Jugoslovenskom Sokolstvu! Svoj Braći i Sestrama!
Približuje se čas, kada treba da se po prvi puta očituje sva naša telesna i moralna snaga u slobodnoj, zajedničkoj, ujedinjenoj domovini. Dolazi naš veliki blagdan, za koji neka se prijavi sveukupno Sokolstvo, i koji naš narod očekuje ra-dosnim ponosom.
U beloj Ljubljani, u kolevci Jugoslovenskog Sokolstva, gde je pred pol stolječa po prvi puta zavijorio sokolski barjak, pozivajući naš narod probuđenju i samosvesti, u svečanim danima
12., 13., 14. i 15. avgusta godine 1922.
sabrače se sve naše sokolske čete, pozdravljene i pračene od najširili slojeva našega naroda na
prvi jugoslovenski svesokolski slet.
Ovome sletu predhodiče posebni dani, koji če sličiti vri-jučem dvoru mladosti i života,
predsletni dani,
koji su pre svega namenjeni sokolskom naraštaju i našoj deci, da se pruži prilika, kako bi se pokazao čitavoj javnosti cvetso-kolskog uzgoja.
Za ovaj prvi svoj slet Jugoslovensko Sokolstvo utiralo je put kroz dugi niz godina. Neprijateljske sile, koje su uvek bile protiv našeg narodnog i državnog ujedinjenja, koje su spreča-vale veze i ujedinjenje srpskoga, hrvatskoga i slovenskog Sokolstva, nisu mogle rastrgati naših srčanih veza, nisu mogle ugušiti naše danas ostvarene težnie i naša tajna nutarnja na-stojanja za njihovo ostvarenje. 1 nakon dugog vremena borbi, muka i žrtava u najbliže vreme približuje nam se čas pobede sokolske volje i sokolskog dela!
Naše Sokolstvo, koje je bilo do prevrata pocepano u srpsko, hrvatsko i slovensko Sokolstvo, na Vidov dan godine Сокодски Гласвик - ^	^	25
3 78
1919. u Novom Sadu osnovalo je jedinstvenu, neporušivu, močnu organizaciju, pošto je izbrisalo sporazumnim i odušev-ljenim zaključkom svaku plemensku i versku razliku. I ovo u Jugoslovenskom Sokolskom Savezu ujedinjeno Sokolstvo po-zivljemo, da se odmah prihvati priprava za prvi naš jugoslo-venski svesokolski slet da nam bude moguće časno izvršiti ve-liku i tešku zadaču na očigled naroda i gosti, koji če doči tada k nama, da prosude uspehe našega rada.
Naš poziv vredi za svu braču i sestre, naraštaj i decu, čitavom narodu bez razlike: Dignite se svi i sve šta je u vama najljepšega, najmočnijega, najplemenitijega, dignite se k pripravnom, vazda neumornom i ustrajnom radu, spremite se za blagdan uzvišene sokolske misli bratstva i kreposti, gde čemo se svi združiti u dubokoj svesti, da smo bili, jesmo i ostajemo sinovi i kčerke iste i jedne domovine, da smo bili, jesmo i ostajemo svi brača i sestre!
Načelo sokolske jednakosti vredi za svakog pojedinca u trajnom i požrtvovnom radu, jer uspeh celine ovisan je jedino od toga, da li je svako dovoljno spreman za svoju zadaču. Dignimo se iznad svakodnevnih baruština i uzvisimo se do lepote i sile, koja neka se očituje u sokolskom narodnom i telesnom uzgoju, koja neka se prigodom ovoga sleta prikaže u svoj svojoj istinitosti, domovini na čast, a nama na pobudu za dalji rad i nove pobede!
U tom smislu primite naše pozdrave, kojima je prva zapoved: blagostanje, moč i veličina jedne i nerazdeljive naše domovine!
Zdravo!
Starešinstvo Jugoslovenskog Sokolskog
S a v e z a :
Starešina:
Dr. Vladimir Ravnikar.
Zamenici starešine
Fngelbert Gangl, Duro Paunkovic,
Načelnik
Dr. Viktor Murnik.
Dr. Lazar Car.
Tajnik
Dr. Riko Fuks.
Браћо и сестре!
Ако у доба покварености и материјализма неко врши свој посао како треба, савесно, добро, испуњава пропи-сану дужност, врши своју друштвено-народну улогу оно-лико колико му припада, доста је да се обрадујемо и да будемо задовољни. Нормалан живот опћи и није ништа друго него скуп нормално-просечних функција свих поје-динаца. Ако пак у то тешко и мрачно доба, где се само изузетно стоји на правом месту, неко не само да делује онолико колико је и како је као један део заједнице по-зван, него прими на себе више, узме од своје воље теже, хоће и изнад обавеза да ради, онда је то пример свет-лога јунаштва и доказ непобитне моћи целине да оздрави, да се побољша, да буде права. Ако се овакови случајеви десе у редовима соколским и у организацији соколској, све-дочи то о природном животу, о здравом и простом жи-воту, о јаком животу Соколства, а путем тога опет имамо само један јачи потпор за наше идеалистичко убеђење и веру у сигурну будућност нашег југословенског народа.
Ради се о првом југословенском слету, кога Југо-словенски Соколски Савез приређује на годину месеца августа у Љубљани. Знам да fce целокупно Југословенско Соколство, од Марибора до Ђевђелије па од Велике Ки-кинде до Дубровника, упрти свим силама, жртвовати и дати све, да тај историЈски слет испадне што боље, и заиста ће бити много муке и труда у сваком па и у нај-мањем соколском друштву нашем за ту сврху и за тај циљ. Али има нешто, што се у мерењу борбе и рада не сме заборавити, и не само не сме заборавити него се управо мора јасно, отворено и видно истаћи и казати. А то је несразмерно огроман и велик посао, кога Словенци и Љубљана узеше на своја плећа! Част им и слава!
Сестре и браћо! Сви који иоле знате, што то уопће значи једна приредба соколска, а особито данас, моћи ћете макар приближно схватити шта је то припремати и и организовати један велики југословенски свесоколски слет, први такове врсте одкада смо заједно и одкада смо слободни, где fce још сем ревије домаћих трупа соколских,
ш
те изложбе целокупног соколског рада код куће, сем на-ступа савеза Чешкословачког и Југословенског Соколства, да се одржи још и међународно гимнастичко надметање. Помножите све знане напоре и жртве десетороструко и онда ћете добити прави појам о сјајном примеру сокол-скога прегалаштва и соколске свести Словенаца и беле Љубљане!
Имаће Словенци и Љубљана и највећу корист од успеха слета, па је право да се и највише заложе за слет! Али ако се о користи, било идеалној било материјалној, говори, није то профит или корист лична, није то егоизам и спекулација поједи нца, није то нити самољубље нити славољубље једног уображеног племенског дела нашег ве-ликог и недељивог југословенског народа! А просто, ме-ханички није могуће, да се корист слета изручиииспразни сва у Словенијици, и да само за њу вреди и буде, јер fte на слет долетети можда више сокола из земаља и кра-јева хрватских и српских, него из словеначких. Али и када би примарна корист Сповенаца била главним и одлучним мотивом за приредбу слета, и када би и све користи слета остале и могле да остану тамо где fce да буде слет. зар није већ и у томе једиа велика, опћа, заједничка, наша корист, зар нисмо богати ако су нам делови богати, зар нисмо свесни ако су нам делови свесни, а зар нисмо у заједници јаки, ако су нам делови јаки!
Браћо и сест ре ! За нас су закључци наше савезне скуп-штине у основи закони, по којима се као соколи морамо да равнамо^и први југословенски свесоколски слетуЉуб-љани год. 1922. одредила је једногласно наша последња савезне скупштина у Осеку о. г. Али у томе закључку са-везна скупштине има једна природна и здрава, реална језгра, и не треба заборавити да у Словенијици, — зовем је тако јер је мала и мила, — има сокола на проценте онолико колико их у осталој Југославмји има тек на про-миле! Но Словенци не само да бројно имају десет пута више сокола, него је код њих Соколство баш обзиром на Словенски Југ најстарије, има најбоље и најчишћетра-диције, па се прво соколско друштво у Љубљани звало Југословенски Сокол, и не само то, него је Соколствз
'код Словенаца без сумње најбоље и најчвршће организо-вано, као целина борбено, окретно и јако, и није без раз-лога и промишљања седишге Југослов. Сокол. Савеза дошло баш у Љубљану, у културно средиште онога нај-мањег дела нашег народа, који релативно има најдужу и i највише угрожену границу на све стране, и од кога је, од тако малог и слабог и онако, туђин отео, заробио и под-јармио један страховит и огроман број!
А после рата, у Новоме Соколству, у Југословенском Соколству, у сгварању, грађењу, учвршћавању и развијању његовом, Словенија, са свим својим локалним соколским организацијама, ако није јуришала напред никада није остајала ни отрага, и не правећи никада кризе Словенија је била она средишња соколска чета, која је југословен-ском кретању давала сигурност, југословенском јуришу давала снагу, и на челу са дивним соколом Ораженом ју-гословенској победи давала јамство. Па зато некајеслава и част Словенцима и Љубљани !
Сестре и браћо! Осим разумног поимања свега, по-требно je поводом првог југословенског свесоколског слета да се деси још двоје: ви сви морате овај слет и да во-лите, и ви сви морате за овај слет и да радите! Ваша љубав за слет не сме бити угодном речју, која се изусти ria заборави, и ваш посао не сме бити сличан пламену сламе, која букне па се угаси! Одушевљена расположења и разигране енергије ваше треба да постану предметом једног рацијоналног господарства, једне чврсте а непо-пустљиве спреме, једног прорачунатог и сигурног кора-чања ка циљу! Тај циљ је дати и учинити за слет- оно-лико, колико се највише може! Ви овде не треба да чи-ните многе и нове изналаске, него да се држите одређења и упута, што ће их Словенци и Љубљана да често упућују вама. Испуњавајте само то што се од вас буде тражило.
Сви сте позвани и сви сте једнаки! Здраво!
Др. Лаза Поповић.
Dr. Riko Fux:
I. Jugoslovenski vsesokolski zlet v Ljubljani leta 1922.
Dne 12., 13., 14. in 15. avgusta.
Naše dolgoletno hrepenenje — vsesokolski zlet v svobodni domovini — se bliža udejstvitvi: leto dni nas loči od dobe, ko se zbere v Ljubljani iz vse naše države naše So kolstvo in njegov naraščaj. Jugoslovensko Sokolstvo stopa s tem prvikrat v javnost pred celi svet, da pokaže svojo moč, svojo delo in svojo moralno silo. Pred 60 leti je bilo ustanovljeno prvo sok. društvo v Jugoslaviji v Ljubljani, kjer je biio zasejano sokolsko seme na rodovitna tla in je rodilo obilen sad. V dobi najhujšega in najkrutejšega preganjenja slovenskega življa je mala sokolska četa visoko dvignila narodni prapor svobode i zanetila v vseh srcih narodno čutečega ljudstva, plamen velikega narodnega oduševljenja. Sokol je postal središče narodne propagande, hitel je iz kraja v kraj, navduševal ljudstvo za narodno obrambo in vzlic vsemu najkrutei-šemu preganjanju se je	sokolska	ideja razširila	po	vseh
jugoslovenskih pokrajinah	in Sokol,	ki je bil bojevnik	proti
germanskemu in madžarskemu nasilju, je postal nositelj velike jugoslovenske ideje. Po krepko začrtani poti je korakalo Sokolstvo do svojega cilja razdirajoč in uničujoč vse, kar mu je stavilo zapreke na poti do velikega smotra. Cela zgodovina Sokolstva nam je živa priča, kako visoko je cenilo Sokolstvo svojo težko nalogo in kako sistematično se je pripravljalo na veliki trenotek ujedinjenja vseh. jugoslovenskih plemen. In ko je prišel veliki trenotek osvoboditve Jugoslovenov stopilo je Sokolstvo na dan z vso svojo silo ter z enim mahom uničilo vzlic vsem oviram stare tradicije ter združilo v se one, ki se hočejo boriti za svobodo in veliko bodočnost Jugoslovenstva.
Početki Sokolstva v jugoslovenskem narodu so bili majhni, zato je bil pa tem večji in	hitrejši njegov razvoj.
Prvič so se sestala v	Ljubljani	vsa slovenska	sokolska
društva ob 25 letnici Ljubljanskega Sokola dne 8. in 9. septembra leta 1888. V izprevodu je bilo 5 slovenskih sokolskih društev (Ljubljana, Gorica, Trst, Novomesto, Mozirje) s 180'
člani, 90 čeških Sokolov in dve hrvatski sokolski društvi (Zagreb in Karlovec) s 40 člani. Pri javni telovadbi, ki se je vršila na Koslerjevem vrtu, je nastopilo 60 telovadcev Ljubljanskega Sokola ter 7 vrst na orodju. Pri tekmi, ki se je tudi že tedaj vršila, je dosegel prvo mesto Čeh, drugo Slovenec br. Veličan Fink.
I. slovenski vsesokolski zlet pa se je vršil šele 9. julija 1893. ob priliki 30 letnice Ljubljanskega Sokola. Tega zleta se je udeležilo 8 slovenskih sokolskih društev, in sicer poleg že prej omenjenih še Celje, Prvačina in Zagorje. Hrvatsko Sokolstvo je bilo zastopano s 30 člani, češko pa še z manjšim številom. Javna telovadba se je vršila tudi na Koslerjevem vrtu in so sodelovali telovadci celjskega, ljubljanskega in zagrebškega Sokola
Tekme so se udležili Hrvati in Slovenci in je dosegel prvo mesto Hrvat br. Muževič, drugo mesto Slovenec	br.	Kavčič in
tretje mesto br. Vernik.
II. slovenski vsesokolski zlet se je vršil dne 16. in 17. julija 1904. Zlet kaže veliki napredek v Sokolstvu. Udeležilo se je zieta že 14 slovenskih sokolskih društev s 500 člani, nad 1000 Čehov in 220 Hrvatov. Telovadišče je bilo na tivolskem dirkališču. Pri prostih vajah je nastopilo 215 Slovencev, 365 Čehov i 60 Hrvatov, skupaj 640 telovadcev. Na orodju je nastopilo že 27 vrst slovenskih telovadcev.
III. slovenski vsesokolski zlet bi se moral	vršiti	15.,	16.
in 17. avgusta 1913. ob 50-letnici Ljubljanskega Sokola. Ker pa je takrat delala avstrijska vlada največje zapreke in ga je celo prepovedala, bi se moral vršiti zlet 1.1914. kar je pa onemogočil izbruh svetovne vojne in ž njo zvezano preganjanje Sokolstva po avstrijski policiji.
Razen tega sta se vršila v Jugoslaviji še dva vsesokolska zleta Hrvatskega Sokolskega Saveza v Zagrebu, in sicer 1. vsesokolski zlet 1906.. katerega se je udeležilo 4.000 Sokolov v izprevodu, in II. vsesokolski zlet leta 1911., ki je bil sijajna manifestacija Jugoslovenstva in tudi Slovanstva, zakaj poleg vseh jugoslovenskih plemen so se udeležili zleta tudi Čehi, Poljaki in Bolgari, celo zastopniki Rusov so bili navzoči-Vseh Sokolov je bilo tedaj v Zagrebu 5.000, več sto Sokolic
in sokolskega naračaja. Pri prostih vajah je nastopilo 1.456 telovadcev.
Velikega pomena za razvoj jugoslovenskega Sokolstva je bil tudi zlet češkega in jugoslovenskega Sokolstva v Beogradu 1. 1910., ker je nastopilo poleg Srbov, veliko število Čehov, Slovencev in Hrvatov v kroju in pri telovadbi. Za zbliženje ju-goslovenskih plemen je bil ta zlet velikanskega pomena in lahko rečemo tudi začetek nadaljnega, skupnega delovanja jugoslovenskega Sokolstva.
Dolgoletna vojna je prekinila vsako nadaljnje sokolsko delovanje, toda čim težje je bilo delo, čim krutejše so bile borbe, katere je bilo treba boriti za našo prostost, temveč žiiavosti in navdušenja je bilo med našim Sokolstvom, katerega je globoko v srcih vkoreninjena sokolska ideja vodila od zmage do zmage. S svojim zletom 1. 1922 stopa jugoslovensko Sokolstvo prvič pred javnost celega sveta, da s tem pokaže moč svoje organizacije, a tudi svojo notranjo moralno moč, predvsem pa moč velike jugoslovenske ideje. Ob priliki našega zleta se vrši tudi mednarodna tekma, ki jo priredi mednarodna zveza telovadnih organizacij v Evropi. Da se vrši ta velika prireditev ravno ob našem zletu in v naši državi, je to najvišje priznanje našemu smotrenemu sokolskemu delu, s katerim smo stopili v krog drugih svetovnih organizacij. Naša naloga bode, da se izkažemo vredne tega velikega zaupanja in to ne samo po našem zunanjem nastopu, temveč najbolj po našem delu za povzdigo telesne in nravstvene moči našega naroda. Pri pripravah za zlet ne sinemo tega ni za trenotek izpustiti izpred oči in vse svoje delovanje moramo takoj posvetiti predvsem telesni in nravstveni vzgoji članstva. Zanemarimo li eden ali drugi del tega dela se izpostavimo nevarnosti, da bode uspeh vsega našega dela malenkosten, ako ne popolnoma brez pomena. Pri delu za zlet ne smemo posvetiti pozornosti samo javnim nastopom Sokolstva, ki morajo biti na vsak način brezhibni, temveč moramo v isti meri skrbeti za moralno vzgojo našega članstva, ker tudi nastop članstva v vsakem drugem oziru mora biti brezhiben in res sokolski. Od najmanjšega Sokoliča, pa do najstarejšega brata in sestre, mora vsakdo oditi z zleta z notranjim zadovoljstvom in še bolj z zavestjo, daje bil naš zlet v resnici sokolski. Dolžnost društev in žup je,
da v tem oziru že sedaj store vse, kar je v njihovi moči, da bodo nastopi slehernega Sokola in Sokolice vzorni. Zato je pa treba mnogo neumornega in podrobnega dela v društvih in v župah. Ako stori vsakdo svojo dolžnost, je uspeh zasi-guran. Zato pa bratje in sestre takoj na delo, časa imamo še dovolj!
Pismo jednog starog sokolaša
Otvorite novine koje hočete, prosto dužom cele Jugoslavije, i nema broja gde nečete nači rubriku: „Šport!“ Tražite što o Sokolstvu, načičete po nešto u svakom desetom broju. Naše je Sokolstvo šesdeset godina staro, a „Šport" je od jučer! Osim toga sastavci o „Športu" pisani su zanimljivo, sveže, živahno, privlače pažnju, vode stalnu propagandu. Sokolske vesti su suhe, neke zapovesti, neki pozivi, ili pak neke svadje, ali sve to nejasno, nepojmljivo, zavijeno u koprenu tajnovitosti, da oprostite za izraz „kao da se svaka sokolska vest sama od sebe stidi!“ Otidnite sada na jedno športsko igralište na utakmicu, — to vredi stalno od kraja aprila pa do sada, svake nedelje i sveča, — videčete sve dupkom (iuno. Vračajte kada če biti jedna sokolska javna vežba pa se upu-tite tamo, da vidite razlike! Možda naše novine vole da donose rubriku „Šport,, kao stalnu, jer to je moderno. Ja neznam razloga da bi naše novine mrzile Sokolstvo, bar do sada toga čuda nije bilo. Po svoj prilici biče. da ljudi od „Športa“ umeju bolje, rade više, energičniji su, mladji su i horniji, i dabogme pišu novinama, šalju izveštaje, ili plačaju možda čak svoje rubrike. Bila bi ova pouka da se izvuče: ra-denici sokolski morali bi tražiti življi kontakt sa našim novi-narima i sa našim novinama, zasukati rukave, i davati novinama svoju stalnu rubriku, pisati o torne interesantno, radosno, lepo, terati svoju propagandu. Dvoje dakle; prvo dosluk sa sa novinarima i sa novinama, drugo pisati u novine, ali pisati dobro. No ima tu još nečega! „Športu i njegove utakmice imaju zbilja nešto u sebi jako privlačnoga, nešto što osvaja i zadobija, i što mora da je korisno, i vredno, i dobro. Ima „Šport" i mahna, ali gde je nešto bez mahne?! U Sokolstvu
3SG
opet ima nešto, bar donekle, dosadno, suho, kasarnsko, teško, stegnuto, šematisovano. Na samom Sokolstvu je da sebe pod-mladi i osveži, a da divljanje „Športa1* svede na pravu meru. Sokolstvo treba samo da se bavi „Športom11 i športskom utak-micom. Eto to je sve, rečeno kratko i prosto! Ima samo da se nadje zgodan način. Ako junačke igre — dakle bacanje kopija, diskosa, kugle, bata, skakanje, trka, hrvanje, plivanje, i t. d. — spadaju u oficijelni program telesnog obrazovanja po sistemu sokolskom, zašto da ovamo ne dolazi i loptanje i nogomet?! Ima i lopta svoju klasičnost, i velika je istina u torne, da je i Vaterlo, i pobeda u Francuskoj leta 1918. sprem-Ijeno i dobiveno na igralištima Kembridža i Oksforda! Treba samo da se nadje način kako da Sokolstvo prigrli i vrline „Športa11. A nije ni to bog zna kako teško. Pri torne bi Sokolstvo ostalo ono što jeste, i nebi u svojim osnovnim stu-bovima moralo nista da menja. Prosto bi u svoj program dodalo i loptu, — isto kao što je u svoj program prirmlo celokupne skaute. Ne bi čak bila velika pogreška ni to, kada bi pojedini članovi sokol, društava više voleli loptu nego drugo.
I danas od jedne hiljade članova vežba 50—60! Moža bi lopta povisila broj vežbača! Svakako da sokoli treba o torne da misle. Ja znam velikih varoši i gradova naših gde športska društva imaju više članova nego sokolska društva. Ali ima tu još nešto drugo sasvim zanimljivo! Mi imamo dve velike pokrajine gde stanuje Nemaca i Madžara dva puta više nego svih SHS Slavena. Neslaveni ne mogu u sokolska društva! Što da rade? Oni hoče da rade gimnastiku, i to je dozvoljeno i korisno i potrebno, jer su .i' oni ravnopravni gradjani Jugoslavije. U sokolska društva ne mogu i ne smeju, neka nova gimnastička društva da se osnivaju, čisto neslavenska, opet kne ide. Oni osnivaju športska društva, ko to da im zabrani i sa kojim pravom?! Sokoli ne mogu u športska društva, sokolska društva ne doznaju u opče za šport, a neslaveni ne mogu u sokolska društva. I tako imamo u Bačkoj i Banatu oko tridesetak slabih slavenskih sokolskih društva, i oko stotine jakih neslavenskih športskih društava. To je efekat! Prvo se gradjani dele i raz-deljuju u opče u različna društva čisto plemenska, a drugo što smeta športskim društvima da prave svoje saveze i župe, i da unutar tih organizacija teraju jednu iredentu i rade nešto,
3K7
što se ne daje kontrolisati! Ja idem čak tako daleko, da bi u jugoslavenska sokolska društva primao sve gradjane i gradjanke Jugoslavije, bili oni i Madžari i Nemci! Ali to je za budućnost! No dobro ako baš Madžari i Nemci ne mogu za sada biti članovi sokolskih društava, zašto nebi mogli zajedno sa sakolskim članovima imati odelenja, odseke ili klubove športske, bilo u užem ili širem okviru sa organizacijom Sokolstva kao takvog! Ja znam čime se vi najviše štitite kad vam se dodje sa ovakim predlozima, vi onda odma ispovrnete Tyrša! Čast mu i poštenje, i nije mi ni na kraj pameti da nešto obalim ili umanjim. Ali besmrtni Tyrš je izdao sokolski katekizam pre 60. godina. Jeli moguče da je sam Tyrš svojim katekizmom hteo da metne brnjicu svim vekovima budućnosti, što če iza njega doči, on baš koji je toliko govorio i najviše davao na živost, i život, i kretanje! Je li moguče da je naš narod tako ukalupljen, da za njega nema nekog novog položaja, neke nove potrebe, nekog sopstvenog razvoja! Ali ovo vodi daleko i molim vas da mi oprostite ako sam koga uvredio. Moram samo to da kažem, da su mi pobude i namere čiste, i da me vodi Ijubav prema našem narodu i prema njegovom telesnom obrazovanju. Za to još samo ove napomene! ja mogu da razumem i ovakav slučaj, da je Sokolstvo jedan oproban instrumenat u životu na-rodnom, — osobito malog i potlačenog naroda, — koji instrumenat pod izvesnim okolnostima i uslovima, zgodno upo-trebljen i energično uprt može da vrši odličnu ulogu! Dobro, onda bi razumeo i dalju konsekvenciju, koja bi glasila: ne di-rajte Sokolstvo, ono samo tako vredi kako je oprobano, samo kao taj instrumenat, i ako ga širite ili sužujete, upotrebljavate pod drugim okolnostima i na drugi način, ono odmah ne vredi više i odmah podbacuje! Ako je tako, onda dabogme da se radjaju mnoga druga pitanja, na koja sam suviše mali i ni štavan da odgovorim. No bilo kako bilo u slavenskoj i u ju-goslovenskoj zadači svojoj imače Sokolstvo za dugi niz godina veliki i bujan izvor svoga življenja Ako do sada ni jedan veliki narod nije imao Sokolstva, — čak ni ruski, slavenski narod, — to opet ne znači da je Sokolstvo stvar mala, niti obzirom na male narode gde je živelo, niti obzirom na ciljeve jugoslovenske i slavenske u budučnosti. Svrha Sokolstva je da obuhvati sav narod gde je, pa makar narod i najmanji bio, to
je glavno. Slavna tradicija sokolske prošlosti daje nam razloga da u to potpuno verujemo. Odgovarajući novome vremenu mo-rače ipak i Sokolstvo da sa dogmatičnog nacijonalnog stano-višta predje i na socijalno. Jer samo tako moči če baš da uzme u svoje kolo narod ceo!
SOKOLSTVO
JUGOSLOVENSKI SOKOLSKI SAVEZ
Starešinstvo Jugoslovenskoga Sokolskoga Saveza je imelo po glavni skupščini v Osijeku do konec preteklega meseca 10 sej, v katerih je obravnavalo tekoče zadeve Sokolstva. Na prvi seji se je konštituiralo starešinstvo sledeče: starosta br. dr. Vladimir Ravnihar; namestniki staroste: Eng. Gangl, dr. Djuro Paunkovič in dr. Lazar Car; Tajnik dr. Fux; blagajnik br. Kajzelj; zapisnikar br. Bajželj; načelnik dr. Viktor Murnik; namestniki načelnika; Vojislav Vojinovič ter. br. Kukec in Švarcvald; načelnik statističnega in železniškega odseka br. Švajgar; načelnik gospodarskega odseka br. Kramar; načelnik organizacijskega odseka : br. Šlajpah; urednik „Sokolskega Glasnika" br. Laza Popovič; ter upravnik Glasnika br. Tošo Janjanin. Sklene se izreči zahvalo za uspešno prireditev II. pokrajinskega zleta v Osijeku grado-načelniku dr. Henglu, br Dončeviču, Petroviču, Najmanu, Gotschlagu in dr. Mergentalerju. — Mnoga društva prosijo Savez za podporo bodisi za zidanje sok. domov, bodisi za nabavo orodja. Starešinstvo je bilo primorano vse tozadevne prošnje odkloniti, ker nima sredstev na razpolago. Ustanovila se je nova župa v Štipu. Odobri se od žup predlagane brate in sestre za vaditeljski tečaj ČOS. v Pragi. Sokolsko društvo v .Šibeniku se poveri, da pripravi vse potrebno za ustanovitev druge župe v Dalmaciji. Sklene se, da praznuje Jugoslovensko Sokolstvo 60-letnico staroste COS. dr Schei-nerja in načelnika dr. Vanička — Sklene se založiti slike umrlega staroste dr. Oražna in pa tekmovalne diplome. V seji dne 29. avgusta se br. starosta v toplih besedah spominja Nj. Vel. kralja Petra I, kateremu dolguje Sokolstvo hvaležen spomin. Sklene se, da priredi starešinstvo dne 1. septembra žalno zborovanje v počaščenje spomina Nj. Vel. kralja Petra. Zupe in društva se ponovno opozori, da smejo društva ene župe nastopiti pri prireditvah drugega društva le z dovoljenjem svoje župe. Društva raznih žup smejo sodelovati pri javnih prireditvah in nastopih samo z dovoljenjem Saveza. V smislu sklepov glavne skupščine v Osijeku se je sklenilo, da se dodeli društva Kovin in Pančevo župi Beograd, sokolsko društvo Vršeč in Bela-cerkev k župi Vel Bečkerek, sokolska društva Šabac, Mitroviča in Zvornik ostanejo v dosedanjih župah, dokler se ne določi teritorij nove drinske župe, sedež šumadijske župe ostane u Kragujevcu. Prošnja sok. društva Sv. Križ pri Kostanjevici, da sme prestopiti iz Novomeške župe v zagrebško se od-
stopi v izjavo obema župaraa. — Starešinstvo je sklenilo podpisati 30.000 K državnega posojila ter pozvati vsa drušva, da podpisujejo državno posojilo. Mnogo dela je posvetilo starešinstvo organizaciji dela za vsesokolski zlet. v Ljubljani 1. 1922 ter osnovalo vse potrebne odseke in izvedlo vsa pripravljalna dela. V smislu sklepov skupščine so bila sprejeta tudi pravila župe in Saveza v sporazumu z anketo.
Jug'oslovenski Sokolski Savez ima v zalogi barvaste razglednice s predpisanim sok krojem za člane, članice, naraščaj in deco. Cela serija (10 razglednic) stane 20 K. Poživljamo bratska društva, da naroče razglednice v večjem številu ter jih razprodajajo med članstvom, tako, da bode sleherni član točno informiran o predpisanem kroju, Razglednice so velikega pomena z ozirom na predstoječi I. jugoslovenski vsesokolski zlet.
Sokolski koledar za 1. 1922. V mesecu novembru izide sokolski koledar, na kar že sedaj opozarjamo. Bratsko predsedstvo naj društva opozori na to ter zbira naročnike.
Sokolski muzej. Ob priliki 1. jugoslovenskega vsesolskega zleta v Ljubljani 1. 1922. se bode priredila tudi sokolska razstava. Poživljamo vsa društva, župe in posameznike, da zbirajo že sedaj sokolski materijal v to svrho. Prosimo vse one brate in sestre, ki imajo kakšne sokolske predmete n. pr. razglednice, znake itd., naj jih pošjlejo Savezu, ki jih obdrži v bodočem sokolskem muzeju, ki naj bode jasna slika razvoja jugoslovenskega Sokolstva
Sokolski porez. Mnogo sokolskih društev še do danes ni plačalo sok. porez za tek leto. Poživljamo jih, da store čimprej svojo dolžnost na-pram Savezu. Sokolska disciplina mora biti tudi v upravnem oziru.
Pripreme za prvi jugoslovenski svesokolski slet. Sokolstvo je več započelo sa pripravama za I. jugoslovenski svesokolski slet godine 1922 U tuje svrhu trebalo da se organizuje više odbora, koji če preuzeti na sebe detaljne poslove. Glavni rad koncentrisan je u sletskom odboru, koji se sastoji od članova starješinstva Jugoslovenskog Sokolskog Saveza, tehničkog odbora i iz predsjednika pojedinih odsjeka, odnosno njihovih zamjenika. Sletski odbor nije izvršujući organ, več imade u rukama glavno vodstvo, koji imade nalog da se brine za jedinstvo u radu kod sviju sletskih priredaba, daje inicijativu i odobrava prijedloge pojedinih odsjeka. Glavni posao usredotočen je u po-jedinim odsjecima i to: financijalni odsjek, načelnik Kajzelj; — nastanbeni in-žinir Štembov; zdravstveni dr. Šlajmar; tajnički i propagandni dr. Fux; že-ljeznički Švajgar; zabavni dr. Tavčar; za doček dr. Bleiweis; izletni dr Badjura; prehranbeni Kavčič. Pojedini odsjeci več su započeli radom, raspisan je natječaj za plakate, sletske razglednice i sletske značke. Sastavlja se točan proračun, koji če opsizati milijune. Prostor za sletište odredit če se ovih dana, a onda če se odmah započeti sa njegovom izgradnjom.
*
Starješinstvo Jugoslovenskog Sokoskog Saveza izdalo je poziv na Jugoslovansko Sokolstvo obzirom na predstoječi jugoslovenski svesokolski sletg. 1922. u Ljublani. Time su započele oficijelne priprave za slet, koje su več u punom
toku. Sletski odbor izdavat če od vremena na vrijeme putem posebnih letaka i putem štampe točne informacije o pripravama. Upozorujemo vas več sada, da je uspjeh cijeloga slijeta ovisan od sudjelovanja sveukupnoga sokolstva. Ostane li sletski odbor bez potpore župa i društava, neče doseči uspjeha, kojega očekuje sokolstvo od sleta. Prije svega je dužnost župskih i društvenih funcionara, da točno i pravovremeno odgovaraju na dopise sa-veza i šalju izvještaje o pripravama. Društveni i župski funkcionari neka ne očekuju uvjek pobude za rad od strane saveza, več neka svatko smatra za svoju sokolsku dužnost, da predpripravama za slet posveti sve svoje sile. Jedino od nas sviju zajedno ovisan je dobar uspjeh sleta. Preporučamo več sada svima župama i društvima, da započnu odmah sa šahiranjem sletskih fondova i neka napose zimsko doba upotrebe u tu svrhu Upozorujemo sve članove da si pravodobno pribave propisanu odoru. Društva neka nagovaraju članove na šahiranje mjesečnih otplata za nabavu odora. Upozorujemo da če svatko, koji nema pravilno propisanu odoru biti odstranjen iz sokolskih redova i biti če mu zabranjen svaki nastup u odori. Ne zavlačite sa nabavom odora do poslednjega časa, jer naš glavni dobavljač ne može kraj takovih prilika da udovolji svima željama naručitelja.
Југословенска Соколска Матица. Ha сва друштва смо рас-послали приступнице и правила за Југословенску Сок. Матицу с по-зивом, да сакупљају чланове за Матицу. Позивљемо сва братска друштва да у своме делокругу сакупе што више чаанова, јер од тога зависи развој соколске литературе. — Успеха he бати тек онда, ако свако друштво сакупи толико колико смо му приступница по-слали. Чланарина, односно удео изнаша једанпут за увек 25 динара.
Браћо на посао, повратите потписане приступнице заједно са сакупљеним новцем Савезу.
Pravila društava, župa i Saveza. Jugoslovenski Sokolski Savez ima na zalihi najnovlja pravil za društva, župe i Savez, kako su bila na glavnoj skupštini u Oseku primljena.'Bratska društva i župe upozorujemo, da su nova pravila za sva društva i župe obvezatna te da ih mora imati svako društvo i župa.
Pravila se naručuju kod Jugosl. Sok. Saveza u Ljubljani (Narodni Dom) uz cenu od K 2 — po komadu. Novac valja unapred poslati.
Jugoslovenski Sokolski Savez. Sokolsko društvo Ljubljana I. is-ključilo je sestru Jožo Jan. Izključitev je starešinstvo potrdilo.
Vsem naročnikom Sokolskega Glasika. Poživljamo vse naročnike Sok. Glasnika, ki še niso poravnali naročnino za tekoče leto, da to nemudoma store, ker sicer bi jim bili primorani ustaviti nadaljnjo pošiljanje Sok. Glasnika. Dolžnost vsakega Sokola je, da pravočasno poravna svoje dolgove naspram Sokolstvu.
SOKOLSKA ŽUPA U MOSTARU
Župski slet u Mostaru. Na 4. i 5. juna održala je ova župa sv oj L slet u Mostaru pod pokroviteljstvom generala gosp. Živka G. Pavlo-
vića, komandanta Jadranske Divizijske Oblasti i redovnog člana kraljevske Akademije Nauka u Beogradu. Na sletu su sudjelovala sva društva iz župe a kao gosti Sokolsko društvo iz Sarajeva (župa sarajevska) iz Imotskog (župa splitska) Pobratimska društva iz Klepača i Prebilovaca i jedna četa 32. pešadijskog puka iz Mostara. Moralni i materijalni uspeh bio je preko svakog očekivanja. I pokraj slabih komunikacija, materi-jalnih poteškoča i oskudice u stanovima, Mostar je primio za ove dane preko 3.000 Sokola i gostiju. Savez je zastupao zamjenik starešine br. Dr. Lazar Car. Javne vežbe i nastupi ispali su izvanredno a sama organizacija zahvaljujuči susretljivosti nekolicine gradjana bila je odlična
Svečanosti su tekle ovim redom:
Prvi dan d. juna održano je natjecanje članova i članica iz cijele župe u prostim vježbama i na spravama, koje je svišilo sa dosta dobrim rezultatima. Posle podne su svi sokoli i sokolice sa podmlatkom i naraštajem društva u Mostaru i mnogobrojnim gradjanstvom, sokol-skom muzikom iz Hercegnovoga i fanfarom iz Imotskoga priredili odu-ševljeni doček izaslaniku saveza bratu Caru, kojeg je pozdravio lepom dobrodošlicom starešina šupe br. Cedo Milič. Brat Car odgovorio je starešini župe i jednim lepim i zanosnim govorom zahvalio na ovakom dočeku. Isti dan u 4 sata održana je javna vežba podmlatka i naraštaja iz Mostara na sletištu (severni logor). Kad je na sletište nastupio pokrovitelj sleta general Živko Pavlovič i izaslanik saveza br. Car, doče-kani su sa urnebesnim pljeskom i klicanjem sokola i gradjana, kojim su u ostalom propračeni svi njihovi nastupi i govori za vreme sleta. Mostarska župa izabravši generala Pavloviča za pokrovitelja sleta, mogla je samo delomično da iskaže veliku ljubav i poštovanje, s ko im ov-dašnji narod susreče ovoga velikog generala i učenjaka. Tačno u 4 sata nastupa na sletište sokolski podmladak i naraštaj, te uz oduševljeni pljesak publike formira reč „ŽIKA“ i sa poklicima „živio" pozdravlja pozdravlja pokrovitelja svoga sleta generala Žiku Pavloviča. Posle toga izvodi podmladak i naraštaj slobodne vežbe, vežbe na spravama, skupine i igre. Javni čas trajao je do 6J/2 sati. U 8 sati održana je sjednica župskog odbora u viječnici gradske opštine kojoj je prisustvovao i sa-vezni izaslanik br. Car. Sjednica je trajala do 12 sati. Po zaključku sed-nice pošli su delegati društava sa starešinstvom župe u „Rankoviča park" u kome je sokolska muzika iz Hercegnovoga održavala sokolski koncerat. Koncerat je trajao do 1 sat. Posle koncerta otišli su sokoli sa muzikom na spavanje u sokolski stan.
Drugi dan pošla je sa sletišta veličanstvena povorka, koja se je sastojala iz sokolske konjiče, sokola, sokolica, naraštaja, podmlatka, pobratima, vojnika-vežbača, sokolske muzike, 2 fanfare, korporacija svih mostarskih kulturnih i prosvetnih ustanova (pevačkih društava, dobro-voljaca, mostarske hrvatske glazbe, voine divizijske muzike) oficiraiči-novnika. Pred zgradom okružne oblasti, gdje je bila podignuta tribina za govornike pozdravio je sokole i goste sa nekoliko lepih reči ispred gradske opštine poverenik za grad Mostar g. Smail-aga Ćemalovič, kome je ispred sokola odgovorio zamenik starešine župe br. Jovo Sekulovič,
iz Hercegnovoga. Iza toga održao je br. Lazar Car govor o zadacima ciljevima Sokolstva, i u ime svih sokola pozdravio pokrovitelja sleta generala Pavloviča. Burno i oduševljeno pozdravljen stupio je general Pavlovič na tribinu i održao jedan odličan govor o narodnom jedinstvu, koji je svojom iskrenoSču i uvjerljivošču ostavio snažan utisak na sve prisutne. Posle pozdrava kralju i prestolonasledniku, intonirale su muzike narodne himne i povorka krenula pred „Rankoviča park“, gdje su sokoli defilovali ispred izaslanika saveza i župa U podne toga dana priredila je gradska opština u počast sokolima banket u oficirskom domu. Posle podne u 4 sata počela je javna vežba sokola i sokolica, pobratima i vojnika-vežbača. Vežba sokolica bila je jedna od najlepših tačaka sleta; nisu za njima izostali ni precizno izvedene vežbe sokola, simpatično je pozdravljen istup pobratima i vojnika-vežbača, koji su svoje vežbe izveli sa mnogo tačnosti j skladnosti. Javna vežba zavržena je sa vežbama na spravama i piramidama, gdje se je naročito istaklo društvo iz Mostara i Gjenoviča. U veče je održan u „Rankoviča parku* koncerat sokolske muzike i mesnih pevačkih društava „Hrvoja“ i „Gu-sala“ koji je završio u 1 sat u jutro. Sutra dan 6 otputovdli su sokoli i gosti svojim domovima, koje su sokoli i gradjanstvo Mostara ispratili uz pesmu i klicanje sokolskoj ideji- Time je završena ova lepa i uspela svečanost.
Na sletu je sudelovalo nniformisanih: 102 člana, 62 članice, 124 muškog podmlatka, 268 muškog naraštaja, 138 ženskog podmlatka, 183 ženskog naraštaja, 84 vojnika-vežbača i 24 pobratima.
Na javnom je času istupilo: 171 član, 62 članice, 10.5 muškog podmlatka, 262 muškog naraštaja, 127 ženskog podmlatka, 185 ženskog naraštaja, 84 vojnika-vežbača i 24 pobratima. Jedan lijep broj članova izo-stao je od vežbe, jer nije imao radnog odijela.
Mi se nadamo, da če posle ovoga uspeloga sleta mostarska župa udvostručiti svoj rad, a posetioci sleta iz provincije poraditi, da njihova mesna društva ojačaju i pokažu se dostojnim nosiocima sokolske ideje, i da če svoju akciju, posle uspelog istupa „Pobratima" proširiti i na sela, gdje Sokolstvo čekaju najvažniji zadaci.	Mu.
Окружни слет жупе Мостарске у Тивту. На 17. јула о. г. одржала је ова жупа после свога успелог жупског слета у Мостару Окружни слет Боко-которских друштава у Тивту. Код овог слета активно су суделовала друштва Херцегнови, Зеленика, Бијела, Тиват-Ластва, Ђеновић, Рисан и Котор, као гости Мостар и Дубровник. Овзј слет изостао је иза жупског у Мостару само са бројем веж-бача, док у броју гледаоца, моралном и материјалном погледу скоро надмашио и онај први. У недељу 17. јула у 4 сата после подне от-почела је јавна вежба на слетишту у арсеналском парку ратне мор-нарице у Тивту наступом нараштаја и подмлатка, који су пре свега поздравили покровитеља слета комодора Мирослава Грунда, коман-данта II. поморске команде и успешно извели своје просте вежбе. Иза њих су наступиле соколице из Херцегновог и Мостара са дивни«
вежбамагслета у Прагу 1920., које су као и увијек лепо и прецизно изведене. Иза овијех следила је складно изведена вежба соколова. После ових наступило је друштво из Мостара (чланови и чланице) који су извели најуспелију тачку слета алегоричну вежбу бр. Стане Видмара „Југославија“, која је довршена уз одушевљено клицање и пљесак публике. После ове иступили су морнари-вежбачи, који су извели интересантну вежбу са веслима. Јавна вежба закључена је са веж-бама на справама и скупинама на земљи и справама, код којих се је истакло друштво из Ђеновића са својим агилним вођом бр. Иваном Ковачем. Иза јавке вежбе одржан је на слетишту концерат сокол-ске музике из Херцегновога, Тивта и Котора и тамбурашког збора из Тивта. У пола ноћи је официјелно завршен слет Осим покрови-теља слета и изасланства жупе, коју је заступао заменик старешин-ства бр. Др, Перо Мандић из Мостара, један од најмилијих посе-тиоца слета био је Боко-которски бискуп о. Учелини. Из његових смо уста чули речи признања и похвале Соколству Сутра дан 18. јула у 8 сати у јутро направили су мостарски соколи и соколице шетњу кроз дивну и романтичну Боку на паробродићу, којег им је уступила команда ратне морнарице, те посетила места Рисан и Ко-тор, где су дочекани од тамошњих сокола погошћени хладним је-лом и пићем. На повратку из Котора додељен им је један војни тендер, којим су се довезли до Херцегновога, где су примљени и погошћени од тамошњих сокола, одакле су одпутовали уз песму и клицање браћи из Боке жељезницом у Мостар поневши собом нај-лепше успомене и уверење о великом и успешном соколском раду браће у Боци-которској.
На овом слету иступило је на јавној вежби: 79 чланова, 36 чланица, 48 женског нараштаја и подмлатка, 40 мушког нараштаја и подмлатка и 24 морнара-вежбача.
SOKOLSKA ŽUPA RIJEKA
Naš rad u prvom polugodistu 1921. Posljedicom sveopće degeneracije nacijonalne svijesti i moralnih osječaja ostali su naši redovi iza prošle godine slabi i nepouzdani. Djelovanje društaVa preko zime bilo je minimalno i plitko, bez osobitih veza sa vanjskim svijetom. Previse formalnosti ima u nama: mislilo se, glavno je da ostane nešto micanja u sokolanama preko zime, u proijeće privući će izljetno doba i crvena košulja Ijude u Sokol. Da, nekada je torne bilo tako, ali danas su ljudima izleti žrtva a crvena košulja teret. Lani smo se tješili sa poboljšanjem životnih prilika; doista, prilike su se znatno poboljšale, ali naša moralna kakvoća je ostala porazno ioša. Baš je zimsko doba stvoreno za to, da se u društvima provadja dosljedno sokolsko uzgajanje u svim pravcima. Ljude, koje je privuklo veselje do Ije-pote tjelovježbe u naše sokolane, treba preobraziti u sokolskom duhu, treba im sistematske poduke i valjanog primjera, a najbolje ćemo ih oduševiti za naše ideale, za ljepotu, istinu i zdravlje, da im pripovijedamo o njima i da sami dosljedno postupamo po načelima sokolske nauke. Ali dok mi stariji Соколски Гласнпк	26
sokoli vršimo naše dužnosti posve bezbrižno i površno ne mareći za dobrobit cjelokupnosti, ostati če naši uspjesi minimalni. Za to nemojmo tražiti krivce našim neuspjesima u svojoj okolini, dok nijesmo temeljito ispitali svoje savjesti: nemojmo se ispričavati pred sobom i svijetom o pomanjkanju vremena, dok možemo danomice da provodimo čitave satove po kavanama i gostionama. Na sjednicama i prigodom raznih sastanaka vlada redovito naj-veča žurba; svaki je časak skupocjen. Kod čaše smo požrtvovniji i ne pri-govaramo. Treba pogledati istini u lice' Premalo čestitosti ima u nama, a gdje nema čestitosti nema ni stida ni ponosa. Dosljedan i čestit čovjek nije lijen i ne mijenja svaki dan svojih odluka
Za volju brojčanih uspjeha stvarali smo kompromise sa paradnim ljudima, samo da pokažemo svijetu, da nas ima. Pri torne smo bili toliko naivni, da smo vjerovali u poboljšanje tih ljudi. Posljedica je bila, da smo doživljali neprestana razočaranja, jer su nas se odricali nazovi — sokoli baš u naj-važnijim momentima. Iz ovoga slijedi, da tko ne če i ne može da bude poipuno naš, ne spada u sokolske redove. Samo čista krv sokolska pa ma-kar da struji ona u drobnim žilama u veliki organizam narodni moči če dje-lovati izrazito na oplemenjivanje njegovih sposobnosti.
Rano u prolječe imala su nekoja društva nevolja sa društvenim pro-storijama. Sokolanu u Kraljeviči zaposjelo je ministarstvo ishrane, ouu u Bakru žandamerijski odredi, dočim se nastanio u sokolani crikveničkog Sokola odjel djevojačke škole. Kašnje se ova situacija donekle popravila. Naj-veču pako radost smo doživljeli u ovoj godini prigodom ispraznuča i nama dosudjenih krajeva, po Talijanima osim Sušaka. Time su bila oslobodjena slijedeča naša društva tudjinske nemani: Draga, Kastav, Punat, Dobrinj i Baška. Sa novoustanovljenim Sokolom u Srpskim Moravicama broji župa 14 društava, a u osnutku se nalazi Sokol u Omišlju.
Ovom zgodom treba da ponovno naglasim potrebu, da se odijeli Kordon sa Likom od primorskih društava. Dočim se može u Sloveniji proputo-vati vlakom u 6 sati kroz sijela sviju pet slovenskih župa, trebaju naša društva iz Like 14—20 sati dok stlgnu u župsko sijelo. U praksi ne može se postizavati uspješan rad na ovoliko ogromnom teritoriju, košto ga ima naša župa, tim više, jer se oduzimlje župskom starješinstvu mogučnostt češče osobne kontrole nad pojedinim društvima zbog prevelike odalečenosti. Uz ove nevolje postoje još političke trzavice, koje duboko utječu na razvitak sokolske ideje u zaledju, gdje nema nacijonalno ugroženih mjesta, te mora župsko starješinstvo, opterečeno približevanjem dviju oprečnih pojmova o narodnom jedinstvu, da propušta jednu važnu dužnost, a ta jeste: pogled na Istru.
Od važnijih priredaba u župi spomenuti valja godišnju javnu vježbu bakarskog Sokola dne 5. VI. o. g. kod koje sudjelovaše i društva iz Drage, Kraljeviče i Crikvenice. Općeniti utisak: brojčano nazadovanje od prošle go-dine, kod vježbača malo dobre volje, tehnička strana kod članstva slabo usa-vršena, kod ostalih skupina dobra i vrlo dobra. Vanjski uspjeh dobar. Da imaju društva izvježbanih i naobraženih prednjaka, dalo bi se korisno upo-trijebiti ugodno raspoloženje opčinstva prama našoj stvari iza ovakovih priredaba. Jednako lijepo su uspjeli izleti bakarskog i draškog Sokola, prvi u
Cernik, drugi spojen sa javnom vježbom i narodnom manifestacijom u Kratici. Obe priredbe predobile su sokolskoj organizaciji novih prijatelja. Knćne javne vježbe priredila su društva u Crikvenici i Kraljeviči. Kod potonje pri-mjetila se žalosna slika. Kod polaska Sokola iz gombaone na vježbalište bili su u odori samo starješina dr. Kosič i prisutni župski načelnik, od brače na-stupiio je u povorci samo nekolicina mladjih, dočim su svi ostali, koji po-sjeduju i odore, gledali povorku sa strane u civilnom odijelu. Pravilo je, da, kad društvo priredjuje povorku, nastupaju svi aktivni članovi u povorci. Po- ' sjet vježbe sa strane opčinstva bio je tako neznatan i slab, da se moralo -odgoditi vježbu za cijeli sat, jer u rečeno doba nije bilo — ljudi. Kraije-vički Sokol ima dobar i brojan podmladak. Društvo radi kod uzgoja djece uspješno i sporazumno sa školom. Tako bi trebalo da bude u svim društvima, m k ovim dvim faktorima morao bi se privuči još treči: roditelji.
Najavljeni župski prednjački ispit obdržavao se dne 10. jula o. g. Predsjednikom komisije bio je postavljen po T. O. Saveza br. dr. Janko Bedekovič iz Crikvenice. Od prijavljene brače pristupila su ispita samo četvorka, te su prošla ovim uspjehom: Marijan Boras, Sušak (odlično); Janko Jazbec, Bakar (odlično); Rado Leskovar, Crikvenica (dobro), dočim jedan brat nije uspio.
Ovo je slika rada u našoj župi u prvom polugodištu. Brača, koja se intenzivnije bave sa Sokolstvom u Primorju, morati če ozbiljnije potražiti uzroke našoj nemoči. Trebati če posvetiti više pažnje sitnom radu i osvajanju pojedinaca. Najvažniji problem pako je: pitanje otkuda i kako povečati neznatan broj prednjaka, jer ovo, što imamo, tek bi moglo da zadovolji jedno društvo.	Janko Jazbec.
Sokolsko društvo u Dragi (Primorje). Usled rata, a onda usled talijanske okupacije, bilo je naše društvo pokopano kroz punih sedam go-dina. Tek nakon što nas ostaviše Talijani, da dadu mesta ponosnoj i dičnoj našoj vojsci, a to beše pre nekoliko meseci, naše je društvo iznova počelo da radi. Dana 2. oktobra ov. g. dali smo prvu javnu vežbu, koja je u svakom pogledu ispala neočekivano dobro. U prvoj je tačci — dozvolom g. majora Gjakoviča — nastupio jedan odred Vojnika, koji zapanjiše brojnu publiku pre--ciznošču svojih lepih vežbi, a naše je mlado društvo več kod prvog svog javnog nastupa, na taj način dokumentiralo tesne veze sa našom vojskom. Posle Vojnika nastupiše draški sokoli, i to: članstvo u vežbama prostim i na spravama, zatim podmladak sa štapovima i na spravama i konačno članstvo i podmladak u skupinama. Sve su vežbe ispale dobro.
Uz vrlo brojnu publiku iz okolice, posetiše nas toga dana: brača od starešinstva župe Rijeka, sokolska društva Kraljeviča, Bakar, Sušak, Crikvenica, a mlado pak sokolsko društvo iz Cernik-Čavle došlo je u neočekivano velikom broju, korporativno pod društvenim barjakom.
Iza javne vežbe, razvila se u „Narodnom Domu“ prava bratska zabava, kojom je zgodom dovoljno i dostojno došlo do izražaja jedinstvonaše Nacije, kao i želja da sokoli na Primorju budnim okom pripaze, da se u ovaj još nepokvareni narod ne ušuljaju šugave ovce unutarnjih naših nepri-jatelja, što niute narodnu slogu.	J.	K.
SOKOLSKA ŽUPA CELJE.
Sokolsko društvo v Trbovljah je imelo dne 7. avgusta t. 1. svojo> običajno javno telovadbo. Po velikodušnem daru brata Franc Dežmana, ki je podaril društvu celotni prostor za gradbo doma in telovadišča, je bilo društvu mogoče nastopiti prvič na lastnem prostoru. Že tedne pred nastopom smo-opažali brate in sestre pri marljivem delu na telovadišču in dne 7. avgusta je bil ves prostor spremenjen ter pripravljen za sprejem gostov in nastopa. Ob V2 4 uri popoldan je odkorakalo društvo z naraščajem in gosti (Zagorje, Hrastnik, Radeče in Št. Pavel) na telovadišče kjer se je pričela y2 ure pozneje javna telovadba. Kot prvi so nastopili člani skupno lahke Murnikove vežbe za leto 1922., za njimi članice z krasnimi češkimi vajami iz leta 1920. Za temi je sledil pod vodstvom brata Levec — a moški naraščaj z palicami črez 30 dečkov in pod vodstvom Drata Kostajinšeka ženska deca z vajami z zastavicami krog 40 deklic. Tem je sledil naš dobroznani obrtni naraščaj z skoraj brezhibno izvedbo prostih vaj za leto 1922. ter gojenke z cvetnimi loki z obveznimi vajami ter eno sestavo brata Kostajinšeka. Po odkorakanju dece iz telovadišča so nastopile še enkrat članice z lahkimi Murnikovimi vajami in nato kot posebna točka trboveljskega Sokola pod vodstvom brata Kužnika domači telovadci z Celjskimi prostimi vajami iz leta 1910. Pri orodni telovadbi smo zopet videli naše stare brate telovadce kot Rovan, Hlastan, Trotovšek in druge z vedno težjimi in sigurnejšiini vajami. Poseben užitek nam je nudila vzorna vrsta telovadcev na krogih; br. Rovana, Hlastana in njihovih tovarišev bratov iz Ljubljane, ki so s svojim nastopom na najlepši način proslavili naš prvi nastop na lastnem telovadišču. Naj nam bodo vedno v vzgled in v posnemanje. Kot zadnjo točko je nastopilo domačo društvo z po bratu Kužniku sestavljenimi štirimi skupinami na lestvi z člani in članicami. Podobnih pet skupin z naraščajem dečki in deklicami nam je podal brat Kostajnšek. Oba nastopa skupin sta žela obilo pohvale. Po telovadbi se je razvila neprisiljena ljudska zabava, ki je polnika celo prostorno telovadišče z občinstvom. Tu so se posebno izkazale naše sestre in bratje v paviljonih predvsem pa naš vrli brat starosta Jože Letnik, ki je nadkriljeval z svojih neumornim delom vse ostale brate. Žal da smo morali pogrešati med delom marsikaterega brata, ki smo ga v prejšnjih letih vedno videli v svoji sredi in upamo da so vsi ti bratje videli naš nastop — in se gotovo zopet z istim sokolskim delom povrnejo med nas ter nam pomorejo pri skupni gradnji za naš Sokolski dom. Zdravo!
СОКОЛСКА ЖУПА ТУЗЛА.
Фонд aa ширење соколства no селима. Грађани Тузлепри-приредили су под покровитељством госп. пуковика Јована М. Петро-вића на Петров-дан о. одлично успелу прославу Краљева дана уз суделовање војника-сокола и сеоских сокола из Пожарнице, Бо-љанића, Липца и Станова. Једну трећину чиста прихода од прославе у изиосу од 6.421 К 50 х. уступио је покровитељ прославе соколској жупи тузланској да образује фонд за ширење соколства по селима свога подручја. Соколска жупа позвала је сва своја соколска друштва
да пораде у селима своје околице на оснивању соколских друштава а трошкове одлажења у села подмираваће им жупа из поменутог фонда.
SOKOLSKA ŽUPA SPLIT
Izvanredna glavna skupstina sokolskog društva u Milnu, odr-žavana dneva 26./S. 1921. sa ovim dnevnim redom: br. podstarješina otvara skupštinu, te povodom smrti našeg bi. pok. vladara Njeg. Vel. Kralja Petra drži kratak govor, našto skupšina kliče trokratno slava neumrlom kralju! Nakon toga br. načelnik izvješčuje o tebničkom rada društva kroz ovo vri-jeme i prikazuje silnu zlovolju radi nepohadjanja vježba, pak preporučuje, da brača redovito posječuju društvo i vježbe, da se jedino tako spasi ovo dosadanje nemarno stanje. Nakon toga izvješčuje br. podstarosta da se čitava • uprava zahvaljuje i to radi premještanja br. starješine i radi odlaska podstar-ješine u Ameriku, a ostali članovi radi zaposlenosti polažu svoju čast. Nato biva aklamacijom izabrana slijedeča uprava : Starosta br. Čeh i bivši društveni učitelj Jan Doležal; Podstarosta Antun Ozretič; Načelnik Petar Mladinič; Odbornici: Josip Mandinič, Ivo B. Doric, Lovro Mladinič, Ivo Poklepovič i Deko Poklepovič. Nato uzima riječ novi starješina. Zahvaljuje brači na danom mu povjerenju i obečaje, da če raditi svom snagom oko toga da se ovo društvo probudi iz tvrdog sna. Navadja uzroke radi kojih je došio do razdora u društvu i to u prvom redu: pitanje agrarne reforme, borbe za opčinsku npravu, pače borbe za izbor naše predjašnje uprave uredile su mržnjom i razdorom u našem društvu, čija je posljedica bila, da članovi potpuno ignoriraše društvo. Napominje, da je Sokol gimnastičko i kulturno-prosvjetno društvo, tu valja da vlada sloga, bratska ljubav, poštovanje mladjeg prema starijem i t. d. Nakon toga biva skupžtina zaključena uz poklik: Živio kralj Aleksandar!
Соколска Свечаност у Велој луци. Соколска идеја силним по-летом осваја цијелу пространу Југославију, пак је освојила срца омла-динаца, тежака и рибара поносне Велелуке на отоку Корчули. Дивни момци, поносни борци за вријеме талијанске окупације, предузели ор-ганизацију сокола невиђеним досад успјехом. Кроз мало дана саку-пили узор чету дичних сокола, изабрали управу, и пријавили своје устројење Југословенско.м Соколском Савезу у Љубљани. Још првих дана ступили у додир са корчуланским братским друштвом, те cuopa-зумно одредили, да их браћа Корчулани посјсте и јавном вјежбомдаду лорива њиховом раду, увјерени да ће јавном соколском манифеста-цијом још већма одушевити своје мјештане. Одлучено извршено, јер је неумољивост и чврстоћа карактера прва одлика нашег приморца.
За дан 16. августа текуће године одређена прослава успјела је изнад сваког очекивања сарадњом корчуланског братског друштва и заузи-мањем, редом, организацијом и сложним радом браће сокола Веле луке Из Корчуле кренуло се раним јутром уз необично одушевљење младих соколића и соколица. На излет је пошло друштво са цијелим вјежба-;јућим чланством и подмлатком око 200 на броју, док је на излету судје-.ловала и корчуланска глазба, као што и она из Блата и Велелуке.
Пут се провело уз пјевање народних даворија незаборављајући his једном пјесмом споменути освету и ослобођење заробљене браће. Ве-лелучани послали су у сусрет безброј лађица рибарица, да нас по-здраве и допрате до обале. Цијело је мјесто пливалоумору зеленнла и безброју државних застава, док је читав народ у свечаном рухудо-чекао браћу на пространој обали, предвођен глазбом и узор четом стаситих соколова Све је врело од заноса, а поклицима није било ни краја ни конца. Старосте измијенише поздраве након чеса упути се поворка кроз мјесто, те је била свугђе кроз искићене улице дочекана досад невиђеним заносом и клицањем династији, соколству, Југосла-вији и т. д. У 12 сати био је заједнички ручак, који је доказао за-узетност браће Велелучана, јер смо били баш најљепше погошћени,
, док су дјечица била поразмјештена по кућама. Што се овога тичето је била права јагма, ко ће да их себи више узме, јер је скоро свака обитељ хтјела и желила по једног соколића. Тачно у пет сати по-слије подне започела је јавна вјежба корчуланског Сокола, која је потрајала до пред сумрак. Све су тачке програма биле изведене нај-тачније уз бурно одобравање одушевљеног мноштва од преко 6.000-људи, међу којима је био лијепи број излетника из ближње околице. Послије јавне вјежбе био је концерат блатске и велелушке глазбе, те су Корчулани у шетњи и разговору могли да упознаду величину душе сељака и рибара. Иза вечере, а пред сам одлазак заплесало је усхићено мноштво народно коло. Далеки пут и ситна дјечица, силили нас на одлазак, те смо се нерадо раставили од оног широкогрудног народа. Неописиво срдачно допратили нас Велелучани соколи и се-љани, а ми у мору бенгалских ватара, уз одушевљене поздраве и по-клике оставили дивно мЈесто, дивне соколе, диван народ, сигурни да је соколска идеја захватила необичном снагом корјена у Велој луци. И знатни материјални успјех (утјерало се бруто око 4.0000 круна> показује недвојбено, да је излет успио изнад сваког очекивања.
C о к о л а ш.
SOKOLSKA ŽUPA ZAGREBAČKA
Naša je župa pored svih teškoča s kojima ima da se bori snažan vanj-skf rad u ljetnim mjesecima ove god. je kao cjelina nastupila prvi put na svom prvom žups. sletu, koji je održan 6. VI. o. g. Taj je slet izvanredno značajan kao manifestacija zajedničkog rada sokolstva, omladine i vojske. U velikim masama nastupila je omladma pučkih i srednjih škola, dajuči čvrste nade, da če iz svoje sredine davati generacije iza generacije sokolstva. Sokoli i vojnici nastupili su zajednički, da i tako dokažu jedin-stvo ciljeva vojske i sokolstva u čuvanju slobode našega jedinstvenoga naroda u jedinstvenoj državi.
Uspeh sleta bio je silan, pa se može mirne duše reči, da spada medju najbolje župske sletove ove godine.
Iza župskog sleta nastupila je župa u odličnoj formi i velikom broju na II. Pokrajinskom sletu u Osijeku, gdje se i u natjecanjima i na
javnim vježbama istaknula medju prvim župama. Zajedno sa župom pošla je u Osijek i zagrebačka podoficirska škola, koja je svojim nastupom na župskom sletu razdragala i oduševila našu javnost i preciznom iz-vedbom i oduševljenjem za sokolsku misao. Zato je i u Osijeku pobu-dila osječaje nezatajenog oduševljenja kod svih desetaka tisuća gle-daiaca.
Starješinstvo Sokolske Župe zagrebačke je, cijeneći požrtvovan rad Sokola vojnika, koji su aktivnim sudjelovanjem i pomaganjem u svakom pogledu uveliko doprinijeli uspjehu župskog sleta, riješilo da vanjskim znakom dade izražaja blagodarnosti za sve velike zasluge vojske, nabavilo prekrasnu figuru od bronca, koja prikazuje sokola raširenih krila na stupu, koji je podignut na kamenom postollu. Taj dar svečano je predan 12. jula o. g. u Aleksandrovoj vojarni, gdje je improvizirana lijepa svečanost, prilikom koje je opet došlo do srdačnih manifestacija izmedju Sokolstva i vojske.
Rad društava. Društva zagrebačke župe su i ovoga ljeta pokazala na svojim nastupima lijepe uspjehe svoga rada. Taj se rad očituje i u skupnim nastupima svih društava kako smo gore istaknuli, a dolazi do deialjnijih izražaja u lokalnim nastupima. Radi maloga prostora ogra-ničičemo se na sumaran prikaz pojedinih društvenih nastupa.
Medju prvima valja istaknuti Sokolsko društvo I. u Zagrebu. Bogovičeva ul. 7.
To je društvo glavni faktor u priredjivanju župskog sleta a dalo je glavnu snagu i župskom nastupu na II. Pokrajinskom sletu u Osijeku. Osim toga je društvo priredilo četiri svoje akademije u sokolani, a po-red toga je priredilo i nekoliko prigodnih svečanosti. Sudjelovalo je i kod više vježba vanjskih društava. Zimski rad društva otvoren je 15. X. akademijom u spomen Kvaternika, gdje su osim predavanja, pjevanja i glazbe, izvedene dvije originalne lijepe tehničke kompozicije.
Društvo u Petrinji, je priredilo 19. juna uspjelu javnu vježbu, kojoj je nevrijeme mnogo naškodilo.
Društvo u Sisku, održavalo je svoju javnu vježbu 14. avgusta. Rad ovoga društva je u svakom pogledu intenzivan.
Društvo u Lipiku, istupilo je 24. jula sa svojom vježbom, koja je polučila potpun uspjeh.
Društvo u Pakracu, priredilo je svoje nastupe 19. juna, 13. jula i 24. septembra. Svi ovi nastupi daju sliku ustrajnoga i sistematskoga rada ovoga društva, koje osim togi živo radi u okolnim selima. Tako je zaslugom toga društva osnovano novo duštvo u Šeovici, čiji su članovi sami seljaci.
Društvo u Samoboru, održalo je svoju vježbu 4. septembra sa lijepim programom i uspjehom.
Vanredno intenzivan rad razvijaju društva u slovenskom Posavlju, koja stalno Sire svoj rad u selima, gdje postižu lijepe uspjehe. Ovo svako društvo ima svoje odsjeke u selima, koje pomažu u radu, dok ne dodju do vlastite snage, da osnuju samostalno društvo. Takosu ove godine osnova na društva u Krški vasi, Cerklju i Boštanju.
Lijepef i uspjele javne nastupe priredila su društva: Brežice 2. sept , Krško 10. jula sa proslavom 15-godišnjice, Rajhenburg 31. jula, a slet posavskog okružja župe zagrebačke priredjen je 10. avgusta u Sevnici. Taj je slet lijepo uspio, a sudjelovala je tom zgodom i jedna četa zagrebačke podoficirske Skole sa glazbom.
Više društava kao Bizeljsko i Kutina i još 'neka, nisu mogla da održe svoje spremljene nastupe zbog žalosti, koja je snašla sav naš narod smrću kralja Petra Velikoga. U društvima su zato priredjene žalobne sjednice, od kojih vaija spomenuti onu, koju je priredilo Sokolsko društvo I. u Zagrebu. Zagrebačka je župa na pogrebu kraljevom bila za-stupana sa 40 članova u odori.
Nova društva osnvana su u Vrginmostu gdje je privedeno u život društvo, koje je prije rata postojalo, zatim u Šeovici, gdje je 30. Vlil.
Сељачки соко у Шеовици код Пакраца
održana vanredno uspjela prva javna vježba. U slovenskom Posavju su osnovana društva u Krški vasi (javna vježba 3. VII.), Cerklju (javna vježba 22. VIII.) i u Boštanju (javna vježba 2. VII ). U toku je osnutak novih društava.
Time bi u najmarkantnijim črtama bio iznesen rad naše župe, koja ima u sokolstvu našem doduše častan, ali vanredno težak položaj, no ustrajnim sokolskim radom prebrodiče se sve teškoče i naša če župa, koja več sada stoji na vidnom mjesu u jugoslovenskom sokolstvu, doči na prva mjesta.
*
15. ob. мјесеца започело je Соколско друштво I. ca соколским ве-черима. Том приликом проговорио је бр. староста Др. Лазар Цар о
задатку соколских вечери и нагласио, да је Соколству у садашње ври-јеме задатак много шири и дубљи, те да покрај тјелеснога образовања ваља радити на душевном иморалном образовању цијелога народа. Ова констатација бр. старосте наишла је на бурно одобравање при-сутних, који су попунили дворану до задњега мјеста седења и ста-јања. Наша фанфара, под одличним водством браће Гргића и Варо-BHfca, испунила је потпуно своју задаћу, нарочито пјесмом „Далма-ински Шајкаш“. Бр. Шварцвалд иступио јесасестрама предњачкога збораса својом властитом радњом (вежбом) „Вечер наСави“. Вјежба се одликује ддноштвом сваковрсних покрета ногу и руку, која често пута имаду симболику и одговарају потпуно наслову у музици. Бр. Шварцвалд хтео је овом вјежбом приказати, како се може народна наша музика да споји с покретима тјела. Ово му је потпуно успело. Ритмика, која нам је дошла из Француске преко Чешке и овде се показала да одговара потлуно души итијелу наших^сестара. Еластич-ност вјежбања, гибкост покрета дало је слику нечега лепога и умил-нога. Рад у том правцу, ато је — стварање наше властите тјелесне култуге на основи наше народне историје (Хофманове вјежбе) на-родних јуначких пјесама и музике, најјасније нам доказује, да треба да престанемо са опонашањем, а да треба да отпочнемо радом самих нас — од нас. Бр. Шварцвалд, ако је хтео са овом вјежбом да то покаже, потпуно је успио
Бр. Лотски, који се бави изучавањем ритмике по нацрту бр. Оче-иашка извео је са5 чланица нараштаја одлично изабране ритмичке вежбе Вр. Лотскоме можемо само да честитамо — јер труд и изведба то заслужује. Наше ново устројено пјевачко одјељење иступило је са „Соколском Химном“ и показало да је способно да се развије и да на том пољу треба Соколство да ради.
Бр. Анте Брозовив, држао је предавање о „животу и раду Еугена Кватерника". Приказавши у уводу одћенити приказ наших ре-волуција — доводи нас, до закључка, да све наше буне и револу-ције, биле су одраз душевнзга револтирања без успеха јер народ није био просвећен. Најбољи примјер зато је рад Е. Кватерника. Рад Кватерника успоредио је са радом Карађорђа и навео разлог, зашто је Карађорђе успео а Кватерник не. Са увода прешао је на рад Кватерника и Штросмајера Оцртава политику олортунизма и радикализам Кватерника. Акт револуције Кватерникове није донео користи, али је то у историји хрватскога народа велики гест, који Кватерник подузима и ради за читава народ, те он као такав при-пада читавом народу и нема нико право да га присваја у партијске сврхе. Култ Кватерника прихватила је радикална хрв. омладина у за-једници са српском омладином југословенске националистичке идео-логије. Њега — рече бр. Брозовић треба славити темељем хисто-ријских чињеница, а не фраза и нетачности. Да, Кватерник припада целоме нашему народу и да није познавао ситних племенских борби, најјасније је доказ тај, што је подигао бунуусредини српскога дела нашега народа, а неки од вођа и војника били су Срби.
И култ Кватерника — је култ наше слободе. И као такова прославља га данас сваки добар Хрват, сваки добар Југословен и прослављамо га у слободи — док у ропству — није се нико сећао култа Кватерника. Слобода донела је собом наше право славити култ и личност Кватерника и у томе је успех идеје Кватерника.
Послије одржана програма, била је игранка. Вечер је блла без алкохола, а у 12 сати тачно закључена. Соколство које се купи око тога друштва, најбоље је манифестовало на тај начин идеју Кватер-ника, отресавши се ситпичавости и фразерства, јер то спада у про-шлост.
Sevnica. Dne 7. avg. t. 1. je obhajal Sokol v Sevnici svoje prvo večje slavlje izza njega ustanovitve 1. 1912. Vršil se je zlet posavskega okrožja zagrebačke župe. Čeravno mlad, boreč se z vsakojakimi težkočami, je sevniški Sokol pokazal, da se v polni meri zaveda svoje naloge. Najtežja ledina je preorana, kar ni bila ravno malenkost,, kdor je poznal predvojno Sevnico, ki je bila poleg Brežic najmočnejša trdnjava nemčurstva v Posavju
Vsa Sevnica, od kolodvora do veseličnega prostora na sejmišču, je bila odeta v praznično oblačilo. Pri opoldanskem vlaku smo pričakali mile goste. Korporativno so prišla vsa posavska društva od Radeč do Zagreba. Prišla pa je tudi naša vrla vojska, četa podoficirske šole zagrebačke, ki jo je osobno vodil njen zapovjednik, iskreni pospeševatelj Sokolstva, brat pu-kovnik Momčilovič, z vrlim sokolskim delavcem, bratom potporučnikom Kvaternikom ter ostalim oficirskim zborom. Podoficirsko šolo je spremljala polnoštevilna vojaška godba. Veličastno povorko, ki se je nato razvila, je otvorila domača konjenica s 14 Sokoli, za njo pa se je vila dolga vrsta rdečili srajc sokolskih in rjavih bluz vojaških. Ko je povorka obstala na sredi trga pred slavolokom pri lipi, tedaj je bil ob pogledu na to vojničko-sokolsko falango vsakdo v dno duše prepričan, da je bodočnost — naša! Tem čustvom so tudi dali izraza v svojih pozdravnih govorih župan br. Lamper v imenu občine, starosta br. Drnovšek v imenu sevniškega Sokola te predsednik kraj. org. Jugoslov. Matice br. Dr. Poznik. Te falange ne vežejo nasilni ukazi, vezana je po srčni potrebi vsakega posameznika, zato je ni sile, ki bi ji mogla kljubovati. Pozdravom se je odzval II. župni podstarosta, Sokol-skala, br. Tošo Janjanin, isto tako povdarjafoč, da le z združenimi močmi vojske in Sokolstva bomo dosegli svoj cilj popolnega osvobojenja.
Ob Va 4 h se je pričel pod tehničnim vodstvom okrožnega načelnika br. Holy-ja telovadni nastop. Od najnižje skupine šolskega naraščaja pa do dovršenih Hofmanovih prostih vaj članstva nam je podal sliko sokolskega dela, vse točno izvršeno, s preciznim nastopanjem in odstopanjem, kakor je že Holijeva navada. — Višek navdušenja pa so izzvale vaje z orožjem podoficirske šole. „Živela naša narodna vojska!“ ni hotelo prenehati. Na splošno željo je vojska po končanem sporedu s svojimi vajami še enkrat nastopila. Na usta I. župnega podstaroste br. Dr. Zdolška je narod dal izraza veselju in globokemu ganulju nad tem vzajemnim nastopom vojske in Sokolstva. Globoko ga-jnen, ponosno zroč na svoje vojnike-Sokole, je nagovori! br. pukovnik Momčilovič narod, pojav, ki ga prej pač nismo nikdar doživeli. Med vojniki je bilo
mnogo fantov-domačinov. Njihovi svojci so plak ali ob tem pogledu, in starček mi je s solznimi očmi zatrdjeval svoje veselje: „To je res naša vojska, i naš je tudi zraven. Glejte kako se z oficirjem pogovarjata; kakor dva brata!“ In še nekaj! Vojniki so sami dali inicijativo s prošnjo, da bi se smeli tega zleta udeležiti na svoje stroške. Seveda Sokol I. Zagreb te žrtve ni mogel sprejeti, ampak je odprl svojo blagajno.
Lepo uspelo telovadbo je zaključila simbolična skupina br. Holyja, predstavljajoč stremljenje Sokolstva po osvoboditvi še neodrešenih bratov in sester.
Poleg moralnega uspeha za širjenje sokolske misli zaznamujemo s tem zletom še dva važna momenta: 1) Narod se je uveril, da je vojska naša narodna. 2) Vojniki bodo zanesli sokolsko misel v poslednje selo, v poslednjo kočo — v dobrobit narodu.	Drnovšek.
БЕЛЕШКЕ
Брат Јурај Бианкини! Ових дана прославио је бр. Јурај Бианкини заслужни народни борац и пријатељ Соколства 50 година рада. Брат Јурај Бианкчни говорио је на Видовданском Саборупри-ликом успомене палих јунака за слободу и уједињење. Бр. Бианки-нију желимо дуго живота на корист народаимладе отаџбпне. Здраво!
*
Брат Анте Тадик председник просветно-културнога оде-љења соколскога друштва у Вршцу, положпо је ових дана профе-сорски испит у Загребу. Искрено честитамо.
*
Брат Бранко Ролер, члан сокол. друштва у Новом Саду, и одличан Соко, падом из жељезнице завршио јесвој млади живот. Бр. Ролер је за вреие рага био затворен ради Соколства на про-цесу, који је био против Сосола у Банату. Нека му је вечна слаиа и хвала.
Ispit za učitelje gimnastike za srednje škole obdržavat če se dne 5. prosinca i narednih dana. Molbenice imadu se upraviti na ravnateljstvo povjerenstva za učitelje gimnastike za srednje škole kod Povjerenstva za prosvjetu i vjere u Zagrebu. Molbenici imade se priložiti: krsni list, ma-turalna svjedodžba, liječnička svjedodžba i opis života te zanimanje na polju gimnastike i sokolstva. Propisi za ispit nalaze se u Službenom glasniku od g. 1910 i Hrv. sokolskom koledaru od g. 1912. Upute daje i br. dr. Franjo Bučar, Zagreb, Josipovac 19.
Sokolsko društvo u Nerežlšču na Braču potrebuje dobrega vaditelja, ki je po poklicu brijaČ. Vaditelji se naj obrnejo direkno na imenovano društvo.
RAZNO.
Др. Влада C. Сшанојевић, Хигијена, за средње и стручне школе. Бпблношека „Здрвље“. Књпга бр. 4.Београд. Цена 10. дннара.
Најтоплије препоручујемо ову изврсну и корисну књигу свима сокол. друштвима. Крај поуке што ће сваки поједини читаоц да има,.
ова књига треба да буде средишњим и главним градивом културно-просветнога рада. Мислимо да свако друштво, и свака друштвена преходница, те сваки култ. просветни одбор морају ову јединствено згодну књнгу да узму.
IZ UPRAVE
Braču pretplatnike, koji ovogodišnju pretplatu nisu još poslali, molimo, da je o d m a h pošalu. Uplatne listove čekovnog ureda, koje su svi dužnici dobili, treba odi. novembra ove godine u dinarskoj vri-jednosti ispunjavati.
Dobrovoljni priloži'. Brača: Žepič, Ljublana K 10—, Vanjik, Kragujevac K 10—, M. Sikič, Kostajnica K 50'—, Dr. M. Martič, Beograd K 150-—, 1. Veble, Zagreb K 150 -, F. Zornjak, Čikago K 94—, S. Torbica, Beograd K 30 —, i brat l. GuteSa, Zagreb K 100 —. Bratska hvala i Zdravo!	T.	J	a	n	j	a	n	i	n.
Naručbe. Kod uprave Sokolskog Glasnika mogu se dobiti:
Knjižice sa vježbama brata Hofmana i Vidmara Cijena sa po-štarinom K 12 —.
Slike za vježbe „Oslobodjenja i ujedinjenja11. Cijena sa pošta-rinom K 10-—.
Dopisne karte „Tri junaka — tri Sokola", čirilicom i lati-nicom. Cijena K 1— po komadu.
Sokolske Glasnike godište 1919. i 1920. ali bez broja 3-čeg i 6-tog 1920. Cijena K 36 — po kompletnom godištu.
Šulce: Sokolstvo sv. 1. i 5. a K 10 —
VaničekŠulce, Šakanje (Box) K 10—.
Liedbek-Bučar, Švedska gimnastika K 24 —
Dr. Weigner, Telesno obrazovanje K 6'—.
Dr. Tichy, Higijena tjelovježbe K 6 —.
Dr. Bučar, Klizanje K 10—.
„	„	FloretovanjeK 10'—.
„	„	ObukauplivanjuK 5'—.
„	„	Mačevanje K 8-.
„	„	Sokolsko slavljeu Beogradu K 5 |.
„	„	Olimpijske igre K 8—.
Tomašič Ivan, G i m n a s t i č k e i g r e K 20' —
Knjige za poštarinu 1 preporuku za K 6—8skuplje
Шаљите претплату за „Сок. Гласник"
PIRKO CRJ4IĆ
KROJAČ ZA GOSPODJE I GOSPODU ZAGREB, Opatovina br. 12.
preporučuje se bradi i sestrama za vrlo sa-vjesnu izradbu engleskih kostima, ogrtača i muških odijela po n a j n o v i j e m kroju.
Primaju se i popravci uz vrlo povoljnu cijenu!
D	■	— —	.==д
ИИРОЧИТА ТРГОВИНП
00К0ЛПКИХ ПОТРЕБШТИНА.
БРАНКО ПАЛЧИЋ
Добављач Југословенског Соколског Савеза.
Гундулићева улица 23 ЗАГРЕБ Брзојави Палчић, Загреб
ИЗРАЂУЈЕМ И ДОБАВЉАМ СВЕ СО-КОЛСКЕ ПОТРЕБШТИНЕ ПОТРЕБНЕ ЗА ЈАВНИ И ИЗЛЕТНИ НАСТУП. УПО-ЗОРАВАМ БРАТСКА ДРУШТВА НА НОВА ОДИЈЕЛА ЗА ЧЛАНИЦЕ, ПОД-МЛАДАК, МУШКИ И ЖЕНСКИ, НАРА-ШТАЈ МУШКИ И ЖЕНСКИ, СВЕ ПРЕМА ПРОПИСУ ЈУГОСЛОВ. СОК. САВЕЗА.
RESTAURACIJA
NARODNI DOM
(bral Bogomir Šlachta)
LJUBLJANA
preporuča se braći Sokolima.
Гимнастичке и шпортске справе Справе за игре.
П
и
и
L
U
БЛШИН и ДРУР
ЉУБЉАНА, Пред Шкофијо 19.
Прва југословенска творница, која се бави изкључиво израђивањем
Соколских и шпортских еправа.
Добивају све врсти
вежбачих справа,
преузима потпуну опрему
вежбаоница и Соколана.
Извршује све у ту струку спадајуће
поправке.
На жељу шаље нацрте и прорачуне, подаје стручњачке савете гледе градњс ^ и уредбе вежбаона и летњих вежба- ^ »1 лишта.
Ценике на захтев шаље бесплатно!
BRflCfl BflTA
ZAGREB, MAROVSKA ULICA 30. y
nudi	4=	4=
sokolske cipele
male neto K 110.—, veće neto K 120.—
GRADJEVNO PODUZEGE
JOS
OVL. GRADITELJI
ZAGREB GiVE10VA
BUOJEJOVAČKA RESTAURACIJA
„KOLO“
preporuča se braći Sokolima
ŠTIMAC i DRNDARSKI
Oiro-Conto D. D. ZA PROMET ROBOM Telegrami: Srpska Banka Zagreb.	ZAGREB	Š	t	i	m	a	c	c	o	Zagreb.
Chek SHS Pošte 33.453. JELAČIČEV TRG BROJ 28.	Telefon	20-61.
Stalno i veliko skladište
MANUFAKTURNE ROBE
svake vrsti, te
PAMUKA ZA TKANJE
i prvorazrednih
ČEŠKIH CIPELA
za gospodje, gospodu i djecu.
PRODAJA NA VELIKO 1 MALO.
Cipele za gombanje uvjek na skladištu.
SOLIDNA PODVORBA!	JEFT1NE	C1JENE!
t)
IVIEDIG, RflKOVG * ZflNKli
D. Z. O. Z.
prej K ZflNKL SINOVI
TVOKNICA КЕГЛ. IN KUD. BrtKV IN LrtKOV
TELEFON 64.	Brzojavi	:	MERAKL LJUBLJANA.
Emajli laki. Pravi firnež. Barba za pode.
Priznano najboljša in zanesljiva kakovost: barve za obleke, vse vrste barv, suhe in oljnate, mavec (Gips), mastenec (Federweiss), strojno olje, karbo-linej, steklarski in mizarski klej, pleskarski, slikarski in zidarski čopiči, kakor tudi drugi v to stroko spadajoči predmeti.
Ceniki se začasno ne razpošiljajo.
■
Ш