POSTAPINA PLAf*FNA U GOTOVU
rvMA T — DIN.
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
ČUVAJTE JUGOSLAVIJI!!
Izlazi svakog petka • Godišnja pretplata 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski pretinac 342 • Telefoni uredništva i uprave 30-866 i 26-105 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •
Beograd, 25 oktabar 1940 God. XI • BroJ 43
Seccutfe na đaUe-catnike
OMLADINA, KO JA OSTAJE VEČITI UZOR!
Svečanosti ko j e su obavljene u Beogradu i Skopi ju prošle nedelje setile su nas još jednom jed ne omladinske generacije, ko ja pretstavlja najsjajniji ponos našeg naroda i na ko ju treba da se ugleda, ne samo današnja, nego i svaka buduča omladinska generacija, ako želi da bude dostojna toga imena i da očuva napredak i slobodu, sebi i svojo j otadžbini.
U Svetosavskoj crkvi na Vračaru priredene su zadu-šnice za poginule članove solunske dačke čete, dok je skopljanska svečanost bila posvečena čuvenoj četi 1300 kaplara daka ko ji su, pre 25 godina, iz Skopi ja pošli u nejednaku, mučnu, ali časnu borbu, za oslobodenje zarobljene otadžbine i za ujedinjenje čitavog našeg naroda.
U solunsko j četi su bili okupljeni omladinci klase 1896, ko ji su iz školskih klupa morali ravno u kasarnu, jer je Pomoč otadžbini bila hitna. Ni je bilo vremena za sistematsko vežbanje, ali je rodoljubi je nadoknadilo i ta j man jak, Pa su ti mladi heroji počinili čuda od junaštva. Ništa ih nije moglo slomiti; ni uzmak preko Albanije, ni patnje na Vidu, ni izgnanstvo u Africi, da se u novom elanu ne bace na osvajanje Kajmakčalana i na pr oboj solunskog fronta. Vodio ih je isti onaj ideal, koji je zadahnuo i maturante kaplare, sabrane u Skopi ju, da poberu lavorike rudničke ofanzive i tolikih drugih slavnih podviga, tako da je tek malen deo njih ostao da uživa slobodu, za ko ju su se žrtvovali.
U TOME 1 JEST TAJNA USPEHA MALENE SRBIJE, PREMA JAĆIM PROTIVNICIMA, — ŠTO JE IMALA TAKVU OMLADINU, NE SAMO ĐAČKU, NEGO I SE-LJAČKU I RADNIČKU! Đačka omladina, kao spremnija, prednjačila je primerom, ali se nije delila ničim od svojih drugova, seljaka i radnika. I u tadašnjoj omladini je bilo podeljenih mišljenja i borbi, burni jih i svesnijih nego li su današnje, ali kada se radilo o s pasu otadžbine, onda ni najsocijalističkiji levičar, ili najfanatičniji revolucionarje nije pristajao da u požrtvovanju bude ni za korak na-trag, iza najzanosnijeg nacionaliste i desničara. Izmedu biljada omladinaca nije bilo ni jednog, koji ne bi imao ISTO MIŠLJENJE PO PITANJU, KO JE PROTIVNIK
naroda / otadžbine, gde je opasnost i u čemu
JE SPAS. Ni jedan izmedu hiljade nije mogao da se nade, koji bi uopšte dopustio diskusiju o torne, da li se treba tuči kad otadžbina zove, i da li se treba braniti, ma ko bio napadač i ma kako mnogobrojah bio. Kao što je Rakič Pevao, ta omladina je znala tačno „šta daje", — svoj bujni mladenački život i najlepše svoje s nove, — / „zašto ga daje", — zato što je život u ropstvu gori od smrti, i što je spremnost na žrtve jedina u stanju, da očuva ličnu i nacionalnu slobodu. Zato je ta omladina ginula neupore-divo svesno, bez ikakvog mračnog ili dirigovanog šovinizma, spremna da istraje, ne samo u s ja ju uspeha i pobede. več i u dugogodišnjim patnjama uzmak a, bolesti i izgnanstva, pa da, i preko svega toga, dode do konačne pobede.
Na pomenu u Skopi ju je naročito spominjano ime daka narednika, Baneta Nušiča, jedinca sina poznatog našeg književnika, koji je junački pao g. 1915. Nije to nčinjeno zato, što su ostali njegovi drugovi bili manji junači od njega, več da se pokaže, da se u tim sjajnim vre-menima ugled, položaj, pa i bogatstvo porodice nisu upo-trebljavali zato, da.se ma ko izvuče, več su baš najugled-niji domovi smatrali da če svoj ugled očuvati, prednja-Čeči u žrtvama. Tako je i jedinac sin Ljube Davidoviča junački pao na polju časti, a političari i pesnici se nisu zadovoljevali time, da govore i pevaju o smrti za otadžbinu, več su i sami uzimali nuške u ruke, polazili u četnike, s/a.'/ decu u prve redove, i stradavali. Porodice i ljudi imena Andre Nikoliča, Ljube Davidoviča, Rakiča, Milutina Boji-ča itd. borili su se uporedo sa najneznatnijim i najsi ro-mašnijim seljakom, pa je to ono što, i pred najtežim opasnostima, nije moglo da dovede do drugog, neeo do Pobedei
Ugledajmo s e, dakle, svi u to pokol jen je. a naročite
ЈЕДАН ВАЖАН ПРОБЛЕМ CEJ1A
Шта да ce ради ca омладином која излази из школе?
Учитвље и остале просветне радншсв на селу, ако и мало водв бригу о својим бившим ва-спитаницима који су изашли из школе, било да су је завршили, или нису (што је чешћи случај, а нема ко да их примора да наставе школовање, и алсо је по закону обавезно, јер ce закон изиграва од стране оних који су позвани да га примењују), мора срце да заболи када, виде како се та деца понашају код куће, на улици, као и на дру-гим јавним местима. Пролазни-ке, па и нас, своје бивше учи-теље, Н0 поздрављају, изгова-рају најружније речи, псују, пушо и раде све обратно од онога што сма их ми за време њиховог школовања учили. Чв-сто сам c© питао, да ли је мо-жда вршен погрешан васпитни утицај на њих; зар јо могућа да: та доца ноћо (нв могу у оп-штв претпоставити да нв зна-ју) да се понашају онако кажо доликујв свршеним ђацима на-родно ШКОЛ0?! Много су ТОМ0 кривн и њихови родитељи, ко-ји рђавим примвром утичу на њих. Но често ми со жале не-ки од родитеља, да већ нв зна-ју шта да предузму против та-квог понашања своје децо.
У једном мосту постоји Со-колско друштво, па су учитз-љи основали књижницу и чи-таоницу за њнх. У почетку ин-тервсовање j© било прилично, те смо ввровали да ћвмо успе-ти вромоном да их, ако нв све, а оно бар већину придобијвмо за лвпу и корисну књигу, часо-пис и друго. Но каснијо јо rnv 400 долазити све мањи број, који c© из дана у дан све ви-шв смањује. Вишв их привла-че кафанв, гдв со скупљају, али Н0 из некв корисне забаве, него да играју карата и били-јара. Ту слушају .и гледају најружнијв ствари од одраслих, који ca врло чесго заборављају Т0 пију виш0 Н0го nrro им тре-ба. Има случајева да одрасли наговарају омладинца, тако рз-ћи децу, да се и ови напију, а заттш посвађају, грдв један другомв мајку, оца, Бога... па ca на крају и потуку.
Jlena j© замисао огвараље Празничних твчајвва за физич-bo васпитање омладинв. Али је то остала у многим моотима (по селима) само замисао. Где по-стој0 ови твчајеви, долази про-сечно 10—20°/о обвезника. Не стара се нико да против неса-ввсгНих родитоља изриче казне, које закон предвиђа. У првом реду су за то позванв чланови општинских управа и одбора. Но они би трсбали прво сами себв да кажњавају, & то им нв иде у рачун. Остали се само углвдају на њих па н онн гре-Ш0. Ввлика је погрвшка држа-ти такво људе на положајима; а они сами не увиђају да су ШТ0ТКИ за друштво, па да из сопствених побуда напусте ме-ста за која нису способнн. Тре-ба дов0сти млађе људа, људо од акција, којн ћа више води-ти бригу о другоме, а мање о собн.
Један каралтеристичан слу-
чај: у месту постоји јадна згра-да, подигнута из доброволдшх прилога мештана иа оппггин-ском земљишту. Раније је слу-жила омладини, која св фу ску-пљала ради забаво и разоноде, а подигнута јо у циљу да омла-дина не одлази у кафане, куда су ишли одрасли. У њој јо де-ловало и Соколско друштво. Но општинска управа која је кас-није дошла, одузела је зграду од омладино (и ако није њена својина) и дала под закуп дру-гом0, за бвдних 2—300 динара М0СОЧНО. Одборниии c© лупају у прса и кажу: „видите ми ра-днмо; ho стоји зграда неиско-ршпћвна, Bero вучо кирију”, а само за оправкз троше годиш-њв виш0 од 50°/о од чистог при-хода. Замолили смо општину да врати зграду омладини — соколнма и она је то учинила: на содници управз решено је да нам ca зграда уступа. Но соколима jo стављено у дуж-ност да иселе станаре из ње. Разумз ca да ми за то нисмо надлезкни п ту се стало. Ми чекамо. Друштво може још че-кати, али омладина јв нострп-љивси Она мора нокуда ићи, и гда на друго М0сто, него у Ka-
mi Sokoli! M a koliko konjunkturisti govorili o ,.brisan ju jučerašnje države", imajmo neprestano pred očima baš te divne, jučerašnje podvige, te uzorne borce i karaktere! I MI SOKOLI SMO IH IM ALI, GOLEM BROJ, U SVOJIM REDOV IM A. Ne samo na bojnim pol jima, u srpskoj vojsci i medu jugoslovenskim dobrovoljcima. več i u au-strougarskim tamnicama i pod vešalima. Mladi intelektualci pod nosili su drugarski muke sa najskromnijim Seljakom. I kad se činilo da je sve propalo, ta omladina je verovala i borila se! Činila se smešnom u to j veri, a ipak je bila dalekovidnija od svih, koji gleda ju realno i prilago-duju se prilikama.
TAKVE OMLADINE TREBAMO I DANAS; KOJA ČE VEROVATI, VEROVATI I VEROVATI! 1 ko ja če za tu svoju veru hiti spremna na naismicnije nedvige. 1 na najviše žrtve. U jednu reč, — PRAVU SOKOLSKU OMLA-DINUI
фане: на билијар, карта&е, лум-повање и тучу. Прилшсв су и по другим местима, ако не баш исте, оно сличн0.
Настаје питање, на који на-чин да се са овом омладином, која напушта школу, настаеи са васпитањем? Проблем јо ла-ко решити, али су за то по-трвбна маторијална средства. Прв сввга j© потрзбна зграда у којој да буда волика сала оа позорницом за вежбања и из-вођвњо позоришних и музичких комада, мања за књижницу и читаоницу, трвћа за играњв ко-рисних друтптвених игара: ша-ха, пинг-понга и другнх. У су* торену радиоиице:	столарска,
ковачка и друго; врт са стак-леном баштом за вежбачо у се-јању поврћа, калвмљење воћа у ком да буду н кошницо за пчзларе; затим неколижо јута-ра оранице за вежбање у по љопривродним радовима итд.
Св0 ово би ce могло изводн-ти у оквиру Соколског дру-пггва, а инвестирани капитал би С0 стоструко исплатио, jep би ово бшго од користи ПО бу' дућност омладине и целога cena а преко истог и за целу др-жавну заједницу. — 0 овоме би трвбали надлежни да поведу озбиљног рачуна.
Српски Елемир
Светозар Р. Курјаков, просвепар сов. друпггва
Дан мора, 31 октобра
Дан 31 октобра посвзћен је, у читавој нашој ззмљи, бризи и пропаганди за развој, напре-дак и одбрану нашег мора. То ja годишњица дана, када су, први пут након дугах вокова. поново бил0 извешене *на рат-ннм лађама на Јадрану за:та-B0 нашега народа, па је. „Јад1 ранска стража” тај дан узепа као славу нашег мора. И ове годнне ho удружвња „Јадран-ск0 стражв” тај дан поеветитч пропаганди за наше море, за њогов економски и напионадни процват, за његову независност н слободу, и за љогову што бол>у будућност. Соколство ј& од уввк, у развоју и слободи нашвг мора, видело јвдан од главних услова за процват, B0-личину и независност југосло-B6HCK0 отаџбинв, па је зато, и као организација и преко сво-јих појздинаца, увек најискро-ниј0 подупирало сваку акдију на корист југословвнског Јад-рана.
Наш Јадран остаје за увек заједничка и Јвдна од главних брига свнх Југословвна, свакор доброг Србина, Хрвата и Сло-вонца, и соколс.тво ha му uo-светити сву своју љубаа.
foluMClufo u пилоЈЈпаока
Своки данас врло добро зна-де, какву важну улогу има ваз-духопловство у данашњем рату, којн Је обухватио екоро пео свет, јер je оно данас главно и најефикасније средство с коЈим се велике силе боре.
Наша омладина с великим о-душевл»ен>ем и амбициЈом ступа у пилотске школе и изучава пи-лотажу. Много је наше браће који с поносом иосе на груди-ма пилотску значку, и којима се покосимо на сваком кораку, али тај број је још увек мали и незнатан, према оном броју младића, односно иаше бргће Сокола, који би желели да зна-ју да лете, те да нас и на овом пољу, као господари плавог неба, прославе.
Данас се слобадно ноже рећи, да наши пилоти, били оии ак-гивии ваздухопловин или ре-зервисти, никад нису били тако спремни као данас.
Ваздухопловство, као племе-нити род војске, изискује многа прегарања и жртве, па стога ваздухопловци, односио пилоти, могу бити само најспособнији, најсрчанији и најхрабрији мла-дићи, а такови у највећој мери могу да буду само Соколи, Јер су они одгојени у соколском, напионалном и војничком духу.
Соколи! Као пилоти, будите пример храборсти и пожртво-вала на овом пољу рада, Јер ћете само тако помоћи своме народу и Отаџбини, па и еа-»w себи. Коликогод Ваи до-пуштају Ваша средства и у што већем броју, уписуЈте се у пи-лотске школе, јер на Вашим мн-шицама, ва Вашој снази и мо-ћи, лежи велики терет и велика одговорност према Отаџбини. Соколи — пилоти! Ви сте сви наш понос и наша дика. Будите узор самопрегора и храбрости, заступајте и у овом раду нашу
t
моћну соколску оргаиизацију, по квалитету и по броЈу.
Здраво!
РАЈАЧИЋ МИЛАН, пилот Соколско друштво Огулин
Glavna godišnja skupština Saveza Sokola K* J.
Deseta redovna glavna godišnja skupština Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije održaće se, prema zaključku uprave od 7 septembra, u subotu 26, j nedelju 27 oktobra u Beogradu, u prosto-rijama Saveza.
Dnevni red skupštine je sledeči:
1. Otvaranje skupštine: a) od-redivanje zapisničara, overača zapisnika i brojača glasova, b) Iz-veštaj verifikacionog odbora;
2. Izveštaj Savezne uprave;
3. Predloži Uprave Saveza;
4. Predloži sokolskih župa (§ 13 Pravilnika Glavne skupštine);
5. Rešavanje o veličini prinosa jedinica Savezu;
6. Izveštaj revizionog odbora;
7. Davanje razrešnice Saveznoj upravi i revizionom odboru;
8. Akcija Saveza SKJ na reorganizaciji prosvetilačkog rada na selu;
9. Smernice za osnivanje novih soli. jedinica, naročito brat-stava i povereništava;
10. Pitanje sokolskih domova;
11. Zaključna godina Sokolske Petrove petoljetnlce;
12. O telesno ■ vaspitnom radu u sokolstvu;
13. Finaneijski problemi Saveza;
14. Pitanje sokolske štampe;
15. Pitanje organizacije sokol-skog sleta 1941 g. u Beogradu;
16. Zaključenje skupštine.
Početak skupštine je u 16 ča~
sova.
Pre glavne skupštine, u subotu 26 oktobra, održaće se ove sed-nice, odnosno ovl zborov!:
1. Zbor župskih prosvetara, u 8 časova;
2. Zbor župskih načelnika i načelnica, u 9 časova;
3. Zbor referenata gradev. u-metn. otseka sokolskih župa, u 9 časova;
4. Plenarna sednica Uprave Saveza sokola, u 9.30 časova.
Smrt dr. Gvida Serneca
U Celju je uraro bivši starešina Sokolskog društva i župe Celje, poznati narodni borac j sokolski radnik, Dr. Gvido Sernec, kome su sokolstvo Celja i blago-darni narod priredili nezaboravni ispaćaj na mesno groblje. Brojne sokolske zastave i venci, članstvo i starešinstvo, u odoratna 1 pretstavnici župe i društva, uzeli su učešče u žalosnoj ceremoniji, zajedno sa velikim mnoštvom naroda, odajući poslednju počast sokolskom i jugoslovenskom veteranu. Veliki broj govornika ve-ličao je njegove besmrtne zasluge. Starešina župe, brat Smernik istakao je njegov sokolski 1 nacionalni rad, podvukavši naročito pokojnikove zasluge na izgradnji sokolske organizacije, kojoj je pripadao od malih no-gu, do hladnoga groba. Sedi prvoborac celjskih Slovenaca, Dr. Juro Hrašovec, govorio je o po-kojnikovom nacionalnom radu 1 ljubavi za slobodu 1 jedinstvo, koju je baštinio od svog oca, Dr. Josipa j deda, Dr. Stefana Serneca, koji su bili, kao 1 pokojnik, vodi naodne misli u ovom delu Štajerske.
Neka je večan spomen velikom borcu za sokolstvo 1 jugosloven-stvo, Dr. Gvidu Sernecu!
^'■ ' ■ ]
v*
ШтЛШ
Kratke vesti iz našeg sokolstva
Процесија у рибарском селу ^огозници близу Шибеника
(Вкди чланак у фељтону)
Sokolska župa 1 društvo Banja Luka komemorisali su Deveti oktober sastankom, na kome su održali prigodne govore, u pri-sustvu velikog broja članstva i ostalog gradanstva, brača Dr. Pe-renčevič, starešina i Dr. Tomo Tolad, prosvetar župe- Po zavr-šetku izveli su sokoli na vežba-lištu simboličku sliku Jugoslavije, sa članovima u radnim odo-rama, sa puškom i zastavicama na konjima, oko 77 vatara. Impresivna slika bila je pojačana pri-godnom recitacijom naraštajca Ljubobratoviča, »Kralju Mučeniku«.
Sokolsko društvo Beograd VI
donelo je odluku, da od čistog prihoda svih svojih priredaba ko-je održava u školskoj dvorani, daje redovno 30% Fondu srornaš-nh daka škole »Vojislav Ilc«. Ti-■me če biti omogučena još obim-nija pomoč siromašnoj deci te škole u toku iduče zime.
Sokolsko društvo u Mladenov-
cu povelo je akciju da ove go-dine podigne dostojan spomenik herojima palira u balkanskem ra-tu, 1912—1914 godine, na Varov-nicama. Seljad iz okolnih sela stavili su društvu na raspolaga-nje kola i radnu snagu za prevoz materijala. Osnovan je i Odbor u tu svrhu, koji se obratio javnosti apelom za pomoč
Sokolsko društvo Ljubljana Moste odlučilo je da sagradi Sokolski dom u koju je svrhu odr-žana vanredna godišnja skupština, u prisustvu starešine Ljub-Ijanskog Sokola, brata Jazbeca, mnogobrojnih delegata i brojnog članstva, na kojoj su podneti iz-veštaji o radu, posle pozdrava starešine, brata Šturma. U okviru SPP izgradeno je letnje vel-baliSte troškom od 39.000 dina-ra. Članstvo je poraslo za 30%. Zaključeno je da se sa. gradnjom doma započne uskoro. Na koncu je skupštinu pozdravio brat Jazbec.
*
Sokolsko društvo Bijelo Polje
podiči če sokolski dom, koji če biti jedna od največh i najlepših gradevina u Sandžaku. Uredaj prostorija biče moderan i u sve-mu če odgovarati sokolskim potrebama. Dovršenje doma osigu-rano je pomoču ministra g. Branka čubriloviča, koji je u tu svrhu priložio 20.000 dinara, i pri-
logom bana Zetske banovine, g-Krstiča, koji je takode dao 20.000 dinara.
*
Sokolsko društvo iz Kotor*.
pod vočstvom brače Oroviča i Domančića, posetilo je Risan i priredilo tamo uspelu akademlju, koja je bila odlično posečena. Sve tačke izvedene su na zadovoljstvo gledalaca, koji su tako-der pažljivo saslušali govor starešine Oroviča, poprativši ga srdačnim manifestacijama. Posle akademije nastavljeno je narodno veselje.
*
Sokolsko društvo Kamnik je
svoje vanjske priredbe krunisalo javnim nastupom, l septembra, koji je snimljen na dva filma-Rad je prenet u vežbaonicu i dom, gdc se vrše velike pripre-me za proslavu Dana ujedinjenja-
Preureduje se kupljeno kupa* tilo, koje če biti sa modernim komforom, a uz jevtine cene, otvoreno i čitavu zimu, a čijim uredenjem su Sokoli Kamnika ogromno zadužili svoje mesto. Dovršene su i formalnosti za ku* povinu »Zdravilišnega doma«, či-me je učinjen još jedan korak napred za napredak Kamnika i okoline. U subotu je održana »Berba grožda«, priredba ne videna u Kamniku, a koja Je soko-lima pribavila još veču blagodar-nost sviju sugradana, jer su time oživeli jedan lep narodni običaj.
Sokolsko društvo Starlgrad na Hvaru, je najdostojanstvenije ko-memoriralo smrt Kralja Mučeni' ka. U prepunoj dvorani, sa po-zornice urešene velikom slikom Viteškog Kralja, govorili su starešina, Dr. Baldo Politeo J pro-svetar, Nikola Posinkovič, a jedan naraštajac i jedna naraštaj-ka recitovali su prigodne pesmice. Ova komemorativna sednica, je još jednom dokazala nesalo-mivost sokolske misli medu našim ponosnim otočanima.
Sokolsko društvo Klarija održa-lo je vanrednu godišnju skupštinu, prejna traženju župe Petrov-grad, na kojoj su pretresena pitanja daljeg rada društva. Skupšti-nuu, koju je vodio starešina brat Uroš Jovln, pozdravio je o ime župe, brat Alija Corda. Jedno-glasno je zaključeno, da se rad ima nastaviti. Izabrana je nova uprava, na čelu sa dosedanjim starešinom, bratom Joviaira.
Proštenje kod „Gospe od Kapelice"
Vani napol ju, na pragu da-teke puCIne, pred Izlazom Iz rogozifllkog fjorda, uronjen u hladovlnu granitnih pečina I čempresa, kao napušteno galebovo gnjezdo, koji su več davno nekamo odletllt, sniva otok „Gospe od KapeliceTa~ mo se svake godine u ietvrtoj nedelji Ijeta održava crkveno proštenje, na koje dolaze mase ljudi, bogalja I fenomena... Ribari Imaju ogromno stralio-počltanje prema toj s lici i vje-ruju da u orkanskim nočima Njezln lik lebdi nad hrodo-lomclma I donosi Im spasenje... Prema legendi 'svaki onaj koji je došao da Ište pomoč u skrušeno J molitvi i tetoviranju vla-stitog tijela bio je uslišan. Na ta j način nallazite na jezive prizore, koje se posjetloca du-boko dolmlju.
Moj saputnik i ja spuStamo se niz cestu... Još je jutro... Na
travi blista rosa, kao dijamantl i biseri na kadifi, a tamo u daljini medu uprašenim drvečem, snivaju utonjeni u plavičastu ma-glu jutra, polja s klasjem zrijučeg žita, okopani vinogradi i živopisno, razbacano po maslinovim gajičima, naselje, jednog malog svijeta, koji je izrnsao pod rril-lostivim zracima Mediteranskog sunca i u beskrajnom žagoru Jednog od najdivnijih mora na svije-tu, Dolje, pod nama, u kotlini smjestila se ribarska luka, kao oaza u mističnoj, dalekoj i str3-noj pustinji... Svetački je dan... Po prašnjavoj cesti drnjaju se-Ijačka kola i promiču se pospani ljudi u čistom ruhu.
Tipična primorska seljanka u šarenoj marami oko glave, črnih pletenica, opa(jenog od ljetnog sunca lica, garavih kao ugljen obrva, vedrih, pametnih očiju i bosih nogu, koje je znoj i zemlja izjela, prolazi mimo nas i pridružuje se posljednini iutar-njim hodočasnicima, koji su več daleko odmakli niz obalu fjorda,
gdje sunce pozlačuje dozrele plodove mladih bresaka, a jutarnji aromični zefir njiše klasjem zri-juče pšenice...
Na putu do svetišta
Kada smo stigli u naselje, dnevna žega bila je prošla i stara ribarska luka ktipala se u tajan-stvenom sumraku Juga, u kraju, gdje su noči i dani, puni Impozantnih Ijepota... U naselju je vrvilo kao u mravinjaku... Kri-vudavlm, tijesnim uličicama, koje čne jedan mali svijet labirinta, kretale su se mase hodočasnika i žurile na proštenje, koje če početi još za rane zore... Noč se neodredeno spuštala nad prostrani kraj, bijelo-plave talase i po-pločane krovove potleušica, kada su se srebreni zvuci zvona prolo-mlli kroz eter i najavili početak ceremonije... Kada nas je ko-načno, koščati, hromi ladar pre-bacio na suprotnu obalu fjorda prvi utlsak bio je neizbrisiv i u-jedno pun groze... .
Legije bogalja i prosjaka obi-lazilo je klečeči ч paviljonu crkv.i-ce, dok su tamo napolju uz pri-
mitiven gat, pristajale i dalje čitave flotilje ribarskih čamaca, pune ljudi, žena i djece- Gore na cesti stvoreno je za čas čudno malo naselje straneca. To su pro-davači voča, igračaka, vlasnici rouleta 1 ljudi kojekakvih profe-sija. Po razapetim šatorima vise u svim mogučim bojama papirnati baloni sa voštanicama, kao reklamni reflektori po bučnim u-licama vclegrada... Prizor na koji nailazim je jezovit... Nekakav bogalj, bez ruku, slijep i nijera porniče se polako, ali sigurno po rubu puteljka ne mareči. što svaki čas može doči do katastrofe, u kojoj bi bezuvjetno platio g!a-vom i možda njegovo truplo ni-kada ljudi ne bi mogli izvuči iz ponora, na svijetio dana.
— Bračo. udijellte sircmas!-ma..., jecaju u grču falange prosjaka. pružajuči ruke prema prolaznicima, poput golemih a-utomata.., A prolaznici ganut-Ijivi nad ovakvlm prizorlma da-ruju obilato i odlaze nečujno dalje.
U neposrednoj bližini čudo-tvorne cisterne, puno je ljudi,
koji se upravo jagmfe za gutljem vode, jer prema legendi koja kruži medu svljetom, ova voda ima čudotvoran učinak, ne čijem vrelu su več ozdrevUi tisuče i ti* suče onih koji su došli da ištu pomoč.
— Ljudi pomozite ako Boga znate... — jauče iz gomile jedan jadnik kojega je jeziva pomorska katastrofa iz svjetskog rata lišila vida i sad obilazi od proš-tenja do proštenja, tražeči od neba ono, što su mu ljudi oduzeli u medusobnom krvarenju.
D-uboko impresioniran prolazim kroz redove žena, koje su »op-sjednute nečastivlm« i žure pu-zeči kao gušte^i, kad izmigolje pod toplim zracima sunca iz svojih duplje, tamo k svetištu, gdje če probditi čitavu noč u molitvi, pripravljajuči se za sutrašnji ce-remonijal istjerivanje nečastiva...
i
Legende o moćl »Gospe od Kapelice«
Gore na šumovitom proplanku brdašca uspravila se crkvica »Gospe od Kapelice«... Sa jedne Strane nadvile su se nad nesmi*
NARODNE IDEJE29
_ Nijedna velika ideja u isto-riji naroda nije došla do svog ostvarenja bez prethodnih bezbrojnih i bezmernih žrtava i napora, koje su ulagali i prinosili njeni sledbenici.
što su vede bile žrtve, to je veda bila vrednost te ideje. Ima ideja (narodnih, nacionalnih) koje nikad nisu došle do svog ostvarenja, i pored žrtava koje su za to ostvarenje ulagane, ili pak, koje su, ostvarene, pokazale mnogo nedostataka pa su kao takove odbačene. Ali ima i ideja koje su za jedan narod postale nezamenljive! Uništenje takve za narod nezamenljive ideje, povlači za sobom i neposredno unište-nje naroda, kao suverenog faktora u kolu drugih nacija.
Govorimo o narodnim idejama. NajviŠi izraz narodne ideje jest besumnje narodna država, — pa prema tome: niti može postajati narodna država bez državne ideje, a niti može postojati narodna ideja koja svoj krajnji cilj ne nalazi u ostva-renju narodne države. Jedno bez drugoga nemože! Čvrsta narodna svest jest najsigur-mja osnova za izgradnju jedne države, a ta svest toliko je jaka, koliko je u narodu razvijena svest o na-rodnoj državi.
Kod nas Jugoslovena na-lazimo najočitiji primer za to. Temelje jugoslovenske države izgradila je jugoslo-venska ideja kroz vekove borbi i patnja — i ona da-nas pretstavlja najtočniji pu-tokaz daljnjeg razvoja jugoslavenske države. Svaki drugi put je neprirodan, nemo-guč i avanturistički! Otstu-panje od jugoslavenske ideje, kao osnova jugoslavenske države, znači kidanje sa historijskim tradicijama našega naroda, znači kidanje sa sveg onog što je najveličan-stvenije, najvrednije i naj-svetije u našoj historiji.
Zašto to? Kazali smo da je vrednost jedne ideje to yeča, što je više žrtava ulo-ženo za njeno ostvarenje.
Kad bi samo to merilo uze-li, bez obzira na druga, on-da je jugoslavenska ideja — ideja o stvaranju jugoslavenske države — neproce-njiva, pošto nema tolike vrednosti za nas Jugoslave-ne, koja bi se dala s njom usporedivati.
Istorijat jugoslavenske misli dovoljno je poznat i o njemu se mnogo pisalo, ali ne dosta — pogotovo ne u ovim danima kad treba da sve gradane ove zemlje — i one, najodgovornije i one manje odgovorne, prožme jugoslavensko osečanje: Da je ova država izraz naših vekovnih pregnuća i da, kao takva, mora ostati! Bez tog nacionalnog osečaja teško bi se naš državni brod odr-žao u ratnom vrtlogu, koji besni Evropom. Teško, jer bi bila bez kompasa, — pre-puštena slučajnostima i var-ljivoj sreči.
Zato bi i logičan zaklju-čak svega iznetog bio, da je najpreča dužnost svakog is-pravnog nacionalnog grada-nina, širiti i jačati snagu jugoslavenske misli, osvojiti njom sva srca i sve kuteve naše zemlje, naoružati narod samopouzdanjem i sveš-ču vlastite snage i tako ga spremiti za ono što može doči. Tada ni odbrana neče biti teška, tada če i smrt biti laka.
Treba da nas svih poveže jedna velika i divna zajed-nička misao, misao koja je vekovima zračila i herojstvom nadahnjivala brojna pokoljenja — misao koja je stvorila veličine i junake na čijim je kostima sazdana Jugoslavija.
Jer — jedino onaj duh koji je stvorio Jugoslaviju, može je i očuvati!
Ivica Milačič
Prednjački tečaj u Aleksincu
Sokolsko društvo Aleksinac o-
tvorilo je društveni prednjački tečaj, koji se održava u gimna-zijskoj zgradi. U tečaju učestvuje 27 sokolskih pripadnika, večinom daka gimnazije i preparandije.
lienom pučinom orijaške klisure, koje su poprimile fantastične iz-fflede i djeluju na prolaznike kao ozbiljan memento. Na drugoj strani polegla se mala draga sa čudotvornim jezerom, gdje več nekoliko stolječa stražu stražari 'egendni zmaj. A tamo u daljini panizali su se načičkani fjordovi • uzani morski kamali, po kojima Plove samo ribarske brodice i lt'ali poštanski brodovi, inače te-fetnjaci ovamo nikada ne zalaze. | »U staro vrime ’tili su gusan 1 °dnit sliku drage Gospe — pri- | Povjeda mi stari ribar, — ma j Prie nego ča su prispili u fjord j nika nevidljiva sila razapne ovo- j ku gredu sa edne bande na dru- | ftu — pokazujuči mi prstom na Prilično dugačak komad puta, beleči da mi da bolju predodžbu o VeliČini tog čudotvornog balvana. *" i ulaz u sam fjord bi spričen. Ali gusari ka gusari nisu otili niirovat', jerbo e ta slika, tot Vam 'e bia’ original, u ono vrime vridila puno šoldi i oni ndr’ sikirama po gredi, ma nika-ko 'e nisu mogli rascipat’, jerbo ta greda ni bila ka’ ove ča se da-
nas grade kuče oliti mostovi, vengo ’e to bilo ništo vrjunarav-nog. 1 ča oni višje udaral’ tot ona sve debija. Na kraju krajeva oni nji’ov kapo bi odluči da se zavesla na suprotnu rivu fjorda i da pišice ponovi napad, ča im 'e doduše uspilo, ma kad su otili partit’, podigne se strašna nevera i svi se utopiše. A slika se sama vratila...”
Prema legendi gusari su pošto poto hfjeli imati tu sliku kao i zlato, ali sve njihove napade o-sujeti netko Svemočan, Nevidljiv, možda onaj koji upravlja čitavim kosmosom?!
Takoder kola u narodu legenda o zvijezdama, koje su padale po čitave dane i noči na krov te 'crkvice, dok se slika nalazila u carskom Beču radi omašne reparacije.
Nešto kasnije otputovao sam gore na sjeveT, a pratile su me zvijezde, konture mjeseca koji se pojavljivao iza okolnog brda i nadljudski glasovi onih u koje je „ušao nečastivi".
Ivo Mileta.
Dana, 29 oktobra, navršavaju se 22 godine od značajnog čina u istoriji našeg naroda, kada su pretstavnici svih jugoslovenskih krajeva i partija, u bivšoj Habs-burškoj monarhiji, okupljeni u zagrebačkom Narodnom viječu, jednako kao i legalno izabrani poslanici Hrvatskog sabora, proglasili otcepljenje svih zemalja u kojima žive Srbi, Hrvati i Slovenci, od Habsburške monarhije, kao i odlitku tih krajeva, da sa Kra-Ijevinom Srbijom stvore zajedni-čku nezavisnu državu, »na bazi narcdnog jedinstva i narodnog samoopredeljenja.«
Ko god je proživeo te istorij-ske dane u Zagrebu, seča se, sa kolikim oduševljenjem, spontano-šču 1 jednodušnošču je bio izveden taj čin, u kome su učestvo-vale sve hrvatske partije i grupe, počevši od Stjepana Radiča i Star-čevičanaca, pa do socijalista.
Taj istorij-ski dan je značajan i u odnosu
na jednu drugu činjenicu, koja je onda bila neosporna, i koja je, u svakom aktu i svakom govoru u tim vremenima bila naglašava-na, a to je NAČELO POTPUNE ISTOVETNOSTI SRBA, HRVATA I SLOVENACA, I POTPUNOG NARODNOG JEDINSTVA, koje se isticalo kao OSNOVICA stva-ranja zajedničke i nezavisne države, i u unutarnjoj politici, i na mirovnoj konferenciji!
Narodno jedinstvo je bilo, da-kle, parola čitave naše oslobodl-lačke borbe, pomoču kojeg smo zbacili tudinski jaram i došli do nezavisne države. Narodno jedinstvo je bilo uvek motor svih velikih istorijskih dela u našem narodu, pa če to biti i u buduče. Ukoliko budemo jedinstveniji, u toliko čemo biti otpomiji i jači, i u toliko uspešnije čemo prebroditi sve teškoče i sve oluje. Se-čanje na 29 oktobar neka nas u-čvrsti u radu za tu misao!
Витезови
Нарађорђеве
звезде
соколству!
Између осталих националних удружења, који су упутили ре-чи признања и солидарности са соколством, у његовој борби и у његовом раду, а које смо за-бележили у прошлим бројевима, упутило је и Удружење носила-ца Карађорђеве звезде са маче-вима Савезу Сокола K. Ј., до-пис, у коме између осталог каже:
Удружење носилаца Карађор-ћеве звезде с мачевима, преко свога управног одбора, шаље своје изгразе признања и захвал-ности Савезу Сокола K. Ј. на ље-говом родољубивом раду за до. бро иашег народа, и моли Соаол-ски Савез да испоручи братскн поздрав свима соколима, и да соколи могу бити уверени, да he у свом родољубивом раду за до-бро Краља и нашег народа увек чматв пуну моралну потпору У-дружења носилаца Карађорђеве звезде."
O promeni naziva „Fantovske zveze"
Več ranije smo javili da je „Kres", organ „Zveze fantovskih otsekov«, otvorio anketu o pitanju promene naziva svoje organizacije. List objavljuje odgovore na anketu i večina njih se izjaš-njava, da se preuzme staro ime »Orao«. Jedan od tih odgovora kaže, da su i onako svi fantovi, i pored raspuštanja »Orla«, g; 1929, u duši ostali Orlovi, pa zašto nebi to bili i sada? Inače ne bi znali šta da rade sa svojim starim zastavama, na kojima se svuda vide slike orla. Književnik Finžgar se protivi imenu »O-rao«, jer su zadaci fantovske organizacije danas širi nego ranije, pa predlaže ime »Rožanci«, što znači stupovi. G. Kalan misli ta-kode, da je današnji naziv »prozaičen i bez ideje«, »pa zato predlaže ime »Križari«, koje odgovara današnjem vremenu. »Križari« su borci, koji su pošli osvajati Svetu zemlju.
U nedelju je »Zveza fantovskih otseka« održala glavnu skupšti-nu, u Ljubljani, ali na njoj nije raspravljano o promeni imena organizacije. Izgleda da se to pitanje ne smatra još sazrelim. Na skupštini je zaključeno, da se naročita pažnja posveti učestvo-vanju organizacije u proslavama punoletstva Nj. V. Kralja Petra IL
Соколски такмичари полажу ве нац на гроб Незваног Јунака
(Види стр. 4)
Vesti iz Sokolskog društva Celje Matica
Naše društvo že nekaj let skli-br. dr. Milko Krašovec s pozdravom Nj. VeL kralju Petru II. O-pisal je delo v minulem letu, ter se dotaknil nalog, ki sokolstvo še čakajo. V imenu župe je pozdravil občni zbor br. dr. Kloar in čestital društvu k 50 letnici.
Tajnik Janko Hočevar, načelnik Konrad Grilec, podnačelnica Anica Pfeffererjeva in prosvetar br. Čepin Franjo o delu v odborima. V društvu so osnovani dramski, lutkovni in godbeni odsek, od katerih zlasti zadnji lepo napreduje. Blagajnici, Jože Pečnik in Ivo Svet sta podala sliko finančnega stanja društva. Matrikar, Modic Miroslav, je navedel, da šteje društvo 570 članstva, 122 naraščaja in 231 dece, skupaj 923 pripadnikov.
V upravo so bili izvoljeni: za starešino br. dr. Milko Hrašovec, podstarešina dr. Alojz Nendl, načelnik Branko Prekoršek, namestnika Maks Gruden in Vinko Blaško, načelnica Milka Lojkova, namestnici Cveta Medvedova in Anica Pfeffererjeva, prosvetar Čepin Franjo blagajnik, Pečnik Jože, preds. gosp. odseka Dolžan ranjo.
Brat Prekoršek se je kmalu po lupščini izselil iz Celja, pa je ruštveni prednjaški zbor na za-nji seji predlagal za novega ačelnika Maksa Grudna.
Dva dni pred skupščino se je ršil članski sestanek, ki je sinil pripravi za občni zbor. Na izgovoru je bil predlog za novo pravo, predvsem za načelnistvo. la skupščini sta bili predlagani vn listi. ena ie dobila 87 glasov,
druga 35. Zopet se je videlo, kolike važnosti je predhodni sporazum. V bodoče se bodo bratje radi nove uprave in načelništva gotovo rajši že na sestanku zedinili in prihranili zborovalcem podaljševanje skupščine.
Društvu ni bilo usojeno, da bi moglo svečano proslaviti svoj jubilej, zato je pa odločeno, nadaljevati delo še z večjimi napori sil, da bo odlično pripravljeno za tisti veliki dan, ki je moral letos izostati. Zdravo!
Letošnjo skupščino je otvoril cuje svoje redne letne skupščine v jeseni, ko se prične zopet ži-vahneje delo v telovadnici in ko je konec glavnih počitnic.
4*
■ T
Такммчари Ha Авали за време говора брата Грђића  	(Види	стр.	4)
Prve Savezne streljačke i biciklističke utakmice
u Beogradu
U subotu, 19 i nedelju 20 oktobra, održane su u Beogradu I. save?ne streljačke -i biciklističke utakmice. Utakmice je vodilo Save/no stručno vodstvo, odnosno za to odredeni otseci.
U subotu su se održale biciklističke utakmice u brzini, za muški naraštaj i članove, a u nedelju su održane streljačke utakmice.
BICILISTIĆKE UTAKMICE !	U	BRZINI
Utakmice su bile predvidene za članove i muški naraštaj. Muški naraštaj takmičio se na pruzi od 10 kilometara. Prijavljeno je bilo 19 takmičafa, a startovalo je 17. Start su sa 16 kilometara dali brada Ban i Pavič, tačno u 14.30 časova. Cilj je bio na Banjici. Takmičare su pratili brača Maksimovič i Nišavič motociklom.
U 15.30 časova dat je startni znak članovima sa 31 kilometra. Članovi su vozili 25 kilometara. Prijavljeno je bilo 8 takmičara, dok je startovalo sedam. I ove vožnje cilj je bio na Banjici kod Glavne tribine. Tu se je nalazilo • § vodstvo utakmica, na čelu sa sa- 1 veznim načelnikom, bratom Ivanom Kovačem.
Same utakmice dale su prilične rezultate, dok broj ne može i ne-sme nikako da zadovolji, iako su to prve savezne biciklističke u-takmice. Organizacija utakmica bila je dobra.
Rezultati biciklističkih utakmica bili su sledeči:
Muški naraštaj takmičio se u vazdušnoj pušči na otstojanju od 15 metara, zatim malokalibarskoj pušči na 50 metara, i vojničkoj pušči na 100 metara. Takmičili su se pojedinci i odeljenja koja su sačinjavala trojica brade. Članovi su se takmičili, kao i naraštaj, još i na vojničkoj pušči, na otstojanju od 200 i 400 metara. Streljačke utakmice vodilo je Na-čelništvo Saveza i Stručni odbor, na čelu sa zamenikom saveznog načelnika, bratom Brankom Poličem. Ovo su bila prva savezna
Postrojene takmičare pozdravio je brat R. Grdič, iznesavši žrtve i pregalaštva, učinjena kod stva-ranja Jugoslavije.
Posle njega govorili su takmi-čari iz župa Kragujevac, Zagreb i Celje, zaklevši se na grobu Ne-znanog junaka da če svoje sokolske dužnosti ispunjavati do kraja. Naročito lepo govorio je brat lz Celja. Posle njih je govorio član Savezne uprave, brat Ljuba Maksimovič, iznoseči momente o-ko stvaranja države i tražeči da omladina priloži sve svoje pleme-
I.	— Muški naraštaj — 10 kilometara:
1) Klenovšek Rudi, Zidani Most za 17.14 min.
2) Pešič Slavko, Vršac za 17.15 min.
3) Kovač Boris, Celje - Matica Za 17.48 min.
4) Makuc Lojze, Celje - Matica za 18.19 min.
5) Koprivšek Metod, Sv. Jurij pri Celju za 18.20 min.
6) Vasid Vasilije, Beograd-Ma-tica za 18.40 min.
7) Stepanovič Miodrag, Beograd Matica za 18,42 min.
8) Ujfanuši Julijan, Novi Sad za 19.50 min.
9) Čerkezov Toško, Novi Sad za 19.52 min.
10) Mladenovič Dragutin, Beograd Matica za 20.08 min.
H) /'Žagar Zoran, Sv. Jurij pri Celju za 20.11 min. *
12) Pozojevid Ivan, Petrovgrad tatica za 20.18 min.
13) Brajkovic Toplica, Petrov-;rad Matica za 20.28 min.
14) Kopčanski Jevgen, Novi Sad za 20.35 min.
15) Berar Radivoj, Petrovgrad za 20.43 min.
16) Jovanovič Vladimir, Petrovgrad za 20.45 min.
17) Mudri Evgenije, Novi Sad diskvalifikovan (skratio put).
II.	— Članovi — 25 kilometara
I) Nikolič Nikola, Knjaževac 44.50 min.
2) Đurić Dragoljub, Knjaževac 45.36 min.
3) Kersnik Lado, Dobrava — Kranj 45.38 min.
4) Vovk Anton, Bled 47.13 min.
5) Putnik Nenad, Petrovgrad 50.52 min.
6) Prajsinger Oskar, Stražišče 52.05 min.
7) Ronac Veljko, Petrovgrad 52.12 min.
Brat Kersnik vodio je ispred svih za 2 kilometra, ali je skoro pred ciljem imao defekt. Ipak je stigao treci.
STRELJAČKE UTAKMICE
Na vojnom strelivu u Jajinci-ma održane su streljačke utakmice za muški naraStaj i članove, streljačka takmičenja, pa razume $e, nisu ni mogla da pokažu o-
Vodstvo i organizatori utakmica
streljačka takmičenja, pa raizume
nako dobre rezultate, kao što ih imaju, recimo, takmičenja u ostalim granama sokolskog teles-nog vaspitanja koja se duže u-pražnjavaju.
Več same utakmice počele su sa dosta velikim zakašnjenjem. Otvorio ih je zamenik saveznog načelnika, Branko Polič, koji je pozvao takmičare da se bore viteški, a brat puk. Dimitrije Pavlovič, pročelnik saveznog streljačkog otseka i tehnički organizator strel jačkih utakmica, pozdravio je i naglasio momente, koji su bitni u utakmicama. Vredno je spomenuti veliku pomoč, koju je ovim utakmicama pružila naša vojska, a medu saradnicima na utakmicama, brat Valter.
Sem toga saradivali su nared-nici, brada Stefanovič i Trifunovič, pitomci Podoficirske škole, i dvojica oficira, a naročito uvek vredni brat Kosovac Rade i brat Milutin Mitrovič. Od članova stručnog odbora zalagali su se za vodenje utakmica brada Kavčič, Spernjak, Nišavič, Ma. lek, Ban, Maržan^ Sedlaček, te brada Jeftimijades, Špiček, Bu-balovid i dr. iz Stručnog odbora župe Beograd. Požrtvovne sestre »Dobrotvornog otseka« Sokolskog društva Beograd Matica, sa sestrom Mladenovič na čelu, su, nežalivši truda, prehranile čitav taj veliki broj takmičara i funk-cionera. Sestre su, uz pomoč dvojice vojnika, kuvalff na vojnič-kom kazanu doručak i ručak, dok je večera bila servirana u »Matici«.
Za prevoz ovako velikog broja takmičara, na prilično udaljeno takmičište upotrebljena su dva autobusa, jedan opštinski i jedan društva »Aeroput«, koji su se najljubeznije ridazvali našem pozivu. I na ovom im mestu svako priznanje. Ovo isto vredi i za brata Radu Kosoviča.
Posle završenih utakmica, oko 16 časova, takmičari su prevezeni na Avalu, gde su ih dočekali članovi starešinstva Saveza sokola, brada Maksimovič. Grdič i Niko* lič, pa su onda u stroju u dve čete pošli do spomenika Nežna, nom Junaku, gde je položen lep venac na grob Neznanog Junaka.
nite osobine za dobro naroda.
U velikoj dvorani sokolskog društva Beograd - Matica prire-dena je zajednička večera, kojoj su prisustvovali i pretstavnici Savezne uprave, brača Maksimovič i Vojinović. Za vreme večere,
koju su spremile sestre Dobrotvornog otseka »Matice«, koncer-tirao je orkestar društva Beograd Matica. Takmičare je u ime otsutnog načelnika pozdravio brat Vojinovič, nakon čega su proglašeni rezultati. U ime Savezne uprave takmičare je pozdravio brat Maksimovič, iznesavši načine kako treba omladina da služi Kralju, Narodu i sokolstvu. Govor brata Maksimoviča bio je toplo pozdravljen. Govorio je i brat Rade Kosovid, koji je izneo stručne primedbe i savete. Otpevan je i uobičajeni »raport«. Zatim se razvilo sokolsko veselje.
Treba da i ovog puta podvu-čem potrebu saveznog prenočišča za ovakve i slične priredbe. Takmičari su spavali u nekoliko zgrada, tj. na nekoliko mesta, što je veoma nezgodno.
U ponedeljak su se trebale o* držati biciklističke uatkmice članova i naraštaja u brzini i ga-danju, ali su morale biti odgode-ne radi malog broja prijava. Toga dana otišli su delegati takmičara i sokolskog vočstva na O-klenac, gde su položili venac na grob Blaženopočivšeg Kralja A-leksandra Ujedinitelja.
Prve sokolske biciklističke i streljačke utakmice Saveza sokola nisu protekle onako kao što uspevaju ostale utakmice, ali s obzirom da su to prve, na kojma se stiče praksa i iskustvo, može se kazati da su uspele. Zameriti je malenom broju takmičara u biciklističkim utakmicama; a i u streljačkim utakmicama mogao je biti nešto, veči broj takmičara.
Ivan Sedlaček
Бублин Виктор, Земун	88
17. Шпољар Владнмир	56
Бертеље Андреј	11
Резултати стрељачких утанмица
Бројеви означују резултате		
гађања, tj. број кругова		8.
Војничка пушна		
(100 метара)		
ЧЛАНОВИ		9.
у олељењима ло 3		
Штепанец Ј., Београд	91	
1. Новотни О., Београд	90	
Стражнићки 3., Београд	49	
		10.
Свега	230	
Павловић Ч., Београд	94	
2. Рел»ић М., Београд	73	
Митровић М., Београд	54	11.
Свега	221	
Вцшекруна Б., Зеи^н	73	
3. Кун Владислав, Земун	65	
Церовац Бранко	80	12.
Свега	2Ј8	
КеснН Ђуро, ПанЧево	88	
4. Ђурић Војислав	64	
ЖиВојиновић Петар	65	13.
Свега	217	
Михејев Л., Београд	90	
5. Попов Иван	75	
Гвоздевић Сергије	38	14.
Свега	203	
Милоадевић Роми, Цеље	81	
6. Пшбничник Милан	64	15.
Мирник Богдан	56	
Свега	201	
Пикл Јоже, Цел>с *	97	
7. Смола Феликс	62	16.
Вречко Алексеј	38	
Др. Жужић Саво, Цеље 69 Иокан Лудвик	62
Гробелник Густи
56
Свега
Мировић А-. Београд Манлић Лазар Томић Гојко
187
75
62
47
Свега
Трилер Игор, Кран> Капус Иваи Рутар Милош
184
90
64
29
Ла*ута Ј.', Целе
Земљич Божо
Свега 183
68 65 48
Свега
Pornh Бранко, Загреб Бнртић Фран>о Микуличић Иван
181
72
56
50
Свега
ТодорориН К., Сарајево Богојевић Никодије Шпирић Душан
178
84
50
41
Свега	175
Крачун Зронко, Марибор 7'Ј Турцч Владо	51
Михорко Милован	33
Свега
Бег Адолф, Марибор Цестиик Перо Лушин Душан
162
82
43
36
Csera
Kafiop Р., Сзрајево Гогнћ Мирко Милосавл>евић Boja
161
80
45
35
Свега
194
Свега
160
Свега
Бичерахов Ђ-, Београд
17.	Копша Андреј
Алексијев Владимнр
155
88
58
9
Свега 155
Банич Иван, Марибор	66
18.	Крањц Иван	35
Живковић Цветко	28
Свега 129
Дролц Винко, Цеље	59
19.	Мекинда Едвин	50
Липовшек Фердо	18
Свега	127
Николић Б., Лозовик	57
20. Машић Драгомир	45
Костић Милосав	21
Свега	123
Ђорђевић Л., Нови	Сад	59
20. Калбах Јосип	34
Чањи Павел	30
Свега 123
Ђурасовић Л-, Сарајево 62
20.	Принц Лавослав	36
Раднчевић Бранко	25
Свега	123
Бубаловић J-, Београд	57
21.	Ћасић Миленко	53
Вучковић Снниша	9
Свега	119
Илић Сретен, Сарајево	66
22.	Поповић Живко	26
Говедарица Манојло	18
Свега
Бућан Станко, Земун
23.	Блажан Мирослав Стевин Светозар
110
58
40
9
Свега 107
Глигоров В., Петровград 40
24.	Букач Стеван	33
Ронац Вељко	24
Свега
Лах Мартин, Цеље
25.	Чеховин Јуриј Циглер Славко
97
34
33
26
Свега	93
Путник	Н., Пвтровград	37
26.	Маркор	Жива	31
Матић Страја	18
Свега	86
Керсник Владо, Крањ	43
27.	Компаре Станко	37
Грчман Иван	0
Ceera 80
Ибришиморић C., Тузла 25
28.	Локбенц Карло	2*
МилосављевиН Радојко 23
Свега	72
МарковиИ Сретен, Ниш	35
29.	Дугић Лазар	20
Брацковић Драгољуб	14
Свега
Ракииић М., Петровград
30.	Кашпетин Радизоје Пауљев Зоран
69
26
14
0
Свега 40 (Наставак на 6 странш)
Iz мјлмхасце-
Kako i kad presta j e članstvo
Vrlo Cesto dogada se, da mno-Sre uprave sokolskih društava i četa brišu člana iz Organizacije, Protivno pozitivnim propisima, nt obaziruči se na propise koji se nizacije koji normiraju kako i kad prestaje članstvo, koji tačno odreduju način i postupak koji se 11 svakom pojedinom slučaju mo-ra updtrebiti da se član iz sokolske organizacije briše. Takav postupak pojedinih uprava društa-Va i četa, a u nekojim slučajevi-1113 i pojedinaca, funkcionera, starešina ili načelnika, koji to Pravo iz nepoznavanja ili možda ,z površnog poznavanja ili krivog •umačenja propisa, Organizacije, Pogrešno upotrebe, stvara neželeno raspoloženje ne samo kod članova koji su tim pogodeni, aego j kod ostalog članstva, ko--le pravom protiv nepravdi diže svoj glas. Kako tek članstvo rea-g'fa, kad takav protivpropisan Postupak uprava društva i čete, uprava Župe ili Saveza potvrdi?
Propisi Organizacije koji tačno 1 jasno odreduju kad i kako član Prestaje biti članom sokolske Organizacije u svakom pojedinom slučaju moraju se uvek 1 protiv syakome podjednako prlmenjiva-'k jer u protivnom slučaju našteje samovlašče uprave, ili po-ledinca, koje se u. sokolskoj or-ganizaciji ne mqže trpiti.
Da bi se uvek u svakom slučaju pravilno po Organizaciji pokupilo i da se nebi dogadali pri-m0ri kršenja pozitivnih propisa, Qd onih koji su ih dužni čuvati 1 Po njima postupati, pokušače-m° u najkračem objasniti propi-Se Organizacije, koji normiraju uačin, postupak, kako članstvo Prestaje i kad prestaje.
Članom sokolske organizacije Postaje se primičem >za .člana u čutu ili društvo. Četa ili društvo ledine su sokolske jedinice pu-tem kojih se dolazi u organizacij jer preko Župe i Saveza kao administrativnih jedinica Organi-Zacije to nije moguče. Kako su Za postanak članstva jedino me-rodavni propisi Pravilnika sokol-skog društva, čete, isto tako, uz teke iznimke koje čemo poseb-n° naznačiti, jedino su propisi *°S istog Pravilnika merodavni ea prestanak članstva.
Tri su slučaja prestanka članka, i van ova tri slučaja nema v,še ni jedan, kad član može da Prestane biti članom organizacije.
Prema Pravilniku sokolskog društva, ustanovi § 8 koji vredi 1 *a čete, gde to nije posebno normirano (§ 22 Pravilnika so-^olskog društva) članstvo predaje:
1) Kada se upravi društva (čc-) Prijavi istupanje;
2) isključenjem iz društva;
3) brisanjem iz članstva usled beplačanja društvenih prinosa za sek meseci, a župskih i saveznih га minulu upravnu godinu.
. D prvom slučaju postupak je Jcdpostavan jer je to dobrovolj-V° istupanje člana iz organizacije- Član koji želi istupiti mora ai svoj istup prijaviti upravi društva ili čete, usmeno ili pismeno. Usmeno pojedinom članu jjPrave, a pismeno na upravu društva ili čete. U ovom slučaju 'anstvo prestaje, kada uprava društva na svojoj sednjci prijavni istup zapisniški potvrdi. v Drugj slučaj prestanka, isklju-etlJ« Iz društva, jedini je od tri 'lučaja, sa kojim se moramo ma-0 duže pozabaviti. To je pres-anak članstva po kazni. Po ka-Prestaje članstvo; a) presuhi3 u disciplinskem postupku jravilnik ja disc. postupak § j- 4), — b) presudom po Pra-° skračenom disciplinam postupku (§ 10 t. a) — i c)
presudom saveznog - suda časti (Pravilnik za postupak suda časti § 11 t. 5). Sud časti društva (čete) može člana kazniti samo na kaznu isključenja iz društva (čete) (Pravilnik § 15 t.5), a sud časti župe samo na kaznu isključenja iz društva i župe (Pravilnik § 15 t. 5), no nikada ne na kaznu isključenja iz Saveza.
Prestanak članstva isključenjem po presudi po Pravilniku o skračenom disciplinskom postupku i po presudi suda časti Saveza jesu jedine dve iznimke pravila, da prestanak članstva može uslediti jedino po propisima ko-ji vrede za društva i čete, jer u ova dva slučaja Savez, starešinstvo Saveza, kao disciplinski sud, sud časti Saveza, sam neposredno kažnjava člana kaznom isključenja iz Organizacije.
Postupak prestanka članstva pod tač. a) utvrden je tačno u Pravilniku za disciplinski postupak, a postupak pod taf. b) Pravilnikom o skračenom disciplinskom postupku, koji je primljen na sednici Izvršnog odbora SSKJ 18-111-1940, dok za postupak pod tač. c) vrede propisi Pravilnika za postupanje suda časti Saveznog u vezi sa § 30 Statuta o Organizaciji i poslovanju Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Po ovim propisima Pravilnika mora se postupiti, da bi se član nedostojan organizacije po kazni brisao iz članstva. Svaki drugi postupak nezakonit je i protivan jasnim propisima Organizacije.
Kad uistinu prestaje članstvo? Članstvo prestaje pod tač. a) o-nog časa kada uprava Saveza predlog za isključenje iz Saveza primi i rešenje o torne dostavi društvu. Svaka presuda kojom je član kažnjen u disciplinskom PQ-stupku kaznom isključenja iz društva sa predlogom za isključenje iz Saveza, bez obzira da li se presudeni žali ili ne, po is-teku roka od 14 dana od dostave presude presudenog, mora se do-
staviti upravi Saveza koja o predlogu za isključenje iz Savez donaša svoje rešenje.
Pod tač. b) c) članstvo presta, odmah po izricanju presude, j^ žalba nije dozvoljena.
Treči slučaj prestanka članstva radi neplačanja članarine, župskih i saveznih doprinosa, jeste jednostavan i postupak je prost. Ako član nije isplatio društvene prinose za šest meseci, a župske i savezne za prošlu upravnu godinu, i ako ga društyo (četa) želi radi toga brisati iz članstva, o torne mora uprava doneti sed-nički zaključak i taj zaključak o brisanju dostaviti isključenome, brisanome članu. Ako isključeni član za 14 dana, od dana obave-štaja o brisanju isplati sve duž-no, brisanje se stavlja van snage, ako pak ne udovolji, po isteku tih 14 dana prestaje biti članom.
Ovo su jedini slučajevi prestanka članstva, i svaki drugi postupak je postupak proti izri-čitim propisima Organizacije i najelementarnije kršenje članskih prava. Ako se od člana traže dužnosti, onda mu se moraju po-štovati i prava.
Propisi Organizacije moraju se uvek od svakoga i proti svakome jednako primenjivati bez obzira na pojedini prestup, bez obzira na osobu prestupnika, na njego-vu funkciju koju obalja u sokolstvu ili van sokolstva. Samo tač-tiom i pravednom primenom pozitivnih propisa protiv svima i svakome stvara se kod članstva vera u poštivanje njegovih prava i svfest o izvršavanju njegovih dužnosti.
Propisi o prestanku članstva ne odnose se na decu i naraštaj. O njihovom brisanju iz Organizacije odlučuje samostajnp. i konačpp prednjački zbor sa upravom društva, čete.
Dr. Branko Čipčić-Bragadin,
pretsednik Pravno - organizacio-nog otseka SSKJ
Три прва победника у велосипедским тркама (види стр. 4)
Прослава 20-годишњице Соколсне жупе Петровград
Јављено је већ раније да ће се 17 новембра 1940 године про-славити 20-годишњица Соколске жупе Петровгрпд и да ће се Tora дана осветити жупска заста-ва, коју ће подарити бр. Дра-гулин Ристић, дивизијски гене-рал у пензији. Освећењем за-ставе ће уједно жупа остварити један од задатака за Соколску Петрову пето’летницу, док се на остварењу другог задатка, T.i-на скупљању средстава за грзд-u>y жупског дома у Петровгрл-ду, и дал>е ради, јер је основзц Фоид за градн>у дома.
Извршни одбор жупе ,ie ca-ставио програм за ту свечаност, на коју he бити позвани прет-
ставници власти, Савез, Сокол-ске жупе, раиије старешине и о-стали часници жупе и изасла-ниии из свих јединица жупе. Свечаиост ће 'се обавити 17 но-вембра о. r.
Нараштајци такмичари чекају на распоред (аиди стр. 4)
Cokojictbo у данашњем времену
БЕОГРАДСКА ОПШТИНА ЗА СОКОЛСТВО Београдска општина подиже модеран Социјалан дом у пред-грађу Пионир, у коме he имати просторије сва др\’штва тога краја. У дому he бити инстали-рано купатило за сокрле, а са-ла, величине 22 са 12 метара, служиће као соколана. На спра-ту 6.nhe смештене читаоница и књижница.
Наша највећа, најважнија и најмногобројнија народна opra-низација је Југословенско со-колство. Узвишени су задаци соколства; васпитање и образо-вање целокупног човека у ду-ховном и телесном смислу иде-ја, које је изнео и формулисао оснивач ј соколства, Мирослав Тирш.
Соколство је јединствена на-родна организација, поникла у народу и за народ. Мржњз, злоба, завист, подлост и па-кост, непознати су соколима и соколицама. Таква зрна не ра-ђају на, иначе веома плодоно-сној њиви соколској. Јрталешке, верске и племенске разлике, со-колство не познаје, и не при-знаје их. У свој дом уводи да однегује духовно, Телесно и на-ционално све честите и родо-љубиве држављане, без Тшаквог обзира на њихову Bgpv, племе и сталеж.
За политику и партизанство соколи не знају к неће да зна-ју. Њихова је политика и њи-хова девиза:	Краљ, једииство
народно, целина државна, цело-купно духовно и телесно обра-зовагве човека.
Питамо, које cv то корисне акције у нашем народу (селу и граду), у којима наше сокол-ство не узима видног учешћа и доприноси свој велики сокол-ски удео. Заиста их нема!
После наше народне и држав-не уздаииие, војне силе, соколи су, несумњиво најјачи државни и народни стуб.
Соколски управљачи,, старије и млађе соколско старешинство, прекаљени су и опробани. ,0-громца по броју и одлична no квалитету, соколска војска, —■ соколи и соколице, — имају не-ограничено поверење и најпот-пуније поуздање у своје сокол-ско BohcTBO. Они добро знају ко их води и куда.
Прилике у неким иашим крз-јевима су тренутно такве, да ie наше соколство тамо стављено на озбил>ну пробу. Иако под тешким условима, соколство у тим крајевима није ни клонуло ни посустало, а вера у сокол-ску идеју је јача и снажнија. Овако нешто својствено је сз-мо соколима.
Соколство не сачињавају г.о-колске зграде, које се у неким местима почињу затварати, но велики соколски дух, који ни-каква сила не може срушити ни угушити.
Уколико су прилике, под ко-јима соколсгво делује теже, у-толико су соколи и соколице, широм уједињеног краљевствл, свеснији и пожртвованији. Сз-колство уме да цени време у коме живимо. Оио на свом ie-шкоц али и узвишеном и чг-сном путу, неће посустати ни
клонути, ма шта се десило.
Браћо соколи и сестре соко-лице: пред нама су нови и ве-лики задаци, за које су потреб-не нове снаге и нова прегнућа. На посао за добро Краља, за напредак народа, за част и спас нације!
Гавро С. Вујошевић
Dani propagande za pošumfjavanje
Zemaljski odbor za propagandu pošumljavanja na svojoj sednici od 11 (Жобга, rešio je; da se dani sadenja drveča i propagande pošumljavanja održe ove jeseni, za vreme od 27 oktobra do 9 novembra.
Na javnim sastancima i po svirn vaspitnim ustanovama treba tih dana držati predavanja i obave-štavati javnost, naročito decu i omladinu, a važnosti i koristi šuma za narodnu privredu i narodno zdravlje. Isto tako treba upo-znati o potrebi sađenja plodono^. snog drveča i o voču, kao naj-zdravijoj hrani i nepresušnom vrelu prihoda.
Ove jeseni kampanja na po* šumljavanju vodiče se pod geslom: podižimo gajeve Kralja Petra 11. Svako društvo, svaka škola i svaka ustanova treba da nastoji da podigne gaj, koji če nositi ime Njegovog Veličanstva. Ovi gajevi biče naš poklon N.iegovom Veličanstvu prilikom Njegova pre-uzimanja Kraljevske vlasti, na dan punoletstva, 6 septembra 1941 go-dine.
Pošumljavanje treba izvoditi, bilo na opštinskom bilo na pri-vatnom zemljištu, a sadnice če se moči dobiti besplatno iz šumskih rasadnika opštih upravnih vlasti i rasadnika šumskih uprava.
Uputstva za pošumljavanje iz-dao je i razaslao školama Zemaljski odbor za propagandu pošumljavanja.
Savez Sokola K. J. uputio je raspis svojim jedinicama, da što življe učestvuju u danima sadenja drveča i propagande pošumljavanja,-kao vrlo korisnoj akciji-
POJAVE ZA POHVALU
„Hrvatski dnevnik* javlja, da je u selu Skugrič, kod Gradačca, ob avl jena posveta nove srpsko-pravoslavne crkve, kojoj je prisostvovalo oko 5.000 ljudi, „a od toga lijep broj katolika i uglednih Hrvata, medu kojima i tajnik kotarske organizacije HSS, Bič-vič.“ List javlja dalje, da je pravoslavni epjskop, Nektarije, odr-žao tom prilikom govor, „naels-'sivši žel ju za što bolje dobro i slogu Srba i Hrvata.“
Vrlo je lepo što smo ovakc vesti počeli čitati i u „Hrvatskom dnevniku'; pa se nadamo da če i prilikom os vedenja katoličkih črtava sveštenici govoriti o zajed-ničkom dobru i ’slozi Srba ' Hf* vata.
РЕЗУЛТДТИ САВЕЗНИХ СТРЕЉАЧКИХ УТАКМИЦД
(Наставак ca crp. 4)
Војничка пушна, 100 метара
ЧЛАНОВИ П01ЕДИНЦИ, при гађању no одељењима
1) Пикл Јоже, Цеље	97
2) Павловић Ч., Београд	94
3) Штепанец Ј., Београд	91
4) Михејев Л., Београд	90
4)	Новотни О., Београд'	90
4) Трилер Игор, Крањ	90
5) Бичерахов Ђ., Београд	88
5)	Бублин Виктор, Земун	88
5) Кесић Ђуро, Панчево	88
6) Тодоровић К., Сарајево	84
7) Бег Адолф, Марибор	82
Милошевић Роми, Цеље	81
38) Чеховин Јуриј, Цеље 33
38) Букач Стеван, Петровград 33
39) Марков Ж., Петровград 31
40) Чањи Павел, Нови Сад 30
41) Рутар Милош, Крањ 29
42) Живковић Ц., Марибор 28
43) Поповић Жив., Сарејево 26 43) Циглер Славко, Цеље 26
43) Ракинић М., Петровград 26
44) Радичевић Б., Сарајево 25
44) Ибришимовић Сал., Тузла 25
45) Ронац Вељко, Петровград 24
45) Локвенц Карло, Тузла 24
46) Милосављевић Р., Тузла 23
47) Костић Мил., Лозовик 21
48) Дугић Лазар, Ниш	20
49) Говедарица М., Сарајево 18 49) Липовшек Фердо, Цеље 18 49) Матић C., Петровград 18
siies
Т акмичари-нараштајци
9) Капор Р., Сарајево	80
9)	Церовац Бранко, Земун 80 10) Попов Иван, Београд 75
10) Маровић А., Београд 75
11) Рељић Мих., Београд 73
11) Вишекруна Бран., Земун 73
12) Рогић Бранко, Загреб 72
12) Крачун Звон., Марибор 72
13) Др. Жужић Саво, Цеље 69
14) Лахута Ј., Цеље	68
15) Банич Иван, Марибор 66
15) Илић Сретен, Сарајево 66
16) Живојиновић П, Панчево 65
16)	Штепихар Хинко, Цеље 65
16) Кун Владислав, Земун 65
17) Ђурић Вој., Панчево 64 17) Капус Иван, К^ањ	64
17) Пшеничник Милан, Цеље 64
18) Мандић Лазар, Београд 62 18) Смола Феликс, Цеље 62
18)	Ђурасовић Л., Сарајево 62
18) Цокан Лудвик, Цеље 62
19) Ђорђевић Л., Нови Сад 59
19) Дроц Винко, Цеље 59
20) Буђан Станко, Земун 58
21) Бубаловић Ј., Београд 57
21)	Турич Владо, Марибор 57
21) Николић Бран., Лозовик 57
22) Шпољар Влад., Земун 56 22) Биртић Фрањо, Загреб 56 22) Мирник Богдан, Цеље 56
22) Гробелник Густи, Цеље 56
23) Митровић М., Београд 54
24) Ћасић Мил., Београд 53
25) Мекинда Едвин, Цеље 50 25) Микуличић Иван, Загреб 50
25) Богојевић Ник., Сарајево 50
26) Стражницки 3., Београд 49
27) Земљич Божо, Цеље 48
28) Томић Гојко, Београд 47
29) Гогић Мирко, Сарајево 45
29) Машић Драг., Лозовик 45
30) Цестник Перо, Марибор 43
30) Керстник Лздо, Крањ 43
31) Шпирић Душан, Сарајево 41
32) Глигоров В., Петровград 40
32)	Блажан Мир., Земун 40 83) Гпоздевић С., Београд 38 34) Компаре Станко, Крањ 37
34) Путник Н., Петровград 37
35) Принц Лавослав, Сарајево 36
35) Лушин Душаи, Марибор 36
36) Милосављевић В., Сарајево 35 36) Марковић Сретен, Ниш 3S 36) Крањц Иван, Марибор 35
36) Вречко Алексеј, Цеље 35 . 37) Калбах Јосип, Нови Сад 34
37) Лах Мартин, <Цеље	34
38) Михорко М., Марибор 33
50)
50)
51)
52) 52)
52)
53) 53)
1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)
8)
9)
10) 11) 12)
13)
14)
15)
16) 16)
17)
18)
19)
20)
при старту
Кашпетин P-, Петровград 14 Бранковић Драг., Ниш 14 Бертеље Андреј, Земун 11 Стевин Светозар, Земун 9 Вучковић Син., Београд 9 Алексијев Влад., Београд 9 Пауљев 3., Петровград 0 Грмач Иван, Крањ	0
ЧЛАНОВИ ПОЈЕДИНЦИ
Шпичек Драг., Београд 91 Гашпарут Фрањо, Цеље 76 Малек Рад., Београд 71 Стаменковић М., Београд 70 Новаковић Раде, Загреб 68 Цирил Толман, Београд 62 Ћесаров Васа, Београд 58 Илић Милорад, Београд 52 Гашпарут Драго, Цеље 44 Прајсингер Оскар, K’paib 36 Остојић Грујица, Београд 34 Чутурило Тодор, Загреб 32 Фавра Алфред, Београд 28 Томашевић Мил., Београд 23 Ивановић Буда, Београд 22 Јовановић Влад., Београд 20 Смиљанић Мих, Београд 20 Митровић Бож., Београд 17 Вовк Антон, Крањ	9
Малек Јожеф, Марибор 5 Марковић К., Београд 3
МУШКИ НАРАШТАЈ одељења
Анђелковић C., Београд 54 Гвоздић Душан	69
Алберт Јосиф	58
Свега	181
Стрјнов Бошко, Београд	34
Манцош Милога,	61
Машек Тихомир	82
Крунц Звонимир
32
Свега	177
Скулич Глеб, Београд	53
Попов Всеволод	69
Мохров Ђорђе	47
Свега 169
Бабић Алек., Петровград 81 Берар Рад., Петровград	47
Михајловцћ Владимир,	35
Свега	150
Шеш.ек Фердо,	Марибор	69
6.	Кројц Јака	40
Шпенгл Хинко	34
Свега 143
Нендл	Бојан,	Цеље	64
7.	Ковач	Борис	42
Макус	Лојзе	34
Свега 140
Зарин Алек., Петровград 71
8.	Димић Димитрије	49
Пантелић Младен	10
Свега	130
Герхордст С, Београд 65
9.	Трушљавић Јарослав	36
Шиљанек Алекса, Београд 18
Свега 119
Кидишевић Бор., Ниш	74
10.	Делић Матеј	21
Раденковић Драгољуб	20
Свега 115
Ламнч Франц, Марибор 58
11.	Медвешек Емил	56
Горуп Божо	0
Свега 114
Селкмовић Суљо, Тузла 60
12.	Таубер Јосип	53
Вишњић Недељко	0
Свега
113
Дабић Алек., Пстровград 73
12.	Јаношев Славко	22
Првуљ Милета	3
Свега
Шорак Срђан, Загреб
14.	Карничник Болеслав Недељковић Драгош
98
28
27
14
Свега	69
Лученков	О., Крагујевац	43
15.	Лученков	Сергије	11
Кочериген Глеб	0
Свега	54
Лучић	Бор, Сарајево	29
16.	Капор	Видоје	0
Томић	Милош	0
Свега
МУШКИ НАРАШТАЈ
29
Cpera 163
Кеблич Август, Цеље _ 75 Кленовшек Рудолф, Цел>е 43
поједикои у гађању по оделењииа
1) Озмец Мирко, Београд 83
2) Машек Тихомир, Београд 82
3) Бабић Алек., Петровград 81
4)Кеблич Август, Цеље 75
5) Кидишевић Бор., Ниш 74
6) Бабић Алек., Петровград 73
7) Зарин Алек., Петровград 71
8) Попов Всеволод, Београд 69
8)	Гвоздић Душан, Београд 69
8) Шетек Фердо, Марибор 69
9) Герхордст С., Београд 65
10) Нендл Бојан, Цеље	64
11) Толман Цирид, Београд 62
12) Манцош Милош, Београд 61
12) Петершич Франц, Цеље 61
13) Селимовић Суља, Тузла 60
14) Алберт Јосиф, Београд 58
14) Ламич Франц, Марибор 58
15) Медеешек Е., Марибор 56
16) Анђелковић С., Београд 54
17) Скулич Гл>еб, Берград 53
17) Таубер Јосип, Тузла 53
18) Лнмиђ Дим.. Петровград 49
19) Махров Ђорће, Београд 47
19)	Берар Рад., Петровград 47
20)	Кленовшек Рудолф, Цеље 43
20) Лученков О., Крагујевац 43
21) Ковач Борис, Цеље 42
22) Писански Цирил, Цеље 40
22) Кројс Јака, Марибор 40
23) Михајловић В.( Петров. 35
24) Штембл Хинко, Марибор 34 24) Стојнов Бошко, Београд 34
24) Макус Лојзе, Цеље	34
25) Крулц Звонимир, Цеље 32
26) Лучић Бор., Сарајево 29
27) Шорак Срђан, Загреб 28
28) Карничник Бор., Загреб 27
29) Јаношев Сл., Петровград 22
30) Делић Матеј, Ниш	21
31) Раденковић Драг., Ниш 20
32) Шиљанек Алек., Београд 18
33) Митровић Б., Београд 17
34) Недељковић Д., Загреб 14
35) Лученков C., Крагујевац 11
36) Пантелић М., Петровград 10
37) Првуљ Мил., Петровград 3
38) Капор Видоје, Сарајево 0 38) Томић Милош, Сарајево 0 38) Вишњић Нед,, Тузла 0 38) Горуп Бор., Марибор 0
38)	Кочериген Г., Крагујевац 0
МУШКИ НАРАШТАЈ појединци
1) Мезен Јован, Београд 89
2) Озмец Мирко, Београд 83
3) Плиско А., Крагујевац 71
4) Толман Цирил, Београд	62
5) Бошковић Б., Београд	50
6) Чокшан Зоран, Београд	44
7) Митровић А., Београд	17
8) Петер Јарослав, Загреб 13
(Наставак у идућем броју)
Акција за „Нашу радост"
Известилац за соколску штам-пу, сестра СМИЉА СТОЈАНО-ВИЋ, наставшша гимнгзије, чла-ннца уираве СОКОЛСКОГ ДРУ* UJTBA ВЕЛ. КИКИНДА, прику-пила је до сада 108 претплат-ника за „НАШУ РАДОСТ1’, за 1940/41 годину. Прикупљање наставл>а, па се надамо да се за неколико дана број ирет-платника повећати на 150. Прет-плата је унапред скупл>ена и послата упргви соколских ли-стова. Сестра Смиља се истакла и код прикупљања претллатни-ка на „СОКОЛСКИ ГЛАСНИК", што смо у почетку ове године нарочито похвалили.
Нека се угледају и други!
ŽREBANJE LOTERIJE
Žrebanje loterije Sokolskega društva Ljubljana—šiška se vrši nepreklicno dne 28. XII. 1940.
Uprava.
Једна лепа соколска прослава у Крагујевцу
Соколско друштво Крагујевац
I прославило је 12 о. м. Десет-годишњицу од оснивања сво-ra Позоришног отсека. — Гру-писањем радника Војнотехнич-ког завода у Радничку колони-ју на Становл>анском пољу ука-зала се потреба и за нов ду-ховни живот, нашег вредног радништва, па је у јануару 1930 основана Дилетантска позоришна група Радничке колоније, која је већ 5 маја приказала „Ђиду“ од Јанка Веселиновића.
Леп успех и задовољство ny-блике пружили су новога поле-та, па се одмах за овим ређа-ју комади „Девојачка клетва" од Л?убинка; „Два наредника" од Ђурковића; „Сеоска Лола“ од Тота; „Сумњиво лиае“ од Нушића; „Сиротица" од Ђур-ковића и др.
Оснив,ан>ем Соколског дру-штва Крагујевац 1 Позоришна група прелази у његов с^став, па добија много у моралном и у материјалном смислу, јер иза себе има једну снажну органи-зацију која дела у свима прав-цима националног живота!. Ре-ђају се комади за комадима, претежно домаћих писаца, • са понеким комадом стране кн>и-жевности који је погодан за наше прилике. Једном речју, преко стотину комада, са преки 250 претстава, резултат је де-сетгодишњег рада овога Отсед<а.
Извесан број претстава Отсек је приказао у Рачи — крагује-вачкој (три пута), Свилајнцу (два пута), Краљеву, Косовској Митровици (два пута), Трепчи и Гор. Милановцу.
ЖелеКи да ову своју скромну прославу обележи, Отсек је приредио свечану прославу, са позоришним комадом ,,Др.“ бД Нушића. — На прослави је одр-жао предавање „Живот позо^ ришног отсека у првој децени-ји“, старешина друштва и ос-нивач Отсека, брат Петар Јев-ђевић, па је предао дипломе зз десетгодишњи непрекидан рад браћи:	Живојину Г1етровићУ|
вођи Отсека, Велимиру Пави-ћевићу, Љубомиру Еркићу, Јо-вану Славковићу, Милошу Ви-даковићу; сестрама:	Драгици
Видаковић, Јованки Гроздано-вић и Марији Рајтер.
Поред присутних изасланика разних корпорација и установа. овој прослави присуствовао је и тајник Жупе Крагујевац, брат Тодор Димитријевић, који је топло поздравио чланове отсе-ка. Бр. Димитрнјевић у име Жу-пе и бр. Јанко Крамер, у име Соколског друштва „Матице“» предали су у знак пажње и ие* креног признања лепе поклоне Позоришном отсеку.
Претстава, у дупке пуној сз-ли, успела је у сваком погледУ-П. П. Ј.
ISI®
■
, 7%Јш
.god; XI — Broj 43
SOKOLSKI GLASNIK
Strana 7
DOGAĐAJI U SVETU
Соколско позориште у Великој Кикинди отпочело је нову сезону
Trgovački pregovori izmedu Jugoslavije i Nemačke završeni su nedavno u Beogradu sa pu-nira sporazumom, pa su tom pri-likom date značajne izjave o ekonomskoj saradnji i prijatelj-stvu dveju država.
*
U ve*i sa glasovima engleske stampe, da postoji napetost Izmedu Nemačke i država jugo-istočne Evrope, iz Berlina se javlja, da Nemačka živi sa Grčkora, Turskom i Jugoslavijom u normalnim, delom i u drugarskim odnosima. u Berlinu se priznaje, ima nekih zemalja, koje neće da prihvate novi poredak, ali Nemačka nema ništa protiv toga da te zemlje ostanu izvan tog Poretka.
•
Otvorenje birmanskogr puta,
Rojim če Engleska i Sjedinjene Države moči da liferuju ratni materijal kineskoj vladi, izazvalo je oštru reakciju u Japanu. Ja* Panska štampa je nagoveštala, da če taj korak smatrati za povod rata, ali se za sada ograni-čUa na bombardovanje onog dela ceste, koja sg nalazi na kine* skom području. Javlja se, medu-tim, da su ogromne količine mu* nicije krenule za Kinu, i ako su japanski avioni oštetiU put. U Ja-Panu se tvrdi, da su Amerika, Engleska i Kina uzele agresivno držanje i da če one nositi kriv* nju za rat, koji bi mogao da nastane. Američki i engleski državljani su pozvani da napuste kra* ieve dalekog istoka i položaj se smatra napetim. Nema nlkakvih Pouzdanih vesti o držanju Sovjeta prema ovora sukobu, i ako Sovjeti i dalje pomažu Kinu.
*
Poseta britanskog vojnog mU Bistra, Edena, Egiptu izazvala je °Pširne komentare u svetskoj
Štampi. Italijanski listov! tvrde, da Eden kuša da uvuče Egipat u rat i da postigne sporazum iz-medu Arapa i Jevreja u Palestini« za čuvanje ngleskih interesa. Jvrdilo se, da če Eden posetlti • Ankaru, ali se ta vest deman-tuje, a držanje Turske i Grčke °značava se kao nepromenjeno. •
Italijanska i nemačka štampa "agoveštaju, da bi u istočnom
Чмгап rad Društva Dugaresa
Prosvjetnl odbor I prednjački *“or Sokolskog društva Dugare-izradiU su plan rada za jese-nju i zimsku sezonu, koji je vrlo °biman. Svakog drugog utorka Prlreduju se Društvene večeri, JI® kojima učestvuje članstvo u Uepom broju, slušajučl radio-Predavanja, reportažu Saveza So-^0,a preko radija, prigodna predavanja i dr. Igra se šah itd. t’rvo veče održano je 1 6. m.
Dovršeni su i radovi na lutkar-sk°m kazalištu, koje če biti urejeno najmodernije. Kao prva Pretstava davače se komad »Domovina«, preveden sa češkog jetika.
Dječija akademija održače se °ovembra, sa blranim progra* m°m, za koju medu najmladim 6°kolima vlada živ interes. Koncem novembra prirediče rosvjetni odbor idejnu školu za j*0vo članstvo. Društvo je uspje-da za subotu 29 o. mj., do-’Je za predavače braču Marka *H*a, starešinu župe Karlovac ' Milana Radeku, župskog pro-vetara, za čija predavanja vlada e»k interes koliko medu člankom, toliko i medu ostalim gra-“anstvom.
Oblmne pripreme vrše se u svi-f13 otsjecima za Prvi decembar, ada (e pored ostalog biti pri-edena Članska i naraštajska akacija. Svake nedjelje održavače
delu Sredozemnog mora, a naroči to u Egiptu trebalo skoro da dode do odlučnlb dogadaja. Prema italijanskim listovima, ofenziva ui Egiptu nije likvidirana, več treba u najskorijem vremenu da se nastavi, ma koliko da Velika Britanija neprestano dovodi nove čet.e iz svih svojih kolonija i šalje ih u Egipat. Ima listova koji tvrde, da se' glavpa borba u ovom ratu rieče voditi na kanalu La Manšu i oko Londona, več upravo u Africi i u Egiptu.
m
Iz Londona iavljaju, da je ad* liral Harwood imenovan za lorda komesara admiraliteta, a vi-ceadmiral Towey za glavnoga za-povednika tzv. domovinske flote. Oba komandanta su relativno mladj ljudi, pa agencija „Rajter" tvrdi, da njihovo imenovanje zna-či „početak energičnlje akcije britanske mornarice.«
•
Bugarski rolnistar poljoprivre-de, Bagrljanov, je posetio Itali-ju, pa list »Glornale d' Italia« donosi njegovu Izjavu, da italj-janskom narodu želi brzu i punu pobedu, 1 da če tu pobedu Bu* garska smatrati svojora pobe* dom. Agencija »Stefani« javlja, da je sofijski list »Zora« objavio članak, u kome veli, da na Sre-dozemnom moru treba dominirati samo Jedna zemlja, i to fašl-stička Italija.
*
»Rajter« javlja, d* je pretsed-nik poljske vlade, general Slkor-sld, održao na londonskom radiju govor, o kome je kazao, da se poljski odredi ratuju takođe u Egiptu i na drugim Izloženlra tačkama. — Iz Bukarešta javlja-ju, da j* tamo uapšen bivši poljski ministar spoljnih poslova, pu-kovnik Bek.	a
»Hamburger Fremdenblat« donosi članak o američkoj ratnoj floti i veli, da je ta flota, u pogledu krstarica 1 razarača, naj jača na svetu. Plan za buđiK'h sedam godina predvida izgraduju mofnarice, koja če biti najjača u.1 sviju na svetu. Godine 1947 če Amerika imati 688 ratnih bromova, sa 400.000 ljudi posade. Medu tim brodovlma če se nalaziti 30 velikih oklopnih lada.
se Čajanke, koje su I prošle zime bile odlično posječlvane. Za Nikolinje, 6 decembra, sprema se uobičajena zabava sa darivanjem djece.
Sav ovaj rad odvija se u lije-pom društvenora domu, ponosu sokolske Dugarese, koji je sve puniji od priredbe do priredbe, uprkos poznatim mahinacijama protiv naše braće. F, K.
Utakmice u Tuzli
U Tuzli su održane prve 2up-ske streljačke utakmice, na kojima je uzelo učešča 50 takmiča-ra iz čitave župe, pod vodstvom brače Osmana Tufegdžiča i Ma-nojla Vlatkoviča. Medu članovima prva tri mesta osvojila su bra* ča R. Radosavljevič, S. Ibrišimo-vič i V: Božič, svi iz Tuzle. Kod naraštajeca zauzeli su prva mesta brača Seiimovič i Storh iz Tuzle i Josip Tauber iz Lukav-ca. Imenovana brača takmičila su se i na saveznlm utakmicama u Beogradu.
IZ SOKOLSKOG STUDENTSKOG SREDISTA
Obaveštavaju se članovi Sokolskog studentskog središta, da se uobičajeni sastanak članstva ne-če održati u subotu, 26 o. m., zbog skupštine Saveza Sokole K.J. Redovan sastanak održače se u subotu, 2 novembra o. g.
SL Nič.
Пишу нам из Велике Кикинде:
Свечаном претставом познате Стеријине комедије, „Поконди-рена тиква", наше соколско по-зориште отпочело је 20 о. м., своју трећу сезону.
Популарно Стеријино дело из-ведено је врло успешно. Свака личност изграћена је савесно, пуна живота и боје. Глума ни-ie била почетничка и укочена, већ проживљена и добро ниан* сирана, што је са симпатијама примљено. Зато треба спомену-ти вредног бр. Т. Гранфила као
likoj Kikindi, objavljuje ,.u broju od 13 oktobra članak, pod naslovom »Zašto napadaju sokolstvo?« U članku se kaže:
,£umnjičenja j podmetanja, kola su nedavno Sokoli sa nedlrnu-tom iaSču muškl od sebe otklonl-II, imalI su za dlJ da sokole po-kolebaju u njihovoj veri i odluč-nostl. Duh „spasavajučlh" ideologija trebao Je da zameni duh sokolske misli, koja u svojoj uzvl-Senostl I Istlni nema premca... Ne-prijateiji sokolstva računali su sa podvoJenoSču u sokolskim redo-vima, sa neJednoduSnošiu za neki ozbiljnlji otpor, ali su se grdno prevarill. Njihovi planovi, da se sokolstvo stavi u podredenI položaj nisu se, hvala Bogu, ostvarill. Sokolstvo se nije pokolebalo pred sramnim uda/ima, nego je istupi-lo muškl I odnelo pobedu Članak završava:
„Nije danas jasno, dokle če trajati tl podli napadi na poštene članove sokola i na sokolstvo u opšte. Ali, jedno je ipak sigurno. Slguran je poraz šarenih neprija-telja sokolske misli, koji če u Isto vreme biti i spas celog našeg naroda. Jer ti raznobojnl neprljate-1J) sokolstva, u Isto vreme su I ne-prijateljl naroda i države. Sokolstvo propoveda ljubav prema narodu, a oni seju medu njim mr-inju I razdor, za tude pare!“
»BRATSTVO«
Glasnik Sokolske župe Osijek u svom 10 broju, za oktobar, donosi zanimljiv materija!, izmedu koga se napose ističu članci: »Sto šiše mladih ljudi u naša vodstva«, od Ivana Sedlačeka i »Nove nuž-de stvaraju nove snage«, od Dr. I. Mamuzlća. U torne članku se, izmedu ostalog, kaže:
„Napadajl na sokolstvo I njegove najvidenlje pretstavnike u sokollma izazlvaju pitanja I pre-Ispitlvanja. U vezi sa svinna njima
редитеља, хоји je ca пуно иску-ства спремио комад и сам глу-мио. Глумз осталих била је та-Kohep солидна, нарочито сестре Брашован и бр. Ротаров.
Нову сезону отворио је ле-пим говором прочелник позори* шта, бр. Л>. Трпковић, који је изнео смернице к васпитну у-логу позоришта.
Преко 500 одушевљених гле-далаца присуствовало је овој претстави, међу којима много средњешколске омладине. Пуб-
mi smo po stoti put ispitaJi našu ideologi Ju, ml smo zaustavili pa-žnju na svojo] veri I ideal Ima, I posle svih tih napadaja I unutraš-njih razgovora našli smo — da Je naše sokolstvo zdravo, da je hranjeno vekovnim idejama vodilja-ma našeg naroda I da Je ono graditelj sna o našoj narodnoj samo-stalnosti, slobodi I sreči."
List je takoder bogat raznim vestima, rubrikama i ilustracijama, a na čelu donosi sliku spomenika Kralja Mučenike u Ljubljani, sa potpisom:	»Spomenik
veli-k i trajan! Još veči i trajni ji u srcima našim!«
„СОКОЛСКА ВОЉА*
Број 185 гласила Л>убл>а«ског Сокола доноси разноврстан са-држај, између кога се нарочи-то истиче уводии чланак »Со-колски народи, у коме се из-међу осталог налазе и ове ре-чи:
ЈКивети соколски — то зна-чг живети у смислу истине, ра-да, еамопожртвопања, жилаво-сти, одлучиости и мушкости. Tavaš живот је борба добра са злим. И, јер верујемо у победу добра над злим, верујемо в у по.
лика је бурним аплаузом по** дрављала игру.
У суботу, 26 о. м., поиовиће се „Покондирена тиква", као о-проштајна игра бр. P. Potepe* ва, који одлази на одслужеље кадровског рока. У недељу, по подне приредиће се соколско ce-ло са одабраним програмом, ко* ји he извести соколски подмла-дак. Поред хорског певаи,* ■ рецитацкја, приказаће се и Ну-шићева дечја комедија „Нагаа деца“.
беду соколске идеје, roja вшм Jt толико лепша, колико више у-дарају иа њу блазирани варти• зани и анационалисте„ Наш пут води uehy бедне, залостшвљане и искоришћаване, озарен »arpt. нии рсчима: СпозиаЈ к поштуј cajf себе! УстаЈ, живи, борп се. не клониГ Лист доноси преглед свкоа* ског живота, фел>тон, писмо из Прага и др.
ODLAZAK ŽUPSKOG NAČELNI.
КА TATALOVIČA
Pišu nam iz Bjelovara: Brat Nikola Tatalovič, koji Je kao že* ljezničkl činovnik premješten po molbi u Kraljevo, ostavlo Je ovih dana Bjelovar. 2upa i društvo, da se oduži rijetko požrtvovnom radu brata Nikole, priredili su mu oproštajno veče.
Rad brata Nikole blo je m* stran. Bio je odulje vreme lup* ski načelnik, a prije toga ramje* nik župskog načelnika te jedan od najaktlvnijih saradnika matičnog društva. Svojim radora osvojio je sve pripadnike sokolstva ovog kraja. Naročito pak Žale čete naše župe za svojim vrednim žup* skim načelnikom, koji ih je če* sto posječivao 1 svojim etničnim savjetima podizao.
ииим^јидјадацј^^жгт liniiii« i i   .
Порука
Гинућемо храбро sa слободу poдм Mu синови зечље бесмртних јунака,
Па иек тече крвца ко што тече вода,
*	Нек	се	води борба од јутра до нрака.
Гинућемо славно. Ко дедови наши Посијати кости по целоме свету.
Потомци смо оних које смрт не плаши,
Живот што дадоше за слободу свету.
Устреба ли биће Милбша и М&рка . И гомила смелих, са сигурном рукои.
И крваве воде да протеку хуком,
И у црнои многа да закука мајка.
МИЛАН СТЕФАНОВИ*
•SSBB
, ■: > r- .   	v.	>	• ■. i .	" ■ ^ ,
„ %f.. -s,	'v.vv.
»	.:.v-	■
W ■ Г Л Ч - - 3 :	f	?
SL . u v	■	•!-	’	'	.	V	'/•
■	?	«	,	'«9Г	У	M*.	Vf - --.V
:.ti ^	^	,
. .. . -.	'	•	f.	*. *.	•	.	,ш.‘-	■
46$	■	1
• Л-е*-	^
■ .. * - **
, ;	w	"Ч
Ч M ' 1 ‘ £ ' I , . '	,	»	'	'
r. •
: ... f |
Štampa o sokolstvu
»Jugoslovan«, koji izlazl u Ve.
Stavljanje na raspoloženje br. Dr. Tončiča
Pišu nam iz Zagreba: Nedavno je stavljen na raspoloženje „Su-zoru" činovnik »Suzora« u Zagre bu, brat dr. Stanko Tončič, načelnik- Sokolske župe Zagreb.
Sa takovom dispozicijom orno-gučeno je, da se brat Tončič makne iz Zagreba, što je pobožna želja izvesnih krugova, koji-ma je dobro poznato vanredno delovanje brata Tončiča, kako u župi tako i u njegovom društvu Zagreb 2. Za kiatko vreme svo-ga načelnikovanja, br. Tončič po-stigao je več mnogo zamernih uspeha, kako u gimnastičkom tako i u moralnom, a napose na-rodno-odbrambenom pogledu, te bi njegov odlazak iz Zagreba teško osečala i župa i njegovo društvo. Sem toga brat Tončič živi u zajedničkom kučanstvu sa staricom majkom i bratom študentom, — pa ga premeštenje van Zagreba teško pogađa i u ekonomskom pogledu.
Prvi broj ,Naše Radosti' za naraštaj i decu
Ovih dana izašao je iz štampe 1 broj XVII godišta »Naše Radosti«, lista za sokolski naraštaj, sa prilogom »Našim mališanima«, za sokolsku decu, sa razumljivim manjim zadocnjenjem, zbog pre-laska u Beograd i menjanja štamparije. List, koga i dalje ure-duje poznati sokolski omladinski radnik, brat Ivan Lavrenčič, donosi raznovrstan sadržaj, prot-kan brojnim slikama, vinjetama, crtežima itd. Izmedu ostalog, isti-ču se članci: »Naš stav«, od J. Udickog (»Naš narod nikad nije pokleknuo, pa to neče i ne može ni u budučnosti. Sve što je na pravdi osnovano, večno jel«), zatim »Karadordeva zvezda i njeni vitezovi«, od Matešiča; ilu-strovana šetnja Dalmacijom, pri-povetke »Dodo« od Katariniča i »Bartik«, od Metlerova, pa „Čudežna moč indijskih fakirjev«, »Junak pod Peco«, itd. Na kori-cama nalaze se zanimljive igre, šale itd., a u sadržaju ima još mnogo poučnih i zabavnih stvari.
I prilog za najmanje sokoliče »Našim mališanima«, obiiuje pričama, pesmicama, slikama i svi-me šio decu zanima. Izmedu o-Stalog tu su zanimljive pripova-sti »Pomorska bitka«, »Ribar i đavo«, »Lakoma djevojčica«, »Mladi junak«, u kojoj je prikazan herojski podvig jednog ma-lišana 'za vreme btke u prošlom ratu itd. I prilog je bogato ilu-strovan.
Pretplata na »Našu Radost«, zajedno sa »Našim mališanima«,
iznosi samo deset dinara na go-dinu, iako oba lista imaju preko 40 stranica, zajedno, a šalje se na čekovni račun, broj 57.686. List se naručuje kod uprave, Beograd, poštanski pretinac 342.
Нови број „Предњачког зборнина1*
Изашао je из штампе 10 број „Предњачког збсрника" — ли-ста Начелништва Савеза Сокола, кога уређује брат Др. Алфред Пихлер, са з.нимљивим струч-ним чланцима, вежбама и разно-врсним градивом за све качего-pnje вежбачког чланства. У сталним рубрикама за чланове, чланице, нар.штај и децу, ццам-пани су чланци и саставци бра-he и сестара: Кавчић Јанка (.Ди-зање вежбача); — Јоже Трдине (Просте ваје за вадбене уре жен); — Елзе Скалар (Вежбе на греди); — Ј. Кавчића (Игре у пољу); — Смиљке Грбић (Вежбовна грађа^за рад са де-цом); — М. Војиновића (Пето-бој у Ч. О. С.). — Сви чланци и вежбе богато су илустровани сликама и цртежима.
„Предњачки зброник" излази једампут месечно. Нови прет-платници могу добити свих де-сет овогодишњих бројева, са 440 страна разноврсног градива. Го-дишња претплата за 12 бројева износи само 12 динара, а шаље се на чековни рачун број 57.686. Наруџбе слати управи, Београд, поштански претинац 342.
ЈЕДНА ТОПЛА КЊИГА ПЕСА-МА 0 СЕЛУ
Млади соколски и народни радник. брат Владимир Покорни-
Салабов, просветар Соколског друштва Скопље II — Ханријево и цретседник отсека за рад на се-лу у Соколској жупи Скопље, издао је збирку песама, под на-словом: „Песме мога села, или дојволитр да вам се изјадам’’, Ово дел1}в брата СалаЈбова ис-пуњено је лепим мислима и то-плнном осећајв за село и родну груду. па заслужује, да се пре-поручи. Књига се набавља код нисца, у Скопљу.
Глкови штампе
„Глас Боке“, који излази у Котору, обЈављујс у броју од 19 октобра, чд.нак ,Наш правн пут“, у коме између осталог каже:
„Сви народи воле слгбоду, с том разликом што је прав^дни траже за све< а неправедни caiuo за себе За нас је слоб'<да н?јви-ши 1.ојам, највећи закон Hajee. he начело нације и грађана Ми такву слободу жел hmij за све људе, за све народе Онима ко-)и се губе и за туђином безгла-во јуре, озбиљно притварамо да је њихов пут веома опасан и фаталан.
Сололсне објаве
Соколска чета Велико
Црниће, друштво Пожаре-вац, купила би за своју му-зичку секцију половне плех инструменте, уз повољне услове. За потања обавеш-тења обратити се управи чете.
Sokolsko društvo — Со-spić, traži podvornika za
svoj dom. Mjesečna plata 500 dinara, stan (soba, kuhinja, svjetlo, voda i nuzpro-štorije) i tri hvata drva go-diSnje. Prvenstvo imaju članovi Sokola. Za pobliže informacije obratite se tajniku Sokolskog druitva Gospić.
Садожина соколских листова
»SOKO NA JADRANU«
Primili smo 10 broj glasila sokolskih župa Split, Šibenik i Su-šak, sa sledečim sadržajem: Viteški Kralj Aleksandar Prvi Uje-dinitelj (Dr. Josip Barbieri); — Nelto malo o nama (R. Pavič); — Sokolsko slavlje u Splitu; — Takmičenja u lakoj atletici i od-bojci (Zvonko Barišič); — Šaljivi kut; iz prošlosti splitskog sokolskog društva, razne vesti itd.
TKO je MALOKRVAM, BLIJED
i uopće s’abog zdra-vlja, neka upotrebi nainoviii speciialitet „FERROuO VIAl" koji otvara vanredan •^etit i vrlo brzo o-oravlja svaku osoli kojoj je bilo kak-va bolest narušila zdravlje. Za dobar usp j eh dovoljne su ’?;3 flaše. Ciiena 1 fl. 0.40.- sa poštarinom П. 45.-, 3 fi. D. 120.-ranko. Protevada Ar. Ph. A. Alrkušić, apotekar u Mostaru (banovinaHrvatska). Dobiva ee i u apotekama Reg. S. Br. 6682/32.	(4-st)
Silim
ХРОМАТИЧНЕ UY/t
mziKzi'
ТРАЖИТЕ
БЕСПЛАТАН
UEHOBHUK
БЕОГРАД KPAfbA МИЛДМД 9 ТЕЛ.20-3331
(t-S-St)
ЧА10ВКИЧАР H ЈУСЕЛИГ
VI. РЈИТРОВИЋ
Теразн^е 22 (до ^оскве)
има швајцарских часооиика ea руку и џеп, златног на-кита, кристала, cne-бра,аехара иплакета
Бpaliи и сестрЕма попуст Цене врлс солилне. Стручан ргд
Тргжите цеме за нзргду
клиноца u значака
fa-ett
НОВО! ' ИЗДШЛО ИЗ ШТАМПЕ!
DR. ING. КОСТА ПЕТРОВИЋ:
„НАРОДНИ домови и ШКОЛСКА ВЕЖБАЛИШТА“
на 300 страница великог формата и са 167 слика на 47 табли у посебном омоту.
КЊИГА ОБУХВАТА СВЕ НОРМЕ И УПУТСТВА ЗА ПРОЈЕКТОВАЊА И ГРАЂЕЊА СОКОЛСКИХ ДО-МОВА.
Цена књизи: За соколске припаднике, уколико је наба-ве до 1 децембра о. г., 60 ДИНАРА више 15 Дин. за поштарину; после тога рока цена је за све поручитеље 100 динара, више 15 динара за поштарину.
Новац треба послати унапред на адресу: САВЕЗ СО* КОЛА КРАЉЕВИНЕ ЈУГО СЛАВИЈЕ, БШГРАД, на чек. рачун број 53600, уз назнаку на полеђини чека, за коју сврху се новац шаље.
II
Opšte Jugoslovensko Osiguravafuće Društvo
„BALKAN" A, D.
Beograd, Prestolonaslednikov trg 5, tel. 21980
Poštanski fah 1001 (VLAST1TA PAbATA, Beograd, Delijska broj 3 Do magacina VLADE MITIČA)
Oslgurava pod povoljnlm nslovima:
e. №. v*.
BAYERISCHE MOTOREN VVERKE
Приспела |e нова партија путничких аутомобила BMW ca 4 и 5 седишта (ca гумама)
Прегл^да^те наше стоиариште
Дутомо5илша naujta ВЕЛИУТОСекулеЗзчзз^а
БЕОГРАД, КЊЕГИИ>12 ЗОР1£Е (ЗОРИНА) iO-32
(2—Г>
1. živote, rente i posmrtnine,
2. od požara i njegovih posledica,
3. provalne krade,
4. stukla od loma,
5. jamstva i zakonske odgovornosti za nanete ozlede i mate-rijalne štete,
UPRAVNI ODBOR
Pretsednik LJUBA SARAČEVIĆ izvoznik; pretsednik Upravnog odbora izvozne banke
I. potpretsednik:
LJUB. M. MIHAILOVIČ
člar> Upravnog odbora Narodne banke Kraljevine Jugoslavije; član Upravnog odbora Izvozne banke; bivši ministar
II. potpretsednik: NEDELJKO SAVIČ
trgovac; pretsednik Nadzornog odbora Izvozne banke; pretsednik Saveza trgovačkih udruženja Kraljevine Jugoslavije
Članovi:
ILIJA K. PANIČ
industrijalac FRANJA LATKOVIČ industrijalac gen. direktor I. Hrv. štedionice u oenz. >
PERA M1LANOVIČ trgovac; član Upravnog odbora Narodne banke Kraljevine Jugoslavije; potpretsednik Upravnog odbora Izvozne banke RADOMIR K. STOJIČ apotekar JOVAN M. ČULUM /eleposednk; pretsednik Trg. in-ciustriske i zanatske komore u N. Sadu
6. automobila,
7. aviona,
8. transporta na suvu, vodi i U vazduhu,
9. protiv nezgode,
10. šomaž.
DIMITRIJE KONJOVIĆ gen. direktor fabrike aviona »Ikarus«
VLADA MITIČ trgovac TASA S. STOJADINOVIČ trgovac; član Upravnog odbor* Izvozne banke MILAN RIHTER gen. direktor Jugosloven. društva
DR. VJEKOSLAV KISOVEC advokat DR. STEVAN POPOVIČ
sekretar *Ind. komore Beograd ALEKSANDAR L. VIDOVIČ generalni direktor
NADZORNI ODBOR
Pretsednik:
MILAN MIŠKOVIČ apotekar; član Upr. odbora Izvozne banke Potpretsednik:
DRAGIČ N. SOLDATOVIĆ kasacioni sudija u penziji VLADIMIR 2IVKOVIĆ trgovac — Niš DOBRIVOJE LAZAREVIČ trgovac; član Upravnog odbpi-3 Izvozne banke STOJADIN JOCIĆ i trgovac SVETISLAV J. JELIČ direktor Izvozne banke DUŠAN PAVESIČ inž. ekonomist
Traže sc zastupnlci u svima većim mestlma držaje
(1-
			
izdaje savez bokola Ki luanslavitf .arh M Smiljanič. Alekse Ne nadcviča 6) - Urednie redakeioni odbm (Pretsednik Dt Vlad. BelajčiC) — ,
Stampaiua „Luč", ‘Mitrovič i La /ai«vi< - Bcogiad Kialjice Na talije ulica bioj 100 Tel. 21 772-	\