POŠTARINA PL’AĆENA U GOTOVU
CENA 1.— DIN
лиииешм
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE		JUGOSLAVIJE
ČUVAJTE JUGOSLAVIJI!!	Izlazi svakog petka • Godišnja pretplafa 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski pretinac 342 • Telefoni uredništva i uprave 30-866 i 26-105 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku •	Beograd, 19 juli 1940 God. XI • Broj 29
SOKOLSTVO JE KONSTRUKTIVNO
prema državi i prema svakom njenom delu!
Oni ko ji ne poznaju suštinu naše organizacije, često zaboravljaju da, U SVOJO J NACIONALNO J DRŽAVI, SOKOLSTVO MOŽE DA PRETSTAVLJA SAMO KON-STRUKTIVAN I POZITIV AN FAKTOR. Nema tog režima, Hi državnog uredenja, z bog koga bi sokolstvo moralo da uzme neprijateljski, ili opozicioni stav protiv države kao iakve, protiv pojedinih njenih delova, tli zakonitih uprav-Ijača. Pošto je strogo nepolitičko, vanpartijsko i nad partijsko, ono ni protiv partija ne uzima neprijateljski stav, a naučanja koja su mu protivna, pobija u prvom redu pozitivnim radom. Borbeni stav sokolstvo mora da uzme je-dino tamo, gde pošto je direktni napori, upravi jeni protiv državne i nacionalne celokupnosti i sigurnosti, ili tamo gde protivnik ide za uništenjem samog sokolstva.
Tu bitnu i načelnu konstruktivnost i pozitivnost sokolstva su mnogi zlobno iskrivijivali, prikazujuči je kao „služenje bilo kome režimu"; što nema nikakve podloge, jer se SOKOLSTVO UOPŠTE NE RAVNA PREMA REŽ1-MIMA, VEČ PREMA DRŽAVI. Pa kao što je u Austro-Ugarskoj, bez obzira da li su na vladi bili Madžaroni ili Hrvatsko-srpska koalicija, istrajalo u opozicionom stavu, Posvećujući se gotovo isključivo rušenju tud e države, — tako u svojo j državi ne može da ide nego za što jačim izgradivanjem te države, bez obzira na režim.
Naši protivnici nam često prigovaraju: „Što niste uzeli stav protiv ove ili one rani je vlade, več se naprotiv žalite sada itd.?“... Medutim se mi, kao organizacija, ni sada ne žalimo ni na kakvu vlast kao takvu; niti na ika-kav politički sistem, ili čin. Niti jednom reč ju mi nismo ustali protiv Banovine Hrvatske, kao što ni rani je, z bog poli tički h čina, nismo to rad ili. Još u oktobru prošle godi ne je prvi zamenik saveznog starešine, Dr. V. BELAJČIĆ, napisao u „Sokolskom glasniku":
„Kada stvari tako stoje, onda svakome mora biti jasno, da Sokolstvo, kao nepolitička i opšte narodna organizacija, poslednje Promene u zemlji, u pogledu njihove političke Strane, može samo da uzme na znanje i da njihovu političku ocenu prepusti svojim Pripadnicima, koji su isto tako politički subjekti, kao i ostali gra-dani. Sokolstvo če se, kao i ranije, radovati svakom političkom dogadaju, koji bude koristio interesima zemlje, i služio njenoj konsolidaciji, snazi i napretku. Ali, isto tako mora svakome biti jasno i to, da sokolska organizacija nema razloga da bilo šta pro-meni u svojoj ideologiji, programu, ni u smernicama rada“.
Ali smo zato, — kako danas, TAKO I RANIJE, — uvek ustajali u odbranu svoje ideologije i sl obode svog rada, svoje imovine i opštih nacionalnih svetinja; — kad je to bilo moguče putem štampe; a kad smo bili spreče-ni. onda drugim sredstvima.
Drugog stava nemarno ni danas. Da su, nakon osni-vanja Banovine Hrvatske, Sokoli ostavljeni na miru, pa da su im gg. Maček i šubašič uskratili svaku materijalnu i moralnu potporu, i da su sve poklonili Zaštiti i Hrvat-skom Junaku, mi ni onda ne bismo uzeli POLITIČKI stav Protiv njih, ma da nikad nečemo priznati da, bilo gde i bilo u kom pogledu, treba da budemo tretirani kao gra-dani drugog reda. Međutim je, nakon stvaranja Banovine Hrvatske, počelo takvo proganjanje sokolstva, takvo °štečivanje sokolske imovine, telesni napadaji, premešta-nja, otpuštanja i svakodnevne uvrede u štampi, da samo krajnji cinici naš otpor protiv toga mogu da prikažu, kao neku političku „protivnost Banovini Hrvatskoj". I umesto da se krivo prikazuje stvar, kao da su „Sokoli neprijatelji Banovine Hrvatske", daleko bi bolje bilo utvrditi, da su Se vlasti u Banovini Hrvatskoj pokazale kao neprijatelji s°kolstva, ko je mu svim sredstvima onemogučuju rad.
A zbog čega? Neka nam mer od av ni krugovi iznesu roa i jedan slučaj, da je neki od progonjenih činov ni ka Sokola učinio neki prekršaj protiv interesa Banovine Hr-vatskel... Mi tvrdimo naprotiv, jer je to u mentalitetu sokolstva, da su s vi ti Sokoli isto tako savesno vršili svoju dužnost u Banovini Hrvatskoj, kao delu Jugoslavije, kao Ho su rad ili i ranije; i da bi ta banovina u njima imata daleko konstruktivni j e saradnike, nego li su oni koji ih
ЈУГОСЛОВЕНСКО С0К0ЛСТВ0 m КАЈМДКЧАЛДНУ
понлонило ce мртвим јунацима и причестило духом њиховог отпора, вере и самопрегора!
Незаборавни fce свима учесни-цима соиолсног ходочзигћа на Кгјмакчглану остати дани, про-ведени на тсј светој планини, на Том крвавом попришту Hame највеке славе и јунаштва, где свгки камен гозори речи-тије од сваке пропаганде и где на сваном кораку, за сва вре-мена леже уреззни легендарни примери самспрегора, надљуд-сиог пожртвовања, неупореди-вог идеализма и љубеви за о-таџбину. Сви оки, који су има-ли срећу да, са највишег врха, псгледом прелете то величан-стБено поприште славе и јуна-штва; да у побожном ћутању пред кајмакчаланском костур-ницом одгду хлаву сенима о-них, који су својим телесима, на тим неботичним виснкамг ударали гранитне темеље сло-боди Југославије; те да у стра-хспочитању обилазе клгнце и гудуре, врхове и ћувине, који су, без сна и без хране, уз над-чоеечансне напоре, стопу по стопу били освгјани, са паро-лом „успети иил погинути”!, — ссетили су једно једино жа-љен>е, што на то ходочашће ни-су могли да поведу сву сзоју сснелску браћу, и још више, чнтав југссловенски народ, а нзрсчито оне, који ни у данаш-њим тешким вргменима не по-нгзују довсљно самосвеети и отпора, да се бгр донекле по-кажу дсстојни жртгва које су пале на Кајмакчалану.
„СВИ КОЈИ СЕ У НАШЕМ HAFOPV ЗАНИМАЈУ ЈАВНИМ РАДСМ: КОЈИ СТОЈЕ НА ЧЕ-
ВЛАСТИ; КОЈИ ХОЋЕ ДА УПРАВЉАЈУ, ДА ПИШУ, ДА САВЕТУЈУ И ДА ВОДЕ, ТРЕ-БАЛИ БИ БАР ЈЕДАНПУТ У ЖИВОТУ ДА СЕ ПОПНУ НА ОВО ЧУДЕСНО СВЕТИЛИШТЕ, ПА ДА ТЕК ОНДА ПРЕЂУ НА ПОСАО!” — била је заједничиа мисао свих учесника овог по-хсда. — Онда би све другачије видели, све би другачије цени-ли и све би другачије радили! Када би се уверили, какзе је све жртве и напоре требало псднети, да се дође до слобо-де и независности, онда би им тек пукло пред очима да су све њихове борбе, отимања и положаји, ситни и преситни, чак и према оном последњем редо-ву, чије су ности узидане у кајмзнчалансној костурници, и да дух тог редова треба да бу-де онај који води, а они да бу-ду сретни и поносни, ако буду умели да пођу његовим путем, те да очувају и унапреде то, што је сн помогао да сазда.
Сскслски и остали ходочаски-ци на Кајмакчалану разумели су тај наук и вратили се, на-појени његсвим духом, кога ће непоколебљизо ширити у на-род, ма шта се десило и ма какве се неприлике пред соиол-стеом испрсиле. Југословенсно соколство је понссно, што је овогсдишње хсдочашће на Кај-макчалан, псп његовим дома-ћинстеом, УСПЕЛО ВЕЛИЧАН-СТВЕНИЈЕ него и једно до capa, Еидећи у томе још један до-каз више, о својгј прсенственој улози у нашем нацискглном жи-воту. Ссколстзо ће ч путем наставити, дижуки : j основа-ма наше кационалне славе, дух новсг отпора и косих победа; верујуНи да још и данас, кзо и увек, моралне снаге могу cn-мо да удвоструче физичко ју-наштво, те да самопоуздање и спремност на најтеже, првт-стзљају први услов за свану одбрану и за сваку победу.
Н.
Sokolski hođočasnici na putu z-a Jelak i Kajmakčalan
Kao što smo več u prošlom broju javili, sokolska delegacija, koja je pošla na hodočašče na Kajmakčalan, otputovala je iz Beograda, 9 jula. Na čelu delegacije nalazio se prvi zamenik starešine, brat Dr. V. Belajčič, i još dva zamenika starešine, bra-ča Jože Smertnik i ing. Milivoje Smiljanič. Osim toga su pošli brojni članovi Savezne uprave, zatim brojni pretstavnici sokol-
ЛУДРУШТАВА, УСТАНОВА И skih župa iz čitave zemlje, sa 20
župskih zastava i saveznom za-stavom na čelu, itd. Sokolska delegacija stigla je u Skoplje, 10 jula, gde su je dočekali članovi župske uprave, sa starešinom, bratom Branovačkim na čelu; kao i tamošnji sokolski odbor, koji je tehnički organizirao čitavu kajmakčalansku svečanost.
Istoga dana su prosledili za Bitolj, gde su stigli posle podne, vrlo srdačno dočekani na že-ljezničkoj stanici, sa strane sokolstva i naroda. Na dočeku je bila četa Sokola, sa zastavom i muzikom, pretstavnici opštine i različitih udruženja, te mnogo-brojni ugledni gradani. Sokolsku delegaciju je pozdravio najpre naraštajac Anton Makrodulovič, prigodnom deklamacijom, a zatim je govorio potpretsednik opštine Županjevac, vojni katolički svečenik Ante Dujmušič, te u ime Udruženja rezervnih oficira i rat-
izguraše, samo zato, DA SA NJIHOVIH MESTA PROVO-DE NERAD, SABOTERSTVO 1 MRŽNJU!
To danas vide več mnogi trezveni pristalice HSS i ' Žale se; pa je več kraj nje vreme da se to uvidi i na odgo-' vornim mestima. „Seljački dom", zvanični organ HSS, je pre samih nekoliko dana objavio članak o frankovcima, koji su „več davno zapisali dušu tudinu", koji se „odu-ševljavaju za tudina i tude tvorevine", i koji se „hrvat-skom narodu izdajnički prete, da če mu, ovaj ili ona j tu-din, več pokazati”. Medutim, ma kakvo ko mišljenje imao o sokolstvu, ni najzakletiji protivnik ni je se ni kad a usudio da mu prigovori to, što „Seljački dom" prigovara frankofurštimašima, i što je zaista najgore od svih nacionalnih prestupaka, a to je služenje tudinu. Obratno čak, i — mi smo uvek stajali na gledištu, da nam je i ta j najza- j trovaniji frankovac ipak preči od tudina, a kamo li ne ta-kav Hrvat, koji se u ideologiji doduše razlikuje od nas. ali koji se sa nama slaže u onom što je na j bit ni je, a to je slohoda i celokupnost naroda i države! I kad je tako, —
ZAŠTO DA SVE STRELE U BANOVINI HRVATSKOJ, I U NEKIM DRUGIM DELOVIMA DRŽAVE, BUDU UPE-RENE BAŠ PROTIV SOKOLSTVA, dok se naprotiv ti, koji s luže tudinu, ostavljaju na miru, a čitava kampanja protiv sokolstva vodi se u glavnom po njihovim željama i potajnim ciljevima?!
Još uvek hočemo da se nadamo, da je sve to prolaz-1 no, pa da če svi taktori, koji su merodavni za naše državne j i nacionalne interese, uvideti, koliko konstruktivne snage i korisnog rada leži u sokolstvu, ne samo za Jugoslavijit kao celinu, več i za svaki njen deo. Ali ma šta se desilo,.
Sokoli če nastavili tim svojim konstruktivnim delom! I Spomen-kapela na Kajmakčalanu
Dvorac Blaženopočivšeg Kralja Aleksandra u selu Baču
nika Radmilo Vujovič. Svima njima je odgovorio prvi zamenik starešine, Dr. V. Belajčič, a za-tim se formirala vrlo lepa povorka, koja je sa muzikom prošla kroz varoš do konačišta, svuda srdačno pozdravljena od velike mase naroda i gradanstva, koja je izišla na ulicu. Tu noč je sokolska delegacija provela u Bito-lju i sutradan učestvovala osve-čenju Sokolskog doma društva Bitolj, o čemu izveštavamo na drugom mestu.
Od Bitolja do Jelaka
Posle završenog osvečenja so-kolskog doma u Bitolju, svi sokoli krenuli su se za Jelak. Sa našim sokolima bili su i pretstav-nici rezervnih oficira i udruženja Albanske spomenice.
U 12 vojničkih kamiona, dva autobusa, dva putnička automobi-la i sa jednim teretnim vojnim kamionom, pretstavnici našeg sokolstva iz cele zemlje kretali su se prema mestima velikih i slavnih borbi, kojima je ostvarena sloboda Jugoslavije. Povorka se kretala prema Jelaku, dodirujuči usput naselja Medžidliju, Kenali (Kremenicu), pa je prelazeči jela-šku reku, došla do sela Berniona i najzad do Bača. Selo Bač, iako malo, od velikog je istorijskog značaja, jer je ono bilo ustvari prestonica od 1916 do 1918 g., t. j. od pada Kajinakčalana pa sve
Na mestu, na kome se za vreme rata nalazilo zavojište drinske divizije, na nadmorskoj višini od 1500 metara, podignut je za sokole vojnički logor, sastavljen iz malih šatorskih krila. Ulazak kamiona sa sokolima dočekala je vojna muzika 46 puka. Tu su se nalazili prestavnici vojske: general g. Veliša Kovačevič, komandant granič. trupa; sanit pukovn. g. Dr. Dorde Pantazis; g. Nikola Jankovič, pomoč, komandanta vojnog okruga; ppukovnik g. Andreja Aleksič, pomoč, komandanta 46 puka; ppukovnik g. Velimir Jovanovič, inšpektor žandarmerij-skog puka; a prisustvovao je i izvestan broj rezervnih oficira iz Bitolja i drugih mesta; podoficir! kaplari redovi, kao i stanovništvo iz okolnih mesta.
Odinah posle razmeštaja, vojna truba dala je znak za	sokolski
zbor. Svi sokoli postrojem su o-ko mesta, na kome se nalazio uz-dignut jarbol. Na čelu stroja nalazilo se 18 sokolskih zastava, za-tim zastava Udruženja	nosilaca
Albanske spomenice i	zastava
Skauta. U 6.20 časova	načelnik,
br. Pajlč, dao je znak mirno, pa se za vreme svitanja državne himne lagano uzdizala na jarbol ju-goslovcnska državna zastava!
Govor br. dr. V. Belajčića
' Bio je to zaista veoma lep i dirljiv prizor! Posle uzdizanja za-
đo proboja SOLUNSKOG FRONTA.
Zbog toga se, prema odrede-nom planu, povorka zaustavila u Baču, gde je Blaženopočivši Kralj Aleksandar podigao 1916 godine, sebi skromnu rezidenciju i tu preneo svoj štab. Razgledali smo ovo istorijsko mesto, impresioni-rani skronmošču male spavače sobe i sobe za rad, u kojima se za vreme velikih i težkih dana ba-vio regent Aleksandar. Brat Ljubomir Maksimovič, general, koji je za vreme rata bio komandant I bataljona 23 peš puka, objaš-njavao nam je momente iz rato-vanja u ovim krajevima, a naro-čito održavanje veze, koje je bilo od ogromnog značaja.
Več od Bača naši sokoli imali su prilike da vide usputna mala vojnička groblja, ogradena bodljikavim žicama. U ovim groblji-ma leže heroji i junači koji su posle pada Kajmakčalana, stupili na malo tle oslobodene domovine, ali ipak nisu mogli stiči mnogo dalje od njenoga kraja. Put je dalje vodio za Dobroveni, pa se. onda penje klisurom Crne reke, za selo Skočivir, gde se tako-de nalaze tužna i velika usputna groblja vojnikai Nešto dalje od Skočivira, kod Kon,i%rske reke prireden je poljski ručak, na travi, „iz paketa“, pored same reke.
Posle odmora od pola časa put je nastavljen, prema Jelaku. Od ovoga mesta jasno su se več videli položaji, na kojima se za vreme svetskoga rata odigravali naj-sudbonosniji dogadaji za naš narod. To su Grunišle, Starkov grob, Starkov zub, Siva stena. Kajmakčalan. Put vodi u gustu jelovu šumu, znak da je več blizu Jelak.
Ispod Jelaka, kod mesta, na-zvanog Kraljeva česma, zaustavljena je povorka. Kroz mirisnu jelovu šumu sokoli, i ostali učes-nici, ispeli su se na mesto gde se nalazilo sklonište i mali dvorac pod brvama, Blaženopočivšeg Kralja Aleksandra, a zatim su se uputili do istorijske osmatračnice na Jelaku, odakle' je Blaženopočivši Kralj, sa vojvodom Mišičem, posmatrao največi deo fronta, posle pada Kajmakčalana. Brat Ivan Branovački, starešina sokolske župe Skoplje, sa največom saves-nošču objašnjavao je prisotnim sokolima sve položaje i tok borbe na položajima, koji se sa osmatračnice savršeno lepo vide.
stave otpočelo je sokolsko zborovanje. Brat Dr. Belajčič, I zamenik starešine, otvorio je zborovanje svojim vanredno lepim i impresivnim govorom. Brat Belajčič je rekao:
„Ove godine našem sokolstvu pripaia je velika čast domačin-stva o slavi Spomen-Kapele na Kajmakčalanu. Sokoli če izvršiti svoju dužnost. Zato su i do-šli, iz svih krajeva domovine i u zajednici sa svima rodoljubi-vhn, nacionalnim i Viteškim organizacijama na ovo sveto mesto. Teška vremena, koja priti-skuju sadašnjicu, nisu omogočila da ovaj pohod izvršimo u
onako velikom obimu, kako to visoka dužnost zahteva. Ali mi smo se ipak okupili iz svih žu-pa, sa svih strana naše divne domovine, da okadimo grobove junaka, koji su ostavili kosti na pragu otadžbine i da se poklonimo njihovim senima.
Kao uvod u ovu svečanost odredili smo ovo sokolsko zborovanje. Na ovom istorijskom mestu gde je muškom hrabrošču i nepokolebljivom verom isko-vana sudbina naše otadžbine; na ovome svetome mestu, na kome je jedna velika ličnost siine volje i snage upravljala ovim narodom, sa verom da če sinuti dan slobode i da če visoki ideal biti jednom ostvaren, došli smo da se poklonimo žrtvama! Izabrali smo ovo mesto za zborovanje, kako bi se na-dahnuli onim duhom, koji je u onim teškim danima vladao našim narodom.
Na celome putu, od Bitolja do ovoga m» % videli smo ra-zasuta groblja i suviše skromne spomenike onih, koji su stva-rali našu slobodu. Sve to poka-zuje trnovit i težak put kojim se došlo do ostvarenja velikog narodnog dela. Ove ogromne planine i gudure živi su svedo-ci naše velike nacionalne isto-rije, koju čemo predavati deci
i unucima našim. Gorostasno junaštvo i beskrajna ljubav o-nih koji su pošli sa elanom na-pred, u pravcu gde se nalazila porobijena domovina, domovi i deca, za nas su največi ama-net! Ovde nalazimo blistave primere, kako se živi i gine za narod. Želimo da te primere u-pijemo u sebe, da nikada ne zaboravimo, sa kakvom skupo-cenom cenom je stvorena naša sloboda. I da damo reč i zavet, da čemo brižljivo čuvati sve ono što je stvoreno tolikim žrtvama i tolikom gomi-lom kostiju“.
Posle reči brata Dr. Belajčiča istupio je brat Ljubomir Maksimovič, u generalskoj uniformi. Potresenim glasom brat Maksimovič je kazao izmeciu ostalog;
„llzbuden sam, jer posle 22 godine stupam na đno isto mesto, gde sam vodio svoj bataljon u vremenu probijanja fronta. Ja ne mogu da se otmem svojim utiscima i uspomenama. Na ovome mestu, na kome mi, bračo, sada stojimo, bilo je zavojište Drinske divizije. Tu, pored ove naše državne zastave, sahranjeni su oni koji su iz-dahnuli u boiovima i sa ranama. Ovde su grobovi neznanih junaka, a tamo napred mnogo ih je kojima se ne zna ni mesto na kome se naiaze. Od poslednjih redova do najvišeg starešine podnesene su na ovome mestu žrtve za stvaranje naše otadžbine.
Uoii dana proboja fronta naša artiljerija razvila je veliko dejstvo. Mi, tadašnji komandanti, sakupili smo se kod štaba 6 puka, da primimo usmene za-povesti. Nezarobavno mi je ka-da se setim, da su tada, pro-
bivši se kroz neprijateljske redove, došli iz porobljene otadžbine kod nas vojvoda Lune i učiteljica čakarevič, i doneli nam vesti iz naše zemlje, kojoj smo pošli u susret.
/ još na nešto danas moramo misliti. Nama se preti sa sviju strana i to podmuklo. A mi od-govaramo: robom nikad! Ko se reši da ne bude rob, ne može biti ni pobeden! Može pasti, ali ne može biti rob. Zaklinjemo se ovde Kralju, da čemo pobe-diti!"
Govori ostalih sokolskih pretstavnika
Posle toga govorili su pojedini sokolski prestavnici iz raznih krajeva Jugoslavije.
Brat Dr. Petar Jovič, u ime sokolske župe Beograd rekao je izmedu ostalega:
„Klanjamo se sa pijetetom o-nima, koji leže ovde i koji su položili kosti u temelje Jugoslavije. Na ovome istorijskom mestu napajamo se beskrajnom ljubavlju i oduševljenjem prema našoj s lobodi i našoj zemlji“.
U ime sokolske župe Zagreb, govorio je brat Konstantin Jugovič, „zavetujuči se da če sokolstvo njegovih krajeva dati žrtve za odbranu otadžbine, kada to bude potrebno!11
U ime sokola sa teritorije Dravske banovine, govorio je brat Jože Smertnik:
„Došli smo od severnih gra-nica naše domovine, tamo gde bistra Sava izvire, da se zajedno poklonimo velikim herojima koji su svima nama doneli zlatnu slobodu. U tome vremenu, kada se ovde stvarala naša zajednička slo-boda, mi na severnim granicama bili smo nažalost najdalje od vas, robujuči tudinu. Tamo se otimalo od našeg naroda, i mi smo oseča-li dobro, šta sve trpimo. Naoru-žavali smo se tada sokolskom ide-jom. I mi smo znali da su ovde naša brača koja nam donose slobodu, i da čemo svi s kupa biti močni, jaki i yeliki. I taj dan je došao. Zato smo i sada nepoko-lebljivi. Mi mirno čekamo na sva iskušenja. Odgovoričemo mi na severu onako, kao što čete i vi odgovoriti ovde, na jugu. Hočemo da bude naša domovina tako ponosna, kao što je ponosno ovo mesto na jugu, na kome je ona stvarana".
U ime šumadijskih sokola govorio je br. Milan Sretenovič:
„Šumadija misli i oseča duhom Obilica, kneza Lazara, sedoga Kralja Petra, i Blaženopočivšeg Kralja Viteza. Šumadija zna da rop-stvo nikada neče trpeti. Naša teritorija nije više mala. Iči čemo onim putem kojim su išli i naši pretci. Vodiče nas duh pretkuma-novske Srbije i duh koji je imata
Na Petrovdan, u samu zoru, svi učesnici bili su več na nogama. Uskoro počeli su da pristižu i drugi gosti iz Bitolja. A zatim, tačno prema programu, u 5 časova, povorka kamiona krenula je dalje u pravcu Kajmakčalana. Kroz gustu jelovu šumu nailazilo se odmah na dalje grobove Vojnika srpske vojske. Uskoro smo došli i u zonu, gde više nije bilo šume, več alpinske livade, pa zatim u golu, snežnu zonu, stigav-ši oko 7 časova na sam vrh Kajmakčalana, koji se nalazi tačno na jugoslovensko-grčkoj granici, na mestu na kome je podignuta
Br. Dr. Belajčič na osmatračnici Kralja Aleksandra na Jelaku
srpska vojska u velikom ratu. A kada se takav duh i dalje održi, onda čemo moči i dalje mirno gledati u budučnost“.
, U ime sokola iz Dalmacije i Primorja govorio je br. Vinko
Jukič, ističuči misao, da če sokoli sa Jadrana uvek čuvati, štititi i biti spremni da ginu za slobodu Jugoslavije. U ime sokola iz Vojvodine govorio je br. Dr. Miša Matič, ističuči da su se na ovome frontu borili i dobrovoljci iz Bačke, Banata i Baranje.
U ime sokola sa teritorije Bosne i Hercegovine govorio je brat Uroš Čovič:
„Na ovim razbojištima zasejane su i kosti predratnih sokola Bosne i Hercegovine, čija mlada brača su spremna da takode polete u odbranu svoje otadžbine. Naši krajevi ostače i dalje ponosni i neče dozvoliti da im obraz potamni“.
Na kraju br. Ivan Branovački,
kao prestavnih mesne župe skop-ljanske, kazao je nekoliko reči o organizaciji i zborovanju na Jelaku, pa je najzad sa nekoliko toplih reči završio zborovanje: „Neka duh ovih planina ovlada našom zemljom i narodom, pa se nečemo bojati za svoju sudbinu!“
Posle ovih reči vojna muzika je intonirala „Hej Sloveni", što su zajedno otpevali svi prisutni. Zatim je na predlog brata, generala Maksimoviča, vojna muzika otsvirala tužnu pesmu „Tamo da-leko“, — koju su u ovim planinama pevali pre više od 20 do-dina oni, koji su žudno gledali u porobljenu domovinu i od kojih su mnogi svoje živote položili na mestu ovog sokolskog zborovanja.
U sokolskom logoru podeljena je večera iz vojničkih kazana. Posle večere sokoli su se zadržali još u razgovoru, a zatim se po-vukli u svoje šatore, da ujutru u tri časa več ustanu, radi daljeg odiaska na Kajmakčalan.
Spomen-kapela, palima na ovoj „najkrvavljoj kapiji naše slo-bode“.
Uskoro su pristigli i mnogo-brojni zvanični pretstavnici, na čelu sa izaslanikom Nj. V. Kralja, generalom g. D. Pandurovičem.
Ministra vojske zastupao je general g. D. Ilič, Kraljevsku vladu i ministra za fizičko vaspitanje naroda načelnik Dr. Milan Stijič i brat S. Čelar. Prisutan je bio i ban Vardarske banovine g. 2-Rafajlovič, zatim komandant Ш armijske oblasti general g. I-Brašič, pretsednik Narodne odbrane, Ilija Trifunovič, Mitropolit
Sokolsko zborovanje i di zanje zastave na Jelaku
Sokolsko zborovanje najelaku
Slavski obredna Kajmakčalanu
Pomen pred kosturn icora na Kajmakčalanu
Mimohod Sokola pred kos turnicom na Kajmakčalanu
СОКОЛИ ЦРКЕ ГОРЕИ БОКЕ СД1ЛИ CУ ПОЧАСТ КРИВОШИЈСКИМ ЈУНДЦШД
skopski g. Josif, episkop ohridsko - bitoljski g. Platon, komandant Vardarske divizije general g- S.- Đukić, pretsednik opštine grada Skoplja ing. J. Mihajlović, komandant graničnih trupa g. D. Kovačevič i mnogobrojni pret-stavnici nacionalnih i kulturnih društava.
U ime grčke vojske svečanosti-иа je prisustvovao komandant Lerinskog sektora, pukovnik g. Nikoloso Jorgulos, sa večim bro-jem grčkih graničnih oficira, ko-ji su sobom doneli vence od sve-žeg cveča i položili ih na ko-sturnicu.
Osim pretstavnika nacionalnih i rodoljubivih organizacija, pri-sustvovali su i seljaci iz okolnih mesta.
U 8 časova ujutru, u kapeli ot-počelo je služenje. Posle toga Pred kapelom izvršen je slavski obred. Za vreme slavskog obreda i sečenja kolača, održao je govor brat Dr. V. Belajčič, ka-zavši izmedu ostalog:
1 Posle toga su se svi prisutni toputili kosturnici. Posle otslužene zaupokojene molitve govorili su Pretsiavnici pravoslavne i katoliške črltve, te muslimanske vero-ispovesti.
Zatim je pristupio brat Dr. V. Belajčič, sa rečima:
„Savez sokola Kraljevine Jugoslavije, sa dubokom zshval-nošču i blagodarnošču u duši prilazi ovim grobovima, odaju-či poštovanje senima onih, ko-ji su ovde, na visokom Kajmak-čalanu otvorili kapiju slobode. Ovde se nalaze sokoli sa Triglava, Jadrana, Bosne i Hercegovine, Vojvodine, Velebita, šumadije i Juga. Doneli su po jedan iverak sa kojim su oka-deni ovi grobovi. A doneli su ujedno i svoju zahvalnost prema največetn dugu, koji je u-žinjen. Došli smo da otkrijemo' velike misterije, gde se nalazi izvor nadčovečanskih snaga, ko-ji je ove heroje više naoružao, ^nego li puškama i mitraljezima. Mi, kao da otkrivamo ovde, na-lazeči se bliže grobu, svu veli-činu duhovne snage, koja je isto tako vodila i cara Lazara na Kosovu.
U jednoj pohvali knezu Laza-ru, pisanoj krajem XIV veka, u kojoj se izričito objašnjava kneževa pogibija kao delo sve-sne žrtve, navodi se kako je knez Lazar pred Kosovsku bit-ku govorio svojoj vojsci:
„Bolja nam je u podvigu smrt, nego sa stidom život. Bolje nam je u borbi primiti smrt od mača, nego li dati pleča ne-Prijateljima našim". A na kne-ževe reči odgovarali su njegove vojvode:
»Za otečastvo naše umreti, nečemo poštedeti sebe. tJmrimo da svagda živi bu^mo. Prinesi-mo sebe Bogu živu žrtvu. Ne poštedimo život naš, da živopi-
„Veliku čast doživljujemo, što smo čanas domačini na ovom naj-svetlijem mestu naše istofije. Na-lazimo se na mestu podnošenja najviših žrtvi našeg naroda. Pre-dajuči slavu za iduču godinu Bra-niocima Beograda, želim im, da u časti i dostojanstvu dočekaju i-duči Petrovdan. Živeli/“
Primajuči slavu za iduču godinu, g. Uroševič, pretsednik udru-ženja Branioca Beograda, zahva-
lio je br. Belajčiču, ističuči da su Branioci Beograda takoder uče-stvovali u borbama na ovome mestu, pokazujuči uvek nadčove-čansku srčanost i hrabrost:
„Sa osečanjem ponosa, zadovoljstva i časti primarno se domačin-stva za iduču godinu. Proslaviče-mo slavu kako valja i trebuje, jer je Kajmakčalan car svih pobeda. Hvala sokolima, koji idu stopama starih boracal“
san primer posle ovog budcmo drugima."
Izgleda mi kad bi ovi, koji
ovde leže, vaskrsli, da bismo culi glas njihove sreče i zadovoljstva, jer vide plodove svojih žrtava. Ali bismo ujedno čuli i pitanje:
„Da li vi, koji ostadoste živi, i da li vi mlade generacije, da li i vi ispunjavate svoju dužnost,	koju su vam naše
žrtve nametnule?" — Taj glas treba da odjekne u savesti svih nas, i ovde prisutnih i onih koji ostadoše kod kuče. Taj glas govori, da ne treba misliti samo na prava več i na dužnosti!" Brat Belajčič, u ime Saveza, položio je venac, a zatim je počasna četa ispalila tri plotuna, a vojna muzika otsvirala pogrebni marš.
Zatim su govorili pretstavnici pojedinih društava. U ime Saveta viteških, patriotskih i rodoljubivih udrtiženja govorio je brat
Ljubomir Maksimovič, koji je u-jedno položio i venac. Govorio je zatim pretstavnik Udruženja nosilaca Albanske spomenice pretstavnik Udruženja ratnika, pretstavnik grčke vojske, a u ime Narodne odbrane, g. Hija Trifunovič - Birčanin, koji je, u ime svoje organizacije, mesto venca, položio 1000 din. za sirotinju opštine Starovinske.
Posle toga, je izvršen defile sokola. A zatim je načelnik štaba Vardarske divizije, vazduhoplov-ni kapetan, Ivan Ćurlica, dao i izneo podatke o toku kajmakča-lanske bitke. Na Kajmakčalanu se ostalo do podne. Tačno u po-dne dat je znak za pokret. Sokoli, pod dubokim utiscima razgle-danja razbojišta i pod veličan-stvenim utiscima visoke planinske prirode i njenog najvišeg vrha, Kajmakčalana, od 2.500 m., ušli su u kamione i povorka je krenula ponovo za Jelak. Na Je-laku priređen je ručak, takode iz vojničkih kazana. U 4 časa po-podne dat je trubni znak za zbor. Sakupljeni opet oko jugosloven-ske zastave, sokoli su saslušali govor starešine brata Belajčiča, koji je izmedu ostaloga rekao.
„Izvršili smo svoju dužnost u časti i dostojanstvu i odužili smo se narodnom duhu. Dajuči svečani pomen, dali smo ujedno naj-lepše i najtananije osečaje svoje. Vi ste, bračo, sokoli, shvatili svoju. dužnost. Uveren sam da ste svi nadahnuti najuzvišenijim inspiracijama, koje mogu da nadahnu ova sveta istorijska mesta. Ose-čarno i 'nosimo duboku verul Ta nam je vera izvor novih snaga. Teška vremena pritisku ju sadaš-njicu. Ali žrtve ovoga mesta po-kazuju, kako se i najteža vremena mogu prebroditi. Pohod na Kajmakčalan završen je!"
Na kraju je br. Petar Bojanič zahvalio organizatorima hodoča-šča, a naročito brači Branovač-kome i br. Pajiču. Uz pevanje državne himne, u 16.15 časova, spuštena je zastava sa jarbola, a odmah zatim sokolska povorka krenula je za Bitoij.
Dr. M. Dragič
Pozdrav Kr. Namesnika, dr. 1. Peroviča
Kraljevski namesnik, g. Dr. Ivo Perovič je, na poziv, koji mu je uputio Savez Sokola, za prosla-vu na Kajmakčalanu, odgovorio pismom, u kome kaže:
„Sprečen sam da uzmem lič-nog učešča, ali moja osečanja i moje misli biče 12 jula posvečene onim herojima, koji su svdjom zavetnom verom i požrtvovnošču i svojom žarkom ljubavlju za rodenu gru-du, obeležili ponosni Kajmakčalan, kao vratnice ujedinjene otadžbine.
Neka ova proslava bude na čast rodoljubivom Sokolu!"
Раног љета 1869 године, стиже царска наредба из Беча, да ци-јела Бока, мора да се разоружа, да даје своју дјецу у војску, да плаћају порезу, да се најстро-жије покоравају наредбама вла-сти и т. д. Када су то разабра-ли, Кривошије су сматрале да је њихова слобода поробл>ена и да на тако што нема царска влада право. Због тога покупе се код кнеза Милана Ђуроза Радојичића, Ђоко, Ћето и Пе-тар Самарџићи, Тодор Лазовић и Анто Суботић. Сложе се да не приме наређење и други скуп у кра|гко вријеме закажу, на -који, поред именованих, дођу и Илија В. Вукумировић, Никола Г. Одаловић, Стеван Поробић, Перо Лазаревић, Андрија Дрз-гојловић и други.
Када су разумјели ферман ца-рев, сви су се претставници Кри-вошија завјерили на џевердар Јова А. Суботића, да нити he дјецу давати у солдате, нити предавати свијетло оружје, ни-ти плаћати порезе, а нити слу-шати иаређења царских власти, јер је „часније поштено поги-нути, него срамотно живјети, мољакати, робовати и ■ кукати“. По њиховом договору се скупе сви Кривошијани пред кућу кнеза Радојчића и одбију цар-ску наредбу. Прекину све везе с једне стране Кривошије, a с друге стране моћна Монархија од 40 милијона л>уди.
Аустрија није могла то подни-јети,4 већ се одмах постара за казнену експедицију, која је и-мала да успостави ред. Криво-шијани су стали у бусије у иш-чекивању аустријске солдатеске. Дочекали су огњем из пугаака непријатеље и потјерали их у бијег, низ брдо рисанско. Том приликом непријатељи одведу три Чучковића, који су ступпли у акцију, и објесе пред Koro-ром. Од тога времена развила се је акција која је све више раз-мјере узимала, док није дошла одлучујућа битка у Дворичком Ждријелу, где је до ноге погу-чена аустријска војска, остав-љајући вишу половину мртвих, међу којим пуковника Фрича, п. пуковника барона Ринека, Ш мајора Урбаиовића, а рањен је и генерал Јовановић, тако да је од 22.000 војника једва главу спасило 10.000, бјежећи главом без обзира пут Рисна.
Послије оваквог слома, Ау-стријанци нијесу ни покушали нападати више Кривошије, већ је бечка влада одредила иза-сланике за преговоре о миру, који су се састали, 3 јанузра 1870 године, на Кнезлацу у До-н>им Кривошијама. У име бечке владе преговоре је водио нам-јесник Далмације, Родић, и том приликом Кривошије су стави-
ли ове услове: 1) да Кривошија-ни и остали Бокељи не служе аустријску војску, 2) да им Ау-стрија сагради погорјеле куће,
3) да слободно носе оружје, и
4) да се свим затвореним зага-рантује амнестија.
Сви ови услови одмах су дз-стављени влади у Бечу, па <зда су видјели одлучност Кривоши-јана, у цјелости су прихваћени.
Кривошијски устанак, који је имао одјека и на побуну у јуж-ном дијелу Боке, Соколи сма-трају као један међу највећим потхватима националним, не по свом обиму, колико по духов-ној снази и вредности. То је би-ла борба Давида и Голијата, где бој није био број, већ co.i! Taj устанак кријепио је духовно сву нацију и давао вјере у по-бједу и ускрснуће! Тај устанак најбољи је доказ, колико врије-ди духовна оборужаност једног народа, једног краја, једног чов-јека. Себе прегорјев највише се може! Када би такав дух заала-дао у душама свих грађана јед-не нације, нема силе пред ко-јом би она могла поклекнути!
70-годишњица Кнезлацког ми-ра прославл^ена је на најсвси-нији начин у Боки Которској, преношењем костију тројице об-јешених пред Котором, браће Ч.учковића, у свој родни крај у Рисну.
Соколство је то узело у за да-так и, помогнуто од војске, из-вело рнјетку манифестацлју, каква се не памти у овим краје-вима. Учествовало је неколико хиљада људи, шго у Котору што у Рисну. Том приликом би-ли су запажени говори старс-шине соколске жупе, Милоше-вића, који је истакио духозну снагу и величину Кривошијана и њиховог устанка, када је ша-ка горштака могла да се су-протстави великој империји. Ис-то тако просветар УскоковиИ. свештеник, подвукао је, у цуху Његоша и Учелинија, вјерску толерантност. Значајан.је говор претставника Бокешке морнари-це, која је преко свог изаслчаи ка, Тежака, схватила ове срп-ске гробове као своје.' Осим о-вих, говорио је претставиик команданта Боке, Оровић, Прет-седник општине Самарџић, >:тз-решина Петковић и остали мно-гобројни делегати општине ii“-тинске, херцегновске и др. — Бана зетског заступао је начел-ник Новак Бошковић, који је ка гробу одржао пригодан говор док је епископа Јоаникија за-ступао прота Самарџић.
Ова свечаност оставила је .ту-бок утисак да у тешким вреже-нима овакви свијетли гробови показују пут којим треба дв Kopana нација. Г. Милошевић
Sokolske zastave odaju počast herojima
POČAST
PALIM HEROJIMA
St'rana '4
30K0LSK! GLASNI?
God. XI — бгој 29
Borba protiv sokolstva u Dubrovniku £ pitanje zakonitosti
„Hrvatski glasnik*1, dnevnik — koji izlazi u Splitu, kao glasilo HSS, več po drugi put se sa oso-bitom nasladom, koja mu je pri-rodena kad se radi o progonu sokolstva, nasladuje u progonu So-kolskog društva u Dubrovniku, koje Dubrovačka općina, 11 vidu otkaza opčinskih prostorija, apli-ci»a na to naše društvo.
Dubrovačka opčina zatražila je naime putem suda, da Sokolsko društvo u Dubrovniku isprazni prostorije, koje drži u palati Sponza još od godine 1911, jer da joj te prostorije sada trebaju za vlastitu porabu. Ne zalazeči u čudau razlog opčinske uprave, da joj te prostorije do sada kroz 29 godina nisu nikad potrebne bile, več je sad najednom u Banovini Hrvatskoj nastala ta potreba, o-graničit čemo se na tvrdnje „Hr-vatskog glasnika", koje ovaj iznosi u br. 161, pod slatkim naslovom:	„DUBROVAČKI SOKOL
MORA SE SELITI IZ SPONZE, U KOJOJ JE PROTIV VOLJE OPĆINARA, DESETKE GODINA BESPLATNO UŽ1VAO C1TAV DRUGI KAT“, a u kome se iznose motivacije prvostepene sudske presude, sastavljene i izdane, kako pisac tog članka navodi, po sucu G. Stambugnak.
Iz članka se razabire, da ta pr-vostepena presuda nije konačna, jer stranke imaju još pravo „u-toka“ na viši sud. Dakle, dok je stvar još sub judice, „Hrvatski glasnik" donosi na veliki bubanj ovako j:inačku pobjedu, opisuju-či i razloge (motivacija osude), koji s-i naveli i uvjerili g. suca, 'da tako presudi na štetu Sokola. Iznoseči tu motivaciju, „Hrvatski glasnik" kaže doslovno i ovo:
„Vrlo jc. interesantno obrazložen je presude sa Strane suda, je se je Sud u tom pitanju po-zabavio i nastalom situacijom nakon prestanka djelovanja Hrvatskog Sokola. Hrvatski Sokol još 1911 godine bio je sklopio sa Dubrovačkom opči-nom najamni ugqyor, koji je imao trajati do 6/2 1936 godine. Medutim Hrvatski Sokol je prestao pošto jati 26/10 1919, a da je odnosne prostorije i dalje zadržalo Sokolsko društvo Dubrovnik, kako se je tada pro-zvalo. Sud je pri svojoj odluci stao na stanov iste da je Hrvatski Sokol prestao postojati i na taj način istog dana sa pre-stankom njegova djelovanja Hrvatski Sokol je prestao da djeluje i kao juridička osoba, koja je bila subjekt tih prava. Radi toga prestao je postojati i postoječi ugovor sklopljen izmedu Dubrovačke opčine i Hrvatskog Sokola još 1911. Po-sve je jasno da se Sokolsko društvo u Dubrovniku nikako ne može smatrati nasljednikom Hrvatskog Sokola, a navodi da je svojedobno nakon svjetskog rata došlo do fuzije izmedu Srpskog Sokola (Dušan Silni) i Hrvatskog Sokola ne mogu se uzeti kao činjenica da je Sokolsko društvo (sadanje) u Dubrovniku nasljednik onih prava, koja su imala pojedina društva prije fuzije."
Ne znamo, da li je ova motivacija, prenešena od „Hrvatskog glasnika" tačna, no ako je tačno prenešena (jer mi za nju izvorno ne znamo), onda nam je teško vjerovati, da sudu nijesu poznati zakoni koji su još i danas na snazi. Radi toga nalazimo potrebni™ da „Hrvatski glasnik" podsjctiino na činjenice, koje je
on sigurno zaboravio, ili pr^vi-
dio.
Godine 1919, u osvitu slobode, donešerta je slobodr.orn voijom „Svečana deklaracija Ujedinjeaja sokolstva Srba, Hrvata i Slove-naca", koja glasi doslovno: „Narod Srba, Hrvata i Slovenaca jeste jedan. Sokolska društva Srba, Hrvata i Slovenaca bila su, jesu i moraju biti narodno društvena. Narod je jedan, pa i Sokolska društva moraju biti jednai“ — Ta je deklaracija donešena u ono blaženo doba, kada je Narodno Viječe u Beogradu saopčilo o-brazovanje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, dakle je upore-do sa narodnim ujedinjenjem proglašeno i ujedinjenje sokolstva Srba, Hrvata i Slovenaca. A na svečanoj sjednici Sokolskog Sabora Srba, Hrvata i Slovenaca, 30 juna 1919, saopčeni su ZA-KLJUČCI HRVATSKOG SOKOLSKOG SAVEZA, sa glavne skup-štine od 15 juna 1919, u pogledu ujedinjenja Jugolovenskog sokolstva, od kojih prvi glasi doslovno: „1) Sve Hrvatske Sokolske organizacije imadu se sa srp-skim i slovenačkim organizacijama stopiti u jedan jedinstveni Sokolski Savezl" — Sva sokolska društva, dakle još godine 1919, su se „stopila", ili kako „Hrvatski glasnik" kaže „došla do fuzije".
Jeli moguče i pomisliti, da sve ovo nije bilo poznato Dubrovač-koj opčinskoj upravi, koja je tada bila na kormilu, kao i svim kasnijim opčinskim upravama u Dubrovniku, od 1919 pa do ove današnje? Od onda je bilo na op-čini i veoma dobrih, opčinskih funkcionera, a medu njima i op-če poznatih vršnih pravnika, koji su budno pratili dogadaje i čitali novine, pa ipak ni jednome, osim ovih sadašnjih, nije palo na um, da je bivše Hrvatsko sokolsko društvo u Dubrovniku izgubilo „fuzijom" svoju juridičnu sposobnost sticanja i obnašanja gradan-skih prava, medu kojima spada i uporaba sokolskih prostorija u zgradi Sponza...
No ako pretpostavimo za čas i tu pravnu neinogučnost, da je Hrvatski Sokol u Dubrovniku, „fuzijom" izgubio pravnu (juri-dičku) sposobnost, onda se đolazi do činjenice, da je na njegovo mjesto stupilo drugo juridičko lice, „Sokolsko društvo u Dubrovniku", koje i danas, kao juridička osoba živi i djeluje, onda se dolazi do misli, da je to novo juridičko biče, ta nova pravna osoba zaposjelo sokolske prostorije još godine 1919, znanjem vlasnika, opčinske uprave, na-mjerom i voijom da iskoristi najamni ugovor svog predšasnika. Od godine 1919 opčinske uprave ne prigovaraju tom zaposjedanju posjeda, več konkludentnim čini-ma to zaposjedanje odobravaju, jer je svakome poznato da se zakoniti posjed može da zadobije i tada, ako netko ište od vlasnika nešto kao dužnost i ovaj mu to čini (§ 313 opčeg gradan. zakona). A kod nas u sredenoj pravnoj državi hvala Bogu još je na snazi i propis § 863 opčeg grad. zakonika, koji propisuje da čovjek (i juridičke osobe) mogu svoju volju izjaviti ne samo izrijekom riječima i opčenito pri-hvačenim zakonima, nego tako-der mučke, takvitn djelima, koja, prosudivši sve okolnosti, ne daju razboritog razloga, da se o torne sumnja.
Iz toga slijedi još jednom, da Sokolsko društvo, bilo kao nasljednik prava „Hrvatskog Sokola", bilo kao samostalno novo ju-ridičko lice, i bez obzira na „fu-
И
rr
M
c- ■
ETA
БУГАРСКЛ п ме*&уна?одш: ПОЛ ЗЖАЈ
Вугарска штзмпа посв«ћујс велику пажну међународним догађајика, исткчући да Бугар-ска жеди да се одржи мир нл Балкаку; али подвлачи, да од ноаог уређсн.а Еврзле Бугарска очекује з«доеољсње ссојих ua-ционалнич аепирација. Еугарскн листоеи истичу, да је њпхова држаза увек показивала еимпа-тије прЈма осовини Берлин—f нм и не крију евоје задвзољство због победе te осовин*. Сбфиј-ски лист г,Днес'‘ Објазљује чла-нак посланика Костова, у коме се кажв, да Бугари са истинскик весељем глсдају рађање нове Европе, јер су они јадини вор-ни пионири HOEOf ćBponcKor ре-да на Балкану. Слично пише и лист „Мир“, а етрана штампа подвлачи, да у Софији влада ми-шљење, да ће се кирним путем решити питање Добруџе и пи-тање изласка Бугарске на Erfej-ско Море. Приликом недавног освећења нове творнице муни-ције, одржао је министар војни, генерал Даскалов, говор у коме је рекао да је Бугарска мирна и сигурна, те да су више него икада потребни данас стрпљење и шутња.
Прошлих дана^су посетили Со-фију претставници југословен-ског задругарства, са министром др. Креком на челу,, где су у-чествовали на великој манифг-стацији бугарских задругара. Наши листови истичу, да су Hamu делегати били срдачно прим-љени од широких бугарских слојева. Јавља се такође, да he ове године први пут Бугарска учествовати, у своме засебном павиљону, на београдском јесе-њем сајму.
ИЗ ЧЕШКО-МОРАВСКОГ ПРО-ТЕКТОРАТА
ДНБ јавља, да се енергично води истрага против досадаш-њег претседника општине града Прага, Др. Клапке, који је, као што је „Соколски гласник" ја-вио у прошлом броју, био уап-шен, због учешћа у једној заве-реничкој групи, која је имала везе са иноземством. ДНБ вели да је истрага утврдила, да је кривица Др. Клапке још тежа, и да је починио дело велеиздај-
ziju", zaposjeda prostorije Spon-ze na temelju iegainog naslova, koje se pravno stanje može drugim pravnim razlozima razmotri-ti, pa eventualnp i dokinuti, a ne onim razlozima, koje navada „Hrvatski glasnik" u svrhe demagogije i zbog progonstva sokolske ideologije.
Treba još istaknuti i činjenicu, koju naravno „Hrvatski glasnik" zaboravlja, da je, zakonom o 0-snivanju Sokola Kraljevine Jugoslavije, od 5/12 1929, koji je i danas na snazi, još jednom zakonom sankcionirano ujedinjenje Hrvatskog Sokola i Srpskog Sokola u Soko Kraljevine Jugoslavije, a da ni od tada, sve do 1939 —1940, nije nijednoj opčinskoj upravi palo na pamet, da prostorije Sponza drži u posjedu „pro-tuzakonito" jedno bezpravno lice, koje nebi bilo nasljednik prvot-nog zakupnika, Hrvatskog Sokola.
Ovoliko da se još jednom, i to u današnjim opče teškim i vanj-skim i nutarnjim prilikama, uvidi kako se sistematski hoče da izigrava i zakon i pravosude, samo da se poruši sve što odiše duhom narodne misli... Z.
С**з2 ПЗбМЛ	Т‘т' ГГ)бГОгО У.$-
сто постае.^ен :е у спшти г града Прага, Др. А. Рл.:а.
ДН6 најодлучније де антује вест, објг *" Р :у у Еч;\: c::oi, да је прашки падбискуп, Кашпар, био ухалгсеи, s5of г-**ч еа ј?. -ном илегчлгом орГ- .< : : > i.
СЛСВАЦП У УГС'-"! •;Н!.П
НовосадсКЈ: „Д?и“ ја? r да о-ВР. МДНПС, rpfin Г" Т nrc.lc село-бођења, у Г tikov Пет',ог цу н«-he бип: с*рж*.л4 традпп.го-глно. народке свсчаиости југоелозек-склх Словакл, :бог длна’а:1>лк пркликз у свету. Ипак ћс re августа вдржатн главпа годит-ња скупштииа Матице СлоЕачкс у Југославији.
ЧЕХОСЛОВАЦИ У ЕНГЛЕ(.Кч%.7
Агскција „Рајтер" јавља из Лондона, да је државни подсе-кретар, Батлер, саопштко у До-њем дому, Д£ ј4 „Чехссовачко народно Ееће“, ч:;:јн ;е лрет< r ;-ник Др. BeHfoi, затражило оj: енглеске владс, Да му буде при-знат CTaTVCj као штз јз то уре-ђено код пољске владо, и л * енглеска глада прзучавг "ај sn-хтев. Чешки кругови v Лонди ну рачунају, да he то призна-ње уследити кроз најкраг: з врс-ме.
Лондонски листови објављују детаље о превозу шестог Чехо-словачког армадног кориуса n Францускг у Екглеску. Тај иор-пус, којк се налазн под запо-ведништвок генерала Ин:ра, с; укрцао у Бордоу, да пође у се-верну Африку, али јс на путу добио заповест, да сС врати у неку француску луку, јер да је
склол.Ђ'по г:р:5.:ирје са Кемач* ком. Чеси нису извршили ту за-позгсТ, '5ћ су пзд заштитом е ;• sečni 'i ратних лађа стигли у Епгл^сзгу. Мсђу љима се налази 200 гилзта, док се всћ прг њнх n. лаз"; ло у ■■ ~ v‘ској 300 чешких гчлота и -00 . »*лај,11 ара, који сарађују i^. с-лглбсиом авијти-јби.
Милкстар * ‘.та, Идн је упу-T'io т'‘0С,‘0‘ :■ г л | и пољској
војсци, којв су етигле у нглеску, парочиту гоздравну посланиду, у име :л'С!:о владе.
ПОЉАЦИ V ""PaHOM СВЕТУ
Лондонски радко јавља, да је гекерал Вавел, грховни за* повс дни ■ британске бојске ua блиском с оку, обииао пољске четеј :’оје су из Сиријс прешле у Египа*, Ti*. д* ji похвалио њи-хову борбекост и спре; л!ост. Једна друга bčc" лондонског ра-диа \ажл, Д' су н у Совјетској Русији организованв такођер из-весне пољачкс :*ојничке форма-ције т« да ct у њима г алази приличан број Пољака. — У зв-мунском иристакишту згдржао се, npe неколикз дана, ;'едан брод, ла коме налазило око 1.000 • јољак*, којк су бкли пре-беглк у Румунију, а сад* с; бра-ћају у онај део Пољскг, који је окупирач од Немачке. — Из Локдона јазлају, да је 12 јула био тамо сгечаг^ оТвср^.н Пољ-ски дом, велика палата у центру града, у ко'ј*: he биги седиште волјСхС плад4 и пољских иис.и-т}'ција. На свечаности је узео учетћа и министар спвљних по-слова, лорд Халифакг. ЈеЕавНЈЗЕаЈ j I ij—j—
Предњачкн гечај Соколског друштв®
Соколско Друштво Бор-руд-кик одржало је свој први дру-штвени предњачки течај од 4. новембра 1939. год. до 5. априла
вршена је т-танл пл дан Сл-колскз ско;ре, 12 uaja ов. год. и то по извршеном задагку, који су тога дана извеле у зајсдници
)
ов. год. Течај је похађало 14 члана, и то 7 из Соколске чете Кривељ и 7 из овога друштва. На течају су предавали: начел-ник брат Бошковић Богољуб, I зам. нач. брат Јовановнћ Ненад, 11 заменик нач. брат Бошковић Михаило, нач. сок. чете Кривељ брат Богдановић Зарије, тајпик друштва брат Николић Станко и просветар брат Мундрић Петар. Уасова је одржано 99 са укуп-ном посетом 1.396.
Испити су одржани 3. и 4. Maja ов. год. и са успехом заврше-ни те је тако ово друштво осио-собило 14 брата за друштвене нредњаке.
Предаја спедоџбн о положеи )м исииту и показаном успе.ху пз-
Соколска чета Кривељ и сокол. друштзо Бор, а на брду званом „Краку Калафир", које јг по прописнма ратне службе осво-
јено.
JUBILEJ DRUŠTVA U DOBU Sokolsko društvo u Dobtf,
Dravska banovina, proslavilo je> 7 jula, na svečan način dvadeset-godišnjicu rada, koga je ukratko prikazao starešina ! r. Vidmar, pozvavši brojno članstvo do 1 dalje neumorno stupa za sokolskim barjakom. Proslava je zaključena javnim nastupom svijti kategorija, koje su svoje tačke izvele na opšte zadovoljstvo. Na proslavi je uzeo učešča, uz mno-gobrojne sokole, i veliki broj o stalog sveta.
SOKOLSKI GLASNIK
Večanje siarešin-stvaSaveza sokola sa starešinama župa
U ponedeljak, 15 jula je, u Savezu sokola K.J. održan vanredni sastanak starešinstva Saveza sa starešinama sokolskih župa. Prisustvovale su starešine župa Banja Luka, Beograd, Bjelovar, Celje, Cetinje, Karlovac, Kranj, Ljubljana, Maribor, Mostar, Niš, Novi Sad, Osijek, Pe-trovgrad, Sarajevo, Skoplje, Split, Sušak, Šibenik, Tuzla, Užice, Varaždin i Zagreb. Posle izveštaja prvog zame-nika starešine, br. Dr. VLA-DIMIRA BELAJČIĆA i gene-ralnog- sekretara, br. RADMILA GRDIĆA, i iza svestra-ne diskusije, usvojeni su jednodušno važni zaključci za daljnje držanje i akci-ju jugoslovenskog sokolstva. Glavni predmet ovog večanja bilo je pitanje sokolske odbranbene pripravnosti.
СВЕЧДНО ОТВДРДЊЕ С0К0ЛСК0Г ДОИД У БИТ0ЉУ
Главио Je чување Југославије!
ј.ХРВАТСКИ ДНЕВНИК” у Уводном чланку пише, да данас *.за Хрвате мора да је најваж-није очување ингегритета на-Чионалне територије". И то је тачно. Али пошто су Хрвати ro-тово свуда помешани са Срби-ма, па је према томе и хрватски Дионалног територија“. И то је са спрским (а и за Србе важи такођер, да им је најважније о-чување интегритета национал-ног територија!), — то матема-тички излази, да нема другог начина да се потпуно очува ин-тегритет, и хрватског и српског националног територија, него ли ie — ОДБРАНА И ЧУВАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ!...
Не велимо да и „Хрватски Дневник“ не мисли тако; али ja-што да се то до краја и не каже?
Соколско друштво у Битољу обавило је 11 јула свечано осве-ћење свог новог соколског до-ма, које је било утолико вели-чанственије што су при том узе-ли учешћа претставници Савеза Сокола и свих соколских жупа из Југославије, који су дошли у Битољ, да учествују у сокол-ском ходочашћу на Кајмакча-лан; као и друге високе лично-сти и претставници осталих у-дружења. Толику пажњу је Со-колско друштво у Битољу за-служило у пуној мери, не само по свом обимном соколском ра-ду, већ и по напорима учиње-ним да дође до свог дома, који су коначно крунисани успехом. Њ. В. Краља заступао је на све-чаности пешадијски пуковник Вучинић, министра физичког ва-спитања, заступли су r. Др. М. СткјиК и С. Челар, Министра просвете начелнкк просветног о-дељења Банске управе у Скоп-љу Смиљаиић; а био је присутан и командант вардарске дивизиј-сек области, генерал Ђукић, за-tiim епископ Платон, изасланик
банске управе итд. Сви сокол-ски ходочасници, који су из Београда крнули на Кајмакча-лан, присуствовали су такође свечаности, са првим замеником старешине, братом Белајчићем на челу.
Освећење дома извршила су четири свештеника, са протом Мирком Павловићем на челу, који је одржао врло леп говор, подвукавши мисију соколства у нашем народу, а нарочито на југу. После њега је говорио Ми-лорад Вујовић, просветар Со-колског друштва у Битољу и професор гимназије, који је иодробно описао заслуге сокол-ства за подизање народне све-сти на југу и изнео историјат Соколског ' друштва у Битољу, које је основано r. 1922. Дру-штво је у почетку било без про-сторија, па је покренуло акцију за зидање дома, потпором rpa-ђанства града Битоља, затим Градског поглаварства, Савеза Сокола, Банске управе у Скоп-љу, војних власти, као и Одбо-ра за подизање споменика бор
цима палим за народно ослооо-ђење. Дом је почео да се зида још г. 1928, и треба да буде расадиште културног и нацио-налног живота у Битољу, те со-колске и југословенске мисли. Соколство у Битољу је и до сада било центар националног живота, па тако треба да на-стави и даље, за добро Краља и Југославије.
Отворење дома је срдачним речњча поздравио први заменик старешине Савеза,, брат Др. В. Белајчић, а затим у име жупе Скопље, лрофесор Мирко Лова-новић. Старешина Соколског друштва у Битољу, брат Лука Иличковић, завршио је ову ле-пу свечаност дирљивим патриот-ским говором, а затим су гости разгледали врло лепе и укусне простроије дома.
Освећење соколског дома у Битољу претставља значајну манифестацију југословенске ми-сли на југу, и оставило је нај-дубљи утисак у читавом грађан-ству.
Pnznanje br. Stanojeviču
Novosadski „Dan“ javlja, da je Preuzeo dužnost Direktora realne gimnazije u Senti, njen novi direktor, brat Miloš Stanojevič, do-sada profesor u Petrovgradu i Pretsednik Prosvetnog odbora Saveza Sokola K. J. Tom prilivom „Dan" objavljuje vrlo laskav članak o bratu Stanojeviču, isti-čuči njegov rad na nacionalnom P°lju još u studentsko vreme, kada je uređivao časopis „Uni-on“, na francuskom jeziku, i ka-°a je u Parizu dobio nagradu od 2.000 franaka za svoje književne 1 filozofske radove. „Dan“ ističe zatim veliku aktivnost brata Stanojeviča u sokolstvu i završava sa ubedenjem, da je Realna gimnazija u Senti, u bratu Stanojeviču, dobila odličnog direktora,
„Oni jcs vjeruju u ovo.„“
Poznata, frankovačka „POSAV~ SKA HRVATSKA", ovako neuyi-jeno piše, a klerikalna „HRV, STRAŽA", sa odobravanjem prenosi:
„Stvaraju se nove geografske karte. Hrvatski skeptici u njih ne vjeruju, u „fantaziju‘4 U stvari to nije realnost, nego njihova ropska dresura, po ko-joj se ne usuđuju ni pomišljati, da se može srušiti ono, što im je izgledalo i neoborivo, jer je uza se uvijek imaio siiu. Oni nisu vjerovali u mnogo štošta u zadnjih godinu dana, a to se ipak zbilo. Oni još vjeruju u ovo, što novo doba svojim tempom baca u ropotar-nicu. Skeptici su najbolje oružje neprijatelja. Oni znaju poljuljati moral, ubaciti malodušnost, smanjiti otpornu sna-gu i upropastiti skoro završe-ne akcije.“
Da se tu cilja na zvaničnu politiku HSS, to je jasno, kao što je jaspo na što se odnose izrazi, kao što je n.pr. „Oni još vjeruju u ovo... itd." Samo nikako nije jasno da sve to može slobodno da se štampa i prenosi u granicama Jugoslavije, dok istovremeno ju-goslovenski listovi zjape belinama od cenzure...
Учесиици ходочашћа на Кајмакчалану на освећењу соколског дома у Битољу
CITAJUC! N0VIME...
PROTIVNICI SOKOLSTVA ■ Pišu nam iz Opuzena kod Met-koviča: Da se vidi, na koji način mora da se traži nameštenja u Banovini Hrvatskoj, navodimo o-Vaj slučaj: Prošlih dana su Ante Lreš i Joakim Maslov pripremili molbe za nameštenje u državnu, banovinsku službu, ali ih nisu mogli sprovesti drugačije, nego Preko organizacije HSS, jer bez |°ea nikakvo nameštenje u ovim Krajevima nije moguče. Pošto su °bojica ranije bili članovi Sokola, n>esna organizacija HSS je tra-"la. da im Sokolsko društvo u Opuzenu izda uverenje, da nisu n.iegovi članovi, pa če (edino on-^a njihove molbe moči biti dalje uPučene.
Banska vlast u Zagrebu spremila je UREDBU O ZAGREBAČ-KOM UN1VERZ1T ETU, prema ko jo j je ukinuta ustanova univer-zitetskog veča, ukinuta je s loboda biranja rektora i dekana, odu-zeta je disciplinska vlast; a ako se pokaže potreba, fakultet se može reorganizovati i na taj način, da se profesori uklone.
Koliko god je „Hrvatski glasnik”, sa ostalom štampom, kušao da sva ta ograničenja, oduzimanja i ukidanja, prikaže kao „uspostav-Ijanje autonomije” zagrebačkog univerziteta, naprama zakonu o univerzitetima koji vredi za osta-lu Jugoslaviju, ipak čitamo, da su profesori zagrebačkog univerziteta saopštili g. Banu, da se ne sla-žu sa tom promenom...
čitajuči sve to, pomislili smo, — kakva bi se bučna i otrovna kampanja bila povela, i sa strane profesora i sa sčrane štampe, da je i deseti deo od tih oduzimanja
i ograničenja bio proveden sa strane Ministarstva prosvete u Beogradu?!.- Do' ovako naprotiv ispada, da ta ograničenja pret-stavljaju „slobodu”, a daleko šira autonomija, koju je zagrebački Univerzitet imao ranije, — da pretstavlja „reakciju” i „veliko-srpski hegemonizem”...
*
Slična stvar je i sa „velikom državopravnom aferom” oko uvo-denja tri bezmesna dana u Jugoslaviji. Banska vlast u Zagrebu je
odbila da tu meru provede na teritoriji Banovine Hrvatske, ma da su za tu uredbu u Ministarskom savetu glasali i svi ministri Hrvati, i ma da nema nikakve sumnje, ako je ta mera korisna za ostalu zemlju, da bi bila korisna i za Hr-vatsku. Čini se, medutim, da su iz-vesna gospoda u Banovini Hrvatskoj pripravna čak da nanesu i štetu svojo j Banovini, samo da ulove priliku da demonstrativno naglase što veču podvojenost iz-medu Banovine Hrvatske i ostale Jugoslavije, — a da i ne govorimo o vrlo lošem utisku, koji se time vrši na svet u ostalim kra-jevima, koji je prisiljen da trpi ograničenja, od kojih su drugi krajevi, kao privilpgovani, oslobo-deni..
Zar ne bi baš u današnjim vre-menima, više nego ikada trebalo da vredi načelo, da smo u opštoj nevolji svi jednaki, — u pravima i u odricanjima?...
*
Pred nama je izveštaj sa glavne godišnje skupštine splitskog futbaiskog kluba „HAJDUK", štampan u jednom frankofurtima-škom listu, dakle vrlo autentičan. U tom izveštaju čitamo, da „Hajduk” nije uputio pozdrav „Hrvat-skom nogometnom savezu” u Zagrebu, motivišuči to time, što „oni koji se danas nalaze u upravi HNS, nisu bili uz hrvatski narod, niti su pripadali HSS"; što „oni štetuju hrvatskom športu” i što su „ma-
čuhinski postupali prema Hajduku”, pa zato „Hajduk“ diže glas „protiv klike u Hrvatskom nogometnom savezu, koja nikad nije bila narodna." Itd.
Od reči do reči, takve smo op-tužbe čitali pre samu godinu dana protiv „Jugoslovenskog nogomet-nog saveza"... A pošto i u našem športu sve vrvi od „konstruktivnih" politikanata, nečemo se ni najmanje začuditi, ako kroz nekoliko meseci budemo čitali, da su neki izbačeni igrači, ili možda i navijači „Hajduka", i samim njegovim današnjim gromovnicima uskratili pozdrav, sa več stereotipnim obraz/oženjem, da su „pro-tivnici hrvatskog naroda", „protu-hrvatska klika" itd. Jer nista nije lakše danas, nego li postati „ne-prijatelj Hrvata". Kad čovek sa-bere sve skupa, ko kome upučuje taj naziv, onda ispada da ih, barom medu varoškim svetom, nema ni pet od sto, koji ne dolaze u obzir da budu njime počaščeni...
*
Sada kada je na vlasti, „Hrvatski dnevnik“ objavljuje članek, u kome dokazuje, da je cenzu -a poštojala i u staro vreme, pa da je bila tako stroga, da je i naš slavni Spličanin, car Dioklecijan, naredio da se Hermogines raspne na križ z bog slobodnog pisanja, i da se uvede smrtna kazna :a sve one, koji šire napise, uperene protiv cara.
Sad razumemo, za što jugos'o-venski listovi, koji izlaze u Splitu, izgledaju kao da su ih razdirali tigrovi u nekoj Dioklecijanovo]
JAVNA VEŽBA DRUŠTVA OSIJEK — DONJ1 GRAD
Sokolsko društvo Osijek — Do-nji Grad priredilo je 30 juna, u-prkos neprilikama i poteškoča-ma (zabrana javne vežbe od strane vlasti, kisal) svoju javnu vež-bu na novom letujem vežbalištu, u vlastitom domu. Novo načelni-štvo primenilo je uspešno neke novosti, smanjilo broj tačaka sa prostim vežbama i izvelo neke zanimljive grane: bojno takmiče-nje naraštaja sa gadanjem, simultane preskoke raznih sprava, te raznolikosti i igre. Dobro je delovalo, da je vežba počela tač-no u zakazano vreme i da su tač" ke sledile gotovo bez prekida. Sa jednom vrstom na vratilu bratski je ispomoglo Sokolsko društvo Osijek Matica. Tu je vr-stu požrtvovno pojačao br. Žnidarčič iz Zagreba, poznati medu-narodni takmičar, koji služi u Osijeku vojsku.
Vežba je bila odlično posečensu Medu gostima opažen je pomočnik komandanta divizije, sa ofi* cirima; starešina župe i brojni predstavnici društva Osijek Mati« ca. Moralni i materijalni uspeli bio je odličan. Donjogradsko društvo ovom priredbom posve-dočilo je da ima dve, u današnjim vremenima vrlo značajne o-sobine: žilavost i odvažnost.. A to je jamstvo i za daljnje uspehe.
areni, čim samo spomenu лекоег
tamošnjeg „vodju",v koji svi uo-bražavaju da su najlegitimniji naslednici velikog Dioklecijana, u sili i u samovlasti...
*
Splitski „Narodni list“ javlja da je jedan od glavnih podstrekača za premeštanje i preganjanje na-stavnika Sokola, prosvetni činov-nik u Splitu, Marko Marin, tako-der učitelj, koji je, sve do godine 1935, bio, ne samo član, nego i prosvetar Sokolskog društva u Hvaru.
Odavno je poznato da su pot.u-rice gori od. Turčina, ali što je još gore, izvesnim ljudima u Banovini Hrvatskoj su ti poturice naročite mili...
Šaljits pretplat« za „SOKOLSKI GLASNIK!"
Kratke vesti iz našeg sokolstva
Zanimljivosti iz doma i sveta
Sokolska župa Celje priredila je, 30 juna, župske utakmice članstva i naraštaja sa teritorija čitave župe. Članice i ženski na-raštaj takmičile su se na spravama i u lakoj atletici. Zastupane su bile sve jedinice koje imaju sprave. Članovi i naraštaj takmi-čili su se u opštim utakmicama i u bojnom gadanju, što je za današnja vremena najpotrebnije. Pre takmičenja izvršen je pozdrav komandantu mesta, pukov-niku g. Defaru, koji je pokazao naročiti interes za mlade naraš-tajce i članstvo, koje nije služilo vojsku, a koji su se u velikom broju odazvaii bojnom gadanju, za koje se prijavilo preko 300 takmičara. Podela takmičara izvršena je u pešadijske i bicikli-stičke čete po vdjničkom uzoru. Po završetku takmičenja izvršen je defile pred pretstavnicima vojske i sokolstva, pa je takmičare pozdravio župski starešina, br. Smertnik.
Za uspeh utakmice ide največa zasluga župskom načelništvu, na čelu sa bračom Grobelnikom i Verkom.
*
Sokolsko društva u Sremsko] Mitroviči priredilo je, umesto javne vežbe, vrlo uspelu akade-miju, 6 jula, u lepo ukrašenom i reflektorima osvetljenom dvo-rištu Sokolskog doma, pred velikim brojem pubiike, koju je pozdravio prigodnim govorom starešina br. B. Novakovič. Program, sastavljen od desetak bi-ranih tačaka bio je izveden na opšte udivljenje i zadovoljstvo, zašto ima najviše zasluga vredni društveni načelnik br. V. Ferster. Naročito se svidela izvedba Nu-šičevog „Analfabeta", po člano-
Изишла je из штампе за данашња времена нај-потребнија књига, за сва-ког Сокола и Југословена, Сокола K. Ј., и има да обу-ка у соколству”.
Књигу је издао Савез Сокола K. Ј., и ма да обу-хвата 290 страна, цена јој је самих 5 динара, urro зна-чи да претставља несумњи-во најјефтинију књигу, noja се данас налази на тр-жишту у Југославији. А у-једно најзанимљивију и нај-потребнију!
Главни сарадници ове књиге су артилеријски пу-ковник, Димитрије С. Пав-ловић, референт за пред-војничку обуку; и артиље-ријски иоручник, Драгутин Д. Валтер.
Да се види, колико је ia књига занимљива за сва-кога ко се интересује за одбрану земље, за данаш-н>и начин вођења рата, за одбрану од напада из ваз-духа и од падобранаца, — доста је навести само на-слове њених главних оде-љака, који гласе: Упутства за извођење борбене обу-ке у соколству; — Борба ножем; — Опис и употре-ба ручних бомби; — Пра-вила службе везе, телефон-ске службе и сигнализаци-
vima pozorišne sekcije omladin-skog otseka, osnovanog u ovoj godini, koji je kroz kratko vreme dao odlične rezultate. Ovaj otsek prireduje svake nedelje sela sa recitacijama i pozorišnim scenama. Na koncu su sve kategorije pozdravljene srdačnim aplauzom.
*
Dana 7 jula o. g. održalo je Sokolsko društvo u Belom Mana-stiru javnu vežbu. Pored doma-čeg društva uzele su učešča sa vežbačima jedinice iz Osijeka, Kneževa, Darde i Jagodnjaka. Ceo program, koji se sastojao iz 11 telovežbenih tačaka, a u ko-jem su nastupile sve vežbače kategorije, bio je vrlo dobro izveden, te su vežbači svaki puta bili nagradeni toplim pljeskom publike. Najbolje izvedena tačka bile su proste vežbe naraštajki. Publike je bilo u velikom broju, te je belomanastirsko sok. društvo postiglo ovom javnom vež-bom veoma lep uspeh. Po programu razvila se na letnjem vež-balištu veselica.
*
Sokolsko društvo u Struži održalo je vanrednu glavnu godišnju skupštinu, u prisustvu lepog bro-ja članstva, koje je pazljivo sa-slušalo izveštaje o radu. Izabrana je nova uprava na čelu sa dosedanjim starešinom br. N. Nezlo-binskim.
*
Pretprošle nedelje održane su u Jesenicama sokolske utakmice članova i naraštaja, koje su u svakom pogledu uspele. Takmi-čio se lep broj brače i sestara u raznim disciplinama. Takmičenja je vodio načelnik Sokola Jesenice, br. A. Ravnihar.
je; — Правила утврђивања;
— Правила рушења; — Правила оријентације са читањем карата; — Борбе-на појединачна обука и де-сетична обука; — Упутства за састављање и решавање задатака из борбене обуке;
— Одбрана од падобрана-ца и ваздушне иешадије; — Четничко ратовање; —Г1ре преке против борних кола и оклопних аутомобила.
Књига се поручује код Савеза Сокола К. Ј., Бео-град, Престолонаследников трг, 34.
OŠTEĆIVANJE SOKOLSKE 1MOV1NE
Pišu nam iz Karlovca: Sokolsko društvo Cetingrad javlja, da su u noči, izmedu 28 i 29 juna, ne-poznata lica uništila sve sokolske vežbačke sprave, koje su se, još od g. 1933, nalazile na letnjem vežbalištu toga društva. Šteta u-činjena sokolskom društvu iznosi oko 3.000 dinara, a postoji o-pravdana sumnja, da su ovo zlo delo izveli protivnici sokolstva, u cilju sejanja mržnje i u nastoja-nju da ometu njegov rad. Sokolsko društvo Cetinjgrad je pod-nelo prijavu Sreskom načelstvu u Slunju, ali krivci još nisu pro-nadeni.
Jugoslovenski poslanik u Rusiji, g. Milan Gavrilovič se več par
nedelja nalazi u Moskvi, jednako kao što se i novi sovjetski poslanik u Beogradu, g. Plotnjikov, nalazi u Beogradu, pa je več pre-dao akreditive Nj. Kr. Vis. Knezu Namesniku Pavlu. U Beograd su stigli i ostali činovnici sovjet-skog poslanstva, zajedno sa dopisnikom agencije „Tass". Pored ostalih članova našeg poslanstva u Moskvi, prošl/h dana je otpu-tovala tamo i naša trgovinska delegacija, kojoj se na čelu nalazi inž. Gaži. Zajedno s njime je otputovao i ataše za štampu našeg poslanstva u Moskvi, g. Ko-sta Krajšumovič. Time su potpu-no uspostavljeni diplomatski odnosi između Jugoslavije i Sovjetske Rusije. Beogradski listovi ja-vljaju, da naši privredni krugovi ističu želju, da bi se ubrzala izmena trgovačkih dobara između naše dve zemlje.
*
Još uvek nije došlo do glavnog sukoba izmedu sila osovine i En-gleske, ma da se velika navala na Englesku svaki dan sve upornije nagoveštava. Poslednja dva dana javile su se vesti, koje potiču iz Italije i Amerike, da bi, još pre navale na Englesku, voda Rajha, g. Hitler, trebao, da odr-ži značajan govor, u kome bi iz-neo pod kojim uslovima bi Ne-mačka bila pripravna da sklopi mir sa Velikom Britanijom, tra-' žeči u prvom redu povratak ne-mačkih kolonija i isključenje svakog engleskog mešanja u politiku evropskog kontinenta. Pre-
/Jtelu:šcawUe tndade"
Nedavno je klerikalna „HRVAT-SKA STRAŽA“ objavila vest, u kojoj je naročito podvukla, da su „trojica starosedilaca Arbanasa", kod Kačanika, ubili „trojicu srp-skih kolonista“. Sarajevska „Ju-goslovenska pošta“ upozorava tom prilikom na „podmuklu tendenciju „Hrvotske straže“ i kaže:
„lako srpski narod vrlo dobro zna šta mu intimno žele neka „krščanska" kaptolska gospoda, duboko nas, ipak čudi ovako ogorčena mržnja prema svemu što je srpsko. Ovako pisanje i ovo sistematsko tro-vanje odnosa izmedu Srba i Hrvata, obzirom na današnje prilike u svijetu, svakako je nepatriotsko i sa hrvatskog na-rodnog gledišta".
Nemaju, medutim, samo jugoslovenski i srpski listovi takvo mišljenje o pisanju „Hrvatske straže", več i splitsko „Novo Doba", dakle jedan stoprocentno hrvatski list, koga ureduje jedan katolički svečenik! Tako n. pr. „Novo Doba" piše pre nekoliko dana, da je „Hrvatska straža" „svojom žučljivošču i nekrščan-skim metodama daleko nadmaši-la sve listove u Hrvatskoj i u (i-tavoj državi"; da „brojni svečenici stalno i otvoreno osuduju „Hr-vatsku stražu", pa medu njima i sam splitski biskup", te da je „Hrvatska straža", z bog toga svog pisanja, „list sa najmanjim brojem prime raka kod Hrvata".
Ko onda stoji za tim listom, koga se svi odriču, a koji se hvali da govori u ime najviših prct-stavnika katoličke crkve kod nas?
Hadite fKH/e рееђЈШтке ^SeUolslmn Q-ia^niUu"
ma nekim vestima, taj govor ne bi imao formu ponude mira, več traženje, da Engleska kapitulira pre no što Nemačka, sa svim svojim snagama, navali na nju, i pre no što bude izložena potpunom uništenju.
Još pre tih vesti održao je en-gleski pretsednik vlade, g. čerčil, govor, u kome je podvukao da je Engleska potpuno spremna da dočeka svaki n^oad i da nema ni govora o torne, da bi Engleska pristala na mir, dok ne postigne svoje ciljeve, pa makar bila izložena najtežim kušnjama. G. Čerčil je podvukao odlučnost čitavog britanskog carstva. A poslednje vesti javljaju, da je Velika Britanija zvanično objavila potpunu blokadu Italije, iz čega se zaključuje, da ona ima nameru da direktno napadne Italiju. Glasovi iz Rima i Berlina tvrde, da bi napad na Englesku mogao da usle-di svakog časa.
*
Sovjetska ratna mornarica ima
tonažu od 400.000 tona, te se izmedu velikih sila nalazi na šes-tom mestu: iza Velike Britanije, Amerike, Japana, Francuske i Italije. Naročito pažnju je Rusija posvetila podmornicama, pa je kroz poslednjih pet godina sa-gradila največe i najmodernije tipove tih lada. Računa se da da-nas Rusija ima oko 180 podmornica, sa 90.000 tona. Glavno operativno područje sovjetske flote je Istočno more i Crno more, a glavne su joj luke: Kronštat u Finskom zalivu, i Sevastopolj u Crnom moru.
SAOPŠTENJA REDAKCIJE 1 ADMINISTRACIJE „SOKOLSKOG GLASNIKA'*
Kod doznačivanja pretplata,
molimo da se na poledini čekovne uplatnice uvek označi, u koju svr-hu se novac doznačuje i za koji se list pretplačuje, jer naša Administracija vodi posebnu eviden-ciju za svaki sokolski list.
*
Ako koji brat pretplatnik ne dobije odgovor od naše administracije, po pitanju koje joj je u-pravio, znači da u svome pismu nije naznačio svoju adresu,- pa ga molimo da svoje pitanje obnovi. *
Brat Nikola Romič, javio nam se bez oznake svoga domicila. Molimo ga da nam se javi sa pu-nom adresom!
4
Povodom reorganizacije naše administracije, preduzet je ogro-man posao, koga naš personal ne može brzo svršiti. Bilo bi poželj-no, ako bi koji brat i sestra iz Beograda ovaj naš rad dobrovolj-no ispomogli, pa molimo da se
ЧАСОВННЧАР И ЈУВЕЛКР
i. МИТР0ВИ1
Теразије 22 (до ВДоскве)
има швајцарских часовника за руку и џеп, златног на-Кита, кристала, сре-бра, пехара иплакета
BpatiH н сестрама попуст Цсне врло солидне. Стручан рад Тражите цене за нзраду клинаца и значака
„MOTORIZOVANE JEDINICE, PJEŠADIJ A I KONJANIŠTVO"
„Hrvatski denvnik" javlja, daje u nedelju bio prireden sastana-K motorizovanih jedinica „Hrvatske gradanske zaštite" iz Zagreba i Varaždina, u Hrvatskom Zagorju. Motorizovane jedinice je vodio Franjo Leakovič, komandant motorizovanih jedinica HGZ. „H. dnevnik" veli, da je „cilj sastan-ka bio, da se isprobaju na terenu njihove sposobnosti i da se vidi, da li i motorizovane jedinice nio-gu isto onako funkcionirati kao što funkcionira pješadija i ko-njaništvo Hrvatske gradanske zaštite. List veli dalje, da je duž-nost Zaštite da svakoga onoga, koji je neprijatelj hrvatskog naroda iz naše sredine odstrani, jer se ne može dozvoliti, da neko, ko je učinio bilo šta protiv hrvatskog naroda, i dalje ovdje živi i jede hrvatski kruh".
Sadržina sokolskih listova
„SOKOLSKA VOLJA"
List sokolstva u Ljubljani, u broju od 12 jula, donosi zanim-ljiv sadržaj: Dr. Janez Evangelist Krek in narodno edinstvo; — Tedenski pregled; — Iz dravskega sokolskega zbora; — Slovensko Sokolstvo; — Tratarjev Mirko (M. K-t); — Iz Saveza SKJ;
— Iz župa, društava i četa; — Pismo iz Praga.
„BRATSTVO"
Glasnik Sokolske župe Osijek, u broju 6, donosi zanimljiv sadržaj, sa dosta slika u tekstu; Sokolska študentska središta. — Laka atletika na selu (B. Slije-čevič); — Sokolska štampa u smeni pokoljenja (D. Krulj); — Vesti iz okružja; — Soko i o-rao; — Naše prilike i neprilike;
— Jugoslovensko sokolstvo; — Širom sveta; — Iz medunarodne telovežbe; — Izživota našeg naroda; — Naraštajskastrana.
„NAŠA RADOST"
List jugoslovenske sokolske dece, u broju 10, donosi obilah sadržaj, ilustrovan lepim slikama; Vidovdane, pesma; — Doživljaji male kraljice od Milinije; — Miša Mišanovič; — Nomadski ribiči ob izliva Donave v morje;
— Veliki praznici na selu, J. M.;
— Vidovdan; — Od kože do o-buče; — Na naši meji; — Kiki Janko; — Zekin rep; — Lov na velike živali. — Rastanak, Fra-no Katarinič; — Nad Kosovom. M. Sever.
priključe našoj sokolskoj mobi u Administraciji sokolskih listova. Radi se i izvan običnih uredovnih časova.
PROTIV
REUMATIZMA
lšijasa, kostobolje. u-kočenosti žila, itd. „ANTIRHE UMIN" jest jedno dobrosred-;tvo za utrljavanje, koje se preporučuje i kod zastarjelog reu-matizma. — Cijena 11 flaši Din. 35.- sa poštarinoniDin. 43 -, 3 fr Din. 105.- fran-ko - franko. — Proizvaja Mr. Ph. A. Mrkušič, apotekar u Mostaru. Dobiva se u apotekama.
Reg. S. Br. 14245-33
Најпотребнија и најзанимљивија књига
Izdaje Savez Sokola Kr. Jugoslavije (arh M Smiljanič. Alekse Ne /iadoviča 6) — Ureduje redakcioni odbor (Pretsednik Dr. Vlad Belajčič) — Odgovorni urednik Dr. Tihomir Protic, Beograd, Prestolonaslednikov Trg 34 — štamparija „Luč", Mitrovič i Lazarevič — Beograd Kraljice Natalije ulica broj 100. Tel. 21 -7T>*