća čvrstoća, jer se time istovremeno smanjuje propustljivost gasova u toj meri, da se potrebna brzina strujanja gasova može održati samo pomoću znatno većeg pritiska.
Sada se našlo, da se upotrebom platin-skih mreža ili mreža iz sličnog materijala, koje se sastoje iz rojtastog tkiva na mesto dosadanjeg unakrsnog tkiva potpuno uklanjaju ove teškoće. Ovakve mreže iz rojtastog tkiva imaju osobinu, da i pri većoj gustini imaju znatnu propustljivost.
Din 5.
Pošto na gustinu ove vrste tkiva ne utiče znatno povećanje debljine žica, koje se upotrebljavaju kao podužne i poprečne žice, to su ovakve mreže u znatnoj meri pogodne za kontaktne mreže kod katalitične oksidacije amonijaka pomoću kiseonika ili gasova, koji su bogati na kiseoniku. Poprečne žice ovih tkiva mogu se sastojati takođe od žice prečnika 0.04 do 0.06 mm. ali celishodno prečnik ovih žica uzima se 0,10 ili 0.12 mm. pri čemu su podužne žice deblje za 0,02 do 0,04 mm. U poređe-nju sa običnim mrežama imaju ova rojtasta tkiva ne samo veći totplotni kapacitet, već i katalitično aktivniju površinu, koji su kod iste debljine žice po prilici 8—10 puta veći.
Naročito pogodne pokazale su se mreže, koje se sastoje iz tako zvanog kepera-stog rojtastog tkiva. Ove mreže i ako su gušće imaju veću propustljivost za gasove, i izvanrednu mehaničku otpornost. Prema tome mogu se upotrebiti i brzine strujanja
od preko 600 cm* u sekundi a da se mreže ne opterete suviše. Temperatura izgaranja ima prema lome, kod uporrebe rojtastog tkiva prema pronalasku izvavredno veliki kapacitet lako da dolazi do naročitog iz ražaja sa poznatim preimućslvima praćena katalitična oksidacija amonijaka, kod koje se kao okcidaciono sredstvo upotrebljava kiseonik na mesto vazduha.
Patentni zahtevi:
1.	Katalizator, koji se sastoji iz platine ili sličnih metala ili njihovih legura, za ka-talitičnu oksidaciju amonijaka pomoću kiseonika ili gasova, koji sadrže kiseonik naznačen time, što se sastoji iz rojtastog tkiva.
2.	Katalizator prema zahtevu t, naznačen time, što se sastoji iz jednog keperastog rojtastog tkiva.