KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 58 (2)
INDUSTRISKE SVOJINE IZDAN 1. NOVEMBRA 1929
PATENTNI SPIS BR. 6467.
J'
Ing. Frank Humphris, Parkstone, Engleska.
Poboljšani mehanizam za stvaranje pritiska za upotrebu u presama i sličnim mašinama.
Prijava od 18. oktobra 1928.	Važi od 1. maja 1929.
Ovaj se pronalazak odnosi na novi ili poboljšani mehanizam za stvaranje pritiska i namenjen je upotrebi u presama i drugim uredjajima. Prema ovom pronalasku, ovaj mehanizam za stvaranje pritiska sastoji se od metalnih ploča, poluga i šipki, koji će docnije dobiti nazive prema njihovoj upotrebi, ali se u glavnom sastoji od mostnih, pritisnili i vučnih ploča, od kojih je svaka snabdevena sa rupama, u koje Se mogu smesti ti stožerni klinovi, osovine i tome slično, o koje se obrću najmanje dve grupe tako zvanih oscilirajućih veza ili poluga, koje su snabdevene sa odgovarajućim rupama na svojim krajevima i obrtno su montirane na pomenutim klinovima, odnosno osovinama.
Svaka grupa ovih oscilujućih poluga sastoji se od najmanje tri takvih poluga, koje su poredjane jedna pored druge, a razdvojene su jedne od drugih pomoću mostnih, pritisnili ili vučnih poluga, ili razdvojnim (lanovima i prstenovima, ili ma kojim ili svima napred pomenutim sastavnim delovima, ali u svakom slučaju to je izvedeno tako, da izmedju ma koje od tili oscilujućih poluga i one do nje, ostaje izvesan slobodan prostor.
U kratko opisan, ovaj se pronalazak sastoji, radi upotrebe u presama ili drugim uredjajima, od jednog mehanizma za stvaranje pritiska, koga sačinjavaju jedan most ili glavni nosač sastavljen od više ploča, jedan pritisni član, takodje sastavljen od više ploča, i jedan vučni član,
takodje sastavljen od više ploča, ili alternativno tome, može se sastojati od jednog mosta ili glavnog nosača udešenog Ja može kliziti, i jednog pritisnog člana, i svaki od ovih sastavnih delova načinjen je od najmanje četiri ploče, poluge ili šipke od metala, koje su jedna od druge rastavljene razdvojnim prstenovima oscilujućih poluga ili ploča iz onog drugog sastavnog dela ili člana, ali na takav način, da se ostavi izvesan slobodan prostor izmedju ma koje od tih ploča i one do nje; ovaj slobodan prostor je đelimič-no zauzet osćilujućim polugama, koje su obrtno vezane za te sastavne delove pomoću klinova ili šipki, ili nečega tome sličxiog, da služe kao oslonac ili stožer za te poluge, budući da su provučeni kroz rupe načinjene u tim polugama i pomenutim pločama, i sem na mestima gde su ti klinovi, razdvojili prstenovi ili osciluju-će poluge, koji zauzimaju delimično po-monute slobodne prostore, ti su prostori potj ano slobodni i nezauzeti.
Sve te ploče i oscilujuće poluge, koje su naizmenično jedna za drugom poredjane, na mestima gde su u medjusobnom dodiru, jesu poredjane tesno jedna pored druge, a na mestima gde nisu u dodiru, one su postavljene na izvesnom razmaku jedna od druge, usled čega, kada se gledaju postrance ili prema njihovim ivicama, one izgleuaju kao paralelno poredjane uzane po uge. Ovakav raspored dolazi usled toga, sto se izmedju svake dve os-
\
Din 30.—.
cihijuće pohlep umetne po jedna ploča, ili sto se izmedju svake dve od ploča u svakom od sastavnih delova, umetne po jedna oscilujuća poluga.
Sastavljajući mehanizam za stvaranje pritiska od mnogobrojnih ploča i poluga, kao što je napred bilo opisano, dobija se velika količina ležaja ili opterećenih površina, od kojih je svaki sposoban da se odupire habanju, i usled dobijene veće površine ležaja, dužina trajanja jednog takvog mehanizma za stvaranje pritiska vrlo je mnogo povećana.
Gde se upotrebljava ovakav mehanizam za stvaranje pritiska, kao što je opisan prema ovom pronalasku, u vezi sa pločastim ramovima onog tipa, koji je bio opisan u mojoj ranijoj patentnoj prijavi onda se ploče pomenutih priti-snih, vučnih ili pokretnih ili nepokretnih mostnih članova mogu po želji postavljati, utvrdjivati ili voditi izmedju tamo pomenutih stubnih ploča takvih pločastih ramova.
Ploče jednog više-pločastog mostnog člana u takvom mehanizmu za stvaranje pritiska, mogu takodje služiti kao mostne ploče takvog jednog pločastog rama, u kome se smešta ovaj mehanizam.
Cilj je o\og pronalaska da ustroji jedan mehanizam za stvaranje pritiska, koji će biti načinjen od ploča, poluga ili šipki od metala, izmedju kojih je rasporedjena jedna ili više grupa oscilujućih poluga; svaka od ovih grupa oscilujućih poluga sklopljena je od najmanje tri takve poluge, koje se stavljaju u dejstvo bilo kakvom reciprokujućom potisnom ili vućnom polugom, bilo reciprokujućim mostnim članom, koji čini da te oscilujuće poluge osciluju na takav način, da kad se one približuju ili kad se udaljuju od jednog izvesnog položaja, koji se nalazi pod pravim uglom na pravac kretanja pomenutih reciprbkujućih poluga ili mostnih članova, onda se pritisni član, ili tome odgovarajući deo, primorava da se pomera prema, ili da se udaljuje od nakovnja, stola ili tome sličnog, koji se u kakvoj presi ili sličnoj mašini nalaze.
Kadgod se ranije upotrebljavao' mehanizam sklopljen od poluga spojenih za zglob, potisnih ili vučnih članova, mostnog člana i pritisnog člana, pomenute poluge bile su postavljene da dejstvuju samo na jednom ili na oba kraja, odnosno, strane tih vučnih ili potisnih, mostnih i pritisnih članova, i bilo je nadjeno u praksi da je potrebno da se te poluge i drugi članovi načine sa vrlo velikim poprečnim presekom, da bi bili u slanju da izdrže ogroman pritisak i napor, koji je u stanju da proizvede takav jedan mehanizam sastav-
ljen od poluga spojenih na zglob. Prema tome, jedan drugi cilj ovog pronalaska jeste taj, da se postigne jedan mehanizam za stvaranje oritiska načinjen od više ploča, kao što je napred bilo opisano, u kome su stožerni klinovi ili oslonci izloženi naporu smicania u najmanje šest mesta. Ovakav raspored izbegava i isključuje svaku slabost stožernih spojeva, koja je neminovna u mehanizmima za stvaranje pritiska, koji su onog tipa, gde su spojne poluge i stožeri izloženi naporu smicanja samo na jednom mestu.
Drugi jedan cilj ovog pronalaska jeste da postigne izradu mehanizma za stvaranje pritiska, koji će biti sklopljen od velikog broja metalnih ploča, koje su dobile svoj oblik poznatim načinom presevanja, probijanja ili sečenja. Ovakav način sklapanja i izrade omogućava da se pomenute ploče ili poluge, ili i jedne i druge, načine potpuno slične jedna drugoj po odgovarajućim delovima, te se time smanjuje količina posebnog mašinskog rada i obrade, koja je inače potrebna za svaki deo, kada se izradjuje mehanizam za stvaranje pritiska čiji su sastavni delovi načinjeni i izradjeni liv&njem ili tome slično.
Kada se upotrebe reciprokujuće mostne ploče prema ovom pronalasku, onda se anti-frikcione naprave, kao što su valjci, obrtno montirani na stožerima, klinovima bolenama ili drugim poznatim i tome odgovarajućim sredstvima, smešta ju izmedju tih mostnih ploča, i njihovi stožeri su uglavljeni u rupama naročito za to pripremljenim u pomenutim mostnim pločama. Ovakve naprave smatraju se da potpadaju pod bitnost oveg pronalaska.
Sada će ovaj pronalazak biti opisan u vezi sa priloženim crtežima u kojima:
Figura 1 prikazuje prednji izgled jednog uredjaja i rasporeda sastavnih članova mehanizma za stvaranje pritiska; u ovom izgledu izostavljene su jedna mostna ploča, jedna vučna ili potisna ploča, jedna pritisna ploča i dve grupe oscilujućih poluga. Nezauzete rupe u svakoj od ploča služe za stožerne klinove ili osovine oscilujućih poluga. Pritisne, vučne ili potisne i mostne ploče prikazane su precepljene po sredini da se označi da one mogu biti ma koje dužine. Mostne su ploče prikazane u dodiru sa drugim kakvim mostnim članom, načinjenim od više ploča, koji je sastavni deo rama i prikazan je tačkastim linijama, pošto ne sačinjava deo ovog pronalaska.
Figura 2 prikazuje perspektivni izgled jedne oscilujuće poluge koja se upotrebljava u mehanizmu za stvaranje pritiska prikazanom u figuri 1.
Figura 3 prikazuje izgled u preseku
mehanizma iz figure 1, uzet po liniji A—B, samo je prikazan u uvećanoj skali. Ovaj izgled prikazuje stožerne klinove, bolcne ili tome slično, precepljene, odnosno, odlomljene na jednom kraju radi oznake da se ma kop broj osciiujućih poluga, koji je veći od 3, može poredjati u naizmenič-nom redu i to lako, da su jedna od druge razdvojene mostnim pločama, vučnim ili potisnim pločama, i pritisnim pločama. Jedan deo mosta jednog pločastog rama, koji ne sačinjava dec ovog pronalaska, ta-kodje je prikazan ali iačkastim linijama.
Figura 4 prikazuje jedan izgled uzet po liniji C—D u figuri 1, i pokazuje dve grupe poluga u delimičnom preseku, prikazujući istovremeno kako su te poluge postavljene izmedju pritisnih ploča, i kako su pritisne ploče razmeštene tako, da svaka može slobodno kliziti u jednom od prostora izmedju dvaju ploča kakvog vi-še-pločastog stuba, koji ne sačinjava deo ovog pronalaska i prikazan je tačkastim linijama.
Figura 5 prikazuje perspektivni izgled iedne oscilujuće poluge koja se upotrebljava u mehanizmu za stvaranje pritiska prikazanom u figurama 7 i 8.
Figura 6 jeste objašnjavajući izgled u perspektivi, i prikazuje delove četiri osciiujućih poluga nameščenih na stožernom' klinu ili osovini, koji je uglavljen u de-lovivna četiri pritisne ploče. U ovom izgledu prikazani su i defovi triju ploča jednog pločastog rama, koji ne sačinjava deo ovog pronalaska, i to jedino da bi se jasnije mogao istaći ovaj sadanji pronalazak.
Figura 7 prikazuje prednji izgled jednog drugog rasporeda delova mehanizma za stvaranje pritiska, jer se sada upotrebljavaju krive oscilujuće poluge. Po jedna mostna ploča, vučna ili potisna ploča i jedna pritisna ploča uklonjene su da bi se jasno video raspored osciiujućih poluga i položaj njihovih stožernih klinova ili osovina. Ovaj izgled prikazuje i ram, a takodje i mehanizam sa polugama spojenim na zglob na poznati način, tačkastim linijama, pošlo oni ne sačinjavaju deo ovog pronalaska, ali je ovakav mehanizam sa polugama na zglob jedan od uredjaja, koji se mogu upotrebiti za reciprokova-nje vučnih ili potisnih ploča.
Figura 8 prikazuje prednji izgled jednog mehanizma za stvaranje pritiska tipa prikazanog u figuri 7, i ilustruje kako ovaj mehanizam izgleda, sa svima pločama na njemu. U ovom su izgledu oscilujuće poluge prikazane tačkastim linijama, te se jasno vidi da su one postavljene izmedju mostnih ploča i vučnih, odnosno, potisnih ploča, a takodje i izmedju pritisnih ploča.
Figura 9 prikazuje prednji, izgled jednog dela mehanizma za. stvaranje pritiska, prikazanog delimično u preseku, ilu-strujući reciprokujuće mostne ploče snab-devene sa valjcima, koji su izmedju njih postavljeni, i kako te reciprokujuće mostne ploče služe takodje i kao vučne, odnosno, potisne ploče, dajući oscilatorne kretanje pomenutim oscilujućim polugama. Na ovaj se način može upotrebiti samo jedan red ovakvih osciiujućih poluga, koje su putem stožera ili klinova spojene sa mostnim pločama i sa pritisnim pločama.
Figura 10 prikazuje izgled delimičnog preseka uzetog po liniji G—H u figuri 9, gde se pokazuje kako su valjci postavljeni izmedju reciprokujućih mostnih ploča na način da se mogu izmedju njih obrtati, i kako su ustrojene bočne ploče u obliku »Z«, sa podeševajućim šinama ili podmetačima, koje su u dodiru sa po dva valjka u svakom redu; ove ivične ploče služe da drže valjke u sialnom dodiru sa kakvom otpornom širokom pločom ili donjom stranom kakvog mosta ili nosača.
Figura 11 prikazuje perspektivni izgled jedne mostne ploče, koja se upotrebljava u mehanizmu za stvaranje pritiska piikazanom u figurama 9 i 10. Jedan red rupa namenjen je da primi stožerne klinove ili tome slično, na kojima se valjci obrću, a drugi red služi da primi stožere za oscilujuće poluge, čiji se jedan kraj oko njih obrće.
Figura 12 prikazuje perspektivni izgled jedne pritisne ploče, koja se upotrebljava u mehanizmu za stvaranje pritiska prikazanom u figurama 9 i 10.
Figura 13 prikazuje perspektivni izgled jedne potisne ili vučne ploče, koja se upotrebljava u mehanizmu za stvaranje pritiska prikazanom u figurama 7 i 8. U ovom izgledu ploča je precepljena da se prikaže da može biti ma koje dužine; jedan red rupa udešen je da primi stožere ili tome slično, oko kojih se obrće jedan kraj osciiujućih poluga, koje su drugim krajem isto tako stožerima pri-tvrdjene za pritisni član prese, a drugi red rupa udešen je da primi stožere ili tome slično, oko kojih se jedan kraj osciiujućih poluga obrće, dok im je drugi kraj opet pomoću stožera spojen sa kakvim mostom ili glavnim nosačem.
Figura 14 prikazuje izgled delimičnog preseka uzetog po liniji E—F u figuri 7, pokazujući ivice jedne grupe poluga i jedan deo ivica jedne druge grupe ovih poluga, smeštenih izmedju mostnih, vučnih ili potisnih i pritisnih ploča jednog mehanizma za stvaranje pritiska. Tačkastim linijama su prikazane dve stubne ploče i
nekoliko posteljnih ploča jednog pločastog mašinskog rama, koji ne sačinjava deo ovog pronalaska. Ovo je prikazano u cilju da se jasno vidi kako je mehanizam za stvaranje pritiska smešten izmeđju njih, a da Li slika bila jasnija, nekoliko stubnih ploča izostavljene su.
Figura 15 prikazuje prednji izgled jednog dela mehanizma za stvaranje pritiska, sa koga nisu uklonjene nikakve ploče, i čije su oscilujuće poluge udešene i ras-poredjene na način prijazan u figuri 1.
Figura 16 prikazuje delimičan presek uzet po liniji K—L u figuri 15 da bi ilu-strovao kako se mehanizam za stvaranje pritiska može sagraditi i tako da se načine jedan ili više razmaka ili širokih otvora izmedju njegovih ploča, koje su onda medjusobno povezane na način koji je prikazan, tako da se izmedju njih nalazi jedan ili više razdvojnih članova.
Jednaka pismena odgovaraju jednakim delovima u svima crtežima.
Figure 1, 2, 3, 4, 15 i 16 prikazuju jedan zgodan način za izvodjenje ovog pronalaska u delo, i tamo a prikazuje jednu oscilujuću polugu u ma kojoj od grupa i redova tih oscilujućih poluga, i svaka takva grupa ili red sastoji se od najmanje tri oscilujuće poluge a, koje su snabde-vene sa rupama a1 da u njih mogu ući i proći stožerni klinovi, bolene ili tome slični uredjaji a‘, oko kojih se ove oscilujuće poluge a, u daljem tekstu zvane prosto »poluge a«, obrću, b označava jednu mostnu ploču koja ulazi u sklop svih mostova ili nosača, i svaka grupa tih ploča sastoji se od najmanje četiri takvih mostnih ploča b, koje su snabdevene sa rupama b1 kroz koje prolaze i u kojima se uglavljuju stožerni klinovi, bolene ili tome slično, ovde označeno sa a-, i oko kojih se po jedan kraj svake od poluga a u jednoj grupi ili redu tih poluga a, obrće, c označava jednu pritisnu ploču koja ulazi u sklop ma koje od grupa takvih ploča, i svaka takva grupa sastoji se od najmanje četiri takvih pritisnili ploča c, koje su snabdevene sa rupama c1 za smeštaj u njima stožernih klinova ili tome slično a' oko kojih se po jedan kraj svake oscilujuće poluge iz jedne grupe takvih poluga, obrće, ct označava jednu potisnu ili vučnu ploču, koja ulazi u sastav ma koje od grupa takvih vučnih ili potisnih ploča, i svaka se takva grupa sastoji od najmanje četiri takvih ploča d, u kojima se nalaze rupe d‘ kroz koje prolaze i u kojima su uglavljene osovine ili stožerni klinovi a-oko kojih se obrće jedan kraj svake od oscilujućih poluga poredjanih u dva reda takvih oscilujućih poluga a. Ove su vučne ili potisne ploče d snabdevene sa
jednom ili više rupa d, koje su postavljene na zgodnim mestima i udešene su da prime ma koji od poznatih oblika spojnih poluga, odnosno, njihovih spojnih klinova, boleni ili tome slično, pomoću kojih se ma kakav poznati tip dejstvuju-ćeg ili pogonskog mehanizma može spojiti sa tim vučnim ili potisnim pločama d.
Jedna od glavnih odlika ovog pronalaska jeste u tome, što on daje mehanizam za stvaranje pritiska koji je snabdeven sa polugama kao što su poluge a, koje su odvojene jedna od druge pomoću ploča, kao što su ploče b i c, ili ploča b, c, i d tako da se stvaraju izmedju njih slobodni prostori s1, i koji je dalje snabdeven sa pločama b u mostnom članu, pritisnim pločama c u pritisnem članu, i vučnim ili potisnim pločama d u pritisnem ili vučnom lanu. koje su u svakom slučaju razdvojene jedna od druge tako, da se izmedju njih ostavlja slobodan prostor s, u kome se prostoru s, odnosno, u kojima se prostorima s nalaze probušeni krajevi a1 oscilujućih poluga a, a delimično i jedan deo njihovog trupa.
Figure 5, 7, 8, 18 i 14 prikazuju jedan drugi zgodan način za izvodjenje ovog pronalaska, u kome su oscilujuće poluge a izvijene i poredjane da leže skoro potpuno izmedju potisnih ili vučnih ploča d. Ove poluge a takodje su putem stožera, boleni ili tome slično a- pritvrdjene, samo im je raspored i način montiranja nešto drugojačiji nego što je to slučaj sa stožerima, bolenama i tome slično a-, koji su upotrebljeni za poluge a prikazane u figurama 1 i 15. U figurama 7 i 8 videće se da se po jedan kraj svake od poluga a, koje su namaknute na stožere ili bolene a- smeštene u vučnim ili potisnim polugama odnosno pločama d, nalazi na onim ivicama vučne ili potisne ploče d, koje su najudaljenije od ivica drugih ploča e i b, u kojima su te poluge a svojim drugim krajevima spojene pomoću drugih stožera ili klinova a-, omogućavajući time da se izradi mehanizam za stvaranje pritiska tako, da se dobije mnogo manji razmak izmedju osovina stožernih klinova i tome sličnog a" u pritisnim pločama c i mostnim pločama b, nego što je to bilo moguće kada se upotrebi drugi oblik rasporeda ovih poluga a da bi se dobila ista dužina putovanja jednog od tih članova. Krive poluge a tipa prikazanog u figuri 5 i ploče b, c i (1 za koje su one spojene putem stožera, kao što je prikazano u figurama 7 i 8, imaju slične odlike sa onima, opisanim u vezi sa članovima prikazanim u figurama od 1 do 4 i u figurama od 15 do 16.
Figura 13 prikazuje vučnu ili potisnu
ploču koja se upotrebljava u mehanizmu za stvaranje pritiska ilustrovanom u figurama 7, 8 i 14. Dugački prorez đ:i koji se tamo vidi. načinjen je da se kroz njega može proturiti klin kakvog poznatog mehanizma sa polugama na zglobove, koji je prikazan tačkastim linijama u figurama 7 i 8 pošto ne sačinjava deo ovog pronalaska; ovaj klin prolazi kroz prorez d3 i može se utvrditi za ram mašine, u kome je i mehanizam za stvaranje pritiska smešten, a da pri tome ne sprečava ni malo reciprokalno kretanje vučne ili potisne ploče d.
Figure 9 i 10 prikazuju jedno preina-čenje u kome su grupe poluga a raspore-djene u jednom redu i snabdevene su sa odgovarajućim rupama radi utvrdjivanja putem stožera za mostne ploče b i pritisne ploče c. U ovom preinačenju, ploče b u mostnom članu, dobijaju recirpokuju-će pravo-linijsko kretanje i rade i đej-stvuju i kao vučni ili potisni član. Da bi se omogućilo lako kretanje mostnom članu postavljeni su i upotrehljeni valjci e, koji se obrću na klinovima, osovinama i tome slično e1, utvrdjenim u rupama e2 načinjenim na mostnim pločama b. Ovi su valjci smešteni izmedju ploča u slobodnim prostorima s i to tako da su u stalnom dodiru bilo sa jednom ravnom pločom ili površinom, ili sa jednim delom kakvog glavnog nosača ili mosta u ramu te mašine u kojoj je i ovaj mehanizam smešten.
Valjci e3 udešeni su da stoje u dodiru sa šinama ili nosačima u bočnim ili »Z« pločama, koje su označene sa f i koje su utvrdjene na ma koji poznati način za most ili glavni nosač kakve bilo mašine u kojoj je ovaj mehanizam za stvaranje pritiska montiran. Ovi valjci e3 služe da na sebi nose ceo mehanizam i da održavaju valjke e u dodiru sa mostom ili glavnim nosačem. Valjci e i e:i namešteni su na osovinama ili stožerima utvrdjenim u pločama b i kreću se zajedno sa njome.
Figura 15 u vezi sa figurom 16 prikazuje kako je mehanizam za stvaranje pritiska, izradjen prema ovom pronalasku, sagradjen tako da se obrazuju jedan ili više otvora h, u kojima se otvorima h postavlja kakav poznati oblik pogonskog mehanizma, koji ovde nije prikazan, a koji može biti spojen sa jednom ili sa više veza g kako već slučaj bude bio.
Obraćajući se na figure 1, 4, 7, i 8, videče se da su pločasti stubovi sa više ploča, koji sačinjavaju deo kakvog pločastog rama za mašinu u kojoj je smešten mehanizam za stvaranje pritiska, izradjen prema ovom pronalasKu, prikazani lačka-
stim linijama, a u figuri 6 oni su prikazani u perspektivi. Delovi vučnih, odnosno, potisnih ploča d i pritisnili ploča c sme-štaju se izmedju ploča u sluhovima, i izmedju tih ploča one mogu slobodno da klize, budući da im one služe kao vodjice, ali takvi stubovi od više ploča ne sačinjavaju deo ovoga pronalaska.
Gde se mehanizam za stvaranje pritiska, koji je predmet ovog pronalaska, stavlja u prese ili druge mašinske ramove poznatih tipova, pritisne ploče c bivaju vodjene duž odredjenog puta pomoću ugaonih poluga, ploča i tome slično, koje su sa j označene ,ili sa zaglav-nim pločama kao j’, koje mogu biti ma kojeg poznatog tipa. Ove vodjice stoje u dodiru sa odgovarajućim vodećim površinama na ramu prese ili kakve druge mašine, ali gde se mehanizam za stvaranje pritiska ugradjuje u pločaste ramove onog tipa, kao što je opisan u mojoj prijavi pritisne ploče c, mostne ploče b i vučne, odnosno, potisne ploče d ili ma koja od tih grupa ili sve odjednom, mogu biti vodjeni i sprovodjeni izmedju pomenu tih stubnih ploča u tim pločastim ramovima, pored drugih poznatih načina za upućivanje i vodjenje takvih članova.
Mehanizam za stvaranje pritiska, koji je predmet ovog pronalaska, naročito je pogodan i zgodno se može primeniti u presama i drugim mašinama gde su članovi, koji razvijaju pritisak naročito velikih razmera ili velikih dužina, širina ili debljina, pošto se mogu podesiti, u praktičnim granicama, potrebni brojevi poluga a, mostnih ploča h, vučnih ili potisnih ploča d i pritisnih ploča c, koji će biti pore-đjani jedni pored drugih, i skoro svaka kombinacija ovih poluga a, koja se nalazi u praktičnim granicama, može se udesiti i rasporediti u jednom ili više redova na način koji je ovde bio opisan i ilustrovan.
Razdvojni članovi kao što su pr&teno-vi p i njihove osovine p1 mogu se po potrebi upotrebiti i postaviti u željenom položaju u samom mehanizmu za razvijanje pritiska, da bi se dobili slobodni i tačno odredjeni prostori s izmedju mostnih ploča b, vučnih, odnosno, potisnih ploča d ili pritisnih ploča c.
Napred pomenute reciprokujuće vučne ili potisne ploče d ili mostne ploče b, kakav bude bio slučaj, mogu se stavljati u pogon i dejstvo ma kojim od poznatin ure-cljaja i na ma koji poznati način kojima će se reciprokujuće kretanje preneti na gore pomenute ploče.
Pri radu ovog mehanizma, kada se vučne ili potisne ploče d ili mostne ploče b stave u reciprokujuće kretanje, onda poluge a čine da se pritisni član pomera
reciprokujućim kretanjem u pravcu približno ili potpuno pod pravim uglom na pravac kretanja bilo pomenutih vučnih, odnosno, potisnih ploča (1 ili pomenutih re-ciprokujućih mostnih ploča b, već prema tome, koje su od njih upotrebljene da taj pritisni član stavljaju u pokret.
Patentni zahtevi.
1.	Poboljšani mehanizam za stvaranje pritiska u presi koja se sastoji od jednog mostnog člana, i jednog pritisnog člana od kojih je svaki spojen sa jednim reciprokujućim članom pomoću stožera i poluga, naznačen lime što su svi ti članovi sagra-djeni od ploča (b, b), (c, c), (d, d) razmaknutih jedna od druge pomoću krajeva pomenutih poluga (a, a).
2.	Oblik izvodienja mehanizma za stvaranje pritiska kod prese prema zahtcvu 1, naznačen time što su ploče (b, b; c, c; d, d) medjusobno spojene klinovima ili šip-kama (a") koji takodje služe kao oslonci za poluge (a).
3.	Oblik izvodjenja mehanizma za stvaranje pritiska kod prese prema zahtevu 1, naznačen time što su poluge (a, a), koje su spojene za mostni član i za reciproku-jući član, poredjane paralelno, i što su poluge (a, a) koje spajaju pritisni i reci prokujući član poredane paralelno i što su
ove dve grupe poluga udešene da dodju u paralelan položaj u odnosu na jednu istu ravan, ili da iz tog položaja izadju dejstvom kretanja reciprokujućeg člana.
4.	Mehanizam za stvaranje pritiska kod prese prema zahtevu 1, naznačen time što su ploče (d, d) u reciprokujućem članu udešene da mogu kliziti izmedju ploča jednog pločastog rama, koji na sebi nosi i pomenuti mostni član i služi da vodi po-menuti pritisni član.
5.	Mehanizam za stvaranje pritiska kod prese prema zahtevu 1, naznačen time što su ploče mostnog člana naizmenično raz-redjene sa pločama pomenutog rama.
6.	Oblik izvodjenja mehanizma za stvaranje pritiska kod prese prema zahtevu 1, naznačen time što stožeri (a-) koji spajaju reciprokujuće ploče takodje služe i kao glavna ručica (g) za članove koji prenose kretanje reciprokujućem članu.
7.	Preinačeni oblik izvodjenja mehanizma za stvaranje pritiska kod prese prema zahtevu 1, naznačen time što je mostni član spojen direktno za pritisni član pomoću poluga i stožera i što je mostni član pokretan, da bi mogao preneti na pritisni član svoje kretanje pomoću pomenutih poluga, budući da se mostni član odupire potisku od strane poluga pomoću valja-ka (e).
FtJ. 1.
Adpdt&nhbroj 64-67. a2 a <2
dJ c* a % č Ba P /
d
Pi
'P
.Fig. o.
Fig. 2.
f C .v :T;	f.-- ^ p p. /S
^ v. n ki ^ F P
^ \I| i i i Fi
V i g šimC*
x ,A di y ^ y/k/
Fig-1- p
3 FF*
p^VfšFF c
rro r; n n/ }
Adpatent h raj 6467.
N.^
/	/A. ✓'•'•3v .-T-t i.
I it1**	*0
I t .’ p.-;	j; K-V
Fy. 7.
.	,. ,	,. ,.•< f; H-v f-Ti ..
.	> • B, * f.--, .• ■*
“v^>T t vV*
f
S*
t.	< i r' 'r> * r;	'• '
i :	/i*?/*>■'- /:'•» • v
—7rj

8.
J'
■JdM
. ,/	< ' ',	< v »<>.,•'; •< • ' *>_.* '--‘J--------
■«-•	-.-j-
—1	7	j4s /|o\ W
S ^
'



f:

o‘
N
...V.;
1' ,

; f '■> :
, ■ , »-
■ ,
1	-.f
;

< ■ - . v.;
'■ ’ y r' ;


■
.
■
v,.


...	-'.V.,	... .........v;


■. ■ • - • '• ■<-
-■ ................................ • ,
-





■ ■
Fig. 9.
e? e, S J,& e z s
Adpatent brej 6^5 7, Fij. 10.
i o v

^ ^ , ! ^ \ \ \\
«2—pip W i#-'
£3K-

igr^ ©
1F














.










.


'•X.

































.
















,









■


■