KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 20 (4)
PATENTNI SPIS
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1 aprila 1933.
BR. 9856
Kratohvil E. Miroslav, inženjer, Beograd.
Naprava za objave u vozu.
Prijava od 8 decembra 1931.
Važi od 1 avgusta 1932.
Pronalazak se odnosi' na jedno uređenje za imenovanje stanica, kad voz dolazi u ovu i za objavu svake vrste. Namešta se u svakom vagonu ili kupeu u koliko je to potrebno. Imenovanje se vrši ćirilicom ili latinicom i automatski se ukida kad voz izlazi iz stanice.
Stroj se sastoji u glavnom iz četiri dela: čeličnih talasa, donjeg dela stroja sa točkovima, menjača i imenika.
Čelični talasi su utvrđeni na pruzi i raspoređeni prema azbuci. Preko talasa kotrljaju se točkovi donjeg dela stroja, utvrđenog za vagon, i svojim kretanjem izazivaju vertikalno kretanje sistema poluga, koje su u vezi sa menjačem. Menjač automatski raspoređuje i prenosi kretanje na druga dva sistema poluga. Poluge na vrhu imaju naročitu napravu koja pokreće točak imenika. Točkova u imeniku ima više i na svakom točku površina na periferiji podeljena je na 31 Dolje. U polja su upisana slova azbučnim redom sem u poslednje koje je prazno. Točkovi se dovedu u položaj da se na tabli vide prazna polja. Kombinacijom okretanja točkova dobi ja se ime stanice koje se želi. Na crtežu prikazan je jedan primer izvođenja pronalaska.
Slika 1 pokazuje opšti izgled pronalaska i raspored istog u vagonu I ili II klase, u poprečnom preseku, a slika 2 pokazuje isto u podužnom preseku vagona. Slika 3 pokazuje u izgledu konstrukciju imenika e, a slika 4 pokazuje isto u poprečnom preseku. Slika 5 pokazuje konstrukciju menjača d, u izgledu odozgo, a slika 6
isto u izgledu sa strane. Slika 7 pokazuje točkove donjeg dela stroja b u izgledu sem točka bj koji je nacrtan u poprečnom preseku, a slika 8 isto u izgledu sa strane. Slika 9 pokazuje čelične talase a u izgledu odozgo, raspoređene na pruzi tako da izazovu na tabli u imeniku slovo a, a slika 10 isto u podužnom preseku. Slika 11 pokazuje azbuku od b do z u kombinaciji čeličnih talasa. Slika 12 pokazuje raspored čeličnih talasa (prema azbuci u slici 11) da izazovu u imeniku na tabli reč Brod.
Izmenju šina 1 pruge, na pragovima 2 utvrđeni su čelični talasi a šrafoviima (si.
I	i 2). Pri kretanju voza kotrljaju se točkovi b pričvršćeni na polugama c preko talasa. Svojim kretanjem točkovi podižu poluge c. Poluge se kreću po žljebu, koji je utvrđen armaturom 3 za vagon. Da bi se ublažio udar u slučaju da se vagon nagne na jednu ili drugu stranu služe federi 5 (si. 6). Poluge c nose na završetku ležište 6 sem jedne c, koja preko zglobova z, i z2 pokreće ozubčani sektor 7 oko osovine x, pričvršćene za ram h. Ozubčani sektor 7 pokreće zupčanik 8, koji pokreće ručicu 9 u smislu protivnom skazaljke na satu tako, da pri svakom vertikalnom kretanju poluge c,, koje odgovara jednom talasu, ručica 9 okrene se za jednu četvrt kruga. Ručica 9 kreće pomoću poluga 10 podmetače
II	po žljebu na ležištima 6.
Za prvu četvrt kruga podmetači dođu iz sredine ležišta pod poluge 12, pri drugoj četvrti opet u sredinu između poluga 12 i 13, pre trećoj pod poluge 13 i pri četvrtoj
Din. 15.
dolaze po treći put na početno mesto t. j'. na sredinu između ppluga 12 i 13. Kretanje ručice za četvrt kruga regulisano je zupčastim točkom 14, koji je učvršćen sa osovinom ručice 9, a pokreće se kukom 15 na zupčaniku 8. Izrastaj. 16 ne da, da se ručica okreće više od četvrt kruga, time što je njegovo kretanje ograničeno od m, do m2 koje su vodilje poluge Cj. Pri kretanju vertikalne poluge c1 na niže, zupčanik 8 kreće se slobodno.
Kretanje u vis ostalih poluga c prenosi se preko podmetača u menjaču d pojedinačno ili u grupi (što dozvoljava konstrukcija menjača) na poluge 12 i 13 (zavisi od rasporeda čeličnih talasa na pruzi). Posle izvršenog kretanja u vis, poluge 12 i 13, da bi ponovo došle na svoje mesto, snab-devene su federima 17 i 18 (si. 3 i 4), kojie osim ovoga ublažuju udarac odozdo. Na svom završetku poluge 12 i 13 imaju napravu f i g za okretanje točka sa azbukom 19. Kretanjem poluge odozdo naprava f odnosno g čiji gornji prošireni deo 20 ispadom 21 klizi po žljebu 22 na konzoli 23 sklopi se tako, da zapinjača naprave f odnosno g zađe u zupce točka 19 i podigne se sa ćelom napravom u vis, izvršujući okretanje točka u imeniku za jedno slovo.
Da bi pomeranje naprave bilo određeno služi žljeb 22 a za određeno pomeranje točka služi čep 24, čija je vodilja nekretno učvršćena na točku 19 i koji se pod dejstvom opruge 25 opire o nepokretan zupčanik 26, utvrđen za konzolu 23.
Prilikom spuštanja poluge u prvobitni položaj, naprava se otvara, zapinjač se izmiče i točak se može slobodno okretati na jednu ili drugu stranu.
Da bi se u imeniku na tabli izazvalo i posle izvesnog otstojanja na pruzi skinu-lo na pr. slovo a, potrebno je da se rasporede čelični talasi, kao što je to pretstav-lieno na si. 9 i 10. Ako voz ide u smislu A tada točak b, na poluzi c, (si. 7) kotrlja se preko talasa a, (si. 9 i 10). Točak se izdiže u vis zajedno sa polugom cr (si. 6) koja preko zglobova z1; z2, ozupčanog sektora 7 i zupčanika 8 pokreće ručicu 9 za četvrt kruga. Ručica preko poluga 10 gurne podmetače 11 pod poluge 12. Sad točak po redu onaj na kom mestu na tabli hoćemo da izazovemo slovo a u ovom slučaju na si. 7 točak b2, prelazi preko talasa a2 (si. 9) izdiže preko poluge i podmetača odgovarajuću polugu u sistemu poluga 12.
Ova preko naprave f pokreće točak sa azbukom 19 (si. 3) za jedno slovo na periferiji u smislu skazaljke na satu i izazove slovo a. Dalje točak bj prelazi preko talasa a3 i a4 za koje se vreme, na gore opisan način, podmetač podmetne pod polugu sistema 13. Zatim točak b2 prelazi preko talasa aB izdiže preko poluge i podmetača odgovarajuću polugu u sistemu 13. Poluga preko naprave 9 pokrene odgovarajući točak sa azbukom u protivnom smislu skazaljke nai satu t. j. vrati slovo a u prvobitni položaj i na tabli se opet pokaže prazno polje. Talas a6 vraća podmetač na početan položaj. To se isto događa kad voz ide u protivnom smislu B. Da bi toč-kovi ostali u vertikalnoj ravni služe valjci 4 na poluzi c, pretstavljeni na si. 7 u preseku, a na ostalim polugama u izgledu. Na slici 8 pretstavljeni su isti u izgledu sa srane.
Ostala slova izazivaju se na isti način a prema azbuci u slici 11, gde je radi primera pokazan raspored talasa a za slova b do z. Pri sastavljanju imena stanice talasi u slovima, preko kojih prelazi točak b,, postavljaju se kao zajednički a ostali se stavljaju na mesta koja odgovaraju onima u imenu stanice (vidi si. 12).
Patentni zahtevi:
1.	Uređenje za imenovanje stanica i objavljivanje kod vozova, naznačeno time, što ispisuje objave, ma gde se voz po šinama kretao i ma u kom pravcu, prema azbuci (si. 11) sastavljenoj od čeličnih talasa, koji1 se postavljaju na pruzi.
2.	Uređenje po zahtevu 1, naznačeno time, što se na pruzi utvrđuju čelični talasi a, preko kojih se kotrljaju točkovi b na stroju i svojim kretanjem preko ovih daju kretanje u vis sistemu vertikalnih poluga c (sl. 1 i 2).
3.	Uređenje po zahtevu 1 i 2, naznačeno time, što menjač (si. 5 i 6) prema kombinaciji čeličnih talasa prenosi i raspoređuje vertikalna kretanja poluga sistema c na poluge sistema 12 i 13, koje su u vezi sa imenikom.
4.	Uređenje po zahtevu 1 do 3, naznačeno time, što je u imeniku na kraju svake poluge sistema 12 i 13 smeštena naprava f odnosno g, koja pod vertikalnim kretanjem okreće točkove imenika, slovo po slovo u jednom ili drugom smislu prema kombinaciji talasa na pruzi (si. 3 i 4).











.





j j v.
' - ..






j


j 3
■
'







.••f' •


tv
"v


i':
' ' ' š'


0'
’





{ ''


V'.	■ ‘j


Adpatent broj9856.
St. 8
Si. 10

AZt, Ztjr CK/
Si. n
I Irm