KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
INDUSTRISKE SVOJ,NE
Klasa 86 (1)
Izdan 1. Oktobra 1931.
PATENTNI SPIS BR. 8360
Ruinnet Yves, inženjer, Argeittenil/Seine, Francuska.
Uredaj za reprodukcija mekakvih šara na mašinama za pletenje, tkanje tli t. sl. Prijava od 7. juna 1930.	Važi od 1. januara 1931.
Traženo pravo prvenstva od 7. juna 1929. (Francuska'.
Ovaj se pronalazak odnosi na elektro-mehanički uredaj, pomoču koga se direktno mogu izradivati načrti ili makakve šare na mašinama za pletenje ili tkanje i u opšte na svima drugim sličnim mašinama.
Ovaj se uredaj odlikuje time, što koristi za pogon igala razboja izvesne pokretne organe, podesnog oblika a u broju, koji odgovara broju igala, pri čem se organi slavljaju u pokret odvojeno bilo jednim nezavisnim elektro-magnetom, koji se drži električnem strujom, k oj a se ražvodi kroz jedan kanal, koji je u dodiru sa jednim ili više podesnih direka, jedne površine na k oj oj je načinjen trag koji odgovara načrtu, koji se želi dobiti na pletivu. Ovaj trag je obrazovan iz izolovanih i prevedljivih delova.
Dabi se što bolje razumele odlike pro-nalaska u sledečem objasničemo kako biva pogen igala na masini za pletenje a u cilju dobijanja erteža.
Ovaj pogon može se izvesti na razne načine: prvo, ručno pomoču jednog lenjira sa pokretnim elementi m a (videti moj fran-cuski patent No. 581.226) drugo, automatski, pomoču zakard karata.
Zakard karte su načinjene iz metalnih traka, k oj e su prethodno izbušene, k oj e, kad se pomere na ivice ili produžetke igala mašine za pletenje, teraju igle napred u njihove procepe gurajuči ih i stavljajuči ih u dejstvo svuda tamc, gde one nailaze na pune delove karte, dok iste ostaju nekretne
svuda onde gde nailaze na otvore (rupe) karte. Ostali deo karte je izbušen tako, da igle koje nisu stupile u dejstvo u predhod-noj karti ulaze, dok one koje su ušle ostaju u miru.
Sa ovim sretsfvom, koje je u ostalom najuobičajenije za dobijanje načrta (šara) na mašini za pletenje, mora se dakle prethodno spremiti onoliko karti, koliko ima redova okca i boja na višini šara, koja se želi reprodukovati.
Druga srestva sastoje se u zameni ovih karti sa kartama „Universal“. Ove karte su prethodno izbušene sa onoliku ru-pa, koliko ima igala na mašini, a rupe, koje se ne koriste, zatvaraju se pomoču malih metalnih komadiča — Čepiča.
U svima slučajevima izrada jednog niza kerii, koje su namenjene za izradu šara, je je vrlo duga i skupa i iziskuje vrlo pažlji-vo računanje broja okca.
Da bi se otstranili ovi uzroci, ako se želi da fabrikovani proizvodi imaju pristu-pačnu cenu, treba izradivati veliki broj pri-meraka sa istom serijom karti, koja če naravno uvek davati istu šaru.
Uredaj po pronalasku potpuno uklanja ovaj potreban rad za reprodukovanje i orno-gučava da se služimo neposredno modelom za šaru koju treba izraditi. Na taj način mogu se dobiti primerci pletiva bilo pojedinačno bilo u seriji a da se cena ne menja.
Din. 35.
Sad četno opisali jedan oblik izvodenja uredaja po pronalasku pozivajuči se na načrt, u kome je:
Sl. 1 izgled u vertikalnom preseku, koji je načinjen poprečno kroz prednji eleme-nat jedne mašine za pletenje, pri čem se pretpostavlja da poluge, koje pokreču igle, stoje u svom armiranom položaju (pune črte).
Sl. 1 bis je izgled koji odgovara sl. tl sem što je ovde donji red poluga birača gotov da stavi u pogon igle.
Sl. 2 je delimičan izgled, u horizontali, u smanjenoj razmeri, celokupnog mehanizma.
Sl. 3 je izgled u preseku načinjen po liniji A—B iz sl. 2.
Sl. 4 je izgled u preseku po linijt C—D iz sl. 2.
Sl. 5 je izgled od pozadi za sliku 2, gledan u pravcu strelice F.
Sl. 6 je zadnji izgled i sa leve strane cilindra za nošenje šara.
Sl. 7 je opšti izgled mehanizma, gledan u pravcu strelice F3 pri čem se pretpostavlja da su sve igle armirane.
Sl. 8 je izgled kao i u sl. 7 gde su poluge izabrane i gotove da stave u pokret igle.
Sl. 9, 10 i 11 se odnose na drugi oblik izvodenja, koji ima veči broj višestrukih magneta.
Sl. 9 je presek koji pokazuje sastav sva-kog elektro-magneta i orada za napon igala.
Sl. 10 je izghd s preda uredaja, koji je gledan u pravcu strelice 3.
Si. 11 pokazuje šematički — u horizontali — površinu spremljenu za reprodukcija šare.
U sl. 1 sa 1 je pokazan elemenat mašine razboja na kome su rasporedene igle. Ispred produžetka 3 igala rasporeduju se, mesto Zakard-ovih karti ili sličnih uredaja, koji služe za izbor igala, jedan niz delova 4 od metala ali ne magnetnog, koji su postavljeni na jednoj prečagi vodice 5. Ovi delovi su isto tako postavljeni na osovine 6 i oni su razmaknuti prema veličini produžetka igli. Ovi delovi 4 obrazuju izmedu sebe onoliko slobodnih prostora koliko ima igala na elemenat 1 mašine (vidi sl. 8, de-love 4).
Kod 7 izmedu svakog dela 4 postavljena je obrtno gvozdena kuka koja ima rep 9 isto tako od gvožda. Ova je kuka u vezi sa laktastom polugom 10 koja ima kljun 11 i koja se može obrtati kod 12 izmedu dva odgovarajuča dela 4 u istoj vertikalnoj ravni i poprečnoj kao i igle.
Poluge 10 mogu zauzimati dva položaja, izdignut položaj pokazan punim črtama u
sl. 1 u kojoj njihovi kljunovi 10 se hvataju sa kukama 8, a spušteni položaj pokazan je mešovitim črtama.
U prvom položaju slobodan kraj 10’ ovih poluga postavljen je prema produžetku 3 odgovarajuče igle; u drugom položaju ovaj slobodan kraj leži na jednom od sprežniku 6 i stoji ispod osovine, koja produžuje taj nastavak.
Objašnjenje koje je dato u počeiku ovog opisa čini razumljivim što poluge 10, pošto se nalaze u spuštenom položaju, — ako se pomeri napred u pravcu strelice f celina obrazovana iz delova 4, poluga 10 i kuka 8, — neče pomeriti nijednu iglu, pošto če svaki produžetak 3 uči u slobodan prostor ispod krajeva 10’ i nijedna neče dejstvovati usled toga. Na protiv, ako su poluge zakačene kljunovima 11 za kuke 8 (položaj pokazan punim linijama) usled če-ga pomeraju napred celinu gore pomenutu, onda če sve igle stupiti u dejstvo. Dakle izborom poluga, koje treba da su u visokem položaju i onih, koje treba da su u položaju spuštenom, mogu se istovremeno hirati potrebne igle za izvodenje dale šare.
Uredaj, koji dopusta elektro-mehaničko hiranje pomenutih poluga i pomenutih igli, načinjen je, po ovom pronalasku, od jednog elektro magneta 13, koji je pomerljivo postavljen na vodici 5.
Ovaj poprečni elektro magnet 13 vezan je sa šipkom 14, koja je jednim svojim kraiem (koji nije pokazan) vezana za sanke razboja, a čiji drugi kraj nosi maju dirku 15, o kojoj če docnije biti reči. Sipka 14 je postavljena tako, da ona osigu/ava po-meranje elektro magneta na vodiči 5, u oba pravca što zavisi od hoda sanki.
Jasno je, da če poluga 10, s pretpostav-kom da se nalaze u skopčanom položaju (pune črte u sl. 1) i ako se pomeri elektro magne; 13, u koji se uvodi električna struja, iznad repova 9 kuka 8 a pošto su iste od gvožda, biti priključene pri prolazu elektro-magneta i kuke 8, osiaviče poluge 10 za koju su se skopčale, pri čem če ove poluge usled težine zauzeli svoj spušteni položaj (mešovite črte sl. 1).
Iz prednjeg jasno je, da če poluge 10, za koje se stalno pretpostavlja da su skop-čane (vidi sl. 7) i pošto je elektro-magnet 13 vezan električno za dirku 15, a ako se ova istovremeno kad i elektromagnet po-mera, ispod repova 9, pomerati ove dirke po jednoj šari 16, koja je namotana na pr. na dobošu 17 i koja je na poznati način obrazovana od prevedljivih površina i površina izolovanih, te če se uvek, kad ova dirka prede provodljivu šaru 16, vasposta-staviti struja u elektromagnetu i, pošto su več sve odgovarajuče kuke postupno pri-
vučene, ostaviče svoje poiuge i ostaviče loliko slobodnog prostora u odnosu na do-tične igle (sl. 8),
Dakle sad se radi o torne, da se upo-trebi ova celina koja je sestavljena iz dve grupe izabranih poluga radi stavljanja u pogon igala. Toga radi upotrebiče se jedan podesan mehanizam, koji je na pr. sličan onom, koji se uzima za pogon za-kardovih karti jedino s tom razlikom, što kod sistema Žakard treba samo jedno kre-tanje za dovodenje karte uvek u isti položaj, dok kod uredenja po ovom pronalasku, celinu treba staviti u onoliko položaja, koliko izabrane poiuge obrazuju redove.
Ako se radi sa dvema bojama, kao kod ovog primera, onda treba staviti skup izabranih poluga u dva razna položaja.
U prvom položaju (vidi sl. 1) poiuge gornjeg reda, koje su ostale ukopčane, na-laze se prema iglama i one guraju ove, da bi ih stavile u dejstvo.
U drugom položaju (vidi sl. 1 bis) poiuge koje obrazuju donji red, jer su otkop-čane usled prolaza elektro-magneta iznad njihovih kuka, nalaze ispred igala i guraju stavljajuči u dejstvo sve igle koje su mirovale u prethodnom kretanju.
Mehanizam koji omogučava izvodenje ovog kretanja može se ostvariti na sledeči način;
Na svakom kraju c?line, jedan deo 25 iste vezan sa istim šipkama 6, koje ve-zuju delove 4, nosi jedan rukavac 22. Ova se celina dakle može obrtati oko rukavca 22, da bi zauzela dva potrebna položaja u vezi sa veljcima 24 i malim neravnim telima 23, koja če dejstvovati pri svakom odlasku i povratku celine.
Mehanizam koji rukovodi odlaskom i povratkom, može biti ma koje vrste. Kao, što je napred rečeno on može biti sličan mehanizmu, kojim se služi za odlazak i povratek mehanizma (ili prizme) koji nosi Zakardove karte rasporedene na lancu.
Ovaj mehanizam je pokretan direktno Samom mašinom posredstvom poluga ili drugih ma kakvih mehaničkih organa.
Gornji primer pokazuje slučaj za rad sa dvema bojama. Za rad u trima bojama ili više, poiuge, koje se biraja treba postaviti rasporediti u toliko suplementarnih redova i treba postaviti toliko cilindra za reprodukcijo više, koliko ima boja iznad dve boje. Podesan mehanizam treba celinu da stavi u onoliko položaja, koliko ima redova sklopljenih poluga.
Pošto se bude dobio na taj načiu jedan red okca pomoču mašine za pletenje, celina se sad mora pripremiti da ponovo hira igle koje če obrazovati drugi red okca
(petlji). Toga radi pravougaona poluga 21 na pr. (da bi bila jača) biče predvidena ispod poluga 10, tako da celina pri svom silaženju izazove udaranje svih poluga 10 o polugu 21, pa če se poluga 10 popeti u svoj prvobitni položaj, pokazan punim črtama u sl. 1.
U tom trenutku, kuke su podignate delom, koji je obrazovan delom 14 poluga 10 i čim ove poiuge zauzmu položaj pu-nih linija, kuke če same pasti, usled te-žine, i držati na taj način pomoču svojih grba 11 poiuge 10 skopčane u njihovom gornjem položaju.
Jedan ili više cilindera, koji če nositi šare, stavljaju se u pogon pomoču zupča-stog točka 18 posredstvom zapirače 19 koja preko poluga 20 od koji se jedna može regulisati ima isto kretanje kao i ma-šina, tako da se zapinjača više ili manje pomera, tako da time za jedan ili više po-deoka okrene zupčasti točak (sl. 2 i 5).
Ovo kretanje biva uvek kad se pravi pot-pun red okca tako da sledi šaru pomoču dirke, a u cilju da bi se izabrale igle za red sledečih okaca.
Jednom rečju cilindar se okreče u svom smislu obrtanja onoliko puta, koliko ima redova okca u višini šare i za deo, koji je jednak dužini okca.
Ovo kretanje može se dobiti svakim drugim sresivom na pr. pomoču beskrajnog zavrtnja.
llredaj po sl. 9 nosi rešetku 4’, koja ima dva paralelna reda rupa 26, 27 pri čem broj rupa u svakom redu odgovara broju igala mašine.
Ova rešetka se stavlja tako, da gornji red rupa 27 stoji prema iglama 2. Ako se red pomeri napred onda nijedna se igla neče pomeriti, jer če svaki produžetak 3 uči u rupu 27 i neče dejstvovati.
Isto biva ako se mesto reda 27 stavi donji red 26. Ali kao i u prednjem slučaju, ako se prema svakoj rupi stavi po desni omot, koji če zatvoriti rupu, i pošto se pomakne napred ova rešetka, i stavi sa redom zatvorenih rupa prema iglama, onda če sve te igle stupiii u dejstvo.
Delovanje ove rešetke složenoje iz dva hoda kao kod uredaja iz sl. 1 do 8.
Prvi hod = gornji red 27 rupa te rešetke treba staviti ispred igle.
Drugi hod = donji red 26 rupu staviče se isto tako.
Gore pomenuti štif, u slučaju po sl. 9, sestavljen je iz kraja 10’ poiuge 10, koji obrtno postavljen na osovini 12, i vezan sa nezavisnim kretnim organom. Na loj osovini 12, može se isto tako obrtati omot (okvir) 4” koji nosi rešetku 4’ i krak 28, koji je obrtno postavljen na nekretnoj tačci
29. Vidi se dakle, da če biti mogučno, dejstvujuči podesnim mehanizmom na okvir 4” pomerati rešetka, da bi se jedan ili drugi red rupa stavio pred igle. S druge strane pomoču poluge 28 pomenuti okvir 4” se može pomeriti napred da bi gurao napred igle. O si m toga, nezavisan napon svake poluge 10 omogučiče uvek, da se te poluge dovedu u položaje, koje one treba da zauzmu ispred redova rupa. Pri čem ti položaji odgovaraju dobivenoj šari.
Pod tim uslovima, pomerajuči rešetku 4, sa prvim i drugim hodom, može se pri svakom hodu, imati izvestan broj igala koja če dejstvovati a druge to neče činiti.
Da bi se dobila šara na mašini treba samo zatvoriti sve rupe 27 gornjeg reda pri prvom hodu, t. j. rupe koje odgovaraju osnovi šare za reprodukcija. Pošto se do-nji red 26 rupa stavi pri drugom hodu, sve igle, koje su bile u dejstvu preko gornjeg reda zatvorenih rupa, sada neče dejstvovati, pošto kraje vi 4’ (t. j. štit) stavljeni iza ovog reda, neče mrdati. Kod ovog drugog hoda trag šare če se načiniti.
Poluge 10 biče u dejstvu na pr. na ovaj način.
Na jedan metalni list 16 izvlači se šara 16’ koja se želi reproduktovati, i to pomoču izolacione boje. Zatim se ostavlja da se osuši i potom se namotaza ovaj list 16 na cilindar 17, koji se može ma k oj im načinom okretati. Na ovaj cilinder se stavlja, u istoj liniji, onoliko diraka 15, koje su dobri provodnici struje, ali koje su izolo-vane jedna od druge, koliko ima igala u mašini za pletenje. Svaka poluga 10 je u vezi za elektro-magnetom 13, koji je spojen za izvorom struje 30 u čijem su kolu uključene dirke 15 i metalni list 16.
Jasno je, čim se obrtni cilindar 17 zaustavi posle svakog reda okca u dobive-nom pletivu, i ako je električno kolo za-tvoreno, da če dirke pritisnute uz svaki deo metalnog lista, koji nije pokriven izo-lacionom bojom, staviti u dejstvo svoj elek-tro-magnet i time dvanajest poluga 10, koje obrazuju štit, biče stavljene ispred svojih odgovarajučih rupa.
Na protiv sve dirke, koje naležu uz obo-jene delove metalnog lista neče prepustiti struju, odgovarajuči elektro-magneti neče
biti u dejstvu i njihove poluge oštače ne-kretne.
Jasno je da se može predvideti obrnuti raspored, t. j. mesto da trag šare za reprodukcija bude izolovan, može biti mata-iizovan, pri čem je nosač ovog traga, u tom slučaju, na pr. od izolacione materije. Rad bi u tom slučaju bio sličan onom, koji napred opisan. Jasno je, da oblici iz-vodenja, koji su pokazani na naertima i opisani napred, ne predstavljajo ograniče-nja pronalaska i da ti oblici mogu primi ti razne konstrukcije, željene izmene, a da se ipak ne izade iz okvira pronalaska.
Patentni zahtevi:
1.	Uredaj za dobijanje ma kakvih šara na mašinama za pletenje ili torne slično, naznačen time, što su predvidene poluge ili drugi pokretni elementi, čiji broj odgo-vara broju igala na elementu (1) mašine razboja, i čije se kretanje može vršiti neposredno ili posredno na pr. pomoču kuka dejstvom jednog elektro-magneta, tako da se skupom ovih elemenata obrazuje jedna vrsta rešetke, koja ima veči broj redova sa punim i slobodnim prostorima pri čem je svaki slobodan prostor obrazovan time što otsustvuje odgovarajuči elemenat, a svaki puni prostor time što je sam elemenat tu.
2.	Uredaj po zaldevu 1, naznačen time, što rešetka nosi Zakardove karte ili slične uredaje, koji kakvim podesnim mehaničkim kretanjem stavljaju u dejstvo, naizmenično i nezavisno, grupe igala mašine i koji islo-vremeno i avtomatski obrazuju te redove slobodnih i punih prostora i to uvek, kad je mašina načinila jedan red okca u pletivu izborom elemenata iz te rešetke, koja dejstvuje usled prolaza elektro magneta, čiji je jedan pol vezan za jednu dirku, koja se kakvim podesnim orudem pomera na izolovanim delovima i dobrim strujo-provodnim delovima, čime se stvara šara, a drugi pak pol vezan za kakav podesan izvor struje.
3.	Izmenjeni uredaj po zahtevu 1 i 2, naznačen time, što se izbor organa namenjenih da stavlja u pogon igle vrši pomoču onolikog broja nekretnih, nezavisnih elektromagneta, koliko ima igala u mašini.



























■ ■ -
































Ficj.7

- I



80