KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 57.
INDUSTRISKE SVOJINE
'"izdan 1 JULA 1938.
PATENTNI SPIS BR. 14145
I. G. Farbenindustrie Aktiengesellschaft, Frankfurt a. M., Nemačka.
Postupak za izradu halogensko-srebrnih emulzija za fotografiju u boji.
Prijava od 17 avgusta 1937.	Važi od 1 famtfraI. 2 1938.
Naznačeno pravo prvenstva od 29 avgusta 1936 (Nemačka).
Već je poznato, da se za izradu fotografskih i kinematografskih slika u boji upotrebljuju halogensko srebrne emulzije, koje sadrže stvaraoce bojne materije. Zavisno od prirode stvaraoca boje mogu se isti po osvetljavanju emulzionih slojeva prevesti u obojenu sliku na različite načine. Prema postupku nemačkog patentnog spisa br. 253 335 i 257 160 proizvode se u slojevima, koji sadrže bojne komponente obojene slike pomoću određenih izazivača. Za izradu slike u boji preporučivano je već, da se supstantivne bojne komponente, prevode pomoću različitih metoda u aoo-boje.
Sada je pronađeno, da se mogu dobiti stvaraoci bojnih materija, koji su spram koloida, koji stvara sloj znatno difuzno postojani, ako se u moiekil jednog stvaraoca bojne materije uvede ostatak nekog ugljenog hidrata. Uvođenje ostatka ugljenog hidrata u molekil bojne materije, može se vršiti na različite načine. Na pr. mogu se jedna ili više hidroksilnih grupa ugljenog hidrata esterovati ili ete-rovati sa odgovarajućim grupama bojnog meduproizvoda, ili se može pomoću uspostavljanja jedne veze, koja ima prirodu ki-selinskog amida, između aminogrupe nekog derivata ugljeno hidrata, na pr. jednog glukamina i karbosilnih grupa nekog stvaraoca bojnih materija, dobiti odgovarajuća difuzno postojana bojna komponenta. Dalje se može između nekog ami-no-ugijenog hidrata i neke bojne komponente, koja sadrži jednu aldehidnu grupu, na pr. cr-naftolaldehida uspostaviti jedna
Schiff-ova baza. Dalje se mogu naftilami-ni, oksinaftilamini, aminobenzol i nejegovi homolozi prevesti u odgovarajuće gluka-rnine. Naravno, da se izbor ostatka ugljenog hidrata mora toka izvršiti, da rastop-Ijivost u vodi proizvoda, dobivenog iz ugljenog hidrata i stvaraoca bojne materije bude dovoljna, da bi se stvoreno telo moglo dodati nekoj fotografskoj emulziji. Kod visokomolekularnih celuloza pogodni su za uvođenje ostataka u bojni molekil, koji prouzrokuje difuznu postojanost, naročito u vodi rastvorljivi ili sposobni da nabubre etri, na pr. metileter ili celulozni etri jedne oksikarbonske kiseline na pr. giikolske kiseline, ili glikonske kiseline, ili jedinjenja ugljenih hidrata, koji se dobivaju obradom celuloze, ili derivata celuloze etilenoksidom prema nemačkom pat. br. 363 192.
Kao bojne komponente u koje se ostatak ugljenog hidrata može uvesti, dolaze u obzir na pr.: a-oksinaftoe kiselina, p -oksinaftoe kiselina, 2,3 -oksiantracen karbonska kiselina, salicilna kiselina, oksi-fluorenkarbonska kiselina, 2,3-oksikarba-zolkarbonska kiselina, a -naftolaldehid, zatim stvaraoci bojnih materija sa amino grupama, kao aminobenzoli, njihovi homolozi i analozi. Kondenzacioni proizvodi gorepomenutih derivata celuloze sa bojnim meduproizvodima su kao takvi, ili u vidu natrijevih soli rastvorljivi u vodi i potpuno difuzno postojani spram želatina.
Pri upotrebi nižih ugljenih hidrata, na pr. dekstrina, dolazi se'do proizvoda, koji su direktno rastvorljivi u vodi i upr-
Din. 10.—
kos tome još dovoljno difuzno postojani. Ako se kao ostatci ugljenih hidrata upotrebe monoze ili niže polioze, onda nije dovoljan sam ostatak ugljenog hidrata, da učini bojni, međuproizvod difuzno postojanim spram želatina. U tom slučaju ipak se dolazi do cilja, ako se u ostatak ugljenog hidrata uvede pored bojne komponente i jedan polimerni molekilarni ostatak. Na pr. reakcioni proizvod od glukamina i a-oksinaftoe kiseline nije difuzno postojan. Naprotiv, ako se u amino grupu glukamina uvede pomoću obrade sa etil-eniminom jedan duži polimerni eteleni-minski lanac, onda se dobija jedan bojni međuproizvod difuzno postojan. Dalja mogućnost da se poveća difuzna postojanost ugljeno hidratnih jedinjenja bojnog međuproizvoda sastoji se u delimičnoj .supstituciji hidroksilnih grupa, sa ugljenič-nim lancima na pr. pomoću esterovanja sa masnim kiselinama, ili pomoću izrade etera.
Ta obrada sa etileniminom, može se protegnuti i na druge ugljene hidrate, na pr. na metilcelulozu, pri čemu se dobiva takozvana animalizirana celuloza. Tako dobivena jedinjenja celuloze, mogu se vezati sa kiselinskom grupom nekog bojnog meduproizvoda, na pr. sa 2,3-oksifluoren-karbonskom kiselinom, u obliku kiselin-skog amida.
Dalje se mogu takode ugljeni hidrati kao škrob, materije slične škrobu, deks-trini šećera itd. obrađivati prema postupku nemačkog patenta br. 368 413 sa etil-noksidom i njegovim homolozima i ana-lozima. Tako dobiveni reakcioni proizvodi, pogodni su isto tako za reakciju sa stvaraocima bojne materije, naročito sa takvima, koji imaju jednu karboksilnu grupu, pri čemu se dobivaju jedinjenja, koja imaju prirodu estera. Mesto celuloznih etera, škroba, dekstrina, šećera itd., može se upotrebiti kao ishodni materijal i jedna već preobraćena odn. regenerisana celuloza. Tako se može na pr. jedna deli-mično denitrirana nitroceluloza, kakva se nalazi 'u takozvanoj »Chardonnet«-svili, obrađivati sa etilenoksidom pri čemu se dobiva jedan glikoleter rastvorljiv u vodi, koji se isto može uvesti u molekil jedne bojne komponente i učiniti je difuzno postojanom. Za izradu jedinjenja glukozidne prirode, mogu se upotrebiti i prirodni glukozidi i u njihov glukozidni ostatak uvesti bojne komponente.
Bojne komponente, koje sadrže ostatak nekog ugljenog hidrata, mogu se dodavati emulziji u proizvoljnom momentu procesa izrade. Tako dobivene halogenske
srebrnje emulzije pa difuzno postojanim stvaraocima bojnih materija, mogu se na već poznati način preraditi u fotografske slojeve, koji su postavljeni jedan preko drugog, na jednoj ili na obe strane nekog nosioca slojva i koji mogu biti senzibi-lisani za razna područja spektra. Ali emulzije se mogu preraditi i na drugi način, na pr. mogu se različito senzabilisane emulzije sa različitim stvaraocima bojnih materija, postaviti u obliku malih delića na jedan nosilac slojeva.
Izrada slika u boji može se vršiti na različite načine, na pr. prema postupcima nem. pat. prijave 1 49281 IV b/576, franc, pat. br. 787 388 i jugoslovenskih patenta br. 14137, 13066, 13238, 13240, 13241, 13576.
Primer 1.
U 1 kgr bromno srebrne smulzije doda se 30 gr reakcionog proizvoda u vodenom rastvoru od celuloznog metiletera i hlorida a — oksinaftoe kiseline i to se razlije. Po osvetljavanju razvija se u rastvoru aminodimetilanilina alkaiisanom sa natrijevim karbonatom pri čemu se pored srebrne slike dobiva i plavo obojena slika.
Primer 2.
U 1 kgr bromno srebrne emulzije doda se 30 gr reakcionog proizvoda u vodenom rastvoru od 2,3 — oksiantracenkar-bonske kiseline i pirinčanog škroba i dobiveni proizvod se razlije. Po razvijanju i fiksiranju prevodi se srebrna slika na poznat način u srebrno antidiacotatnu sliku cr—naftilamina, začim se, po obradi sa nekom slabom kiselinom, dobiva jedna plavo-crvena aco-boja, pored halogenskog srebra. Posle fiksiranja dobiva se plavo-crvena slika obojena aco-bojom.
Primer 3.
U 1 kgr bromno srebrne emulzije doda se reakcioni proizvod od salicilne kiseline i glukamina obrađenog sa etileniminom i to se razlije. Po razvijanju i fiksiranju kupa se slika u sirćetno kiselom rastvoru tetracotirane benzidin-3, 3’-disulfo kiseline. Dobiva se jedna žuta bojna materija ujednačeno raspodeljena u sloju, koja se na poznati način, prema principima postupka za belenje srebra, razara na mestima slike, pri čemu ostale žuta slika.
Patentni zahtevi:
1)	Postupak za izradu halogensko srebrnih emulzija sa stvaraocima bojnih materija za fotografiju u boji, naznačen ti-
me, što se upotrebljavaju stvaraoci bojnih materija, koji sadrže jedan ugljeno hidratih ostatak.
2)	Postupak za izradu halogensko srebrnih emulzija sa stvaraocima bojnih materija za fotografiju u boji, prema zahte-vu 1, naznačen time, što se upotrebljuju stvaraoci bojnih materija u koje je uveden jedan ugljeno hidratni ostatak, prethodno obrađen sh etilenoksidom ili njegovim ho-molozima i analozima.
3)	Postupak za izradu halogensko srebrnih emulzija sa stvaraocima bojnih materija za fotografiju u boji, prema zahte-vu 1, naznačen time, što se upotrebljuju stvaraoci bojnih materija, koji se dobivaju, kada se jedna ili više hidroksilnih grupa ugljenog hidrata esteruje, ili eteruje sa odgovarajućim grupama bojnog među-
proizvoda.
4)	Postupak za izradu halogensko srebrnih emulzija sa stvaraocima bojnih materija za fotografiju u bojf, prema zahte-vu 1, naznačen time, što se upotrebljuju stvaraoci bojnih materija, koji se dobivaju kada se između amino grupe nekog derivata ugljenog hidrata i karboksilnih grupa nekog stvaraoca bojnih materija, uspostavi jedna veza, koja ima prirodu kiselin-skog amida.
5)	Postupak za izradu halogensko srebrnih emulzija sa stvaraocima bojnih materija za fotografiju u boji, prema zahte-vu 1, naznačen time, što se upotrebljuju stvaraoci bojnih materija, koji se dobivaju kada se amino grupa nekog ugljenog hidrata, dovede u reakciju sa aldehidnom grupom neke bojne komponente.