KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KUSA 23 (3)
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 MARTA 1939.
Uiver^j Qil Prpd|L}fts Conipapy, Cl]|ca8Q, u- S- A-
Postupak zai kanverziiju noirmalmo gasoivitik -ugljovoiđoinika u ugljgModoinilčine
tečnosti.
Prijava od 30 novembra 1937.	Važi od 1 septembra 1938.
Naznačeno pravo prvenstva od 21 avgusta 1937 (tj. S. A.)
Ovaj se pronalazak odnosi na konverziju noramlno gasovitih imopo-ole,finskih ugljovodonika p tečne pol im pr e, koji ključaju u granicama tački ključanja komercijalnih 'motornih goriva, koji se sa onim prvima, mogu mešati radi [poboljšanja anti-detonatorske vrednosti.
U bližem smislu, pronalazak se bavi jednom vrstom postupka, koji obuhvata ko-oiperalivnu radnju međusobno spojenih ili povezanih stupnjeva, pomoću kojih se 'oleflnjskd ugljovođonjci, prisutni u gasovima one vrste, koja se proizvodi tmzgređno pri komercijalnom izvođenju krakiiranja težih destilata i ostataka od petroleuma, a ip glavnom oilju da se pri tprpe stvara gazolin (ibenizin), mogu rentabilno tretirati radi pretvaranja njihovog olefinskog sadržaja u vrednosne tečne polimere visoke antidetoratOTske vrednosti, i koji na taj način povećavaju ukupan dobitak korisnih materija pri izvođenju postupka kra-kiranja; pri tome se navedeni polimeri odvojeno sakupljaju, a tako isto i drugi ko'-risni nUzgredni proizvodi i to na takav način, da se postižu mnoga pireimućstva.
Krakiranje ugljovodanjenih ulja, kao što se obično izvodi, obuhvata primarne reakcije dehidriranja i prekida spojeva između ugljaniikioivih atoma, i sekundarne reakcije, koje se tiču ponovnog spajanja primarnih radi kal a i olefdna i ciklizacija, odnosno, zatvaipanje ugljenionog lanca. Prema tome, obično je nezasićenost svih kra-kirajućih proizvoda mnogo veća nego u odgovarajućim frakcijama, proizvedenim
pri redovnoj jednostavnoj [destilaciji pe-troleuma.
Ova nezasićenost, u koliko ona dolazi od težnih mono-olefinskih, naftenskih ili cikličnih lugljpvodoinika, vrlo je povoljna jer ta jedinjenja imaju veću antidetona-rorsku vrednost nego zasićena j'eđinjeinja imaju veću antidetonatorsku vrednost nego zasićena jedinjenja istovremenog broja ugljiSnikotvih atoma. Međutim, gasovi od krakiranja sačinjavaju vrlo: znatan i važan gubitak, koji može iznositi skoro 10 do 15°/o po težini izvornog punjenja pri intenzivnom sprovodenju krakiranja ulja, te je baš cilj ovog pronalaska da, stvori talkav postupak, koji će omogućiti efikasno i praktično tretiranje gasnih meša-vina od krakiranja, da bi se od njih dobili tečni polimeri od olefioa, koji se nalaze u tim gasnim mgšavinama. Kao što će se videti iz sledećeg detaljnog opisa, ovaj se cilj postiže nizom usko sarađujućih stupnjeva, koji uopšte obuhvataju prethodno prečišćavanje gasne mešavine, ako je to potrebno, polimerizaciono tretiranje gasne mešavine, efektivno fnikciouiranje proizvoda iz polimerizaciomog stupnja, i proizvodnja glavnog rafinliranog proizvoda i vrednosnih nuzgrednih proizvoda, a talko-đe [obuhvata i najradije izvođenje postupka uz upotrebu specifičnih katalizatora i ispe-cifičnih radnih uslova da se postigne poli-merj'zacija, i jedan postupak za efikasno regenerisanje katalitičnog materijala, koji je već bio upotrebljavan.
Prema tome, ovaj pronalazak pruža 'mogućnost izvođenja jednog postupka za
Din. 50.—
proizvodnju ug'ljiovodo,ničnih tečnosti, koje ključaju u opsegu itaički’ključanja gazo-iina (benzina) .1 imaju veliku antidetona-tOTSku vrednost, i to puteim polimerizaoio-nog tretiiranjia jedne imešaivline, koj,a se sastoji od normalno gasoivitih ugljovodomi-ka i koja sadrži znatne količine olefina; ovaj se postupak sastoji u tome, što se1 noinmalmo gasoviti uglijovodonid u meša-vini podvrgavaju polimerišućiim uslovima temperature i pritiska, koji su podesni da pretvore bitne proporcije mešavine u ug-Ijovodonike, koji ključaju u opsegu gazo-lina (benzina), što se svi proizvodi rashlađuju posle poilmefflzaeionog tretiranja i iz njih se izdvaja tečnost, koju sadrži polimere, koji ključaju u opsegu tački ključanja gazolina i nešto više, i sve rastvorene nisko ključajuće ugljovodonike; što se svi ugljovodonici sa imanje od 4 ugljemiko-va atoma 1 znatan deo ili svi ugljovodonici sa 4 atoma izdvajaju iz te tečnosti putem stabilizaoionog fralkrionisanja, pri čemu se odvojeno sakupljaju bitno svi proizvodi polimerizaciomog tretiranja, ikoji ključaju iznad opsega ključanja benzina (gazolina), i polimeri koji ključaju u opsegu ključanja gazoilina, i to- putem isparivanja i frak-cioniramja stabiliziranog tečnog piroikvo-da da se doihiju željeni polimeri, koji ključaju u opsegu ključanja gazolina.
U najradije izvedenom obliku, postupak prema ovom promalalslku predviđa da se svi prolizvoidi, koji se dobi jaju od polimerizaciomog tretiranja, dovode u dodir sa tečnim apsombujiućiim sredstvom, u kome se svi proizvodi, sem gasova, koji ključaju ispoid propana, upijaju u nastali zasićeni apsorpedoni medijum, podvrgava se st abi lizao! om om frakciondranju, pri čemu se njegovi normalno tečni sastojci izdvajaju, tako, da se odvojeno dobije jedna frakcija, koja se poglavito sastoji od gasova sa 3 ugljemiikava atoma u moilekilu, i jedna frakcija sastojeća se od gasova sa 4 ugljenikova atoma u molekilu, posle čega se normalno tečni sastojci zasićenog ap-soirpcionog sredstva firakciomirajući destiliraju, kada se već izdvoje od gas ovitih frakcija, te se na taj način izdvajaju u tečni proizvod, koji sadrži bitno sve polimere, koji ključaju u opsegu ključanja gazolina i imaju visoku antidetomatorsku vrednost, i u jedan tečni proizvod, koji ključa iznad opsega, ključanja gazolina (benzina).
U jednom specifičnijem i naročito korisnom izvođenju ovog pronalaska, pronalazak obuhvata prethodno tretiranje gas-nih mešavina, koje sadrže olefina, bitnih proporcija propena i butana sa bazismim materijalom, kao rastvori hidroksida alkalnih metala, amina, kao trietamolamin,
suspenzije oksida zemno-alkalmih metala kao krečmo mleko i tome slično radi smanjenja sadržaja sumpora, zatim, podvrgavanje tako tretiranih gasova dodiru sa čvrstim katalizatorom od fosforne kiseline radi polimerizacije olefina, zatim -apsorpciju zaostalih gasovitih proizvoda o-vog postupka od strane tečnosti iz samog postupka radi sačuvanja ugljovodonika sa 3 i 4 ugljenikova atoma, zatim, slabil iz a-ciono frakcioniranje tečnih proizvoda da se izluči deo ili svi ugljovodonici, koji i-majn manje od 4 ugljenikova atoma u molekilu uz vraćanje prešlih proizvoda stabilizacioniog frakcioniranja u regulisa-niim količinama natrag u polimerizacioni stupanj, zatim izdvajanje rastvorenog butana kao nuzgirednog proizvoda, zatim, ne-utralisanje debutamiziraniih polimera i najzad, frakcioniranje ovih poslednjih, da se dobije destilovand proizvod željenih odlika, odnosno, osobina.
Razne među-saradujuće odlike ovog postupka mogu se izneti putem opisa jednog načina izvođenja, i u tome cilju priloženi isiu crteži, u kojima Slika 1 i slika 2 služe da na šematički način, i upotrebom konvencionalnih slika, prikažu u bočnom izgledu osnovne i bitne -detalje jednog .postrojenja, u kome se ovaj postupak može izvoditi.
Obraćajući se na crteže, u slučaju da se izvorni materijal za punjenje nalazi bilo u potpuno gasovitom ili potpuno tečnom stanju, ono se može unositi u postrojenje kroz cev 1 i slavinu 2, pa preko napojne pumpe 3, koja u -slučaju gasovitih mešavina mora -da je u obliku jednog -kompresora, a u slučaju tečnih prelazećih proizvoda iz stabilizatora ili slično mora da je obična kli-pna ili -centrifugalna pumpa. -Pumpa 3 izbacuje -materijal u cev 4 u kojoj su i slavine 5, 6, 7 i 8 koje omogućuju pravilan rad, kao što će to doonije biti objašnjeno. U slučaju da je izvorni materijal -u mešovi-tom stanju, on se može uvoditi pod odgovarajućim pritiskom u jedan sepa-rato-r 30 i to kroz cev 28 i slavinu 29, tako da se gasoviita i tečna faza mogu odvojeno skupljati i odvojeno tretirati.
U slučaju da se postrojenje napaja izvornim im at eri jalom, koji je potpuno ga-sovit, ili je u potpuno tečnoj fazi, a potpuno je oslobođen -od sumpora, tako da nije potrebno prethodno prečišćavajuće tretiranje, onda se taj materijal pušta neposredno u zagrevni elemenait 9 koji j,e postavljen tako, -da prima topl-o-tu iz peći 10, tako da se mešavine sa sadržajem ole-fima dovedu na podesnu temperaturu za poliimerizaciju olefina putem kataliziraju-
ćeg dodira. U slučaju da se postrojenje napaja materijalom, koji sadrži prilično sumpora, na primer, 1,14 grama sumpora na 100 litara gasne mešavime, (poglavito u obliku sumpoir-vodonika i nisko ključaju-ćih merkapitana) mora se piribeći prethodnom tretiranju sa bazisnim vodenim rastvorima, radi izdvajanja sumpornih jedi-njenja, tako da -se dzbegne fiksiranje sumpora za vreme poMmerizadOinog stupnja. Tako, u slučaju tečnog izvornog materijala, koji sadrži dosta sumpora, taj se materijal propušta kroz bočnu oev 11 i slavinu 12, pri čemu je slavina 6 zatvorena, pa odatle kroz cev 13 i slavinu 14 u mešalicu 15, kojia prima bazisne rastvore kroz cev 35 i slavinu 36, pumpu 37, cev 38 i slavine 39 i 40. Kroz cev 13 mogu pridolaziti ta-kode i mešavdine u tečnoj fazi iz separa-tora 30 i to preko cevi 33 i slavine 34. Cev 11’ i njena Kilavima 12’ omogućavaju ispuštanje materijala u imešoivitoj fazi iz cevi 11 u separator 30, tako da se taj separaitor može međupoistaiviti da daje gasovite i tečne faze za razdvojeno tretiranje radi izdvajanja sumpora, naročito ako se to želi.
Za vreme prelaženja kroz mešalicu, koja može sadržavati ili se sastojati od jednog tornja napunjenog inertnim po-punjujućim materijalom, kao na primer komadi silicijum oksida Mi perforiraine pregrade, postiže se prisan dodir između izvornog materijala sa bazisnim rastvorom, posle čega se ceo materijal izbacuje kroz cev 16 i slavinu 17 u separator 18, gde se tretirani materijal i utrošeni ili đelimiono utrošeni rastvor razdvoje dejstvom zemljine teže. Ugljovodomična tečnost može se .tada ispustiti kroz cev 19 i slavinu 20, kroz -cev 21 i slavinu 22 natrag u cev 4, koja vodi do napred napomenutog' prethodnog grejača 9. Đelimiono utrošeni alkalni rastvor može se iz separatoira 18 ispustiti kroz cev 19’ i »lavinu 20’ i može se vratiti natrag kroz cev 43 do ulazne strane pumpe za pogan alka Inog -rastvora, i može se tako upoitrebiti sve dok se njegova jačina ne utroši. Ispusna cev 43’ i slavina 44’ mogu se upoitrebiti ža izbacivan je utrošenog kaustičnog rastvora, koji nije sposoban za dalje tretiranje. Ta se cev može upo-trebiti kada ise slavina 45’ zatvori.
U slučaju gasovitog izvor,nog materijala, om se može upuštati kroz dno tornja za tretiranje 25, i to kroz cev 23 i slavinu 24, i on prolazi nagore protivu struje na-dole proticajućeg vodenog alkailičnog rastvora; toranj 25 ispunjen je sa inertnim komadima ili sadrži pravilno raspoređene pragiradice, tanjiriće ili tome slično, koji osiguravaju efikasan dodir između gasa i tečnosti. Parovita ili gasovita faza iz sepa-
raitara 30 može se takođe upuštati u cev 23 i to putem cevi 31 1 slavine 32. Treti-rana gasovita mešaivina napušta gornji deo tornja 25 kroz cev 26 i slavinu 27 i u-lazi u cev 21, pa se vraća natrag u cev 4 kao što je to napred napisano za tečnu fazu. Bazisni rastvori upuštaju se kroz vrh tornja 25 i to) kroz cev 41 i slavinu 42 a istrošeni ili samo delimično istrošeni rastvor može se pomova vraćati radi dalje upotrebe, ili se može izbaciti kroz cev 43 ili slavinu 44, koja se nalazi na dnu tornja.
Materijal za punjenje, koji je bio ili nije bio prethodno tretiran radi čišćenja, -mora da primi izvesnu određenu i regulii-sanu količinu vode, koja se uvodi kroz cev 45 i slavinu 46, pre neigo što se zagreje do temperature, koja je podesna za dodir sa poliimerišućim katalizatorom. Razlog za ovo dodavanje vode biće do oni je objašnjen, kada se budu Objašnjavale osobine i dejstvo katalizatora, ali se.uopšte može reci u vezi sa ovim, da je iskustvo; pokazalo da je potrebno održavati približno 2 do 5% vođene pare u gasovitom ili paro-vitim mešavinama, koje se polimerišu pomoću katalizatora od čvrste fosforne kiseline, da bi se održao pravilan sastav aktivnog katalitičnog materijala, koji se inače podvrgava postepenoj dehidrataciji pod uobičajenim oipsezima radnih uslova, tako da bi se njegova katalitična aktivnost smanjila mnogo brže, nego ako se to smanjivanje može pripisati samo taloženju uglje-nionog materijala.
Temperatura, do koje se materijal punjenja zagreva za vreme prolaska kroz grejač 9, zavisiće od izvsenog broja činjenica, između kojih se mogu pomenuti: pro-cenat viših olefina prisutnih u mešavini, obuhvatajući tu propen i butene, relativne proporcije raznih olefina, efikasnost upo-treibljenog katalizatora, i uopšte, vrsta željenog polimera. Međutim, kada se tretira izvorni materijal, koji se sastoji od meša-vina gasova nastalih pri krakiranju, koje sadrže od 8% do 25°/o tako zvanih „viših olefina”, ubrajajući tu propen i butene, najčešće primenjivani opseg temperatura jeste oid 150° do 288° C., a najradije između granica od približno 177° do 232° C., i to pod pritiskom od približno 6,8 do 24 atmosfera. U slučaju frakcija, koje su prešle gore iz stabilizatora, i koje mogu sadržavati od 25°/o do 40°/o viših olefina, i bitno nimalo ugljovodonika sa manje od 3 ugljanikova atoma u molekilu, najradije primenjivane temperature jesu između 150° i 260° C, a pritisci između 6,8 do 24 ■atmosfera. Prethodno zagrej-ana mešavina, odnosno, izvorni materijal, prelazi u skupljač 47 koji je snalbdeven slavinom 48 i
ogranionim cevima, koje vode do sviih, od više njih, tornjeva za pofenerizaeiju, i čiji su deiovi označeni sa brojeviima, koji označavaju njihovu odnosnu vezu. Tako na primer, bočne cevi 49, 49’, 49” ii 49”’ i njihove slavine 50, 50’, 50”, i 50’” vode ka poMimerišućim tornjevima 51, 51’, 51”, i 51’”, koji sadrže podesne katalizatore kao što je najradije upotrebljavani poliime-rišući katalizator, koji će docnije biti opisan. Posle piroticanja na dole kroz ka tali-Lične slojeve, proizvodi iz ma kojeg od tih tornjeva prolaze kroz cevi 55, 55’, 55” i 55'” u kojima se nalaze odgovarajuće slavine 56, 56’, 56” i 56”', i 57, 57’, 57” i 57’”, d odlaze u zajednički skupljač iz kojeg najzad odlaze prema postrojenju za frak-cioiniiranje i za izdvajanje, koji sačinjavaju ostatak celog postrojenja. Do sada prikazana paralelna veza omogućava uvođenje izvornog materijala u malkoji od čitavog niza tornjeva, a takođe i izvlačenje proizvoda sa dna makojeg od tih tornjeva. Da bi se omogućilo redno ili serijsko izvođenje postupka, predviđene su spojne cevi 58, 58’, 58”, i 58’” u kojima se nalaze slavine 59, 59’ 59”, i 59’” i koje vode u cevi 49, 49’, 49”, 49’”.
Serijalno ili redno izvođenje tretiranja u krajevima sa polimerizacioniim katalizatorom samo u jednom pravcu i iskori-šćujući spojeve prikazana na crtežu, nađeno je da pretstavJja najpraktičniji način. Sa četiri tornja, kako je prikazano, primarna veza (označujući tornjeve 51, 51’, 51” i 51’” kao 1, 2, 3 i 4) obuhvata 2, 3 i 4, dok se toranj 1 drži u rezervi. Utvrđeno je da se zagađivanje polimerizacionog katalizatora počinje sve dok se primarne reakcije poilimeirisanja ne razviju dotle, da jedan mali deo prostih polimera počinje da trpi prekomerno potim ©risam je i time počinje da stvara male ali određene količine ka-tranastog i lako karbonizirajućeg materijala. Obično je ova pojava takve prirode, da se poslednji toranj u seriji mnogo pre stavi van dejstva nego prvi tornjevi, te se tada taj poslednji toranj obiđe, kako bi se omogućilo njegovo regenerisanje pre nego što bi se ponova upotrebio. U sleđe-ćoj tablici prikazan je normalan ciklus toka u nizu tornjeva, od kojih su tri uvek u serijalnom radu, dok jedan od njih trpi re-generaciju. Toranj, koji se reaktivira, jeste baš onaj, koji je odmah pre toga bio poslednji u seriji i koji će se zatim pustiti u rad kao prvi, kada se obavi regeneriranje.
Tornjevi u radu u seriji:
Prvi niz,	2—3—4
Drugi niz,	1—2—3
Treći niz,	4—4—:2
Četvrti niz,	3—4—4
Peti niz,	2—3—4
Tornjevi koji se regeneriraju:
4
3
2
1
Gore je izložen najradije praktiikovait ciklus tokova kroz tornjeve. Razume se da se i drugi raspored ili paralelan tok može primemiti ako se nađe za korisno u nekim specifičnim slučajevima.
Katalizator, koji se najradije upotrebljava u ovom postupku, već je ranije bio pomenut pod imenom „katalizator od čvrste fosforne kiseline”. Katalizator te vrste priprema se opštim radnjama, kao što je mešanje fosforne kiseline sa relativno inertnim adsorbiraju-ćim materijalom, najradije silicijum-ske prirode, kao što je kizelgur, sve dok se ne dobije testo, koje se u najvećoj proporciji sastoji od kiseline, računato po težini, posle čega se testasta mešavina za-greva do temperatura u približnim granicama od 288° do 400° C., da bi se dobio-čvrsti kolač, koj|i se zatim samelje i pro-seje uz predostrožnost da se izbegava dodir sa vlažnim vazduhom, te se tako dobije zrnevlje približno iste veličine; to se zrnevlje zatim hidratiše dodirom sa pregre-janom vodenom parom a temperaturama od približno 266Q C., i pod atmosferskim pritiskom, da bi se postigao stepen hidratisa-nja fosforne kiseline, koji odgovara maksimalnoj katalitičnoij aktivnosti. Ovaj se postupak može donekle varirati tako, što se primenjuju postupci za istiskivanje ili kalupovanje malih delića ili zrnevlja jednoobrazne veličine i oblika pre nego što se masa kakinira. Mada je teško analisati katalitične kompozicije, postoje indikacije da jedan od aktivnih sastojaka pripremljenog katalizatora, odgovara izvesnoj, fosfornoj kiselini nešto manjeg stepena de-hidratisanja nego piro-fosforna kiselina. Postoje takođe i neki kompleksi siliko-fosforne kiseline raznovrsnog sastava u katalizatorskoj kompoziciji, i oni možda takođe doprinose željenim katalitionim i strukturnim osobinama toga zrnevlja.
U najradijem obliku izvođenja ovog postupka, prethodno zagrejano ugljoivodo-niono punjenje u parovitoj fazi propušta se nadole kroz tornjeve vezane na red. Katalizator sadržan u svakom od polimerišu-ćih tornjeva može se podeliti u slojeve tako, da postoji granica u pogledu debljine sloja u makojem od odgovarajućih nosača. To se čini zato, da se spreči stvaranje su-
više visokog pritiska ma deldće koji leži na dnu svakotg sloja, i što. može imati za po-sledicu dirobljemje zinnevlja i njegovo pretvaranje u prašinu, koja onda teži da zapuši 'slobodan prostor između zrnevlja i talco žapreči slobodan tok gasova ili para.
Maksimalna dozvoljena debljina ma-kojeg sloja u tornju izaviisioe od veličine, oblika i strukturne jačine zrnevlja. Zrnevlje nepravilnog oblika, načinjeno drobljenjem i pirosejaivamjem prvobitno kaleini-rame mase, retko se može u praksi upotrebljavati u debljinama većim od 4,6 metara, dok se zrnevlje pravilnog oblika i ravncmerne veličine, načinjeno presevanjem ili istiskivanjem, može upotrebiti i za mnogo veće debljine slojeva i za veće pritiske bez bojazni drobljenja, tako da se može upotrebljavati u debljinama slojeva do približno 9,1 metara.
Reakcije pri polimerizaciji su egzoter-malne, te za vreme proticanja jedne sveže parovite mešavine, koja sadrži olefina, kroz seriju tretirajućih tornjeva, pojaviće se skok temperature d on se obično otklanja time, što se prethodno zagrevana me-šavina uvodi sa niskom reakcionom temperaturom, dozvoljavajući da se temperatura penje kao rezultat toplote razvijene reakcijom. Kada stepen polimerizadje padne ispod praktične vrednosti, usled smanjene aktivnosti katalizatora, toranj 1 stavlja se u seriju, a toranj 4 se izbacuje iz niza i u njemu se sprovodi reaktiviranje, kao što je to bilo rečeno, i ovaj se pbstupak obavlja prema gore naznačenoj šemi. Ova progresija u upotrebi tornjeva duž pravca toka imaće za posledicu da će najzad poslednji toranj na ortežu, i koji je označen sa 51”’, biti ukopčan u niz kao prvi toranj, pa kako se toranj 51” nalazi u stanju regeneriranja ma način i u stupnjevima koji će do'onije detaljnije biti opisani, to će punjenje prolaziti nadole kroz toranj 51”’, i sa njegovog izlaza ula/.iće u toranj 51 preko povratne cevi 58”’ i slavine 59”’ a odatle u seriji kroz toranj, 51’. Ovaj sistem rada i postrojenja predviđa i brine se za najveći deo potreba, koje se normalno javljaju u komercijalnim postrojenjima i praksi.
Katalizatorski tornjevi najradije se snabdevajiu isa zagrevajućim ili zaštitnim rukavcima 52, 52’, 52” i 52’”, koji mogu da služe bilo kao zaštita ili izolacija pro-tivu spioiljmih atmosferskih uticaja, ili kao grejači za vreme raznih stupnjeva piri reak-tivazaciji katalizatora, što će biti detaljnije opisano dalje u tekstu. Ulazi 53, 53’, 53” i 53”’ a takođe i izlazi 54, 54’ 54” i 54’” označavaju sredstva z'a prijam i ispuštanje zagrevajućih fluida, čija je dužnost da odr-
žavaju ravnomernu temperaturu, kako to potreba bude iziskivala. Kontrola i reguli-sanje temperature za vreme reaktiviranja katalizatora mogu se olakšati propuštanjem gasova sagorevanja na podesnim temperaturama kroz te rukavce.
Pošto se može pojaviti tendencija ka koroziji u skupljaču 64 za skupljanje polimera, i to usled kondenzacije malih količina fosforne kiseline, Ikoja je otrgnuta iz katalizatorskih slojeva od strane konden-zovane vodene pare, predviđena je upusna cev 62 sa odgovarajućom slavinom 63 kroz koju se može upustiti dovoljna količina al-kalija, na primer vodeni rastvor kaustičke sode, da se ta kiselina neutrališe i da se tako spireči korozija cevi. U skupljaču polimera treba da bude dovoljna količina alkalnog rastvora, da se osigura potpuno potapanje ili pranje i da se spreči da sama ispirajuća tečnost postane kisela. U slučaju normalnih alkaličnih voda, koje se vrlo često upotrebljavaju u rafinerijama, dodavanje kaustične sode ili kojih drugih alkalnih jedimjenja ne mora biti potrebno. Konidenzovani vodeni sloj, ubrajajući tu i vodu, koja je prvobitno uvedena da bi se održala 2—5%-ma koncentracija vodene pare u parama, koje se tretiraju, i sva doc-nije dodala voda za ispiranje zajedno sa vodenim rastvorem alkalija, upuštanim kroz cev 62, ispuštaju se napolje poglavito kao donji sloj iz separatora 60.
Svi proizvodi poiliimeriizaciomog stupnja, ubraja,jući tu i neipretvorene olefine, zaostale gasove zasićenih ugljovodonika i tečni polimeri, koji mogu biti u mešovitoj fazi u ovoj tački, ispuštaju se iz skupljača 64 i odlaze u separator 60, odakle se alkalna voda ispušta kroz cev 60’ i slavinu 61”. Ako se želi, ova se voda može dalje upotrebiti kod izlazne cevi 176 koja služi za ispuštanje pri reaktiviranju, da bi se i tu sprečila korozija cevi usled kiselog ikon-denizata, koji se može sakupljati bilo za vreme olksidacionog ili hidraitišućeg stupnja.
Iz separatora za vodu, svi ugljovodo-nični proizvodi idu kroz cev 65 J slavinu 66 i prolaze kroz kondenzator 67 i slavinu 68’ a odatle u komoru za apsoirbovanje 69, u koju se upušta jedan deo đebutaniziramih polimera, čija će proizvodnja biti docnije opisana, i koji služe kao upijajuće sredstvo radi osiguranja potpunog izdvajanja butana i nepretvorenih butena. Ovo apsor-pciomo sredstvo uvodi se iz cevi 121 i slavinu 122 pomoću cevi 123’ i slavine 124’ i to dovoljnom brzinom i u dovoljnoj' količini da se osigura potpuno upijamje tih jedimjenja. Komora za upijanje ili apsorpciju 69 najradije se snabdeva sa slavinom
ili ventilom 71 za regiuilisamje pritiska, koja je ugrađena u ispušnoj cevi 70 i koja je podešena da održava bitno travnomeimi pritisak za vreme prethodne katalitičke radnje. Gasovi, koji se ovde ispuštaju, obično se iskorišouju kao gorivo u drugim delovima postrojenja ili u rafineriji, koja proizvodi gasne mešavine potrebne za poli meriz a ci o n o tret ir an j e.
Svi tečni proizvodi skupljaju se na dnu komore za upijanje 69 i izvlače se kroz cev 72 i slavinu 73 i odlaze u bubanj 74 za napajanje depropaniizaitora, a koji služi kao međuvremeno skladište za sirovu poilimersku frakciju i osiguravaju u i:z-vesmim granicama, neprekidan rad narednih postrojenja, čak iako brzina i količina proizvodnje polimera može poneki put da varira. Voda ili drugi nepoželjni materijal može se iz bubnja 74 izvlačiti kroz cev 75' i njenu slavinu 76’. Ispusna cev 72’ i slavina "3’ predviđeni su da se omogući ispuštanje svih stalnih gasova, koji bi se mogli tu sakupiti.
Sirovi polimer može se sada podvrgnuti čitavom nizu tretiranja da se iz njega dobije butan i poLimerske frakcije željenih osobina. Pumpa 77 napaja se iz bubnja 74 kroz cev 75 i slavinu 76 i ispušta tečnost kroz cev 78 i slavinu 79 u depropani-zator 80, koji sadrži zagrevajuću zavojnicu 80’, koja daje potrebnu toplotu za iste-rivanje svih ugljovodonika, koji ključaju niže od butana. Frakoiomirani paroviti proizvodi sa vrha ovog tornja sadrže poglavito ugiljovodonike sa 3 uigljenikova atoma u moilekilu, a takođe i lakše od njih, i odlaze kroz cev 81 i slavinu 82 u kondenzator 83, pa zatim nadole u cev 84, koja je snabdevema slavinom 85, i odatle u prijemnik refluksa 86, odakle se napaja jedna klipna, ili kakva druga pumpa 89, koja služi za ponovnu cirkulaciju tečnosti; pumoa 89 napaja se kroz cev 87 i slavinu 88 i izbacuje regulisame količine tečnosti u gornje slojeve tornja, i to kroz cev 90 i slavinu 91.
Na ovom mestu može se zapaziti jedna druga odlika ovog postupka, koja se sastoji u ponovnom vraćanju regulisanih delova gasovite faze iz prijemnika 86 u ulaznu cev u polimerizađomi uređaj, radi regulisanja količine gasova, koji ulaze u ipolimerizacione tornjeve i to u cilju održavanja raivnomernog toka. Tako se, na primer, gasovi iz prijemnika 86 ispuštaju kroz cev 92 i slavinu 93 i slavinu 94 a nepotreban višak za ovo regulisanje zapre-mine, može se ispuštati kroz pobočnu cev 92’ i slavinu ili ventil 93’ za regulisanje pritjiska, koji ventil služi za održavanje ravnomernog pritiska u deproipanizatoru,
i može se podesiti na onaj željeni pritisak, koji se nade da je najpovoljnija za rad u ovom tornju. Cev 92 takođe-sadrži Slavinu 95, i cev 94’ sa slavinom 95’ služe za omogućavanje iskorišćenja ili propuštanja gasova, odnosno, za napajanje ili obilaženje gasnog kompresora 96, Ikoji gasove tera kroz cev 97 \ slavinu 98 natrag u ulaznu cev 4 za primami grejač. U slučaju da se depropanizator iskorišćuje pri dovoljnom pritisku da se osigura povratni tok gasova za regulisanje zapremine natrag do cevi 4, pumpa 96 može se izostaviti, u kome će se slučaju gasovi upućivati u cev 97 putem obilazile cevi 94’ i njene regulišuće slavine 95’.
Tečni depropanzirani proizvodi sa dna tornja 80, bitno oslobođeni od svih ugljovodonika lakših od butana, i ikoji sadrže rastvorenu u sebi bar bitnu proporciju butana, koji su prvobitno bili uneti u postupak, propuštaju se kroz cev 99 i njenu slavinu 100 i ulaze u debutaniizaitor 101, koji je snabdeven grejačem 101’ za dovod potrebne toplote, bilo putem vodene pare ili putem velikih fluida iz samog postupka (gasovi, pare ili tečnosti), radi isparivamja i frakciomiranja butanskog sadržaja kao gornjeg-iprelazeceg proizvoda. Radi uslovi u debuitanizatoiru variraće vrlo mnogo, za-viiSeći od količine prisutnog butana u teč-noistima, koje dođu do ove tačke, pri čemu je jedini ograničavajući faktor činieniea, da se mora održavati dovoljno visoki pritisak, da se omogući kondenzacija frak-cioniranih butanskih para pri običnoj temperaturi. Butanske pare prelaze kroz cev 102, koja je snabdevena slavinom ili venti-lom 103 za regulisanje pritiska, pa zatim kroz kondenzator 104 odakle odlaze nadole kroz cev 105 i slavinu 106, koji vode u prijemnik 107. Kondenzovami prešli proizvodi izvlače se kroz cev 108 i slavinu 109 pomoću pumpe 110, koja izbacuje ovaj refluks natrag u gornje slojeve toirmia 101 i to kroz cev lili slavine 115 i 113. Pobočna cev 114 sa slaviimoim 115 omogućavaju izbacivanje butana u skupljiače, kao jednog od glavnih proizvoda ovog postupka. Očevidno je, da se debutanizator može iskoirišćavati i tako, da proizvodi bitno sve količine butana kao jedini proizvod za prodaju, ili se može podesiti da radi na takav način, da se samo regulisana količina butana ostavlja u tečnim polimerima, da bi se na taj način postigao u njima željeni pritisak isparivanjia.
Li slučaju da se postupak primanjuje na gasne mešavine, koje se sastoje poglavito od butana i butena, ili ako se ne želi zasebna proizvodnja butana, kao zasebne frakcije, onda se komora za upijanje 69
i depropanizatoir 80 imagui oibići, talko da materijal z hlaidnjakia. 67 odlazi u naipojni bubanj 74 kroz cav 65’ i slaiviniu 66’, a iz naipojinoig bubnja 74 može odlaziti neposredno u debutanizator 101 i to kroz cev 75, pumpu 77, cev 78, cev 78’ sa 'slavinom 79 i cev 99. U ovom slučaju slavine 68’, 73 i 79” zatvotrene su.
Donji slojevi ili tečnost iz debuniza-toira 101 prolaze kroz cev 116 i njenu slai-vinu 117 i odlaze u pumpu 118, koja ih ispušta kroz cev 119 1 regulišuću slavinu 120. Na ovom mestu debutanizirani ili stabili-zovani polimeri mogu se, ako je to potrebno ili poželjno, „zasladiti” odnosno neu-tralisati, makojim podesnim postupkom, Kao na pirimer sa nabnijum pliumbitom ili malkoj'im postupkom za ovakvo „zatslađiva-nje” bakrom, i u tome cilju svi proizvodi mogu se propuštati kroz hladnjak 123 pa kroz cev 124 i slavinu 125 u makoji tip u-ređaja za „zasladivanje” koijd nije prikazan na crtežu, pošto je priroda ovih uređaja veoma dobro poznata i pošto sama odlika i tačam način izvođenja ovakvog tretiranja nije sastavni deo ovog pronalaska. Gev 126 sa slavinom 127 ukazuje na put kojim se proizvodi vraćaju natrag u postupak, kada izađu iz napred navedenog uređaja za „zasladivanje”, j koji onda odlaze kroz grejač 128 i cev 129 sa njenom slavinom 130 i odlaze u završni frakcio-nator 131, koji je snabdevei svačim što je potrebno da se proizvede prelazeći proizvod (desitiiovan i frakcioniran), koji ključa u opsegu gazolina. Ovaj frakcionirani proizvod oslobođen je od svih visoko klju-čajućih polimera, koji se docnije izvlače sa dna firakcionatora kroz cev 132’ i slavinu 133’. Fraikciomaitor 131 snaibdevan je sa grejačem 131’ radi potpomaganja frakcio-nirajućeg postupka.
Paroviti proizvodi sa gornjeg kraja frak oi on a tor a 131 odlaze kroz kondenzator 134 dole kroz cev 135 i slavinu 135, i ulaze u prijemnik 137, koji je snabdeven sa cevi 148 i slavinom 149 za ispuštanje gasova. Da bi se potpomoglo regiulisanje frakciomiiranja, kondenzator 134 može raditi sa temperaturom nešto višljioim od atmosferske. Tečnost, koja se skuplja u prijemniku 137 prolazi kroz cev 138 i slavinu 13S i odlazi u pumpu 140, koja ju izbacuje u potrebnim količinama, kao refliuks, na vrvh firakcionatora kroz cev 141 sa slavinom 142. Glavni proizvod postupka, koji se sastoji od polimera, koji ključaju bitno u gazolinskom opsegu, odlaze kroz pobočnu cev 143 i slavinu 144, zatim kroz hladnjak 145 i cev 146 sa slavinom 147, do skupijajućeg skladišnog prijemnika.
Ovaj, postupak obuhvata takođe i odli-
ku reaiktivisanja utrošenog katalizatora za polimerisainje i to putem upotrebe gasova isagorevanja sa regiulisainiim sadržajem kiseonika, posle čega se katalizator tretira sa vodenom parom,da bi se kiselinski sastojak katalizatora vratio natrag u onaj stepen hidratacije, koji odgovara maksimalnoj ka-talitičnoj aktivnosti. Gasovi sagorevanja proizvode se pod miađatmosfersikim pritiskom, koji je dovoljan da osigura tok gasova kroz katalizatorske slojeve. Gasovi se prethodno potpuno oslobode od vodene pare, nadi osiguranja više katalitiene potencije naknadnim hidratisanjem reaktiviranog materijala.
Bilo tečni, bilo gasoviti ugljovodo-nični sagorljivi materijal upušta se pod pritiskom kroz cev 152 i slavinu 153 u komoru 156 za sagorevamje pod pritiskom, u koju se vaztduh, potreban za sagorcva-nje, uvodi u cev, koja obuhvata goralče, kroz cev 154 i slavinu 155. Da bi se dobila mešavina gasova sagorevanja, koja će imati miali sadržaj kiseonika radi početnog regenerisanja karboniziranog katalizatora za polimerizaciju, tako da se izbegne prekomerno povećanje temperature, sago-revanje se najradije vrši sa minimalnim su-viškom vazduha, pa pošto se time teži za proizvodnjom vrlo visokih temperatura u gasovima sagorevanja, to se mora predvideti mogućnost rashladivanja ovih gasova sagorevanja, što se vrši ubrizgavanjem vode ili pare kroz cev 150 i slavinu 151, da bi se sprečilo razvijanje prekomernih temperatura, koje bi oštetile refralktoime obloge u ložištu. Za osmatranje radnih uslo-va u ložištu ili ovoj komori za sagorevamje predvideno je prozorče 157.
Ispuštanje gasova iz komore za sago-revanje vrši se kroz naročito sagrađenu metalnu komoru 158, koja je zavarena za spoljmu čeličnu oblogu komore za sagore-vanje, a koja je predviđena da zameni iz-vesan broj formiranih refraktomih cigala i da spreči rušenje unutrašnje konstrukcije komorine. Ova metalna komora mora se rashlađivati, što se vrši neposrednim uvođenjem vode kroz cev 159 i njenu slavinu 160.
Delimično rashlađena mešavina gasova od sagorevanja, koja sadrži relativno veliki procenat vodene pare, prolazi sada kroz cev 161 i slavinu 162 do tornja za ispiranje vodom 163, u kome se završno sušenje, odnosno, otklanjanje vlage iz gasne meša-vine obavlja neposrednim ubrizgavanjem vode, koja se upušta, kroz cev 164 i njenu slavinu 165. Ovo ubrizgavanje vode rashlađuje gasnu mešavinu do približno atmosferske temperature ili nešto više, tako da izlazni gas sadrži vode ili vlage u iznosu
ko j i približno odgovara 100%-mo’j vlažnosti m toj niskoj temperaturi, do koje je gas bio rashlađen. Voda se ispušta kroz cev 166 i slavinu 167, a gaisna imešavina-koja je sada vrlo siromašna u sadržaju ki-šeonika i vlage (najradije sa manje od 3% po zapremimi ove poslednje), prolazi kroz cev 168 i slavinu 169 i odlazi u grejač 171, koji je postavljen tako da prima toplotu iz peći 172. Da bi se regulisao sadržaj ki-seonika u mešavini, a da se Ipri torne ne dira u radno stanje komore 156, može se na ovom mestu upustiti makoja željena količia vazduha kroz cev 168 i to pomoću cevi 170 i slavine 171’.
ReaktivirajUića gasna imešavina za vreme prolaza kroz grejač 171 zaigreva se do temperature, koja će omogućiti započinjanje sagorevanja ugljeničkog materijala staloženog na utrošenom poliimerišućem katalizatoru, bez stvaranja ili razvijanja temperature, na, kojoj bi ise katalizator nepo-pravno oštetio bilo pramenom u fizičkoj strukturi, bilo u hemiskoim sastavu. Eksperimentima je bilo utvrđeno da je najbolje da temperatura katalizatora za vreme ovog reaktiviranja nikad ne pređe iznos od 538° C, a 'najradije ne preko 510° C. Isto je, tako utvrđeno, da se za vreme narednog tretiranja vodenom parom, temperatura može održavati u katalizatorskom sloju sa vrlo velikom t'aičnoišću na iznosu od 266° C., pod atmos'ferksim pritiskom. Ako se propušta velika količina vodene pare nadole kroz zrnasti katalizator radi pokušaja održavanja ove stalne temperature, razvija se izves-na razlika u pritisku između gornjih i donjih slojeva katalizatora, temperatura nije dovoljno visoka. U slučaju da se upotrebe minimalne količine vodene pare, onda se javlja težnja za kondenzacijom na unutrašnjim zidovima komore usled izvlačenja toplote putem zračenja, tako da je praktički vrlo bitno da se održava proticaj odvojeno razvijenih gasova sagorevanja kroz zagrevajuće rukavce 52, koji okružuju katalitične komore, za vreme dok se vrši ovo napajanje parom.
Reaktivišuća gasna mešavina prelazi u skupljač 173 iz koga vode pobočni ogranci 174, 174’, 174” i 174’” smabđeveoi sa slavinama 175, 175’, 175”, i 175’” i vode u njima odgovarajuće katalitične komore ili tornjeve, tako da se svaka od njih može podvrgnuti reaktivaciji. Izlazni gasovi posle reaktivirajućeg stupnja ispuštaju se u skupljač 176 kroz cevi 177, 177’,' 177” i 177’”, koje su snabdevene slavinama 178, 178’, 178” i 178”’.
Radi regtlhsanja brzine sagorevanja ugljeničnog taloga na katalitičnoim zrnev-Iju propuštaju se prvo gasovi sagoreva-
nja, koji obično sadrže manje od l°/o po težini kiseonika, posle čega se sadržaj i ki-seonika postepeno povećava povećavajući suvišak vazduha, upotrebljenog za sago-revamje, a ako jie potrebno, i upuštanjem daljih količina vazduha u mlaz gasova sagorevanja pošto crni već izađu iz zone sagorevanja. Prolaz ili propuštanje mešavi-ne gasova od sagorevanja kroz katalitične slojeve, nastavlja se sve dok se ne utvrdi da imešavina, koja sadrži kiseonika u bitno istoj proporciji kao čisti vazduh, ne izaziva nikakvo primetno povećanje temperature. Posle toga .se katalitični materijal ostavi da se ohladi donekle, pa se propušta 'pregirejana vodena para na temperaturi između granica 204° do 27^C, a najradije između relativno uskih granica od 248° do 271°C., da bi se na taj način ponova razvila maksimalna aktivnost katalizatora, što se sadržaj fosfame kiseline hiidratiše do određene tačke. Pri atmosferskom pritisku, održava se temperatura od približno 266#C., sve dok se ne postigne ravnoteža, za šta je potrebno obično oko 16 do 20 časova. Kada se upotrebljavaju pritisci iznad atmosferskog, upotrebljava se i relativno viša temperatura da bi se postiglo isto stanje hidracije u aktivisanoim katalizatoru. U ovom stupnju tretiranja vodenom parom, potrebno je da se iskorišouju i zagrevajući rukavci za tornjeve, da bi se održavala ravnomerna temperatura kroz ćelu masu katalizatora, pošto je bilo na-đenO’, da je aktivnost katalizatora naročito osetljiva na male promene u temperaturi u završnom stupnju reaktiviranja pomoću vodene pare. Vodena para potrebna za ovaj završni stupanj regeneracije utrošenog katalizatora, dobija se pod pritiskom i sa odgovarajućim pregrejianjem, i upušta se u skupljač 179 koji je snabdeven ce-vima 180 i njenom slavinom 181, 180’ i slavinom 181’, cevi 180” i slavinom 181”, i cevi 180’” sa slavinom 181’”, koje cevi vode u tornjeve za polimeriisanje, 51, 51’, 51” i 51”’.
Sledeči primer pokazuje radne uslove, dobitke i kvalitet proizvoda dobivenog iz ovog postrojenja, predviđenog da radi i iskorišćavanog prema postupku, ovog pronalaska, ali se ovaj primer ne može uzeti ni za kakvo ograničenje opsega ovog pronalaska baš tačno1 na prikazane podatke.
Postrojenje, koje ima sve odlike rasporeda prikazanog na crtežu, bilo je punjeno mešavinom gasova nastalih pri ikra-kirainju, čiji je sadržaj olefina sa više od 2 ugljenikova atoma, iznosi 17,4°/o ubrajajući tu propen i butene. Ovaj gas je bio sastavljen od primarnih gasova, nastalih pri krakiranju i uzetih iz odgovarajućeg
skupljača postrojenja za krakiranje, jedne gasne mešavime dolbijene iz stabilizatora za gazolin, proizveden u postrojenju za krakiranje, i jedne butansko-butenske frakcije. Relativne proporcije tih mešavina u tretiranoj gasnoj mešaivimi iznosile su 47,1, 45,3 i 7,6°/o po 'zaprem im i ukupne gasne mešavine i u nabrojanom redu.
Primarni gas iz prijemnika uređaja za krakiranja prethodno je bio ispran sa kau-stioniim rastvorom, da se ukloni sav sum-por-vodonik.
Koimbinovana gasna mešavina bila je prethodno zagrejana do temperature od približno 193°C., pre -nego što je dovedena u -dodir sa polimerizaci-oinim katalizatorom, što je vršeno- pod pritiskom o-d prib-ližn-o 17 atmosfera. Gaisovi su pri tome propuštani kroz tri poslednja tornja od niza- od 4 takvih kataliitičnih tornjeva. Na izlazu drugog tornja, tempedatura gasa popela se na približno 232°C., a gasna mešavina upuštana je u gornjište trećeg tornja -na temperaturi od približno 227°C., us-ied gubitka toplote putem zračenja kroz spojne cevi i-t-d. U trećem tornju temperatura je porasla na 254°C., ali je ponova pala na 249,)C., pre nego što su gasovi dostigli u četvrti toranj, U ov-oim tornju temperatura je porasla do 260°C. Posle izves-nog vremena, i prvi toranj pušten je u rad, a za to vreme vršeno je -reaktiviranje četvrtog tornja. Ovaj ciklus nastavljen je kao što je to napred bilo objašnjeno. Svi proizvodi predavani su komori za upijamje, kao što se to iz crteža može videti, ali tek posle rashladivanja -do temperature -od 38° C. Pritisak na ovom mestu pa-O' je do 15,3 atmosfere usled pada pritiska prolazom kroz katalitičke tornjeve. Ga|s, koji je ispuštam sa /vrha komore za upijanje sadržavao je 4,2% olefina, poglavito etilena.
Sadržaj donjih slojeva komore za upijanje izvlačen je pumpom i upuštan u de-propanizator koj-i je radio na pritisku od približno 20,4 atmosfera pri temperaturi na vrhu od 53°C. Gasna mešavina proizvedena na ovom mestu imala je -sadržaj olefina od približnio 10% po zapremimi, i od te mešavine 16,5% po zapremnini prvobitne gasne mešavine, bilo je vraćano natrag u postrojenje radi ponovne cirkulacije kro-z polimerizacioinio tretiranje.
U narednom debutanizatoru, koji je radio na temperaturi od približno 121° C, na vrhu, i pod nešto malo nižim pritiskom nego stabilizator, proizvađana je butanska frakcija, koja se mogla odvesti u skladište i docnij-e upotrebiti; ova se frakcija sastojala približno od 75% butana i 25% butana. Ovaj dobitak odgovarao je proizvodnji od 0,360 litara -tečnosti na kubni
metar gasne mešavine upuštane radi tretiranja.
Debutaniziraini polimerski proizvod bio je zatim -podvrgnut „zaislađujućem” tretiranju i najzad je dao, posle završnog fralkcioiniranja, 0,295 litara uigljovođonika koji su ključali u benzinskom (gaZolins-kom) opsegu i koji su imali oktanski broj -o-d 85, računato na kubni metar gasne mešavine upuštene za tretiranje. Pirosečni sadržaj olefina u -gasovima, koj-i su na završetku bili ispuštani iz postrojenja, iznosio je 7,5%.
Pri izvođenju postupka pirema ovom primeru, iizvesma količina vode bila je do-davana gasnoj mešavini pre ulaska u poli-merizacione tornjeve, i ona je iznosila 1% p-o- z-apremini tih para. Ukoliko su katali-tički tornjevi bili utrošeni, odnosno oslabljeni, oni su postepeno bili izdvajani iz službe i katalizator je bio reaktiviran propuštanjem dimnih gasova regulisanog i -postepeno rastećeg sadržaja kiseonika, sve -dok nikakav primetam porast u temperaturi nije prouzrokovan propuštanjem čistog vazduha. Ni u jednom momentu temperatura katali-tionih slojeva nije prelazila 538°C Posle bitno potpunog otklanjanja svih taloga, koji su mogli biti oksi-disani katalitični slojevi bili su dalje tretirani sa pregrejanoim parom na temperaturama od 260 do 271°C., i pod bitno atmosferskim pritiskom, kao završnim stupnjem u postupku reaktiviranja.
Priroda ovog pronalaska i njegovi praktični izgledi jasno -su izloženi u prednjem opisu i podatcima datim radi primera, alii se ni opis ni podatci ne m-agu iskoristiti radi neopravdanog ograničenja inače veoma- opsežnog opsega ovog pronalaska.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za proizvodnju ugljovo-doničnih tečnosti, koje ključaju u opsegu tački ključanja gazoliina (beruzina) i imaju veliku an-tidetonatorsku vrednost, putem polimerizacionog tretiranja jedne mešavine, koja se sastoji od normalno gasovitih Uigljovođonika i sadrži bitnu količinu olefina, naznačen time, što se takva mešavina podvrgava polimeriza-cionim uslovima temperature i pritiska, koji su podesni da pretvore bitnu -proporciju te mešavine u ugljovodonike, koji ključaju u opsegu ključanja gazoliina, što se svi proizvodi poli-menizacionog tretiranja rashlađuju i iz njih izdvaja izvesna tečnost, koja se sastoji od polimera, koji ključaju u gazolinskom opsegu i više od njega, i rastvorenih nisko ključajućih ugljovodomika, -što se ugljovo-
danici sa manje o d4 ugljenikova atoma i najiveći deo ili svi ugljovodonici sa 4 ug-Ijeniko'va atoma izdvajaju iz te tečnosti pomoću njenog stabilizirajućeg frakciond-ranja, što- se odvojeno sakupljaju svi pro-izivodpj Ipomenuitog polimerizaicionog tretiranja, ikoji ključaju iznad gazolinskog opsega, a odvojeno polimeri koji ključaju u gazolinsikom opsegu i to putem destilacije i isparivanja stabilizovanog tečnog proizvoda da bi se dobili željeni polimeri, koji ključaju u opsegu tački ključanja ga-zolina, i što se tim frakcioniranjem dobljene pare kondenzuju.
2.	Postupak prema zahtevu 1, naznačen time, što se meša vina normalno gaso-vitih ugljiovodoinika, koja se sastoji u znatnoj propoirciji od olefina sa više od 2 ugljenikova atoma u motekiilu, podvrgava ka-talitiokoim polimerizaciomOim tretiranju putem dodira sa čvrstim katalizatorom, koji sadrži fosforne kiseline, na temperaturi u visini od 150 do 288°C., pod nadat-mosferskim pritiskom visine od 6,8 do 20 atmosfera, pa se svi proizvodi dobljeni ovim polimerizaciomim tretiranjem rashlađuju i frakcioniranjem razdvajaju .radi dobijanja iz njih onih polimera, koji ključaju u opsegu tački ključanja gazolina, kao zasebnog frakciomiranog iproizvoda.
3.	Postupak prema zahtevu 1 ili 2, naznačen time, što se sv-i proizvodi dobljeni polimerizaciomim tretiranjem rashlađuju, pa se jedna laka galsina frakcija, koja se sastoji bitno od materijala, koji ključa ispod propana, izdvaja iz tih proizvoda i izbacuje iz sistema, posle čega se jedna frakcija, sastojeća se bitno od gasova sa 3 ugljenikova atoma, i jedna frakcija, sastojeća se od gasova sa 4 ugljenikova atoma, odvojeno izdvajaju i skupljaju putem frafc-cioniranja, a zaostali ugljovodoničn-i materijal podvrgava se destilaciji i frakcio-niranju radi dobijanja polimera, koji ključaju u opsegu ključanja gaizolina, kao zasebnog fraikcioniranog proizvoda.
4.	Postupak prema makojem od zahteva 1 do 3, naznačen time, što se svi proizvodi ipolimerizaciomog tretiranja 'dovode u dodir sa nekim tečnim upijajućim sredstvom te se svi ti proizvodi, sem gasova, koji ključaju ispod propana, upijaju u to upijajiuće sredstvo, posle čega se dobijemo zasićeno upijajuće sredstvo podvrgava sta-bilizacionom frakcioniranju, kojom se prilikom njegovi normalno tečni sastojci izdvajaju, a jedna frakcija, sastojeća se bitno od gasova sa 3 ugljenikiova atoma, i jedna frakcija, sastojeća se bitno od gasova sa 4 ugljienifcova atoma, odvojeno sakupljaju, posle čega se pomenuti normalno tečni sastojci zasićenog updjajućeg sred-
stva frakcionirajući destilišu posle razdvajanja od tih gasovitih frakcija, te se oni time razdvajaju u jedan tečni proizvod, koji sadrži bitno sve polimere koji ključaju u opsegu ključanja gazolina, i imaju veliku antidetonatorskiu vrednost, i jedan tečni proizvod, koji ključa iznad opsega ključanja gazolina.
5.	Postupak prema zahtevu 4, naznačen time, što tečno upijajuće sredstvo sadrži regulisane količine normalno tečnih sastojaka proizvoda dobijenih iz polimeri-zaci'onog tretiranja, pri čemu se ti normalno tečni sastojci vraćaju natrag u apsorp-cioni stupanj., posle njihovog izdvajanja iz frakcije, koja se sastoji bitno od gasova sa 4 ugljenikova atoma.
6.	Postupak prema zahtevima 3 do 5, 'naznačen time, što su regulisane količine fraikcije, sastojeće se bitno od gasova sa 3 Ugljenikova atoma, vraćaju natrag u stupanj polimerizaciomog tretiranja.
7.	Postupak prema makojem od prethodnih zahteva, naznačen time, što se me-šavina normalno gasovitih ugljovodondka, koja sadrži bitne količine olefina: sa više od 2 ugljenikova atoma u molekilu i male količine sumpornih jedinjenja, prvo podvrgava bitnom oslobađanju od sumpora pomoću tretiranja sa bazisnim rastvorima, posle čega se zagrevaju do temperature između granica od 150° do 288°C., pa se tako zagrejalni gasovi dovode u 'dodir sa jednim čvrstim poliimeirišućim katalizatorom, koji sadrži fosforne kiseline, posle čega. se svi proizvodi dobljeni tim polimerizaoio-nim tretiranjem rashlađuju i ifrakciomalno izdvajaju radi dobijanja tečnosti, koja sadrži polimere što ključaju u opsegu tački ključanja gazolina i više od toga, pa se polimeri, koji ključaju u opsegu tački ključanja gazolina i imaju veliku antidetona-torsku vrednost nalknadno destilišu i frak-cioniraju iz te tečnosti.
8.	Postupak prema makojem od prethodnih zahteva, naznačen time, što se normalno tečni sastojci proizvoda, dobijenih poiliim erizaci'Oinim treti ran jem, podvrgavaju rafinirajućem tretiranju radi smanjenja njihovog merkaptanskog sadržaja posle izdvajanja iz njih normalno gasovitih frakcija a pre njihove destilacije j frakđonii-ranja, radi izdvajanja i dobijanja polimera, koji ključaju u opsegu tački ključanja gazolina, kao zasebnog destilacionog proizvoda.
9.	Postupak prema malkojem od prethodnih zahteva, naznačen time, što1 se me-šavina normalno gasovitih ugljovodonilka zagreva do poMimerizaciane temperature a pod mađatmo'sferskim pritiskom, pa se tako zagrejani gasovi propuštaju u seriji
.kroz više poliiraerišućih zona, od kojih se .svaka sastoji od jedne komore, koja sadrži masu zrnastog kataliiitionog materijala sastojećeg se poglavito od fosforne kiseline i nekog čvrstog adsorbeinta, pri čemu se ti izagrejani gasovi dovode u dodir u tiim višebrojmiim ipoliimerdizacionim zonama suksesivno sa katajitionim imaterijalom sve opadajuće katalitične aktivnosti, pri suksesivno irastećim temperaturama.
10.	Postupak prema imakojem od prethodnih zahteva, naznačen time, što se me--šavina normalno gasovitih uglijovoidonika, koja sadrži bitne količine olefina sa više oid 2 ugljenikova atoma u molekilu, podvrgava u stalno tekućem toku, potimeirizacioinom tretiranju u nizu tretirajućih komora koje sadrže zrnasti katalitični materijal, sastoje ei se bitno od prethodno kalcinirane me-šavime predomAnante proporcije fosforne kiseline i male proporcije nekog silicijum-skog adsorbenta, pri čemu se taj: zrnasti katalitični materijal u svakoj od tih treti-rajućih komora, podvrgava periodičnom aktivišućem tretiranju, za vreme čijeg se izvođenja taj materijal dovodi u dodir sa vodenom parom pod uslovima temperature i pritiska, koji su podesni da proizve-du u tome katalitičnom materijalu, izves-nu fosfornu kiselinu, koja se po sastavu približava piro-fosfornoj kiselini.
11.	Postupak prema makoijem od prethodnih zahteva, naznačen time, što se me-šavina normatnioi gasovitih ugljovodoniika zagreva do temperature od 150° do 288° C., pa se zagrejani gasovi stalno propuštaju pod nadatmosferskiim pritiskom kroz čitav niz komora, koje sadrže masu čvrstog zrnastog kataliitičnog materijala, sastojećeg se bitno od tost orne kiseline i nekog čvrstog adsorbenta, pa se svi proizvodi dobljeni tim poldimeiriizacionim tretiranjem, rashlađuju i podvrgavaju frakcionakiom razdvajanju, pri čemu se katalitiona masa u svakoj od komora u navedenom nizu, periodično reaktivira prvo svojim dovođenjem u dodir sa gasovima sagorevanja regulisanog sadržaja kiseonika, pa zatim u dodir sa pregrejanom parom, na temperaturi u visini od 204° do1 271°C., a najradije Azmeđu granica od 248° do1 271° C., i pod bitno atmosferskim ili nešto višim pritiskom, a za to vreme se ne zavisno regulisa-ne količine dodate toplote dovode do spolj-mih zidova one komore, u kojoj se katald-tična masa reaktivira umakojem bilo periodu, te se na taj način u toj katalitičnoj masi održava ravnomerna temperatura za vrenje njene realktivacije, te se količina pare, potrebne za reaktiVaciju, smanjuje.
12.	Postupak prema zahtevu 11, naznačen time, što se sadržaj kiseonika u ga-
sovima sagorevanja, upotrebljenim za re-aktivaciju katalitične mase, postepeno povećava ukoliko ireaktivacija katalitične mase, napreduje, i taj se sadržaj kiseonika tako reguliše, da se sprečava da temperatura imakoje tačke u katalitičnoj masi, koja trpi reaktiviranje, ne pređe približno 538° C.
13.	Postupak prema mafcojem od prethodnih zahteva, naznačen time što se poli-merizaciono tretiranje izvodi pomoću jednog katalizatora, koji sadrži fosforne kiseline, pri čemu se svi proizvodi polimeri-zacionog tretiranja, odmah posle izlaska iz ipolimeriizacione zone, izmešaju sa znatnom količinom nekog vodenog alkalnog rastvora dovoljnog alkalnog sadržaja da zadrži alkalnu reakciju i posle dodira sa polimerizacionim proizvodima, posle čega se dobljeni vodeni rastvor izdvoji od ispranih polimeozacionih proizvoda u jednoj taložnoj zoni, pa se isprani polimeriza-cioni proizvodi zatim podvrgavaju frakci-onalnoim razdvajanju.
14.	Postupak prema zahtevu 13, naznačen time, što se gasovita ugljovođomič-na mešavina, koja sadrži oko 2 dio 5°/o vodene pare, podvrgava katalitičnoj polime-rizaćiji putem dodira sa čvrstim katalizatorom od kalcinirane fosforne kiseline, pa se svi polimerizaiciomi proizvodi izmešaju sa dovoljinom količinom vodenog alkalnog ■rastvora da se kondemzuje bitno sva vodena para sadržana u tim proizvodima.
15.	Postupak prema, makojem od prethodnih zahteva, naznačen time što se po-limerizaciomo tretiranja izvodi pomoću katalizatora od čvrste fosforne kiseline, pa se svi proizvodi, dobijeni tim polimeriz'a-cioinim tretiranjem rashlađuju i delimično kondenzuju, pa se rashlađeni proizvodi dovode u dodir sa nekim tečnim upijajućim sredstvom u podesnoj komori pod uslovima, koji su podesni da se u to sredstvo upijn bitno svi ugljovodonici sa 3 i 4 ug-Ijemikova atoma, pri čemu se neupijena gasovita frakcija ispušta sa vrha te komore za upi janje i izbacuje iz postrojenja, a zasićeni upijajuće isredstvo podvrgava se frakcioniranju u prvoj frakciomirajućoj zoni, pri čemu se iz ove prve frakcionir'a-juće zone izdvaja sa njenog vrha jedna gasovita frakcija, sastojeća se poglavito od propana i zaostalog propena, i vraća se natrag, u reguliisamim količinama, u po-menuti polimerizaiciomi stupanj, a đepiro-pamizirami proizvod sa dna te prve frakci-onirajuće zone podvrgava se daljem frak-cioniranju u drugoj frakciomirajuićoj zoni, u kojoj se s'a vrha te druge frakcioniraju-će zone izdvaja jedna gasovita frakcija, sastojeća se poglavito od butana, i sakup-
Ija kaio miiZgredni proizvod ovog postopka, dok se mguliisane količine tečnog proizvoda /sa dna te druge ftakcionirajuće zone upotrebljavaju kao ipomenuto apsor-pdonio sredstvo u pomenutoj komori za upijanje, a zaostali tečni proizvod sa dna te druge frakcioniirajuče zone podvrgava se rafiinirajućem tretiranju da se smanji njegov merkaptanski sadržaj, posle čega se tako rafinirani proizvod podvrgava zavr-
šnom frakcioniiranju u trećoj fraikcionira-jućoj zoni, pri čamu se sa vrha te treće firakcionirajuće zone sakupljaju frakcioni-rane pare sa željenom krajnjom tačkom ključanja i kondenzuju se da bi se dobio destilovani proizvod, koji ključa u opsegu tački ključanja gazolina, dok se sa dna te treće frakcionirajuće zone izvlače polimeri, koji ključaju iznad opsega tački ključanja gazolina.

/60 /;/9 -(■
*9L>1 ¥
77Z3 đC'-
30"-


l&ZL
m'
7d'"W7&'






/so
/S/'
■hk
Ad pat. br. 14674


'



			
		'J	
'			
			
			
	• 'V.*		
;;	‘.S;		
			
			
			
			
			
			
			
■■ ■ ■?- -			
			
		•	
			
	>		
		;;	
			'C
	■		
		: •/'	r
			
•			
			•
	.	'	
			
			„
			/
			
		'	.
'		j, ‘	
(	■		'