KRALJEVINA SRBA, HRVATA 1 SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 63 (4)
INDUSTRISKE SVOJINE IZDAN l. MAJA 1926.
PATENTNI SPIS BR. 3621.
Heinrich Warning, Berlin.
Postupak za popravku poabanih bandaža.
Prijava od 3. aprila 1924.	Važi od 1. februara 1925.
Poabani obruči točkova za kola svih vrstu koji imadu obode za kruge. dovode se u opšte na željeni presek pomoću sa-strugavanja. Ako je učestanim sastrugava-njem obruč doveden na izvesnu najmanju meru, onda se mora kod točkova sa na-vučenim obručima (bandažema) navući jedan nov obruč, dok se točkovi, kod kojih obruč čini celinu sa telom točka, moraju potpuno obnoviti.
Troškovi uslovljeni habanjem po obruču obrazuju naročito kod železnica i tramvaja vrlo zamašan deo celokupnih izdataka. Smanjivanje istog značilo bi vidno povećanje ekonomičnosti dotičnog pre-duzeća i bilo bi u interesu celokupne narodne privrede.
Ako je habanje nastupilo samo na pravoj voznoj površini, onda je gubitak u alatnom materijalu pri sastrugavanju srazmerno mali i ne može se izbeći.
Ali sasvim je drugo onda, ako je nastupilo veliko izedanje u odnosu na po-abanosl vozne površine ili baš zaoštravanjem bandaža. U ovom slučaju, koji se na pr- može zapaziti kod železnica gde najmanje 30','o od ovih točkova, dolaze za saslruganje, popravka napred opisanog oblika sastrugavanjem uslovljava izvanredno veliki gubitak u materijalu u vezi sa odgovarajuće velikim gubitkom u radu i čeliku (noževima) prilikom sastrugavanja.
Pronalazak se sastoji u tome, što se poabani prostor na bandažu izjednačuje is-punom materijala toliko, kolika je to ustavljeno poabanom površinom točka koji
se opravlja ili drugog koji je s njime u kružnoj vezi. Krajnji oblik završnom obradom može se dobiti onda uz najmanji gubitak u materijalu i prečnika točkova ili bandaža.
U sl. 1 nacrta označava:
A)	prvobitnu gornju graničnu liniju ban-dažnog preseka.
B)	stvaranu gornju graničku liniju na istočenom točku.
C)	Krajnju graničnu liniju za najmanju dozvoljenu debljinu bandaža, koja se obično kod železničkih točkova obeležava jednim žljebom.
Da bi se po liniji B istočeni bandaž sastrugavanjem ponovo doveo na propisani profil (D), mora biti oduzet ceo šrafirani prostor izmedju B i D. Isti dobitak u materijalu ne javlja se samo kod istočenog točka, već i kod drugog točka koji je vezan za istu osovinu. 1 ako ovaj točak baš onda, kad je drugi istočen. obično ima pun obod, mora se i kod njega najmanje isto toliko materija oduzeti da bi se kod oba točka stvorili isti prečnici za voznu površinu.
Vrta velika potrošnja materijala javlja se kod sastrugavanja lokomotivskih spojenih osovina, zbog jednog jedinog istočenog točka moraju se kad-kad 6 i 8 i više točkova, od kojih su većina potpuno dobri, nepotrebno sastrugavati.
Kako dosedanja obrada istočenih bandaža dejstvuje potpuno neekonomski vidi se iz sledećeg izlaganja.
Ako se do linije D sastrugani točak još
Din. 15.—
jednom istoči, onda se on uopšte ne može više vratiti propisanom obliku preseka, jer bi se inače dozvoljena najmanja jačina ban-daža prekoračila na dole; ne ostaje nam ništa drugo do ponovo nameštanje ban-daža na oba točka, kod lokomotive, kad-kad na sve spojene točkove posle samo dva habanja. To je ogromno rasipanje, naročito pri današnjim troškovima za ponovo nameštanje. bandaža.
Ove nezgode dosadanjeg postupka uklanjaju se, ako se, po pronalasku, poabana površina na bandažu ispuni toliko materijalom, da se za tačni oblik bandaža mora samo onoliko oduzeti, koliko iziskuje pohabanost same vozne površine točka koja se opravlja ili drugog koji je s ovim u čvrstoj vezi.
SI. 2 pokazuje, ako se bandažev venac ispunjuje od linije B do linije E.
SI. 3 pokazuje, da se izradom na propisanoj liniji D može prići sasvim uz pohabanu hcdnu površinu, tako da se slabim sastrugavanjem dobija željeni oblik. Površina koja se treba skinuti ograničava se sa jedne strane linijom B E, a s druge strane sa linijom D i ona iznosi samo jedan mali deo onoga što se treba skinuti po starom postupku. Prema tome se skida samo jedan mali deo skupog ban-dažnog materijala sa jednog ili više toč-kova, koji su sa prvim kruto vezani.
Svi jedan od drugog zavisni točkovi
mogu se pomoću ovog postupka i pri isto-čenim ivicama bandaža najmanje 10 do 12 puta sastrugavati, dole izdržavaju najmanje 11 do 13 punih voznih perioda na suprot jednom sastrugavanju kome odgovaraju dve vozne periode kad se obra-djuje po starom postupku. Trajanje obruča sa istočenim bandažama odprilike se uše-stostručava.
Troškovi za ispunu ne mogu se meriti sa ovom korišću. Oni se većim delom isplaćuju uštedom radnikove nadnice i uštedom skupih čeličnih noževa, koji se teško nabavljaju.
Ispuna bandaža vrši se kod čeličnih cbruča prema sadanjem stanju tehnike, najbolje autogemm ili električnim varenjem pri čem se može postići svaki proizvoljan stepen čvrstoće. Izvedeni opili su pokazali, da se postiže potpuno bezprekidno vezivanje i istovetnost nameštenog bandaža sa prvobitnim materialom.
Patentni zahtev:
Postupak za popravku poabanih bandaža zamenom istočenih delova. naznačen time, što se material, koji onoliko is-punjuje poahani bandaž, čija je istoče-nost hodne površine uslovljena točkom koji se treba opraviti ili onog drugog koji je s njime kruio vezan, spaja se banda-žom ili obručem u jedno jednostavno telo.
Adpatent broj 3621.


*


/4dpatent broj 3621.