Narodna in univerzitetna knjižnica v Ljubljani II 116559 / ' iavezne uprave Hidrometeorološke službe FNR Jugoslavije lion Federale du Service Hydro-meteorologique de la R.P.F. de Yougoslavie Rasprave i študije — Memoires — 5 M. ČADEŽ Analiza vremena u FNR Jugoslaviji u 1951 godini Anaiyse du temp en Yougoslavie durant Tannee 1951 BEOGRAD — BEL GRADE 19 5 4 izdanje Savezne uprave Hidrometeorološke službe FNR Jugoslavije Publications de la Direction Federale du Service Hydro-meteoroiogique de la R.P.F. de Yougoslavie Rasprave i študije — Memoires — 5 M. ČADEŽ Analiza vremena u FNR Jugoslaviji u 1951 godini Analyse du temp en Yougoslavie durant Tannee 1951 BEOGRAD — BELGRADE 19 5 4 v. // is ; ;• .. ii . / ,-V / ; '< it 116559 . ŠTAMPANO 1954. GOD. TISKARA I KNJIGOVEZNICA „MIRKO GEMBAROVSKI" NOVA GRADIŠKA SADRŽAJ I. Uvod.5 II. Vreme u nekoj tačci kao element za statističku obradu i proučavanje razvoja vremena večeg područja ..... 5 III. Kalendar vremenskih stanja u Jugoslaviji za 1951 godinu ... . 7 IV. Kratak prikaz vremena u Jugoslaviji pri raznim vremenskim stanjima . . 14 V. Opšti porast pritiska ........... 25 VI. Prodori hladnog vazduha u FNRJ ......... 27 Zaključak ............. 35 Literatura ............. 36 Analyse du temps en Yougoslavie durant 1’annee 1951 (resume) ... 37 .s£5iFJfcOq >>.. V >T/ B(OVS i /AŠlfdtr . f Analiza vremena u FNRJ u 1951 godim L Uvod Naša saznanja na području meteorologije žasnivaju se na bezbrojnim meteorološkim po- dacima, koji nam na jednoj strani služe kao baza za raznovrsna istraživanja rasporeda me¬ teoroloških elemenata i pojava u prostoru i vremenu, a na drugoj strani kao provera is- pravnosti postavljenih teorija i hipoteza. Kao što fizičar ne može sa uspehom da razvija svoju naučnu delatnost bez pomoči eksperi¬ mentalnih podataka, tako meteorolog bez siste¬ matskog sredivanja osmotrenih meteoroloških podataka, bez sistematskog proučavanja ra¬ zvoja vremena ne može odgonetnuti tajne bez- brojnih kombinacija stanja atmosfere. Bez sistematskog proučavanja razvoja vre¬ mena, po našem mišljenju, ne možemo uspešno rešiti problem prognoze vremena, ne možemo sa zadovoljavajučom tačnošču rešiti taj pro¬ blem, koji je jedan od najvažnijih zadataka svake meteorološke službe i, prema rečima H. Ertel-a [1], i krajnji cilj teorijske meteoro¬ logije. Pošavši sa te tačke gledišta Aerološka opservatorija je u prvoj fazi svoga života po¬ svetila največu pažnju sistematskom prouča- vanju razvoja vremena kod nas. U nedostatku glavnih aeroloških podataka o stanju viših slojeva atmosfere iznad našeg područja sve obrade su se vršile na osnovu prizemnih po¬ dataka kao i pilot-balonskih i nefoskopskih osmatranja. Prvenstveno su se koristili podaci iz obrasca „Razvoj vremena" koji je prikazan na slici 1 (vidi prilog). Ove obrasce koji sa- drže časovne vrednosti temperature, pritiska, rasporeda i kretanja oblaka, padavina itd. Aerološka opservatorija sada (u julu 1954) prima sa 33 stanica. Pokazalo se da se več na takvoj osnovi može pristupiti vrlo temeljnim proučavanjima razvoja vremena, napr., proučavanju osobina hladnih prodora i da bi se mogla sva zapaža- nja u svrhu kasnije sinteze prema tačno una- pred odredenom planu sistematski i redovno pripremati, sredivati i godišnje objavljivati. Prve elemente te vrste sadrži prvi Godišnjak Aerološke opservatorije [2]. Zadatak ove študije je: 1. da pokaže na koji način bi se moglo po našem mišljenju sa uspehom pristupiti siste¬ matskom, tj. planskom proučavanju razvoja vremena Jugoslavije, i to na osnovu prouča¬ vanja vremena u pojedinim tačkama, što u tom pogledu pretstavlja i predlog našoj mete- orološkoj službi da se več započetim prouča¬ vanjima te i slične vrste posveti puna pažnja; 2. da u kratkim črtama prikaže razvoj vremena kod nas u toku 1951 godine i 3. da ukaže na izvesna zapažanja u po¬ gledu dinamike strujanja vazduha na našem području i uopšte. Svi zaključci baziraju se uglavnom na re¬ zultatoma statistike fenomena, na podacima iz Aerološkog godišnjaka [2] koji sadrži potrebne osnovne elemente za istraživanja te vrste. Ti elementi su uzeti uglavnom kao tačni, pa iako ima izvesnih grešaka koje se kod kolektiva ovakve prirode neminovno pojavljuju, pogo- tovo još u ovom primeru gde se radi o prvoj publikaciji ove vrste. Na zapažene greške je u ovom radu, ukoliko je bilo potrebno, ukazano II. Vreme u nekoj tačci kao element za sta tis tičku obradu i proučavanje razvoja vremena večeg područja Posmatrajuči razvoj vremena na pojedi¬ nim mestima vidimo da se izvesna tipična sta¬ nja vremena često ponavljaju i srazmerno dugo zadržavaju. Najčešče je na pr. u Jugoslaviji A AS s sc/wwucannncaeeeckac c Tablica 1. Vreme u Jugoslaviji kada je u Beogradu vreme tipa S i AS (1951 god.) 6 M. Čadež, Analiza vremena u FNRJ u 1951 godini Tablica 2. Vreme u Jugoslaviji kada je u Kraljevu vreme tipa NC (1951 god.) Primedba. Tablice 1 i 2 daju sve slučajeve zapažene u 1951 god. Tumačenje znakova: Brojevi označavaju učesta- nosti pojavljivanja gore naznačenih tipova vremena (oznake za tipove iste kao kod [2]) u 1951 god. u na¬ vedenim stanicama. Brojevi na sredini odnose se na dane kada se u navedenoj stanici tip vremena u toku dana nije promenio, levi (desni) brojevi odozgo odnose se na dane kada se je odgovarajuči tip pojavljivao sa¬ mo u prvom (drugom) delu dana, a da je u preostalom delu dana vladalo vreme jednog i samo jednog drugog tipa. Svaka crtica ispod brojeva označava dan kada su se istog dana pojavila tri različita vremenska tipa (na pr. AS-S-SC). Črtice ispod levog (desnog) gornjeg broja odnose se na tip ko ji se je pojavi o na početku (kraju) dana, crtice ispod srednjeg broja odnose se na vremen¬ ski tip koji je bio zapažen u odgovarajučoj stanici iz- medu početka i kraja dana. Sem pri K konvektivna komponenta nije posebno navedena. Tablice sadrže u sebi možda manje greške pošto su bile izradene još pre konačne redakcije publikacije [2]. vreme kada u donjem delu troposfere iznad čitave Jugoslavije duvaju vetrovi iz jugozapad- nog kvadranta. Cesto se javlja i vreme kada na ovim višinama iznad našeg područja duvaju vetrovi iz severnog ili istočnog kvadranta. Kada se kod ovakvih tipičnih stanja po- javljuju i padavine one padaju uglavnom uvek na istim područjima dok ih na drugim, opet uvek istim nema. Kao lep primer za ovu činje- nieu neka nam posluže tablice 1 i 2 i slike 2a-d. U tablici 1, koju čemo tumačiti kasnije, prikazano je stanje vremena pomoču vremen¬ skih tipova, definisanih u Aerološkom godi- šnjaku [2], na deset mesta u Jugoslaviji u da¬ nima kada je u Beogradu vreme tipa S ili AS, tj. kada iznad Beograda u donjem delu tro¬ posfere duvaju vetrovi iz južnog kvadranta a vreme je oblačno (S) odnosno vedro (AS), sa dnevnim padavinama izmerenim sutra dan uju- tru manjim od 1 mm. Iz tablice vidimo da se u takvim danima i u Nišu odnosno Kraljevu (Rankovičevu) i Negotinu padavine samo iz- b) Leto (12 slučajeva) c) Jesen (18 slučajeva) II., Vreme u nekoj tačci kao element za statističku obradu i proučavanje razvoja vremena večeg područja 7 Sl. 2 Srednje dnevne količine padavina za sve one dane kada se je u proletnim, letnim, jesenjim odn. zimskim mesečima u 1951/52 god. u Rijeci javljalo sa¬ mo vreme bilo kog južnog tipa, a kada je u toj stanici palo više od 0,9 mm padavina. nimno pojavljuju, a da se istovremeno vrlo cesto pojavljuju u Ljubljani, Rijeci i Titogradu. U ovakvim danima je vreme sa vetrovima iz južnog kvadranta na višini verovatno uvek svuda u Jugoslaviji. Slično vidimo iz tablice 2 da je u dani¬ ma kada je u Kraljevu vreme tipa NC (se¬ verno padavinsko) u bilo kojoj kombinaciji sa tipovima N, AN i K, na zapadu Jugosla¬ vije skoro uvek nepadavinsko vreme koje je cesto tipa N ili AN sa jako izraženom isto- čnom komponentom vetra. Slike 2 a-d nam daju prosečne dnevne količine padavina u Jugoslaviji za pojedina do¬ ba godine za vreme kada se je u Rijeci jav¬ ljalo vreme tipa SC ili SCK u bilo kojoj kom¬ binaciji sa tipovima S, AS ili SK. Ove slike nam pokazuju da važi i suprotno onome sto smo videli malo pre: južno padavinsko vreme u Rijeci je u vezi sa nepadavinskim južnim vremenom u kontinentalnoj pozadini. Zimi i jeseni, a delom i u proleče se kod ovakvog vremena obično javljaju padavine duž čitave naše obale i u Sloveniji, a leti uglavnom samo u Sloveniji. Polazeči sa ove tačke gledišta, tj. sa po- znatog stanja vremena na pojedinim mestima u Jugoslaviji tražimo odgovor na pitanje : koja sve moguča opšta vremenska stanja uslovlja- vaju odredeno vreme kod nas, šta je svim tim stanjima atmosfere zajedničko, koji su moguči razvoji vremena kod nas u vezi sa razvojem opšteg stanja a na kraju se pitamo zbog kojih procesa se javlja takvo stanje i takav razvoj vremena kod nas i uopšte. Mišljenja smo da ima ovaj način istra- živanja, tj. traženja tipičnih vremenskih stanja na osnovu tačno definisanog stanja vremena u pojedinim tačkama, izvesne prednosti pred načinom da se prvo izaberu tipična stanja makrovremena iznad večeg područja, na pr. iznad Evrope (Baur [3]), pa da se onda pro- učava razvoj makro vremenskih stanja i traži veza sa vremenom na pojedinim mestima. Prednost vidimo prvenstveno u torne što su istraživanja te vrste nezavisna od geograf - skog položaja tačke za koju se vreme istra- žuje i da predeli koji leže na periferiji onog velikog područja za koje se odreduju tipovi makrovremenskog stanja ne mogu biti ni pri¬ bližno sa takvom tačnošču proučavani kao centralni predeli tog područja, tako da imaju neki predeli uvek veču ili manju prednost pred drugima. Drugo što želimo da naglasimo u vezi s tim je to da, bez obzira na put kojim ide- mo, prilikom proučavanja razvoja vremena stoji pred nama zadatak da se što bolje upo- znamo sa vremenom na pojedinim tačkama da je drugim rečima zadatak meteorologije odn. »kompleksne klimatologije“ da vreme na pojedinim tačkama što bolje prouči i prikaže. III. Kalendar vremenskih stanja u Jugoslaviji za 1951 godinu Činjenica da se razne vrste makrovremena u osnovnim črtama često ponavljaju omogu- čava nam da postavimo više ili manje proiz- voljne definicije koje ta vremenska stanja što bolje prikazuju. Te definicije trebe da budu egzaktne, tj. nedvosmislene, i da se baziraju svakako samo na podacima postoječih meteo¬ roloških stanica. Pošto je prvenstveno u od¬ nosu na padavine i oblačnost, od naročitog značaja položaj stanice, to če se moči posta¬ viti to bolje definicije što na reprezentativ- nijim mestima leže stanice. Za sada, kada nam za proučavanje te vrste stoji na raspoloženju samo izvestan broj sta¬ nica, koje se možda ne naiaze na najpodesni- jim mestima i kada su za nama tek prva is- kustva, možda i verovatno naše definicije neče biti najbolje izabrane. Ali i takve definicije vode nas do novih saznanja i time do novih iskustava, na osnovu kojih čemo kasnije biti u stanju da naše današnje stanovište popra¬ vimo i pronademo bolje definicije na osnovu bolje odabranih stanica. U ovom radu kori¬ stili smo u ove svrhe isključivo podatke iz Aerološkog godišnjaka. Slično kao za pojedine tačke [4], [5], [2], možemo i za makrovreme nekog područja de- finisati sledeča osnovna stanja vremena: anti- ciklonalno /A/, advektivno /D/ (južno /S/, za- padno /W/, severno /N/ i istočno /E/), konvek- tivno /K/ i ciklonalno /C/ stanje vremena. Ona su karakterisana odgovarajučim strujanjem vazduha u donjem delu troposfere iznad či- 8 M. Čadež, Analiza vremena u FNRJ u 1951 godini tave Jugoslavije. Kombinacije ovih osnovnih stanja daju nam dalja moguča stanja vremena našeg područja, ali postoje i druge mogučnosti koje bismo mogli obuhvatiti novom simbolikom u proširenom kompleksnom sistemu. Polazeči od razvoja vremena na pojedi- nim tačkama u Jugoslaviji možemo karakte¬ ristična stanja vremena Jugoslavije jednostav- no na sledeči način definisati: 1. Anticiklonalno stanje vremena /A / Pojavljuje se tada kada je u Ljubljani, Banja Luci, Beogradu i Bitolju vreme tipa A (AK) a možda delom i AC, i to tako da bude ukupno zbir pojavljenih A tipova veči ili jed- nak zbiru pojavljenih AC tipova (sAžs AC) u tim mestima. Kod ovakvog šahiranja treba smatrati da u danima kada vreme iz jed- nog tipa prelazi u vreme drugog tipa svaki tip traje pola dana. Kod dva prelaza treba slično smatrati da je vreme na početku, na kraju i izmedu dva prelaza trajalo po tre- činu dana. U 1951 god. ovo vreme bilo je u sledečim danima: 5. i 6. I. (Ljubljana AWj, 17. IV. (Ljubljana AS), 18. VI., 7. VII. (Bitolj K), 1. (Beograd AE), 2,. 3. (Ljubljana AS), 29 VIII., 13. (Beograd AE), 15. (Ljubljana SK, Beograd AE), 16. (Ljubljana K, Beograd AS) i 23. IX. (Ljubljana AC, Beograd AE), 28. X. (Beograd AS), 25. (Ljubljana AW-W) i 28. XI. , 1. (Ljubljana AW, Beograd W-AWS), 20., 21., 22. i 23. XII., ukupno 21 dan. Prizemno baričko polje u jednom ovakvom danu prikazano je na slici 3. SI. 3 Prizemno baričko polje kod /A/ stanja u FNRJ na dan 20. XIX. 1951 u 07h 2. Anticiklonalno južno stanje /AS/ Pojavljuje se tada kada je u Ljubljani, Rijeci, Splitu i Titogradu vreme tipa AS(K)- a možda delom i S u smislu gornje definicije (s AS (K) > s S). Mesto AS i S može da se po¬ javljuje A i AC. Cesto se pojavljuje vreme kada je bilo AS (K), a delom možda i S samo u Ljubljani i Rijeci, dok je bilo u Splitu i Titogradu an¬ ticiklonalno vreme, tj. vreme tipa A odnosno delom i AC. U 1951 godini ovakvo stanje vremena /AS/ se je pojavljivalo uglavnom u toploj polovini godine i bilo je zapaženo u sledečim danima: 11. II., 2. IV. (Bitolj AC-C!), 29. V., 28. VI., 4 i 15. VIL, 4., 6., 7. (sl. 4), 12., 28. i 31. VIII. Sl. 4 Prizemno baričko polje kod /AS/ stanja u FNRJ na dan 7. VIII. 1951 u 07 h (Rijeka AS-CK), 14. IX., 21. i 30. X. i 17. XI. Dani u kojima u Splitu i Titogradu nije bilo AS i S vreme su štampani kurzivom. Sem 12. VIII., kada su bile u kontinentalnoj poza- dini jake grmljavinske nepogode, bilo je u ovim danima u čitavoj zemlji anticiklonalno ili bar nepadavinsko vreme. 3. Južno stanje vremena /S/ Slično /AS/ samo da je zbir svih S veči od zbira svih AS (K) (sS>sAS(K)). U 1951 godini pojavilo se ovo stanje u danima 12. II., 5. (u Rijeci AE-E? # ), 13. i 23. III. (Titograd A-AC), 18. i 19. IV., 19., 27. i 28. V., 29. X., 18. i 19. XI. - ukupno u 12 dana. Sem jedanput zimi se je inače ovo vreme po¬ javljivalo samo u prelazna doba godine. 1/. Južno konvektivno stanje /SK/ Slično /S/ samo da se bar u jednoj Sta¬ niči navedenoj pod /AS/ javlja vreme SK tipa. U drugoj polovini dana može u bilo kojoj od ovih stanica da se pojavi i (S) CK i (S) C. III. Kalendar vremenskih stanja u Jugoslaviji za 1951 godinu 9 U 1951 godini pojavilo se ovo vreme 8 puta i to u danima 9. III., 3. VI. (Split A, Tito¬ grad A), 8. i 23. VII., 5., 26. i 27. VIII. (Ljublja¬ na K?) 1 10. XI. (Titograd S - C). 5. Južno ciklonalno stanje vremena /SC/ Slično /S/ samo da se bar u jednoj od Sta¬ niča Ljubljana, Rijeka, Split i Titograd po¬ javi ju je SC. U nekim od ovih četiri stanica može mesto SC da se pojavljuje C. Ovo stanje vremena se kod nas najčešče pojavljuje. U 1951 godini bilo je zapaženo u 52 dana i to: 1., 2., 3., 4. (Rijeka SEC), 11., 23. (Split E?), 24., 26. i 27.1., 5., 6., 7. (Rijeka S - E, Split S-EC), 18., 19., 21., 24. i 25. II., 6., 7. (Rijeka S-EC), 8. (Rijeka E-EC), 11., 12., 14., 18., 24. i 29. (Rijeka SEC), 30. i 31. III., 1. (Split AW), 10., 27. (Split SEC - SE), 28., 29. i 30. IV., 1. (Rijeka S-EC), 7. (Titograd SE) i 30. VII., 9. VIII., 20. i 31. X., 6. (Split S-AE), 7., 8. (sl. 5), 9., 12. i 20. XI., 6., 7., 9., 24., 26. i 27. XII. Sl. 5 Prizemno baričko polje kod /SC/ stanja u FNRJ na dan 8. XI. 1951 u 07 h U toplim mesečima se ovo stanje pojav¬ ljuje samo iznimno. Slično ovome stanju je sledeče. 6. Južno konvektivno ciklonalno stanje /SKC/ Slično kao /SC/, samo da se bar u jednoj od stanica Ljubljana, Rijeka, Split, Titograd pojavljuje SKC ili KC tip. I ovo stanje je vrlo često. *) Znak pitanja znafii da se verovatno ovaj dan u Rijeei u stvari nije pojavljivalo vreme ovog' tipa, da zbog toga taj podatak u Aerološkom godišnjaku vero¬ vatno nije tačan. Slično demo i kasnije sumnjive po¬ datke označiti znakom pitanja. U 1951 godini pojavljivalo se u danima: 12., 13. i 25. I., 4., 13. i 26. II., 19. III., 8., 9. (Split ASW) i 26. IV. (Split SE - SEC), 2., 4., 8., 9. (sl. 6) i 10. V., 4. (Ljubljana SK), 5. (Lju- Sl. 6 Prizemno baričko polje kod /SKC/ stanja u FNRJ na dan 9. V. 1951 u 07 h bljana K, Rijeka K), 23. (Titograd K), 24. I 25. VI., 9., 12., 16. (Ljubljana SK-EC) i 24. VII. (Ljubljana KC - A - C, Rijeka CK - A), 8. i 16. VIII. (u stvari (SK) stanje), 3., 24., 26. i 27. IX., 19., 22. i 23. X., 1. (Ljubljana SC-SEC), 3., 11., 13., 14., 21. i 22. XI. (Rijeka C-E), 25. i 28. XII. Ukupno ovo stanje, koje se pojavljuje u bilo koje doba godine, bilo je zapaženo u 42 dana. 7. Anticiklonalno istočno stanje /AE/ U Banja Luci, Negotinu, Skoplju i Bitolju vreme tipa AE (K) možda delom i E i to tako da bude ukupno zbir pojavljenih AE tipova najviše jednak zbiru pojavljenih E tipova u tim mestima. Mesto E i AE može da se po¬ javljuje AC odn. A. U Beogradu se obavezno pojavljuje neki od E tipova. U 1951 godini ovakvo stanje bilo je za¬ paženo u danima 25. IV., 11. VII. (Banja Luka EK), 5., 6. (sl. 7), 7. (Bitolj K) i 12. IX., 14. (Bitolj N), 15. (Bitolj AN-N), 16. i 17. X. - ukupno 10 dana. 8. Istočno stanje /E/ Slično /AE/ samo da je zbir svih E veči od zbira svih AE(K). U 1951 godini se ovo stanje pojavilo pet puta i to: 9. i 10. II. (Bitolj S'?, Skoplje?), 30. IX. (Bitolj S ?), 6. i 28. X. 10 M. Čadež, Analiza vremena u FNRJ u 1951 godini 9. Istočno konvektivno stanje (EK) Slično /E/ samo da se bar u jednoj stanici navedenoj pod /AE/ javlja EK. U drugoj po¬ lovim dana može u bilo kojoj od ovih stanica da se pojavi i (E) CK i (E) C. U 1951 godini ovo stanje bilo je zapaženo u danima: 20. V., 2. VI., 8. (Skoplje K - C, Banja Luka N-AN-N) i 11. IX. (Bitolj K). N-NC?) i 27. X. - ukupno u 22 dana. Kod /EC/ je sredozemni ciklon obavezno jako ra- zvijen (sl. 8) za razliku od (AE) gde je uvek jako razvijen ruski vis (sl. 7). Leti se nije pojavljivalo. 11. Istočno konvektivno ciklonalno stanje /EKCj Sl. 7 Prizemno baričko polje kod /AE/ stanja u FNRJ na dan 6. IX. 1951 u 07 h Slično /EC/ samo da se bar u jednoj od stanica navedenih kod /AE/ pojavljuje EKC ili KC. U 1951 godini ovo stanje bilo je u dani¬ ma: 1. VI. (Skoplje AWE - CK, Bitolj EK), 24. VIII. (Bitolj K?), 1. i 24. X. (Bitolj S-SCK, Skoplje S-C); zapaženo je bilo prema torne 4 puta. Zimi i u proleče ovo vreme nije se pojavljivalo. 12. Anticiklonalno severno stanje /AN/ U /Sarajevu, [Beogradu, Kraljevu i Bi- tolju vreme tipa AN (K) a možda delom i N (zbir svih AN (K) veči ili jednak zbiru svih N). Iznimno može mesto AN i N da se pojavljuje A i AC. U Beogradu se često javljaju u ova- kvim danima NW vetrovi tako da se mesto tipa N odn. AN može da pojavljuje tip W ili AW. 10. Istočno ciklonalno stanje \ECf Slično /E/ samo da se bar u jednoj od stani¬ ca navedenih kod /AE/ pojavljuje EC. U nekim od ovih stanica može mesto EC da se pojavi C. U 1951 godini se je ovo stanje često po¬ javljivalo; zapaženo je bilo u sledečim dani¬ ma: 28. (Bitolj S - SC ?, Skoplje S - EC ?), 29. (Bitolj SC?), 30. i 31. I., 1., 2., 3. (Bitolj S?), 8. i 17. II., 1., 2. (Bitolj AC - NC ?) i 3. III., 2., 5., 8., 9., 10., 11., 12., 13., 26. (sl. 8), (Negotin Sl. 8 Prizemno baričko polje kod /EC/ stanja u FNRJ na dan 26. X. 1951 u 07 h U 1951 godini pojavilo se ovakvo stanje u danima 22. L, 16. IV., 18. V., 12., 13., 15., 16. i 17. VI., 20., 22., 30. i 31. VII., 13., 15. (sl. 9), Sl. 9 Prizemno baričko polje kod /AN/ stanja u FNRJ na dan 15. VIII. 1951 u 07 h 18. (Kraljevo N - A), 20., 21. (Sarajevo AE) i 22. VIII. (Sarajevo E), 21. i 22. IX., 4. X. (Banja Luka E - AE), 15., 18. i 19. XII. - ukupno u 24 dana. U prelazna doba godine se je retko pojavljivalo. III. Kalendar vremenskih stanja u Jugoslaviji za 1951 godinu 11 13. Severno stanje /N/ Slično /AN/ samo da je zbir svih N veči od zbira svih AN (K). U 1951 godini pojavilo se ovo stanje u danima 22. III., 6., 23. i 24. IV., 14. (Beograd ANK) i 30. VI (Sarajevo W), 2., 6. i 29. VII., 16. XI. j 17. XII. - ukjipno 11 dana. I./. Severno konvektivno stanje /NK/ Slično /N/ samo da se, bar u jednoj sla¬ nici navedenoj pod /AN/ javlja NK. U drugoj polovini dana može u bilo kojoj od ovih sla¬ nica da se pojavi i (N) CK i (N) C. IJ 1951 godini ovakvo stanje bilo je za- paženo u 12 sledečih dana: 23., 24., 25. (Sara¬ jevo WK) i 31. V. (Sarajevo K), 29. VI, 3. (Bi- tolj K?), 14., 21. (Sarajevo A-W) i 27. VII. (Sarajevo C?), 19., 23. (Bitolj K) i 25. VIII. (Sarajevo E-A). 15. Severno ciklonalno stanje /NC/ Slično /N/ samo da se bar u jednoj od stanica navedenih kod /AN/ pojavljuje NC. U nekim od ovih stanica može mesto NC da se pojavljuje C. U 1951 godini pojavilo se ovo stanje u danima 14. (Beograd E-NC), 16., 17., 19. (Kra¬ ljevo W-C) i 20. I. (Kraljevo W-C), 28. II., 16. (Bitolj W - N), 21. i 26. III. (Sarajevo WC), 4. (Sarajevo W'C), 5. (Sarajevo NW) i 15. IV., 11. VI, 19., 25. i 28. VII. (sl. 10), 19. (Sa¬ si. 10 Prizamno baričko polje kod /NC/ stanja u FNRJ na dan 28. Vit. 1951 u 07l> rajevo W-C, Bitolj SC - AN - NC) i 20. IX. (Sarajevo W), 7. X. (Sarajevo E, Beograd AN-E), 15., 26. (Bitolj W-AW), 27., 29. i 30. XI., 11., 12., 13., 14. i 16. XII. - ukupno 29 dana. 16. Severno konvektivno ciklonalno stanje /NKC/ Slično kao /NC/, samo da se bar u je¬ dnoj od stanica navedenih kod /AN/ pojavljuje NKC ili KC tip. U 1951 godini ovakvo stanje bilo je za- paženo u danima 22. IV., 20. (Sarajevo NK, Beograd NK) i 21, VI. (Bitolj NK), 26. VII., 10. IX. (Sarajevo NK). 17. Anticiklonalno zapadno stanje /AW/ U Zagrebu, Sarajevu, Kraljevu i Titogra¬ du vreme tipa AW(K) a možda delom i W, iznimno može mesto AW i W da se poja¬ vljuje A i AC. U 1951 godini je bilo zapaženo u danima 22. V. i 27. VI. 18. Zapadno stanje /W/ Slično /AW/ samo da je zbir svih W veči od zbira svih AW (K). U 1951 godini pojavilo se sedam puta i to u danima 8., 9. i 21. I. (Zagreb N - AN, Ti¬ tograd N - AN), 15. (Zagreb WS - AW, Sara¬ jevo WS), 17. (Rankovičevo A-E) i 27. III. (Zagreb AS - WS, Titograd AN - A) i 12. V. (Zagreb E). 19. Zapadno konvektivno stanje /WK/ . Slično /W/, samo da se bar u jednoj Sta¬ niči navedenoj kod /AW/ javlja WK. U dru¬ goj polovini dana može u bilo kojoj od ovih stanica da se pojavi WCK i (W)C stanje. U 1951 godini bilo je zapaženo u danima: 5. i 6. V. (Zagreb WSK) i 14. VIII. (Zagreb A - NK). 20. Zapadno (konvektivno) ciklonalno stanje /W(K)C/ Slično /W/ samo da se bar u jednoj od stanica navedenih kod /AW/ javlja W (K)C tip. Ovakvo odn. približno ovakvo stanje bilo je zabeleženo u 1951 godini u sledečim danima: 14. (Titograd SC-ASK-SCK), 15. (sl. 11) (Tito¬ grad SC - S), 20. (Zagreb AN, Sarajevo N - A, Titograd WCK-AN), 22. i 27. II, 10. (Zagreb W - EC) i 28. III. (Zagreb WSC, Sarajevo WS), 14. IV. (Zagreb NW-AN-NC), 11. V. (Tito¬ grad WE), 7. i 10. VI. i 24. XI. - zapaženo je bilo 12 puta. 21. Konvektivno stanje /K/ U čitavoj zemlji preovladuje vreme tipa K< U 1951 godini pojavljivalo se u danima: 12 M. Čadež, Analiza vremena u FNRJ u 1951 godini Sl. 11 Prizemno baričko polje kod /WC/ stanja u FNRJ Sl. 12 Prizemno baricko polje kod /K/ stanja u FNRJ na dan 15. II. 1951 u 07 h na dan 3. V. 1951 u 07 h 3. (sl. 12) i 21. V. (oba dva dana jako lepo izražen), 19. VI., 10. i 13. VII. i 30. VIII. (sa¬ mo na istočnom delu). 22. Ciklonalno i anticiklonalno ciklonalno stanje U čitavoj zemlji prevladuje vreme tipa C i AC. U 1951 godini bilo je zabeleženo u dani¬ ma 23. II., 14. i 17. V., 2. i 30. XII. 23. - 29. Stanje NW - 'prodora ko je ni je obuhva- čeno jednim od gornjih stanja Javlja se tada kada se granica izmedu hladnog vazduha prodrlog sa severozapada nalazi u našoj zemlji, a vreme nije u sagla- snosti ni sa jednom od gornjih definicija. Sli¬ čno su bila zapažena i stanja N-, E-, SE-, SW- i W- prodora. U 1951 godini bila su ova stanja zapa¬ žena u danima koji su zabeleženi u posle- dnjoj rubrici sumarnog pregleda pojedinih sta¬ nja vremena u FNRJ u 1951 godini. Gornjim definicijama mogli smo odrediti več stanje za skoro svaki dan 1951 godine. Ali pored toga ostalo je još ukupno 11 dana sa neodredenim stanjem vremena. Kalendar vremenskih stanja u Jugoslaviji za 1951 godinu i III. Kalendar vremenskih stanja u Jugoslaviji za 1951 godinu 13 2 3 4 OBJAŠNJENJA: 1. Masno štampani brojevi, črti¬ ca, odnosno tačkice ispod brojeva označavaju dane kada je u 13 h na severozapadu FNRJ, u Negotin- skoj Krajini odnosno u Makedo¬ niji ležalo „jezero hladnog vazdu- ha“. Ako se je i Beograd nalazio u hladnom vazduhu označeno je to indeksom B. 2. Indeksi: a, b, c, d, e i f ozna- čavaju dane kada se je front hla¬ dnog NW-, N-, E-, SE-, SW-, odn. W- prodora nalazio u Jugoslaviji *). 3. Znak + označava dane kada je počeo opšti porast pritiska (prema [ 2 ]). 4. Indeks A kod /AS/ stanja ozna¬ čava dane kada u Splitu i Titogradu ni je bio zapažen neki od S tipova. *) Kod E- i SE- prodora je naznačen sa¬ mo prvi dan. 14 M. Čadež, Analiza vremena u FNRJ u 1951 godini Gornji pregled pojedinih vremenskih sta¬ nj a? po danima tj. kalendar vremenskih sta¬ nja u FNRJ u 1951 godini sadrži pored osta- log i podatke o -prodorima hladnog vazduha u našu zemlju kao i o prisustvu hladnog va¬ zduha u zapadnom delu Panonskog Basena, u Negotinskoj Krajini i u Makedoniji. IV. Kratak prikaz vremena u Jugoslaviji pri raznim vremenskim stanjima Sa nekim karakteristikama vremena u FNRJ kod raznih vremenskih stanja upoznali smo se u prethodnom poglavlju. Osnovne ka¬ rakteristike proizlaze več iz samih definicija vremenskih stanja kao i iz rasporedenosti po¬ jedinih stanja u toku godine. Ovde bi želeli taj prvi prikaz još malo dopuniti. a) Južno stanje (130 slučajeva) c) Severno stanje (81 slučaj) Sl. 13 Učestanost dana sa padavinama vedim od 0,9 mm kod bilo kog južnog, istočnog odn. severnog stanja vremena u FNRJ u 1951 god. Na prvom mestu treba naglasiti da su bile za definicije pojedinih stanja izabrane uglavnom takve stanice (iz Aerološkog godi- šnjaka) koje su kod odgovarajučeg strujanja vazduha u toku godine beležile največi broj dana sa padavinama (>0,9 mm). Jače izraže¬ na padavinska područja kod [S], [E] i [N] sta¬ nja prikazana su na slikama 13 a - c. Slike prikazuju u koliko dana su se pojavljivale padavine u pojedinim mestima FNRJ u toku 1951 god. u danima kada je bilo u toj godini kod nas bilo koje južno, istočno odn. severno stanje vremena. Vidimo da su kod južnih stanja vremena padavine najviše koncentrisane na Sloveniju i južno Primorje. Zapažaju se dva izrazita mi¬ nimuma: u Srbiji i na moru malo dalje od obale (Palagruž). Kod istočnih stanja najviše dana sa padavinama beleže Makedonija i za- padna Bosna, a naj man je Vojvodina i severno Primorje. Kod severnih stanja padavine su koncentrisane prvenstveno na severnu Srbiju i Bosnu sa izrazitim deficitom na severnom i srednjem Primorju. I ove slike potvrduju da je uticaj orografije na rašpored padavina kod nas i na razvoj vremena uopšte od osnovnog značaja. Uticaju orografije na padavine mora¬ mo kod nas da pripišemo prvorazredni značaj. b) Istočno stanje (45 slučajeva) IV. Kratak prikaz vremena u Jugoslaviji pri raznim vremenskim stanjima 15 Zapadno stanje na osnovu obrade poda- taka za 1951 godinu još nije moglo biti do- voljno proučeno; čini se da u pogledu raspo- reda padavina kod ovog stanja postoje razne mogučnosti i izabrane stanice za definicije za- padnog stanja mogu da nam služe samo kao prvi oslonac. Pomoču kalendara stanja vremena u FNRJ n 1951 godini uradene su tablice 3 i 4 od ko- jih prva pokazuje inerciju pojedinih stanja a druga učestanost vremenskih stanja koja su prethodila odn. koja su sledila pojedinim vre¬ menskim stanjima u FNRJ u 1951 godini. Tablica 3. Inercija pojedinih vremenskih stanja u FNRJ u 1951 god. Brojevi znače koliko dana uzastopno je se pojavljivalo odgovarajuče stanje vramena. [Sl = bilo koje stanje iz grupe južnih stanja vremena itd. Iz tablice 3 vidimo da je kod bilo kog stanja trajanje od jednog samog dana bilo najčešče zabeleženo. Dalje se vidi da su uglav- nom bili periodi trajanja pojedinih stanja vre¬ mena u 1951 god. to rede zapaženi što su du- že trajali. Od svih stanja bilo je najnestabil- nije W - stanje koje nikada nije trajalo duže od 2 dana. Južno, severno i istočno stanje moglo je da traje i 8 do 10 dana uzastopce. H. Flohn spominje u jednom svom radu [6], gde govori o učestanosti dana sa „slobo- dnim fenom“ (dinamički uslovljeno padanje i rastezanje u donjoj troposferi naročito u sta¬ cionarnim područjima visokog pritiska) da „sa povečanjem trajanja dana sa slobodnim fenom učestanost opada eksponencijalno“. Naši bro¬ jevi u tablici 3 koji se odnose samo na jednu godinu govore nam o torne da takav zakon eksponencijalnog opadanja učestanosti bilo kog vremenskog stanja važi verovatno uopšte. Tablica 4. Učestanost prelaza pojedinih stanja u FNRJ u 1951 god. 16 M. Čadež, Analiza vremena u FNRJ u 1951 godini Iz tablice 4 vidimo medu ostalim sledeče: 1. svako stanje može neposredno da se pojavi uglavnom posle bilo kog stanja; 2. anticiklonalno stanje vremena je n‘aj- češče prelazilo u južno stanje vremena, a naj¬ češče se je pojavilo posle severnog stanja vremena; 3. južno stanje bilo je najčešče prekinuto prodorom hladnog vazduha sa severozapada, a cesto je neposredno prelazilo u zapadno i severno stanje vremena. Pojavljivalo se naj¬ češče posle severnog stanja a cesto posle osta¬ lih advektivnih, anticiklona,Inog kao i posle neizvesnih vremenskih stanja; 4. istočno stanje je cesto prešlo u južno stanje a u zapadno nikada; najčešče je ne¬ posredno usledilo bilo kom severnem i bilo kom južnom stanju vremena; 5. severno stanje je najčešče prešlo u ka¬ ko južno, istočno kao i anticiklonalno stanje a najčešče se je pojavljivalo neposredno posle NW prodora kao i posle zapadnih i južnih stanja. 6. zapadno stanje se posle anticiklonalnog i bilo kog istočnog stanja nije nikada pojav¬ ljivalo i sem jedan put nije u bilo koje od ovih stanja neposredno nikada ni prešlo. Obi- čno je prešlo u neko severno i južno stanje. 7. neodredeno stanje sa prodorom sa se¬ verozapada se je uglavnom pojavljivalo samo Iz tablice u pogledu rasporeda padavina u 1951 godini medu ostalim razaberemo sledeče: 1. padavine su se najčešče pojavljivale na posle južnih stanja vremena, a ovakvim da¬ nima je najčešče neposredno sledilo neko se¬ verno stanje vremena. Svakako možemo očekivati da svi ti od¬ nosi nisu slučajni niti trivialni, več da su posledica poznatih kao i nepoznatih procesa u atmosferi. Proučavanje vremena u ovom pravcu i sa sinoptičke tačke gledišta sigurno nas bi dovelo do važnih teoriskih i praktičnih rezultata. Uzmimo sada u malo bliže posmatranje južno stanje vremena koje se je' kod nas naj¬ češče pojavljivalo. 1. Južno stanje vremena U danima kada u našu zemlju nije izvršen neki prodor hladnog vazduha je raspored pa¬ davina kod pojedinih južnih stanja vrlo ka- rakterističan. Raspored padavina u ovakvim danima je sličan onome koji je pretstavljen na slikama 2 do 5. Još neke karakteristike u pogledu tog rasporeda možemo da razaberemo i iz tablice 5. Rimski brojevi u toj tablici zna- če mesece, a slova koja tumače kolone ozna- čavaju početna slova stanica Lj = Ljubljana, R = Rijeka, S = Split, T = Titograd. Brojevi znače učestanost dana kada su se kod južnih stanja na odgovarajučim mestima javljale pa¬ davine (> 0,9 mm). sva četiri mesta, pa iako se to leti, zbog ot- sustva padavina u Titogradu nije nikada de- šavalo; Tablica 5. Učestanost rasporeda padavina i nepogoda kod [Sl stanja u FNRJ u 1951 god. Lj = Ljubljana, R = Rijeka, S = Split, T = Titograd XV. Kratak prikaz vremena u Jugoslaviji pri raznim vremenskim stanjima 17 2. prvenstveno u proleče i u leto su se padavine cesto pojavljivale samo u Ljubljani i Rijeci; 3. u proleče su se padavine cesto poja¬ vljivale, a zimi, leti i u jesen nikada u sve tri Staniče Ljubljana, Rijeka i Split; 4. sem leti srazmerno cesto se je doga- dalo da Split nije beležio padavine, dok su se kod sve tri ostale stanice padavine poja¬ vljivale ; 5. leti se padavine u Titogradu i Splitu srazmerno retko pojavljuju. Iz tablice razaberemo dalje da su se kod [S] stanja nepogode najčešče pojavljivale na području samo jedne stanice, rede na podru- čju dve, i to dve susedne, a iznimno na po¬ dručju sve tri ili čak svih četiri stanica. Pre¬ ma podacima su se nepogode najčešče poja¬ vljivale na području Splita, a srazmerno re¬ tko na području Titograda, što možda ne pret- stavlja stvarno stanje kad pomislimo da se na području Titograda nalazi centar najjačih padavina. Može se skrenuti pažnja još na či- njenicu da su se u zimskim mesečima nepogo¬ de pojavljivale samo u Primorskim stanicama. Iz slika 2 a - d kao i iz slike 13 a razabe¬ remo dalje da je u Jugoslaviji pozadi Dinar¬ skih Planina južni fen vanredno lepo izražen; kontrasti u padavinama su u jednom te istom danu več na najmanjim otstajanjima vrlo jaki, što je svakako posledica jakih uzlaznih struja ispred raznih orografskih prepreka i nizlaznih pozadi [7], tj. zastoja i fena. Dinamiku stru- janja vazduha kod Dinarsko - gorskog fena C Seidl [8]) prikazuje nam slika 14, gde je še¬ st 14 Prikaz dinamike strujanja vazduha kod dinarsko - gorskog fena matski prikazan i vertikalni presek i hozizon- talna projekcija polja strujanja na području gde se javlja južni dinarsko-gorski zastoj i fen. Na području najjačeg zastoja ispred Lov- čena i iznad Krivošija, tj. ispred Orijena mo- raju u izvesnim situacijama da se javljaju vrlo jake uzlazne struje pošto nije retkost da tamo u jednom samom danu padne 200, 300 i više milimetara padavina. Na području ova- ko jakih padavina možemo zbog toga da oče- kujemo da su tada u donjem delu troposfere južna strujanja ispred Krivošija pojačana - pri tlu i na višini, a da su pozadi oslabljena. Su- protni efekat treba da očekujemo na višini u gornjem delu troposfere, tj. divergenciju stru¬ janja. Ove razlike u strujnom polju vredelo bi detaljno proučiti. Južni vetrovi donose ovom području naj- veče količine padavina, a koncentrisane su na vrlo mali prostor sa neobično oštro izraženom granicom. Taj izuzetni raspored najjačih pa¬ davina opisali su razni autori: M. Margules, P. Vujevic, H. Flohn i drugi [9], [10] i upo- zorili na veliki značaj orografije za obrazova- nje padavina na tom području, gde se, kao što je poznato, beleže često največe godišnje ko¬ ličine padavina u Evropi. Potpuno slična situacija je i na području konvergencije ispred Alpi i verovatno se baš u vezi sa tim kod južnih stanja i jakih pada¬ vina u Alpima obično ili čak uvek javljaju u istočnom delu naše zemlje vrlo jaki vetrovi (pogotovo na Bjelašnici) a na severnim prede- lima Alpi ne. U svakom slučaju bilo bi od vrlo velikog interesa da se ova veza što bolje pro¬ uči, pogotovo još zbog toga što možemo s pra¬ vom očekivati da jake padavine u Alpima kod južnih stanja vremena zbog donje konvergen¬ cije i gornje divergencije mogu po više dana da zadrže prodrli hladan vazduh baš na po¬ dručju Alpi. Kao lep primer za ovo može da nam posluži zadržavanje hladnog vazduha na zapadnom delu Jugoslavije u danima od 13 do 17 februara u 1952 godini, kada su u Slove¬ niji pale katastrofalne količine snega. U vezi sa tim padavinama, koje su obično najjače u poslepodnevnim časovima (vidi tablicu 1), mo¬ žemo da očekujemo baš u to doba dana pro¬ dor hladnog vazduha sa severa i severozapada u Sloveniju. I stvarno, kao što čemo videti kasnije, ovi prodori se najčešče pojavljuju u poslepodnevnim časovima. U Jugoslaviji leži naročito jako izraženo područje dinarsko - gorskog južnog fena isto- čnije od granice koja ide od državne granice kod Osijeka preko Sl. Broda do Travnika gde skrene prema jugoistoku do državne granice kod Prizrena. Jasno su izraženi padavinski centri u Julijskim Alpima (preko čitave go- dine) u Krivošijama (sem leti), severno od Ri- jeke na području Risnjaka i Snežnika (preko čitave godine) i još neki drugi koji se na na¬ šim slikama 2 a-d ne vide (slike su izradene na osnovu podataka sinoptičkih stanica koje su uglavnom u slikama naznačene). Detaljni prikaz raspodele padavina za jesen 1951 go- 18 M. Čadež, Analiza vremena u FNRJ u 1951 godini dine u istim danima u Sloveniji sa delom Hr- vatske kao i u Crnoj Gori sa delom Južnog Primorja daju nam slike 15 i 16. U Crnoj "'-'i /\ MARIBOR \ ZAGREB Sl. 15 Detalj iz slike 2c: raspored padavina u Sloveniji i na severnom Primorju Sl. 16 Detalj iz slike 2c: raspored padavina u Crnoj Gori i na južnom Primorju Gori javlja se glavni padavinski centar na Krivošijama ispred Orijena (1895 m) a spo- redni ispred Lovčena (1759 m). U severoza- padnom delu Jugoslavije javlja se glavni cen¬ tar u Julijskim Alpima južno od Triglava, nešto slabije izražen na području Risnjaka i Snežnika (1796 m) i na Hrušici (Nanos 1300 m). I Kamniške Planine i Karavanke su zapažena područja pojačanih padavina, dok se u Lju- bljanskoj Kotlini kao i dalje prema istoku i severoistoku več jako oseča fensko dejstvo. Interesantne podatke pruža nam u tom po¬ gledu i slika 17, koja nam pokazuje sve tačke MARIBOR LJUBLJANA GOMANJCE Sl. 17 Položaj stanica koje su u NR Sloveniji kod pa¬ davinskih južnih stanja u 1951 god. beležile največe količine dnevnih padavina (stanice su označene ispu- njenim kružičima). u Sloveniji koje su u 1951 godini kod pada¬ vinskih južnih stanja beležile največe dnevne količine padat ine. Ove tačke su uglavnom sre- dene u uskom pojasu koji ide od Risnjaka pre¬ ko Snežnika i Hrušice, Trnovskog gozda i Črne prsti do južnih padina najviših vrhova Julij¬ skih Alpa. Najčešče su beležile u 1951 godini kod južnog stanja vremena največe dnevne količine padavina u čitavoj Sloveniji stanice Plužna koja leži pored Bovca ispod Kanina (18 puta), Predil i Gomanjce ispod Mangarta južno od Snežnika (po 10 puta). Padavinski podaci stanica koje daju naj¬ veče količine padavina, kao što su Plužna i Crkvice, bili bi bez sumnje od naročitog zna¬ čaja u dnevnoj prognostičkoj službi za bolju analizu vremena i za procenjivanje jačine ver¬ tikalne komponente vetra na višini što je za razvoj vremena od tako velikog značaja. Mali je još broj padavinskih stanica na našem području pogotovo u Bosni pa da bi- smo več sada dobili dobar uvid u raspored padavina kod nas kod pojedinih stanja vre¬ mena. Na osnovu svih raspoloživih podataka (ukupno 1154) uradena je slika 18 koja prika- IV. Kratak prikaz vremena u Jugoslaviji pri raznim vremenskim stanjima 19 Sl. 18. Raspored dnevnih padavina u PiSIRJ kod jednog /SKC/ stanja na dan 21. XI. 1951 god. zuje raspored padavina za dan 21. XI. 1951 g. kada smo imali /SKC/ stanje vremena. Vidimo da je raspored padavina sličan kao na slici 2 c. I u ovom primeru se zapažaju spomenuti centri pa i slabo padavinsko područje oko Ši¬ benika. Pored spomenutih centara vide se i centri koji leže u trouglu Dinara (Troglav, 1913 m) - Biokovo (1762 m) - Prenj (2155 m), na području Kozare (978 m) i slabo izraženi u Makedoniji i jugoistočnom delu Srbije. Iz ovog kratkog prikaza vidimo da su kod padavinskih južnih stanja vremena u Jugo¬ slaviji padavine uglavnom koncentrisane na zapadni deo Slovenije i sem leti i na Krivošije. Zbog čega se pojavljuje baš takav raspo¬ red za sada se na osnovu raspoloživih podataka još ne može pokazati. Svakako možemo oče- kivati da se maksimum u Krivošijama javlja u vezi sa bližnjim kolenom na Jadranskoj obali južno od Skadra, tako da kod južnih stanja vremena na ovom području menja ve- tar svoj pravac od južnog odn. jugozapadnog na jugoistočni. Leti, kada je morski vazduh manje zagrejan nego kontinentalni, kada je zbog toga taj vazduh vrlo stabilan ovo savi- janje i time zaustavljanje vazduha nije u vezi sa nekim vecim dizanjem vazdušnih masa na onom području; padavina zbog toga nema. Drukčije je u hladnoj polovini godine, kada je kontinenat u odnosu na more jako rashla- den i na području tog zaustavljanja mogu da se u vrlo nestabilnom vazduhu pojavljuju naj- jače padavine [11]. Ako je brzina vazduha pre zaustavljanja u i ako je temperatura okolnog vazduha is- pred brda T’ a vazduha koji se us padinu pe- nje na istoj višini T onda možemo očigledno pisati za visinu z na kojoj bi se vazduh za- ustavio u otsustvu sila trenja z o Pri srednjoj vrednosti T — T’ — 1°, u = 15 mjsec i T’ = 300 0 aps. je z = 3 000 m. Vidimo da se na račun kinetičke energije i u stabil- noj atmosferi vazduh može da popne srazmerno visoko. Za razliku od penjanja čvrstog tela vazduhu se pri penjanju zapremina povečava, 20 M. Čadež, Analiza vremena u FNRJ u 1951 godini i to u našem slučaju za oko 30 % i da bi je- dnačina kontinuiteta bila ispunjena vazduh koji na širokom frontu napada orografsku prepre- ku ne može svuda na padini prepreke da se kreče podjednako. Možemo očekivati da se zbog toga penjanje vrši samo na pojedinim mestima u pojedinim čelijama, gde je zbog toga penjanje toliko intenzivnije. Tendencija da se vazduh u atmosferi penje u pojedinim čelijama postoji uopšte, što se manifestuje u torne da oblači na područjima konvergencije imaju uvek oblik kumulusa sa bazama na is- toj višini, koje u povoljnim uslovima za ra¬ zvoj, mogu biti vrlo različite. Otuda su pada¬ vine obično više ili manje pljuskovitog kara- ktera i promenljivog intenziteta. Kod južnih stanja vremena je horizontalni barički gradijent na višini usmeren uglavnom prema severozapadu (sl. 14). Zbog toga, zbog orografskih prepreka i zbog dejstva sile de- vijacije struji vazduh u donjim višinama duž obale od jugoistoka prema severozapadu više ili manje slobodno do Kvarnera odn. južno od Istre do Lombardijske Nizije gde se uz razne orografske prepreke penje i posle uključuje u gornja južna odn. jugozapadna strujanja. Struja koja dolazi iz Kvarnera daje padavine na po- dručju Risnjaka i Snežnika a struja koja do¬ lazi do Lombardijske nizije daje padavine Ju¬ lijskim Alpima. Pored toga možemo da oče- kujemo da jedan deo padavina potiče i od gornje neporemečene struje (južni do jugo- zapadni vetar) ali nista se ne može kazati ko¬ liko padavina daje jedna a koliko druga struja. I u ovom pogledu nas čekaju još vazni zadaci. Na slikama 2 a-d primečujemo konačno da -na području koje leži izmedu Zagreba i Osijeka izohijete idu nekako u pravcu jugo- zapad - severoistok. Ova pojava je bez sumnje posledica zadržavanja hladnog vazduha u se- verozapadnom delu Panonskog bazena. Zadr- žavanje hladnog vazduha na severozapadnom delu naše države kod jugozapadnog strujanja na višini je vrlo cesta pojava što nam prika- zuju za sva četiri godišnja dobami slike 19 a - d. Sl. 19 Učestanost dana kada su u proletnjim, le- tnjim, jesenjim odn. zimskim mesečima u 1951 god. u 13 k pojedina mesta ležala severnije od granice izmedu hla¬ dnog i toplog vazduha, a koja je išla preko teritorije FNRJ. IV. Kratak prikaz vremena u Jugoslaviji pri raznim vremenskim stanjima 21 Linije označavaju mesta gde je u odgovara- juče godišnje doba granica izmedu hladnog i toplog vazduha jednako cesto ležala južnije od ovih mesta. Brojevi znače koliko je puta u odgovarajuče godišnje doba takva granica ležala u Jugoslaviji. U otsustvu hladnog vazduha u Panonskom Basenu se dinarskogorski fen jako oseča i u kontinentalnoj pozadini Dinarskih Planina koja leži zapadnije od linije Osijek — Slavonski Brod, a o kojoj smo govorili malo pre i tu- mačili je kao deo granice glavnog područja Dinarskogorskog fena. Pojavljivanje hladnog vazduha na severo- zapadu naše zemlje je posledica raznovrsnih pojava, najčešče hladnih prodora sa severoza- pada a cesto se pojavljuje i zbog padavina i zračenja. Hladan vazduh može da se zadržava samo na onom mestu pošto depresija na za- padu vuče u sebe hladan vazduh i usidren iz¬ medu Alpa i Karpata ne može odlaziti več srazmerno mirno leži i postaje sve pliči što više idemo prema istoku [12], (slika 20). Ovo Sl. 20 Zadržavanje hladnog vazduha u Panonskom Basenu kod južnog stanja vremena. zadržavanje hladnog vazduha je usko pove¬ zano sa razvojem Denovskog ciklona što če- mo u zasebno m radu prikazati. Cesto je de- bljina hladnog vazduha iznad Alpa vrlo velika i-premašaje najviše vrhove Alpa. Zbog orografije se u Sloveniji i na Pri¬ morju kod južnih stanja vremena i bez pri- sustva hladnog vazduha cesto pojavljuju pa¬ davine dok se u Beogradu u otsustvu hladnog vazduha kod ovakvih stanja padavine mogu samo u neznatno j meri da pojave. Tako nisu bile zapažene u 1951 godini u Beogradu kod južnih stanja padavine veče od 0,9 mm bez prisustva hladnog vazduha i u otsustvu hladnog SW prodora, sem možda u dva slučaja, nikada. Ako se vratimo još jedanput na tablicu 1, onda vidimo da u danima kada je u Beogradu vreme tipa S i AS u čitavoj zemlji tako reči uvek vlada južno vreme. Zbog zastoja ispred Homolja u Negotinu je tada često vreme tipa A i AC, a padavine se srazmerno retko po¬ javljuju. Drukčije je u Rijeci i Ljubljani, u Titogradu i u Splitu, gde se u ovim danima često pojavljuju padavine (sem leti u Tito¬ gradu). Karakteristično je pri torne da se na spomenutim padavinskim područjima vreme u toku dana vrlo često pogoršava (više SC i C tipova u drugoj nego u prvoj polovini dana), a da se suprotno torne u Beogradu i Kraljevu u toku dana vreme često poboljšava (tablica 1). Pogoršavanje vremena u Sloveniji i uopšte na područjima gde orografija omogučava uzla- zna strujanja, je posledica pojačane nestabil¬ nosti u toku dana. Suprotno torne se razve- dravanje u Beogradu i Kraljevu, tj. na podru- čju dinarskogorskog fena može tumačiti kao posledica nizlaznog strujanja koje se u toku dana zbog pojačanih padavina na zapadu po- jačava. Na razvedravanje verovatno utiče i povlačenje hladnog vazduha, koji se u ova- kvim danima često nalazi na zapadnom delu Panonskog Basena. Možemo još napomenuti da se u mesečima IV — IX u Beogradu u 1951 godini vreme tipa S - AS nije pojavljivalo. Slično kao što kod južnih stanja hladan vazduh često popunjava severozapadni deo Pa¬ nonskog Basena, kod ovih stanja se često za¬ država hladan vazduh i istočno od Homolj- skih planina u Negotinskoj Krajini, a pone- kada i u Makedoniji, dok istovremeno u Be¬ ogradu duva topla košava. Učestanost zadržavanja hladnog vazduha kod nas kod raznih južnih stanja na severo- zapadu, u Negotinskoj Krajini i u Makedoniji u 1951 godini prikazuje nam tablica 6. Tablica 6. Učestanost dana kada je kod [S] stanja u 13 časova u 1951 god. ležalo »jezero hladnog vazduha« na zapadnom delu FNRJ, u Negotinskoj Krajini i Makedoniji. 22 V. Čadež, Analiza vremena u FNRJ u 1951 godini Na osnovu podataka iz tablice možemo zaključiti da se leti hladan vazdub u toku dana na severozapadu kod ovih stanja vre¬ mena, slično kao u Negotinskoj Krajini, samo zbog padavina i pojava zračenja ne pojavljuje. Dok se hladan vazduh u Negotinskoj Krajini u 1951 godini leti kod južnih stanja uopšte nije pojavljivao, što je razumljivo kad uzme- mo u obzir da leti preko zagrejanog konti¬ nenta sa istoka hladan vazduh ne dolazi lako u našu zemlju, dotle se je u sklopu monsun¬ ske cirkulacije kao posledica raznih prodora srazmerno hladnog morskog vazduha hladan vazduh u Panonskom Basenu kod južnih sta¬ nja pojavljivao. Svakako se hladan vazduh na severozapadu naše zemlje leti u poredenju sa zimom, ne zadržava dugo, on se iznad za¬ grejanog kontinenta brzo transformiše u trop¬ ski vazduh. Od naročitog interesa bilo bi proširiti ove vrste proučavanja i na susedna područja u Austriji, Madarskoj, Rumuniji i Bugarskoj i razmena podataka sa ovim zemljama bila bi za nas, a sigurno i za ove zemlje od velikog interesa. I druge države su u sličnoj tekučoj razmeni podataka sa susednim zemljama. Verovatno treba donji sloj, ko ji je zbog više ili manje udaljenih orografskih prepreka u stanju relativnog mirovanja uvek smatrati kao „prizemni sloj“ po Schneider-Cariusu [13]. Relativno mirovanje donjeg vazduha kada na višini duvaju vetrovi moguče je objasniti samo orografijom. Pošto je donji vazduh sra¬ zmerno miran i odvojen od gornjeg „slobo- dnog“ vazduha postaje u toku vremena zase¬ bna vazdušna masa, sa svojim specifičnim oso- binama, on postaje pravi Schneider-Carius-ov prizemni sloj, tj. jezero hladnog vazduha. U svrhu uporedenja sa tablicom 6 tablica 7 nam pokazuje učestanost zadržavanja hla¬ dnog vazduha na spomenutim područjima kod bilokog stanja u 1951 godini. Objašnjenje znakova: A, = ukupno slučajeva A 2 = Beograd leži u hladnom vazduhu A 3 = hladan vazduh se nalazl u čita- voj kontinentalno! pozadinl 1 bar je- dan deo Primorja leži van njega N = Negotinska Krajina M = Makedonija Tablica 7. Učestanost zadržavanja hladnog vazduha u 13 h u 1951 god. na NW - delu Jugoslavije, u Negotinskoj Krajini i u Makedoniji. I jake padavine kod južnih stanja na Ju- žnom Primorju nisu bez uticaja na tempera¬ tura prizemnog vazduha. Naročito u jesen pri- mečuju se u vezi sa ovim padavinama zahla- denja na jugoistočnom delu naše domovine (napr. 26. IX., 27. IX. i 23. X.) tj. na Južnom Primorju, na Kosmetu i dalje prema severu kao i u Makedoniji. Možemo s pravom očeki- vati da bi proučavanje veze izmedu padavina na Južnom Primorju sa spomenutim zahlade- njem kao i strujanjem vazduha, donelo korisne rezultate daljem upoznavanju vremena kod nas. Glavna karakteristika sinoptičke vremen¬ ske situacije kod južnih stanja vremena je ta da iznad našeg područja neposredno iznad naj- nižih vazdušnih slojeva izobare idu u pravcu koji uglavnom leži izmedu pravaca jugozapad- severoistok i jug - sever. Ako na odgovarajuče karte, nanesemo sve centre relativnih minima i maksima vazdušnog pritiska pri tlu koja su se pojavijivala u danima sa /SC/ ili /SKC/ sta¬ njem napr. u 07 h na širem području oko nas, onda dobijamo prilično nepreglednu sliku ra- sporedenosti tih centara. Iz tehničkih razloga ova slika kao i slične slike za druga stanja nisu priložene tekstu. Iz slike razaberemo izmedu ostalog sledeče: 1. u svim godišnjim dobima su bili jasno izraženi i Azorski i Ruski anticiklon sa sedi- štem na Uralu; 2. Denovski ciklon pojavio se prosečno uzeto skoro u svakom drugom primeru; 3. položaj Islandske depresije je vrlo ra- zličit; 4. u prelaznim godišnjim dobima srazmer¬ no često se pojavljivao Skagerak - ciklon; 5. Maloazijska depresija bila je lepo iz¬ ražena ; 6. sem leti pojavljivao se vrlo često Gren¬ landski vis. U pogledu razvoja baričkog polja treba u prvom redu naglasiti da se kod /SC/ i /SKC/ stanja često primečuje premeštanje Djenov- skog ciklona prema severoistoku, da je dru¬ gim rečima razvoj /S/K/C/ stanja u tesno j vezi sa Vb putanjom ciklona. IV. Kratak prikaz vremena u Jugoslaviji pri raznim vremenskim stanjima 23 U 1951 godini bilo je primečeno preme¬ štanje ciklona po putanji Vb od Djenove odn. od nekog susednog područja od severnog dela Panonske Nizije (za 24 časa od 7 do 7 ujutru) u danima 8. - 9. III., 29. - 30. III., 31. III. - 1. IV., 8 - 9. IV., 28. - 29. IV., 10. -11. V. *), 15. -16. V. 1 2 ), 6. - 7. VI. 3 ), 29. - 30. XII. 3 ). Od ukupno 9 primera bila je ova pojava 7 puta zabeležena u prolečnim mesečima. Za vreme premeštanja bilo je u Ljubljani obično mirno padavinsko vreme /AC i C/ - 6 puta, dva puta bilo je vreme nekog južnog tipa (S - SCK - C i ASK), a jedan put se je pojavio istočno ciklonalni tip vremena. Sem 28. IV., kada je je bio zabeležen iznad čitave zemlje opšti porast pritiska, bio je u Beogradu za vreme spomenutog premeštanja izvršen neki prodor hladnog vazduha (3 puta sa SW, 2 puta sa W i 3 puta sa NWj. Veza izmedu Vb situacija i prodora sva- kako nije slučajna, ali ovakvo premeštanje nikako ne možemo smatrati kao posledicu ta- lasanja hladnog vazduha u smislu Bjerknes-ove polarno frontne teorije. Ovo nije moguče iz prostog razloga što se na ovom području na- iaze svuda visoke orografske prepreke i stru- janje hladnog vazduha je prvenstveno posle¬ dica raspodele i menjanja vazdušnog pritiska u gornjem relativno toplom vazduhu. Uzrok za ovo premeštanje mislim da treba prven¬ stveno tražiti u pretvaranju jednog dela oslo- foodene toplote kondenzacije u gravitacionu potencijalnu energiju vazdušnih masa koje se nalaze iznad jakih padavinskih područja i što je uvek u vezi sa ciklonskom cirkulacijom iz¬ nad ovakvih područja. Pojavljeni hladni vaz- duh utiče u večoj ili manjoj meri na raspodelu padavina u prostoru i time na odgovarajuči način na premeštanje ciklona. Ne samo na posmatranom području, več uopšte, treba u životu ciklona na područjima večih gorskih masiva hladnom vazduhu pripi¬ sovati ugiavnom samo spomenuti značaj. Na ovakvim područjima se hladan vazduh samo više ili manje brzo prilagodava nastalim pre¬ menama u gornjem polju vazdušnog pritiska, tj. promenama koje mogu uvek da budu po¬ sledica ne samo oslobodene toplote kondenza¬ cije i drugih pojava na tom području, več i bezbrojnih pojava u prošlosti u čitavoj atmo¬ sferi [14]. Na menjanju baričkog polja kod južnih stanja vremena se ovde nečemo više zadržavati. 2. Istočno stanje Istočno stanje bilo je večinom zapaženo u hladnoj polovini godine. U Beogradu je obi¬ čno duvala košava, slično kao kod južnih sta¬ 1 ), 2 ), 3 ) Depresija prvi dan na području Trsta, Rijeke odn. Splita. nja, a koja je bez sumnje u preseku bila jača od „južne“ i imala je više istočni pravac. Zh razliku od južne košave, tj. padajučeg vetra tipa pravog toplog južnog fena, kod istočnog stanja košava je po pravilu hladna. Pre pojave hladne košave se u Beogradu kod južnog stanja oseti prodor hladnog vazduha prvo u Negotinskoj Krajini gde se uz porast pritiska mogu pojaviti i padavine. Kada se prostor ispred Homoljskih Planina napuni pro- drlim hladnim vazduhom, počinje isti da se prebacuje preko tih planina (koje leže niže nego planine na jugu i severu: Stara Planina i Transilvanske Alpe) u Panonsku Niziju; u Beogradu se uskoro pojavi hladna košava po tipu bure [7]. Zbog padanja vazduha često u ovakvim danima u Beogradu nema padavina dok se u Negotinu na privetrenoj strani pla¬ nina javljaju u izdašnoj meri (primer 28. do 30. I. [2] i slika 13 b). Posle ovakvog prodora hladnog vazduha sa istoka, koji može značiti početak pretva- ranja južnog stanja u istočno, prodire hladan vazduh sve dalje prema severo-zapadu, popu- njavajuči pri torne Panonski Basen. Zbog Kar- pata koji na severu zatvaraju Panonski Basen vazduh se na severnom delu basena zaustavlja što je u vezi sa uzlaznim strujanjem i me¬ njanjem pravca strujanja na mestu zaustav¬ ljanja, tako da se na severozapadnom delu naše zemlje javljaju severoistočni vetrovi [7]. Strujanje vazduha u ovakvim vremenskim si tuacijama u Panonskoj Niziji i ispred nje po- kazuje nam slika 21. Sl. 21. Primer strujanja hladnog vazduha u Panonskom Basenu kod istočnog stanja vremena. U svrhu pravilnog razumevanja opisane pojave treba naglasiti da donji hladni vazduh na području oko Beograda struji brže nego gornji srazmerno topli (pretvaranje gravita- cione potencijalne energije u kinetičku ener¬ giju vetrova [15]). Na donji vazduh deluje dakle u horizontalnom pravcu veča Goriolis-ova, sila, nego na gornji a time očigledno i veča gradijentna sila. Pošto je u poredenju sa ra- zlikom izmedu gradijentne sile koja deluje na hladni i topli vazduh razlika u gustini izmedu hladnog i toplog vazduha mala, možemo da 24 M. Čadež, Analiza vremena u FNRJ u 1951 godim kažemo da je u ovakvim situacijama svakako i horizontalni barički gradijent u hladnom va- zduhu veči nego u toplom, što znači, prema poznatom uslovu za nagib granične površine, da je na području jakih padajučih vetrova na¬ gib granične površine usmeren prema podru¬ čju visokog vazdušnog pritiska (slika 21). Su- protni slučaj smo imali kod jezera hladnog vazduha u Panonskoj Niziji (slika 20). Opisano stanje, koje je shematično pret- stavljeno na slici 21 bilo je u 1951 godini za- paženo u danima 27., 28., 29., 30. i 31. I., 8. i 9. II. i 2. III. U tih 8 dana su se u Negotinu javljale padavine veče od 10 odn. 5 mm 4 pu- ta odn. 1 put. U Beogradu su se samo 2 puta pojavile padavine veče od 1 mm (27. I. 3,2 mm i 30. I. 2,1 mm). Vetar je menjao svoj pravac od jugoistočnog na severoistočni na području severno od Sarajeva. Inače kod dobro izraženog zimskog isto- čnog stanja hladan vazduh struji i na večim višinama iz istočnog kvadranta i ne donosi zahladenje samo našoj zemlji več i Srednjoj pa i Zapadnoj Evropi [16]. I kod istočnog stanja vremena se je u 1951 godini u Panonskom Basenu i u Nego- tinskoj Krajini često zadržavao hladan vazduh, što se na gornjem pregledu lepo i vidi (str. 13). Glavne karakteristike baričkog polja u 1951 godini kod istočnih stanja bile su sledeče: 1. Ruski vis bio je pomaknut prema za- padu sa sedištem iznad Poljske; 2. kod /EC/ stanja bila je redovno više ili manje jako razvijena Sredozemna depresija i 3. kao obično bile su više ili manje jako razvijem Islandska i Maloazijska depresija i Azorski kao i Grenlandski vis. 3. Severno stanje Posle prodora hladnog vazduha sa seve- rozapada često se pojavljuje kod nas severno stanje vremena. Opšta karakteristika ovog sta¬ nja je strujanje vazduha iznad našeg područja iz severnog kvadranta — uglavnom iz seve- rozapada koje je orografijom više ili manje uplivisano. Na zapadnom delu naše zemlje su vetrovi po pravilu padajuči, a na istočnom delu se javljaju uzlazne struje tako da je če¬ sto na zapadu vedro, a na istoku padavinsko vreme sa povečanom relativnom vlažnošču. U toploj polovini godine je severno vre¬ me često pračeno toplotnim nepogodama koje se rado pojavljuju na privetrenoj strani raz¬ nih brda u Bosni i Srbiji. U 1951 godini su se kod ovog stanja nepogode pojavljivale sa¬ mo u mesečima maj do avgust. U vezi s tim treba naglasiti da su se toplotne nepogode kod nas najčešče pojavljivale baš kod letnjeg severnog stanja. Ova pojava je svakako po¬ sledica kako zagrevanja polarnog vazduha koji struji preko našeg područja iznad zagrejanog kontinenta, tako i uzlaznog strujanja tog ne- stabilnog vazduha duž orografskih prepreka. Često je jako izraženo fensko dejstvo na zapadu naše zemlje i na Primorju gde može da duva i vrlo jaka bura (tablica' 8) slično kao kod istočnog stanja vremena. Tablica 8. Učestanost dana sa jakom burom u Splitu kod [N] stanja u 1951 god. U 1951 godini se je jaka bura u Splitu javljala najčešče kod severnih stanja, kao i u vezi sa hladnim prodorima sa severozapada kod neodredenog stanja vremena. Pošto isto- čno stanje u zimskim mesečima 1951 godine nije bilo često zastupljeno, to se je kod istočnog stanja u Splitu jaka bura pojavila svega 4 puta. Kod severnog stanja su obično tempera¬ ture u toku dana na istočnom delu zemlje, gde je nebo često pokriveno oblacima, niže nego na zapadnom delu, dok se u vedrim no- čima na zapadu zemlje mogu pojaviti kod se¬ vernih stanja i vrlo niške temperature. Razli¬ ke u temperaturi i vlažnosti vazduha pri se- vernom stanju vremena koje potiču od fen- skog i zastojnog dejstva možemo delom da ra- zaberemo iz tablice 9. V. Opšti porast pritiska 25 t MB’ dnevni temperaturski maksimum u Beogradu odn. u Ljubljani T mB , T m Lj ~ dnevni temperaturski minimum u Beogradu odn. u Ljubljani R B , R z , srednja dnevna relativna vlaž¬ nost u Beogradu, Zagrebu odn. u Ljubljani Brojevi znače odgovarajuče učestanosti dana i odnose se na sva [N] stanja u FNRJ u 1951 god. Brojevi u zagradama znače koliko je puta od slučajeva navedenih neposredno ispred bio u Ljubljani zapažen neki istočni ili pak neki drugi sem severni tip vremena. Tablica 9. Uporedenje temperature i vlažnosti vazduha stanica Beograd, Zagreb i Ljubljana kod [N] stanja u 1951 god. Iz tablice izmedu ostalog razaberemo sledeče: U Beogradu je dnevni maksimum tempe¬ rature kod bilo kog severnog stanja bio veči nego u Ljubljani uglavnom u onim danima u kojima se u Ljubljani nije pojavljivao neki severni tip vremena, več prvenstveno neki is¬ točni vremenski tip, kada se drugim rečima vazduh nije prebacivao direktno preko Alpa. U danima kada je u Ljubljani bilo istočno vreme vazduh je obilaznim putem strujio pre¬ ma depresionom mediteranskom području. Leti i u jeseni je kod severnog stanja vazduh sra- zmerno češče obilazio Alpe nego u ostala doba godine. U ovakvim danima bio je srazmerno cesto i raspored relativne vlažnosti suprotan: u Zagrebu raiativna vlažnost veča nego u Be¬ ogradu. Severni fen je vrlo lepo izražen i na na¬ šem Primorju. U Splitu je na pr. u 1951 go- dini od ukupno 81 slučajeva srednja dnevna relativna vlažnost vazduha bila svega pet puta veča nego u Zagrebu, a dnevni temperaturski maksimum bio je u tom mestu, sem 11 puta, uvek veči nego u Zagrebu. Kod severnog ciklonalnog stanja mogu da padnu na istočnom delu naše zemlje velike količine padavina. Slično kao kod južnog sta¬ nja očekujemo i ovde da su ovakve padavine pračene jakim vetrovima u nekim okolnim po- dručjima. U ovom slučaju se verovatno u Al- pama javlja jak severni fen. Ovo bi bio pri¬ mer kako procesi na istoku utiču na dalji raz¬ voj vremena na zapadu. Glavne karakteristike prizemnog baričkog polja kod severnog stanja u 1951 godini bile su sledeče: 1. u svim godišnjim dobima bili su izra¬ ženi i Azorski i Ruski anticiklon. Kod /NC/ stanja bio je Azorski anticiklon cesto poma- knut dalje prema severu, a Ruski vis se po¬ javljivao u srazmerno uskom pojasu koji se prostire od srednjeg Urala prema WSW; 2. dok se kod /AN/ ponekada pojavio sla¬ bo izražen Djenovski ciklon, kod /NC/ stanja su Severni Mediteran i Balkan bili područja ciklonalne aktivnosti ; 3. položaj Islandske depresije je vrlo ra- zličit; 4. lepo je bila izražena Maloazijska de¬ presija ; 5. lepo je bilo izraženo depresiono područje koje leži u pojasu od Urala do Belog Mora, preko severne Skandinavije do područja koje leži južno od Spitzberga; 7. na prostoru Nemačke i Francuske bio je cesto razvijen anticiklon; 8. kod AN stanja visoki pritisak obično se nalazi iznad područja Istočnih Alpa, Pa- nonskog Basena i Karpata sa centrom iznad Alpa ili Karpata. I područje južnog Baltika i istočnije često je bilo sedište visokog vazdu- šnog pritiska. U pogledu daljeg razvoja baričkog polja kod severnog stanja treba skrenuti pažnju da se Maloazijska depresija premešta prema se¬ veru a Sredozemna depresija prema istoku. Na ta j način dode do pojave Črnomorske depresije koja u večoj ili manjoj meri uti- če na daljnji razvoj vremena kod nas. Ovira i sličnim problemima trebalo bi posvetiti punu pažnju prilikom daljnjeg proučavanja razvoja severnog stanja vremena kod nas u svrhu po¬ treba za prognostičku službu. V. Opšti porast pritiska Prilikom proučavanja lokalnih promena vazdušnog pritiska možemo primetiti da se de- šava da vazdušni pritisak počinje na više sta¬ nica otprilike jednovremeno da raste ili da opada. Ovakvih opštih porasta pritiska sam prilikom obrade vremena u 1951 godini u Ju¬ goslaviji zabeležio 35 [17], tj. po mesečima I II m iv v vi VII Vlil IX X XI XII god. 633232124027 35 Jednovrerneni porasti vrlo često počinju da se pojavljuju posle podne i u vezi su sa 26 M. Čadež, Analiza vremena u FNRJ u 1951 godini obrazovanjem lepo izraženog anticiklona na Alpama. Cesto su u vezi sa prodorima bladnog vazduha sa severozapada i opštom promenom vremenskog stanja (Umsteuerung), što je za srednjeročni!, pa i dugoročnu prognozu od na- ročitog značaja [18]. Za proučavanja te vrste trebalo bi raspolagati najpreciznijim barogra- fima sa velikim registrirnim valjkom, ko ji se ne bi okrenuo kasnije nego u jednom danu. Obradi ovih procesa u Aerološkoj opservato- riji posvečena je puna pažnja. Opšti porasti pritiska su bez sumnje po¬ sledica kompresionih talasa koji se brzinom zvuka prostiru u atmosferi i prenose unutra- šnju i kinetičku energiju sa jednog područja na drugo. Svaki talas za sebe ima za posle- dicu na onom mestu gde se trenutno prostire porast pritiska (2) S P -= (o = gustina vazduha, c = brzina zvuka, u = „intenzitet“ talasa koji je kod zgušenja pozi- tivan a kod razredenja negativan) [19]. Ako se na mestu posmatranja trenutno prostire n talasa onda prisustvo svib tih talasa na ovom mestu izazove parcijalni pritisak Vz = PCZUi (uj = intenzitet i-tog talasa). Prema ovom shvačanju možemo očekivati da se razne promene u polju vazdušnog pri¬ tiska prostiru brzinom zvuka sa raznih stra- na na razne strane i da ove promene mogu biti reda veličine svih zapaženih promena va¬ zdušnog pritiska u atmosferi. U vezi stim tre¬ ba skrenuti pažnju na sledeče: Zamislimo da u mirnoj atmosferi izvrši¬ mo nekom ravnom vertikalnom pregradom kompresiju vazduha (slika 22). Ako smo kom- Sl. 22 Prostiranje kompresionog talasa u atmosferi presiju izvršili brzinom v, onda se je u po- javljenoj kompresiji masa vazduha m iznad svake jedinice površine očigledno povečala za v to — (c = brzina zvuka). To povečanje mase izazvalo bi zbog povečanja težine vazduha iz¬ nad svake jedinice površine povečanje pritiska v za to— • g (g = ubrzanje zemljine teže), odn. za 5 V b aV = V~ L/ gde smo uzeli u obzir da je početni pritisak bio mg. Pošto je c s = — p (k = količnik specifičnih toplota vazduha) to je , 1 b aV = -j P cv ili kad uzmemo u obzir (2) 8 p = k b g p Vidimo da pojavljena kompresija izazove veči porast pritiska nego što bi ga, izazvalo na onom mestu samo povečanje težine vaz¬ duha. To znači da ovakom kompresijom iza- zovemo novi raspored pritiska sa visinom zbog koga na mestu gde se zgušnjenje nalazi va- zduh nije više u stanju statičke ravnoteže. To opet znači da se u svrhu uspostavljanja sta¬ tičke ravnoteže u ovakvoj kompresiji odmah pojavi strujanje vazduha u vertikalnom pravcu na više. Kompresionim (longitudinalnim) talasima treba i u ovom pogledu posvetiti punu pažnju. Oni izmedu ostalog prouzrokuju promene u polju pritiska, koje su bitno različite od pro¬ mena prouzrokovanih običnom advekcijom, tj. prodiranjem toplog, odn. hladnog vazduha. Za razliku od advektivnih promena koje se pre¬ nose od stanice do stanice brzinom nadiručeg vazduha, ove se promene prenose od stanice do stanice brzinom zvuka. Neke od ovakvih talasa su eksperimentalno potvrdili svojim me- renjima J. Schaffhauser, F. Dessauer i W. Graf- funder [20], [21]. Kao što je več spomenuto opšti porast pritiska počinje da se pojavljuje približno je- dnovremeno, a najčešče posle podne. Iz „Pre- gleda prodora hladnog vazduha u FNRJ u 1951 godini" [17] možemo da razaberemo da je od 35 opštih porasta zapaženih u 1951 go¬ dini kod nas najmanje 19 njih počelo da se pojavljuje u poslepodnevnim časovima, 2 uju- tru a ostalih 12 u nepoznato doba dana. Zbog čega imaju poslepodnevni časovi prednost pred ostalima nije poznato. Isto tako nije poznato i treba još ispitati sa kojih strana sve dolaze impulsi koji izazovu približno jednovremene poraste pritiska na velikim prostranstvima - iznad čitave Jugoslavije ili Evrope. Pri tom treba da imamo na umu da porast pritiska svega za 1 mb, kad je izazvan težinom vazduha, znači porast mase vazduha iznad svakog kvadrat- nog metra horizontalne površine za 10 kg! Svakako nije slučajno da često posle za- vršenog opšteg porasta pritiska na istoku dr¬ žave pritisak još raste. Možemo pretpostaviti da je ova pojava posledica zaustavljanja ranije prodrlog hladnog vazduha ispred orografskih VI. Prodori hladnog vazduha u FNRJ 27 prepreka. U vezi s tim treba skrenuti pažnju na vanredni značaj koji imaju promene u po¬ lju vazdušnog pritiska na razvoj vremena kod nas. Na osnovu ranijih izlaganja vidimo da je za održavanje_oblačnosti i padavina kao i ve- drog neba od osnovnog značaja pravac stru- janja vazduha u donjoj troposferi. Od ovog zavisi da li se vazduh zbog orografije penje ili spusta. Ako se na pr. pojavi opšta promena u polju vazdušnog pritiska zbog koje se ume- sto jugozapadnih struja pojave severne onda če več samo ova promena bez obzira na pro¬ mene vazdušne mase izazvati bitne promene u razvoju vremena kod nas. Na južnim padi- nama Dinarskih planina i u Sloveniji če doči do razvedravanja a u Srbiji do naoblačenja a možda i padavina. Zbog efekta zastoja če do¬ či do raznih lokalnih poremečenja vazdušnog pritiska koja če se ispred orografskih pre¬ preka manifestovati u smislu povečavanja a iza njih u smislu smanjivanja vazdušnog pritiska. VI. Prodori hladnog vazduha u FNRJ Hladan vazduh prodire u Jugoslaviju naj- češče sa severozapada. Cesti su prodori i sa severa, jugozapada, jugoistoka i zapada. Uče- stanost prodora hladnog vazduha u 1951 go- dini prikazana je u sledečoj tablici. Tablica 10. Učestanost prodora hladnog vazduha u FNRJ u 1951 godini Iz tablice koja je uradena na osnovu po- dataka [17]*) vidimo izmedu ostalog da je u 1951 godini hladan vazduh daleko najčešče prodirao sa severozapada. Prodori sa severo¬ zapada su se pojavljivali u bilo koje godišnje doba. Prodori sa severa bili su u toku godine slično kao sa severozapada, prilično ravno- merno rasporedeni, - za razliku od prodora sa istoka koji se u proleče i leto nisu pojavlji¬ vali, jugoistoka koji su se pojavljivali, sem jedanput, samo na jesen, zapada koji su se pojavljivali uglavnom samo u proleče i leto i sa jugozapada od kojih se je (ukupno 14) zi¬ mi pojavio samo jedan. Ukupno bilo je 1951 godine zapaženo 102 prodora hladnog vazduha u Jugoslaviju i to 22 do 30 u svakom godiš- njem dobu, najviše u proleče (30), a najmanje u jesen (22). Prodori sa severoistoka nisu bili zapaženi. Da li može hladan vazduh da pro- 0 U [17] N - prodor od 25. VI. i SW - prodor od 16. VII. omaškom nisu numerisani. Slično su pogrešno numerisani i NW - prodori od tridesettredeg pa nadalje pošto je 34 NW pogrešno naveden kao 33 NW. dire u našu zemlju i sa ove strane, koja je zaštičena Karpatima, pokazeče analiza drugih godina. 1. Prodori sa zapada Kao prve čemo ovde osmotriti prodore hladnog vazduha u našu zemlju sa zapada. Naša razmatranja počinjemo s ovim zbog toga što su W - prodori često u vezi sa prodorima hladnog vazduha sa severozapada i severa, odn. bolje rečeno, što oni često izazovu prodore sa severozapada ili severa u našu zemlju. Prodori sa zapada se prvo pojave u Slo¬ veniji i granica izmedu prodrlog hladnog va¬ zduha i toplog leži nekako u pravcu koji leži izmedu pravaca jug - sever i jugozapad - seve- roistog [17]. Brzina nadiranja hladnog vazduha prema istoku je različita, što vidimo iz slede¬ čih podataka koji nam kažu koliko dugo je nadirao front W - prodora od Ljubljane do Be¬ ograda. Podaci se odnose na sve W - prodore zapažene u 1951 godini i zapisani su hrono- loškim redom; brojevi znače časove. Podaci 28 M. Čadež, Analiza vremena u FNRJ u 1951 godini su sledeči: više od 30, 6, 11, x, prodor se u Beogradu nije pojavio, više do 24, više od 14, više od 24, približno 24 časova. W - prodori su se uvek pojavljivali kod raznih južnih stanja. U 1951 godini pojavili su se 4 puta kod /SC/ stanja, 2 puta kod /SKC/, a po jedan put kod /SK/, /S/ i neodre- denog južnog stanja vremena. Sve ovo sva- kako nije slučajno i dokazuje nam da kod W - prodora front leži približno paralelno sa izobarama. Vredelo bi proučiti kako se W-pro¬ dori ponašaju u Sloveniji iza velikih orograf- skih prepreka, iza Alpa; ponekada se tamo pojave kao prodori sa jugozapada (na pr. 31. UL i 9. VIII. 1951). Kada hladan vazduh prodire sa juga ili zapada na krajnjem zapadu naše zemlje pre¬ ma severu odn. istoku dode brzo do Karpata i u smislu slike 23 počinje ispred ove velike Sl. 23 Primer nagomilavanja hladnog vazduha ispred orografske prepreke (Karpata) orografske prepreke da se nagomilava i vrača prema jugu. Panonski Basen počinje na taj način da se i sa severa popunjava hladnim (polarnim) vazduhom i posle izvesnog vremena mogu u Beogradu da se pojave pri tlu severni vetrovi; košava prestaje da duva. Posle završenog nagomilavanja, u sluča- jevima kada front W - prodora stacionira na zapadu naše zemlje, hladan vazduh se pri tlu graniči sa toplim duž granice (fronta) koja na zapadu ide u početku nekako od juga prema severu, a posle više ili manje oštro skrene prema istoku; Beograd več se kupa u hladnom vazduhu, dok su južnija područja van njega u tropskom vazduhu. Kod ovakvog stacionar- nog stanja se prodor sa severa u južnije pre¬ dele naše zemlje, zbog srazmerno male višine Karpata, ne može izvršiti. Prema izloženom rnožemo očekivati da se uskoro posle hladnog prodora pojavi prodor istog vazduha sa severa ili severozapada u našu zemlju. I stvarno je u 1951 godini posle W-prodora dva puta bio zapažen prodor sa se¬ vera, jedanput sa severozapada, a dva puta bilo je zapaženo na severu države zadržavanje hladnog vazduha, što, možda ne sasvim oprav- dano, u [2] nije bilo označeno kao prodor sa severa. Ovakav „sekundarni“, orografijom uslovljeni prodor, nije bio zabeležen samo kod tri, i to brza, prodora (31. III. - 1. IV., 8. - 9. IV. i 26. VI.). 2. Prodori sa severozapada Sa severozapada prodire hladan polarni ili artički zazduh uglavnom kod raznih južnih stanja što nam potvrduje sledeči pregled koji se odnosi na prodore u 1951 godini SKC SC AS X W/K/C WK W K AC-C S 11 10 2 13 3 2 1 1 1 44 Od naših meteoroloških sinoptičkih Sta¬ niča hladne NW - prodore prvo oseti Maribor, Murska Sobota ili Planica. Jedna od ovih Sta¬ niča, na pr. Maribor, vršila bi svakako vrlo koristan zadatak kad bi bila u stanju da za- paženi prodor odmah javi i po mogučstvu za- jedno sa njegovim glavnim karakteristikama. Trebalo bi pronači metod za što brže i što tačnije odredivanje pojavljenog prodora. U ove svrhe bilo bi verovatno potrebno imati ne¬ prestano prezentne podatke o pritisku još sa dve bližnje stanice, a bila bi od značaja i ne¬ ka višinska staniea na Pohorju ili Kozijaku. U spomenutom prikazu [17] od 44 pro¬ dora sa severozapada u 1951 godini 27 je de- taljno prikazano pomoču izohrona po časovima. Zadržimo se zasada na posmatranju ovih 27 tj. onih prodora sa severozapada koje je bilo moguče na osnovu raspoloživih podataka sa dovoljnom tačnošču prikazati. Tablica 11 nam prikazuje izmedu ostalog kada se je pojavio prodor sa severozapada na pojedinim mestima, u razna godišnja doba. Tablica 11. Učestanost pojave hladnih NW -prodora u pojedinim časovima i mestima u 1951 god. u FNRJ. A = nejasno, B = nejasno ili se prodor nije pojavio VI. Prodori hladnog vazduha u FNRJ 29 Zbog zadržavanja hladnog vazduha na za- padu države bilo je za Maribor u oskudici po- dataka za vazdušni pritisak cesto teško odre¬ diti kada je tamo bio izvršen prodor sa se¬ verozapada. Od 27 slučaja ovo u 10 slučajeva nije bilo moguče. Inače se u Mariboru sa severozapada na- diruči vazduh najčešče pojavljuje u poslepo- dnevnim i ranim večernjim časovima. Ujutru i pre podne, medutim, bio je u 1951 godini u Mariboru zapažen samo jedan hladan prodor sa severozapada. Slično se i u Beogradu i Sko- plju NW - prodori najčešče pojavljuju u po- slepodnevnim časovima i noču a ujutru i pre podne srazmerno retko. Leti na pr. su se u Beogradu, sem u jednom slučaju, svi obradeni prodori pojavljivali u popodnevnim časovima od 12 do 19 časova. U Splitu su se oni po¬ javljivali sem leti srazmerno često u jutarnjim časovima, a često su opšte izostali ili su pak bili vrlo nejasno izraženi. Srazmerno retko, a pogotovo leti, se hladni NW - prodori pojav¬ ljuju odn. primečuju i u Makedoniji. Vidimo da se leti prodrli hladni vazduh iznad vrlo zagrejanog kontinenta brzo transformiše. Tablica 11 nam pokazuje dalje da se NW- prodori u bilo kom mestu u prepodnevnim časovima pojavljuju skoro iznimno. Ova po¬ java, koja je za razvoj vremena kod nas vrlo karakteristična i važna, a koja je od značaja za prognozu vremena, je posledica dnevnog aagrejavanja: Brzinu fronta u možemo da smatramo kao zbir iz dveju parcijalnih brzina: iz parcijalne brzino u p koja je posledica opštih promena u baričkom polju i brzine u T koja je posledica menjanja temperature vazduha, dakle u ■ == u p -f- Ut Zbog jačeg zagrevanja hladnog vazduha se u toku popodneva nagib tgb granične po¬ vršine povečava (sl. 20). U toku prepodneva zagreva se od hladnog vazduha samo prizemni sloj do neke odredene višine h. Taj donji sloj ima u svom prednjem delu iza fronta oblik klina, koji ima frontalnu površinu kao graničnu. Ako treba da idemo od fronta, tj. od vrha tog klina u pravcu naj- večeg nagiba normalno na front u horizontal- norn pravcu za l pa da dodemo do onog me¬ sta gde je debljina hladnog vazduha iznad nas h, onda je očigledno (3) l = hctgb Kad uzmemo u obzir Margules - ov granični uslov dobijamo odavde m 7 = h 9P(T v — T’ v ) 1 . R S T V T’ V &p _ s p’ bil bil (T’ v i T v = virtuelna temperatura hladnog odn. toplog vazduha, g = ubrzanje zemljine teže, p = vazdušni pritisak na graničnoj po¬ vršini, R s = gasna konstanta za suvi vazduh, 5 6 79 — —' ——— = horizontalna komponenta gra- bn bil dijenta vazdušnog pritiska u hladnom,' odn. toplorn vazduhu). Pošto su relativne promene veličina p, T v i T’ v srazmerno male dobijamo iz (4) za parcijalnu brzinu u T očigledno dl_ _ l d (T v — T’ v ) dt T v — T\ dt Primer: tgb = 3 : 1000, h = 1000 m, T v — T’ v = lO", d (T v — T’ v ) n _ 0 ,„ , . — 5 ^-= — 0,5°/cas onda je prema (3) Z = 1000 ■ 1000 . —-—mi Ut 1000 2 0,5 30 3600 m S6C — 4,6 m/see. Iz primera vidimo da se utoku pre¬ podneva, kada je d (T y — T’ v ) dt <[ 0, može pro¬ drli vazduh lako povlačiti i da zagrejavanje vazduha, pogotovo iznad jako zagrejanog kon¬ tinenta, stvarno treba da ima osetan uticaj na brzinu kretanja frontova. Suprotno torne možemo očekivati da je posle podne po pra¬ vilu aktivnost hladnog vazduha pojačana, što je i inače poznata činjenica. Menjanjem brzine nadiranja hladnog va¬ zduha u toku dana možemo tumači razne pojave: Poznato je razvedravanje neba u prvim časovima prepodne u danima kada je u jutru nebo pokriveno altokumulusima ili drugim slo- jastim oblacima (na pr. [22]). U ovakvim da¬ nima se ujutru ili još pre u toku noči često kao posledica ranijeg prodrlog hladnog vazdu¬ ha pojavljuju i padavine koje u toku prepo¬ dneva tako često prestanu da padaju. Stati- stička obrada ove pojave za razna mesta bila bi u svakom slučaju interesantna i korisna. Slično se u popodnevnim časovima zbog zagrevanja hladnog vazduha koji postaje ne- stabilan i time kočnica za gornji vazduh (koji kod ovakvih situacija obično struji približno u pravcu jugozapad - severozapad) mogu poja¬ viti na području prodrlog vazduha u Vojvo¬ dini najjače padavine i nepogode sa olujnim vetrovima [7]. Detaljni opis ovakvog razvoja vremena kod nas treba da bude predmet pa- žljivog i sistematskog proučavanja u svrhu iznalaženja svih potrebnih elemenata za pro¬ gnozu koja u ovakvim danima može da bude od sudbonosnog značaja. O torne biče više go¬ vora u idučem poglaviju. Prodori sa severozapada su često u vezi i sa opštim promenama u polju vazdušnog pritiska. Tako je na pr. od ukupno 35 prodora u 1951 godini bilo više od pola, tj. 18 njih u 30 M. Čadež, Analiza vremena u FNRJ u 1951 godini vezi sa opštim porastom pritiska kod nas. Po- nekada se dalje primečuje za vreme zadrža- vanja hladnog vazduha na zapadu države pre prodora u istočni deo zemlje jak pad pritiska na onom mestu. Več iz ovih primera vidimo da kretanje hladnog vazduha nije retko u vezi sa promenama vazdušnog pritiska na višini. Na ko ji način utice kretanje vazdušnog pri¬ tiska na višini na kretanje donjeg hladnog vazduha možemo sebi predočiti sledečim pri¬ merom. Zamislimo da je horizontalno tlo svuda pokriveno nekoliko milimetara debelim slojem vode. Ako bismo na bilo koji način na nekom mestu iznad vode smanjili vazdušni pritisak (na pr. ventilatorom), onda bi počela voda da struji na ono mesto. Ako se polje pritiska iznad vode u toku vremena ne bi menjalo, onda bi se posle izvesnog vremena voda smi- rila i na onom mestu gde bi bio pritisak naj- manji bila bi voda najviše uzdignuta. Ako bi sada počelo da se menja gornje polje vazduš¬ nog pritiska (na pr. premeštanjem ventilatora), onda bi se stavila i donja voda u pokret sa težnjom da uspostavi statičku ravnotežu pod novim uslovima. Nešto slično se odigrava na raznim mestima uvek i u atmosferi. Donji hladni vazduh, koji smo u primeru uporedili sa vodom, u ovakvim situacijama, tj. kod op- štih promena u gornjem polju vazdušnog pri¬ tiska, sledi tim promenama, potiskivan gor¬ njim toplim vazduhom i to samo na onim me¬ stima gde se pritisak povečava i vučen od gornjeg toplog vazduha na mestima gde se pritisak smanjuje. Svakako i kretanje hladnog vazduha u večoj ili manjoj meri utiče na gor¬ nji vazduh, na njegovo kretanje i na pritisak, tako da često nije lako pronači gde je uzrok, gde posledica. Posmatrajuči procese u atmosferi sa ove tačke gledišta dolazimo do zaključka da treba opštim promenama u polju vazdušnog pritiska koje su, ako ne u celini, u največoj meri, iza- zvane infrazvučnim kompresionim talasima po¬ svetiti punu pažnju. I s pravom kaže R. Scherhag da je blagovremeno saznanje pregrupacije vre- menskog stanja pri tlu i na višini jedan od najtežih zadataka sinoptičke meteorologije [13]. Ako posmatramo dalje osobine obradenih 28 prodora sa severozapada u 1951 godini vi¬ dimo izmedu ostalog još sledeče: Prodore koji su u vezi sa opštom prome- nom u polju vazdušnog pritiska često ne mo¬ žemo smatrati za prodore u običnom smislu reči. U ovakvim slučajevima se radi takoreči o jednovremenim promenama pravca vetra na večem prostoru. Takve prodore opisuje u svom udžbeniku Scherhag. Simultana obrada poda- taka anemografa kod prodora ove vrste sa reprezentativnih mesta bez sumnje bi nas do- vela do korisnih rezultata. Za dalje upoznavanje nekih osobina NW - prodora kod nas služi nam dalje sledeči pregled: Neke karakteristike NW prodora na teritoriji FNRJ u 1951 godini A. Bez nejasnosti do zastoja a) prodori preko čitave teritorije FNRJ i bez nejasnosti posle zastoja b) prodori koji u istočnom delu zemlje nisu bili zapaženi Prlmedba: masno štampana slova znače broj prodora [2]; vidi i primedbu na strani 27. VI. Prodori hladnog vazduha u FNRJ 31 C. Neobradeni i sa dušim zadržavanjem U 1951 godini bilo je zapaženo 5 (11, 15, 23, 24, 39) NW - prodora sa frontom koji se zadržao u Jugoslaviji bar 2 - 3 dana. Svi su se pojavili i u Beogradu, a u Makedoniji tri. D. Prodori bez zastoja a) bez zastoja bili su pračeni prodori: dva (19, 37) preko čitave Jugoslavije, je- dan (43) do Beograda, a dva (34, 41) do Makedonije. Posle Beograda odn. Makedonije nejasno; b) sa nejasnom situaeijom na zapadnom delu Jugoslavije E. Približno jednovremena promena pravca vetra na severni Pojavila se 9 puta (1, 2, 8, 17, 18, 20, 25, 29, 44) i to uvek u toku noči. Iz pregleda vidimo izmedu ostalog sledeče; Prodori sa severozapada po pravilu u toku prepodneva stagniraju (vidi i tablicu 11). Od ukupno 18 zapaženih kračih zastoja u 1951 godini bilo je u 14 primera zapaženo da je vazduh počeo da se zaustavlja u jutarnjim časovima i to uglavnom izmed a 5 i 7 časova. Ovi prodori počeli su da se kreču dalje naj- češče izmedu 11 i 13 časova. Da treba zaustav¬ ljanje NW - prodora kod nas smatrati kao nor- malnu pojavu vidimo i otuda što su od ukupno 44 NW-prodora bila zapažena svega dva bez zastoja za vreme nadiranja preko teritorije FNRJ. U Makedoniji se leti hladan vazduh koji prodire u FNRJ cesto ili uopšte ne pojavi ili je pak slabo izražen. (Vidi i tablicu 11). Ako ne uzmemo u obzir 9 prodora koji su bili u vezi sa opštom promenom u polju vazdušnog pri¬ tiska, onda vidimo iz gornjeg pregleda da od ukupno 35 NW - prodora zapaženih u 1951 go¬ dini 22 nisu bila zapažena u Makedoniji. To je veliki broj i u velikoj meri je svakako po¬ sledica jakog zagrevanja prodrlog hladnog va- 32 M. .Čadež, Analiza vremena u FNRJ u 1951 godini vazduha u toploj polovini godine iznad jako zagrejanog kopna Balkanskog Poluostrva. Videli smo ved da se prodori sa severo- zapada često pojavljuju kod raznih južnih sta¬ nja vremena. Često je u ovakvim danima zbog orografskih padavina na zapadu Jugoslavije vazduh rashladen što otežava pračenje prodr- log vazduha (od 35 NW prodora nije bilo u Sloveniji praceno 16). Suprotno torne je u is- točnom delu zemlje vreme bez padavina, i leti kada su temperature vrlo visoke, su tamo prodori jako izraženi i donose obično vrlo ose- tno zahladenje. Kao primer neka nam posluži slika 24. Svaka krivulja na slici pokazuje ra¬ si. 24 Razlike u dnevnim hodovima temperature u Be¬ ogradu izmedu dana kada se pojavio u Beogradu NW- prodor hladnog vazduha i prethodnog dana - prikazane za šest letnja NW - prodora u 1951 god. Pored svake krive stoji i izvod iz Godišnjaka Aerološke opservato- rije o stanju vremena u obiižnjim danima. zliku u hodu temperature izmedu dana kada se je u Beogradu pojavio prodor i prethodnog dana. Prikazano je svih šest poslepodnevnih NW prodora zapaženih u toku leta 1951 godine. Sem u dva primera bile su pre prodora taj isti dan pre podne temperature uvek više nego prošlog dana u isto doba dana. U prvom navedenom primeru bile su pre prodora tem¬ perature vazduha privremeno niže pošto je taj dan košava, koja je u Beogradu pre prodora duvala, donela slabo zahladenje. U drugom slučaju bilo je zahladenje posledica prodora sa severozapada koji je pre podne u bližini Beograda stagnirao tako da je verovatno Be¬ ograd ležao baš na samoj granici tog prodr- log hladnog vazduha. Glavni prodor bio je posle tog privremenog zadržavanja u Beogradu izvršen tek izmedu 11 i 12 časova. U danima 20. VI., 24. VII. i 11. VIII. bili su prodori jako izraženi i doneli su zahlade¬ nje za oko 10°. Sva ova tri prodora bila su pračena padavinama i nepogodama. Prvi je doneo Beogradu ukupno 5, drugi 7 a treči 13 mm padavina. Padavine su se pojavljivale uvek i prvi iduči dan, a drugi nikada. Sem u jednom od prikazanih letnjih 6 prodora drugi iduči dan padavine se u Beo¬ gradu nisu pojavljivale, a uvek je bilo dan pre prodora vreme vedro. I u ostalih 6 sluča- jeva u ostalim godišnjim dobima godine 1951 bilo je u danima kada se sutradan posle po¬ dne u Beogradu pojavio NW prodor vreme često slabo oblačno a drugi iduči dan posle izvršenog prodora bile su zabeležene padavine samo dva puta (4 odn. 3 mm). U svih 12 slu- čajeva poslepodnevnih NW - prodora u Beogra¬ du pojavile su se treči iduči dan posle pro¬ dora u Beogradu padavine veče od 1 mm sve- ga jedan put. U odnosu na brzinu nadiranja fronta u severnom delu Jugoslavije kod NW - prodora mogli smo u 1951 godini kod nas da razliku¬ jemo, ako ne mislimo na one prodore kojih je bilo u 1951 godini zapaženo 9, a koji su u vezi sa više ili manje jednovremenom prome- nom vetra na severni, sledeče: 1. brzi .prodori (od Maribora do Beograda nadirao front 6-10 sati), 2. usporeni prodori (od Maribora do Be¬ ograda nadirao front 15 -17 sati), 3. kvazistacionarni prodori (zadržavajuči se više nego jedan dan na severozapadu zemlje) i 4. kratkotrajni prodori (posle pojave na NW - delu Jugoslavije se brzo opet povlače). Prvih je bilo zapaženo 15 (ovde su ubro- jana i ona dva prodora koja su trebala od Maribora do Beograda 11 odnosno 13 časova) drugih 6, trečih 7 a od četvrtih bio je zapa- žen svega jedan. U 5 primera vrsta nije mogla, da se odredi. Karakteristično je da su se brzi prodori pojavili u Mariboru najčešče u poslepodnevnim časovima. Od 14 njih u Mariboru se 9 poja¬ vilo posle podne (od 13 do 18 časova), jedan uveče (20 h), dva u noči (01 h) i po jedan u ju¬ tru (04 h) i pre podne (08 h ). Suprotno torne su se usporeni prodori u Mariboru pojavlji- vali najčešče u toku noči. Od 6 njih pojavilo se tri u toku noči, dva uveče a jedan u ne- poznato vreme. Možemo očekivati da sve ovo nije slučajno i da su usporeni prodori jedno- stavna posledica prepodnevnog zaustavljanja prodrlog zazduha ispred Beograda iznad jako zagrejanog tla. Od Maribora do Zagreba prodire hladni vazduh sa severozapada obično oko dva sata. Čini se da nešto duže putuje do Ljubljane, i to zbog raznih orografskih prepreka. VI. Prodori hladnog vazduha u FNRJ 33 Kao što je več spomenuto leti NW pro¬ dori u Makedoniji češto izostanu, a u povolj- nim situacijama može u Skoplju da se NW - prodor pojavi več 15 sati posle pojave u Mariboru. Konačno možemo još spomenuti da je u Split u hladnoj polovini 1951 godine hladan vazduh sa severozapada obično ranije prodro nego u Beograd, a u toploj polovini godine suprotno. Ova pojava je očigledno u vezi sa razlikom u temperaturi izmedu mora i konti¬ nenta, ali koja je to tačno uzročna veza tre- balo bi još ispitati. 3. Prodori sa severa zmerno mirno leži južno od Karpata u toku dana se zagreje, postane potencijalno topliji od gornjeg vazduha, što lako dovede do obra- zovanja teških nepogoda. Za razliku od sta- tičke nestabilnosti možemo ovde s punim pra¬ vom govoriti o dinamičkoj nestabilnosti, pa opet ne o onoj na koju je prvi skrenuo paž- nju E. Kleinschmidt [23], več o nestabilnosti koja je orografijom i dnevnim zagrejavanjem uslovljenja. Ta „orografska dinamička nesta¬ bilnost" je istog reda veličine kao statička nestabilnost. Statička nestabilnost vazdušnog deliča ma¬ se m koji se nalazi na višini z t u odnosu na vi- sinu z 2 definisana je energijom nestabilnosti I prodori sa severa se srazmerno često pojavljuju kod raznih južnih stanja vremena. ^ Kod kojih stanja se oni pojavljuju daje nam sledeči pregled: L 22 = rn/g »i SC SKC SK X NC NK A W/K/C EC 2 3316212 1 1 20 U devet primera bili su u vezi sa opštim po¬ rastom pritiska, što opet svedoči o torne da je kretanje hladnog vazduha često izazvano promenama u baričkom polju. Vidimo da se N-prodori mogu pojaviti kod raznih situacija, ali kao što je spomenuto oni su ponekad po¬ sledica prodora sa zapada i jugozapada. Treba naglasiti da prodore sa severa kod južnih stanja ne možemo tumačiti ako ne uz- memo u obzir nagomilavanje hladnog vazduha ispred Karpata (sl. 23). Slično kao NW i N - prodori se u Beogradu najčešče pojavljuju u poslepodnevnim i večer- njim časovima i naročito leti u Split kao i u Skoplje uopšte ne dodu (tablica 12). *) A — nejasno ili se prodor nije pojavio. Tablica 12. Učestanost pojave N prodora u 1951 god. u nekim mestima Jugoslavije Severni prodori kod južnih stanja su leti obično u vezi sa više ili manje jakim nepo- godama. Vazduh koji u toku prepodneva sra- (T — temperatura posmatranog deliča koju bi imao na višini z kada bi se pod datim uslo- vima na onu visinu popeo adiabatski, T’ = tem¬ peratura okolne sredine). Energija orografske dinamičke nestabilnosti vazdušnog deliča mase to iz donjeg jezera hladnog vazduha, koji je u stanju mirovanja u odnosu na gornji vaz¬ duh koji se kreče brzinom u, može se defini- sati prosto kinetičkom energijom koju bi taj vazduh dobio kada bi se pomešao sa gornjim vazduhom. Ako smatramo da je masa gornjeg vazduha u odnosu na masu jezera hladnog vaz¬ duha velika, onda za ovu energiju možemo pisati Definicija (6) je potpuno analoga defini¬ ciji (5) pošto jedna i druga energija posle oslo- bodenja utiče uglavnom samo na promenu kinetičke energije atmosfere. Svakako dolazi zbog prve do povečavanja, a zbog druge do smanjenja kinetičke energije, zbog prve dolazi do povečanja kinetičke energije vertikalnih struja, a zbog druge do opšteg mešanja vaz¬ duha, što je u vezi sa smanjenjem kinetičke energije horizontalnih struja i sa nagomila- vanjem vazduha na onom mestu gde se ta energija oslobada. Možemo da očekujemo da za vreme iščezavanja jezera hladnog vazduha dolazi energija orografske nestabilnosti do na¬ ročito velikog izražaja onda kada je i ener¬ gija statičke nestabilnosti tog donjeg vazduha velika, a na drugoj strani možemo očekivati da može orografska dinamička nestabilnost da dovede do nepogoda i tada kada je gornji vazduh stabilan. Možemo očekivati i to da su nepogode orografske nestabilnosti srazmerno kratkotrajne, da više ili manje jakim nepo- godama brzo sledi smirenje vazduha. 34 M. Čadež, Analiza vremena u FNRJ u 1951 godini U svrhu uporedenja jedne i druge ener¬ gije uzmimo za primer da je srednja razlika u temperaturi izmedu vazduha koji se adija- batski penje i okolne atmosfere T — T’ = 1°, da je T’ = 300° aps. i z 2 — z, = 3000 m. Na drugoj strani uzmimo da se iznad mirnog je¬ zera hladnog vazduha vazduh kreče brzinom u — 15 m/sec. U ovom slučaju je 1 22 F i L s : L D = 10 • • 3000 : = 1 jedna i druga energija su dakle jednake. Detaljnija obrada razvoja vremena kod stanja kada leži u toplim mesečima u Panon- skom Basenu jezero hladnog vazduha biče u svakom slučaju uspešna tek tada kada naša služba bude raspolagala podacima radioson- daže sa našeg područja. Na osnovu ovakih po- dataka biče omogučeno i uspešno prognozira- nje razvoja vremena u tim danima koji mogu da donesu neocenjive štete i nesreče i vazduš- nom saobračaju i raznim granama privrede. Več sada možemo da kažemo da u toplim me¬ sečima u svim danima kada kod južnog sta¬ nja vremena u Panonskom Basenu leži jezero hladnog vazduha postoji u Vojvodini velika opasnost za razvoj jakih nepogoda u posle- podnevnim časovima. lf. Prodori sa jugozapada Prodori sa jugozapada bili su u 1951 go¬ dini izvršeni uvek kod raznih južnih stanja (kod /SKC/ 6, kod /SC/ 4 i kod neodredenog južnog stanja 5 puta). U topJoj polovini go- dine kada je more manje zagrejano nego kon- tinet pojavljivali su se češče nego u hladnoj (tablica 10 na str. 27). U Splitu su bili obično zapaženi u jutarnjim časovima (od 14 sluča- jeva 9 puta), a u Beogradu posle podne (8 puta). Brzina nadiranja hladnog vazduha sa jugozapada obično se kretala izmedu 30 i 64 km/čas. Posle SW - prodora hladnog vazduha se često pojavljuje neko zapadno stanje vre¬ mena (od 14 slučajeva u 1951 godini 5 puta). Karakteristično za prodore sa jugozapada je to da se na višini (na pr. na Bjelašnici) za vreme prodora pravac vetra ne menja mnogo. Pri tlu može na nekim mestima da dode do primetne promene pravca vetra. U Beogradu se na pr. za vreme prodora hladnog vazduha sa jugozapada košava promeni u jugozapad- ni vetar. Činjenica da se u Splitu SW - prodori hlad¬ nog vazduha najčešče pojavljuju u jutarnjim časovima govori o torne da su ti prodori ve- rovatno tesno povezani sa dnevnim zagreja- vanjem Apeninskog Poluostrva. Slično kao NW- prodori kod nas, u Italiji se SW - prodori ve- rovatno pojavljuju u poslepodnevnim časovi¬ ma i posle savladivanja velikih orografskih prepreka Apenina u noči počinje prodrli hlad¬ ni vazduh da pada niz padine Apenina i u vidu jugozapadnih vetrova frontalno prodire dalje prema našoj obali. Prodrli hladni vazduh često naide kod nas na hladan vazduh koji prodire sa severo- zapada ili severa ili pak na onaj koji u vidu jezera leži u Panonskom Basenu. U ovakvim slučajevima postoje najraznovrsnije mogučno- sti daljeg razvoja vremena, što u največoj meri zavisi od toga koji hladan vazduh je hladniji. I u torne pogledu je problem daljeg razvoja vremena kod nas još potpuno neispi- tan i u svakom slučaju treba i ovim istraži- vanjima pospetiti što pre punu pažnju. Padavine našeg područja imaju u velikoj večini primera svoj izvor u relativno toplom i vlažnom vazduhu koji prodire sa jugozapada. Stoga je razumljivo da su prodori sa jugo¬ zapada za prognozu padavina kod nas od na- ročitog značaja. U zimi i u proleče 1951 go- ! dine su hladni SW - prodori našim krajevima uvek doneli smanjenje padavina, a leti i u je¬ sen, sem možda dva puta, povečanje. I kraj katastrofalnih snežnih padavina u februaru 1952 god. bio je u vezi sa hladnim SW - pro¬ dorom. Mislim da možemo opisanu razliku u daljem razvoju vremena izmedu leta i zime jednostavno tumačiti na sledeči način: Leti vazduh hladnog SW - prodora sadrži u svakom slučaju srazmerno mnogo vlage i može da da jake padavine, pošto iznad jako za- grejanog kontinenta postaje brzo nestabilan. Na drugoj strani je zimi vazduh hladnog SW- prodora srazmerno siromašan u vlaži i ras- hladeni kontinent utiče u smislu stabilizovanja prodrlog vazduha. U dodiru sa Zemljinim tlom i spuštanjem niz padine Dinarskih Planina prodrli vazduh sa jugozapada može, ako prodire u toku da¬ na, jako da se zagreje i da pri tlu donosi j otopljenje. Kod nočnih prodora može vazduh SW-prodora, pogotovo kada je podloga ras- hladena, da prodre kao relativno hladan vaz¬ duh do Karpata. Tamo dode do nagomilavanja i zaustavljanja prodrlog vazduha. Koliko visoko se može popeti prodrli hladni vazduh možemo izračunati iz (1) na strani 19. Prodrli vazduh se ispred Karpata, ako je do- j voljno hladan bar delom zaustavlja i nagomi- lava; ispred Karpata pojavi se jezero hladnog vazduha koje može južnim svojim delom da leži več u' Jugoslaviji. 5. Prodori sa istoka Kontinentalni polarni vazduh pojavljivao se u 1951 god. prilikom svog prodiranja pre¬ ma zapadu u Jugoslaviji uvek najpre u Ne- gotinskoj Krajini. Posle kračeg zadržavanja ispred Homoljskih Planina počeo je da pro¬ dire dalje u vidu padajučeg vetra i u Beo- VI. Prodori hladnog vazduha u FNRJ 35 gradu se je pojavila „istočna košava“, tj. ko¬ sava po tipu bure. Ovim putem, a svakako i preko drugih manjih uzvišenja počinje popu- njavanje Panonskog Basena hladnim vazdu- hom sa istoka, što obično dovodi do obrazo- vanja istočnog stanja vremena. Hladni E - prodori su se u 1951 godini naj- češče pojavljivali kod južnih stanja vremena (3 puta kod /SC/, 1 put kod /SKC/), ali pojav¬ ljivali su se i kod drugih stanja (po jedan put kod /EC/, neodredenog, /NKC/ i anticiklo- nalno - ciklonalnog stanja). Prodor koji je bio izvršen kod /NKC/ stanja nije bio prodor u običnom smislu reči, več je u vezi sa opštim porastom pritiska došlo do opšte promene u polju strujanja — severni vetrovi su se svuda u zemlji, u toku noči, promenili na istočne odn. južne. 6. Prodori sa jugoistoka U našu zemlja hladan vazduh može da prodre i sa jugoistoka, tako da se obično pr¬ vo pojavljuje u Makedoniji gde se prodrli hla¬ dan vazduh lako prebacuje dalje prema se¬ veru. U 1951 godini bilo je zapaženo 6 SE- prodora. Sem jednog koji se je pojavio u pro- leče svi SE - prodori su se pojavili u jesen. Po jedan put je došlo do prodora kod /SC/, /S/, /EC/ i /AE/ stanja, a dva puta kod neodre¬ denog južnog stanja kada je na zapadu u na¬ šu zemlju prodirao hladan vazduh i sa se- verozapada. Prodori sa jugoistoka su u dinamičkom pogledu karakteristična pojava koju bi trebalo detaljnije ispitati. U svakom slučaju dolazi u sklopu cirkulacije Islandske ili Denovske de¬ presije hladan vazduh SE - prodora sa Egej- skog Mora kuda je ranije prodro u sklopu cirkulacije Črnomorske depresije ili pak nekog drugog depresionog polja istočno od Karpata. Vidimo da su za strujanje hladnog vaz¬ duha kod ovakvih stanja vremena orografske prepreke opet od neobično velikog značaja. Karpati, Balkan i Rodopi zadržavaju hladan vazduh da ne prodre na zapad i pod povolj- nim uslovima vrača se preko manjih orograf- skih prepreka južno od Rodopa u vidu SE- prodora prema večim geografskim širinama. Pre prodora sa jugoistoka hladan vazduh se može pojaviti u Negotinskoj Krajini (napr. 6. XI. a prodor izvršen 7. XI.). Zaključak Ovaj kratak opis našeg vremena u 1951 god. daje prvu sliku o nekim pojavama koje su najkarakterističnije za razvoj vremena kod nas; on pretstavlja samo donekle celinu, pošto u njemu ne nalazimo razne karakteristike koje bi jedna dobra analiza vremena trebalo da sadrži. Nije bilo govora, napr., o torne kakav je razvoj vremena u pojedinim mesečima kod pojedinih stanja vremena na pojedinim po- dručjima, tj. kakve su temperaturske prilike kod ovog, kakve kod onog vremenskog tipa, kako se menja pritisak u toku dana, kako oblačnost, vetar, vlažnost itd. Nije dat pre¬ gled geografske rasporedenosti učestanosti po- javljivanja pojedinih vremenskih tipova i nisu obradene bezbrojne pojave koje su karakte¬ ristične za razna vremenska stanja i od kojih su samo neke od nas uočene i zabeležene. Ovde mislimo na razne vrste i oblike oblaka, na vrste padavina, na karakter vetra, na vi¬ dljivost, na vreme početka pojavljivanja dnev¬ ne konvektivne oblačnosti, na razvoj i oblike magla po planinama itd. Kada razmislimo o svim ovim stvarima i u mislima pratimo razvoj vremena na raz¬ nim mestima, vidimo da nas čekaju još vrlo ve¬ liki zadaci, da stoje pred nama nerešeni pro¬ blemi kojima treba posvetiti največu pažnju. Kod izrade nekih tablica i crteža pomogli su mi tehničari Aerološke opservatorije Vukin Durdica, Mihajlovič Ljiljana, Krstič Jovan i Čudič Staka, koji za svoj savestan rad zaslu- žuju svu pohvalu. Zahvaljujem se njima kao i meteorologu Vujičič Koviljki za sve korisne primedbe koje je prilikom čitanja rada stavila. 36 M. Čadež, Analiza vremena u FNRJ u 1951 godini Literatura 1. Ertel, H.: Methoden und Probleme der dynamischen Meteorologie, Berlin, 2, 1938. 2. Godišnjak Aerološke opservatorije u Beogradu, 1951. 3. Hess, P., H. Brezowsky: Katalg der Groswetterlagen Europas, Ber. Dt. Wetterd. US - Zone 33 (1952). 4. Čadež, M.: Označba ljubljanskega vre¬ mena, Kronika slovenskih mest, III51,92, (1936). 5. — O tipovima vremena, Hi¬ drometeorološki glasnik, II 88 (1949). 6. Flohn, H.: Haufigkeit, Andauer und Eigenschaften des „freien Fohns“ auf deutsch- en Bergstationen, Beitrage z. Physik d. freien Atmosphare 27 110 (1941). 7. Čadež, M.: Uber einige Einfliisse oro- graphischer Hindernisse auf die Luftbevvegung, Arch. Met. Geoph. Biokl. A VI, 403 (1954). 8. Seidl, F.: Dinarskogorski fen. Geograf¬ ski vestnik, Ljubljana, VIII, X, XI (1932, 1934, 1935). 9. Flohn, H.: Zur Kenntnis der jahrlichen Ablauf der Witterung im Mittelmeergebiet, Geofisica pura e applicata, XIII 3 (1948). 10. Vujevič, P.: Meteorologija, Beograd, 257, 1948. 11. Bergeron, T.: Uber den Mechanismus der ausgiebigen Niederschlage, Ber. Dt. Wetterd. US - Zone 12 230 (1950). 12. Čadež, M.: Fizika atmosfere, Beo¬ grad (1952). 13. Schneider-Carius, R.: Die Grundschicht der Troposphare, Bad Kissingen, 1953. 14. Čadež, M.: Uber lokale Luftdruckan- derungen in der Atmosphare, Arch. Met. Geoph. Biokl. A VI 201 (1953). 15. — Jezera hladnog vazduha, Hi- dromet. gl., Beograd I 1 (1949). 16. Scherhag, R.: Neue Methoden der Wet- terprognose Berlin, 269, 1948. 17. Čadež, M.: Pregled prodora hladnog vazduha u FNRJ u 1951 god. u [2]. 18. Scherhag, R.: L. c., 303 19. Čadež, M.: O pretvaranju energije u atmosferi, Izdan je S UH M S, Rasprave i štu¬ dije - 2 (1949). 20. Dessauer, F., W. Graffunder, J. Schaf- fhauser: Uber atmospharische Pulsationen, Arch. Met. Geoph. Biokl. A III 453 (1951). 21. Schaffhauser, J.: Untersuchungen uber Quelle und Ausbreitung der atmospharischen Unruhe. Arch. Met. Geoph. Biokl., A V 386 (1953). 22. Čadež, M.: Oblačnost u Ljubljani, Hi- dromet. gl., Beograd, I 27 (1949). 23. Kleinschmidt, E.: Zur Theorie der la¬ bilen Anordnung, Meteor. Z. 58, 157 (1941). V n.Mr^i.i ^ > Vis 1 Analyse du temps en Yougoslavie durant l’annee 1951 37 Analyse du temps en Yougoslavie durant 1’ annee 1951 (resume) Nos connaissances dans le domaine de la meteorologie sont fondees sur de nombreuses donnees, qui d’un cote, servent de base a di- verses recherches sur la repartition des ele- ments et des phenomenes meteorologiques dans 1’espace et dans le temps et de l’autre de ve- rifications a l’exactitude des theories et des hypotheses posees. Ainsi comme le physicien ne peut avec succes developper son activite scientifique sans Taide de donnees experimen- tales, de meme le meteorologiste ne peut de- couvrir le secret des combinaisons sans nom- bre de 1’etat de 1’atmosphere sans classement systematique des donnees meteorologiques et sans etude systematique du developpement du temps. A notre avis, sans etude systematique du developpement du temps on ne peut resoudre avec une precision satisfaisante le probleme de prevision du temps, ce qui est un des de- voirs les plus importants de chaque Service meteorologique et, suivant les paroles de H. Ertel [1], le but final de la meteorologie the- orique. Partant de ce point de vue, 1’ Obser- vatoire aerologique a consacre sa plus grande attention, au cours de la premiere phase de son existence, a la recherche systematique du developpement du temps en Yougoslavie. Par suite du manque de donnees sur 1’etat des couches superieures de 1’atmosphere au-dessus de notre region, toutes les etudes ont ete ef- fectuees sur la base des donnees en surface ainsi que des observations nephoscopiques et par pilote - ballon. De preference, on s’est servi des donnees du formulaire „Developpe- ment du temps “ qui se trouve sur la figure 1 (donnee en annexe). Ces formulaires contien- nent les valeurs horaires de la temperature, de la pression, la disposition et le mouvement des nuages, les precipitations etc. II est evident que l’on peut deja, avec une telle base, aborder des etudes fondamentales sur le developpement du temps, par exe nple, 1’etude des earacteres des invasions froides, et que toutes ces observations pourraient etre preparees regulierement et systematiquement, classees et publiees chaque annee suivant un plan determine exactement a 1’avance dans le but d’une synthese ulterieure. Les premiers elements de cette sorte sont contenus dans 1’ annuaire de F Observatoire aerologique [2]. Le but de cette etude est: 1°. de demontrer de quelle maniere il est possible, a notre avis, d’aborder avec succes 1’etude systematique du developpement du temps en Yougoslavie et cela sur la base de 1’etude du temps a des endroits determines; 2°. de decrire brievement le developpement du temps en Yougoslavie au cours de 1’annee 1951; et 3°. d’attirer Fattention sur certaines ca- racteristiques de la dynamique des mouve- ments de 1’air au - dessus du territoire de la Yougoslavie et en general. Toutes les conclusions se basent princi- palement sur les resultats des statistigues des phenomeneset sur les donnees de F Annuaire aerologique [2] qui contient les elements ne- cessaires fondamentaux pour des recherches de cette sorte. En observant le developpement du temps a plusieurs endroits, nous voyons que certains etats typiques du temps se renouvellent sou- vent et qu’ils peuvent se retenir proportion- nellement longtemps. Le plus souvent on observe par exemple en Yougoslavie un type de temps qui existe quand des vents du qua- drant sud - ouest regnent au - dessus de la Yougoslavie dans la partie inferieure de la troposphere. Souvent on rencontre aussi un type de temps quand a ces hauteurs, au-dessus de notre territoire, soufflent des vents des quadrants est ou nord. Quand durant de tels etats typiques apparaissent des precipitations, celles-ci sont retenues en general toujours dans les memes regions, tandis qu’il n’y en a pas dans d’autres contrees qui sont toujours les memes (Tableaux 1 et 2, figures 2, 13, 15 a 18). Le tableau 1 montre l’etat du temps a 1’aide des types de temps, definis dans F An¬ nuaire aerologique [2], a 10 endroits en You- goslavie, durant les jours ou le temps est de type S ou AS, c’est a dire, quand au - dessus de Belgrade dans la couche inferieure de la troposphere, soufflent les vents du quadrant sud avec temps nuageux (S) ou clair (AS), et avec des precipitations quotidiennes mesu- rees le lendemain matin inferieures a 1 mm. Sur ce tableau nous voyons qu’au cours de tels jours et a Niš, Kraljevo et Negotin, les precipitations apparaissent seulement excepti- onnellement et qu’en meme temps elles appa¬ raissent souvent a Ljubljana, Rijeka et Tito¬ grad. Durant ces jours - la le temps avec des vents du quadrant sud en altitude est certai- nement partout pareil en Yougoslavie. De meme nous voyons sur le Tableau 2, durant les jours quand a Kraljevo le temps est de type NC (nord avec precipitations) dans n’importe quelle combinaison avec les types N, AN et K que presque toujours apparait a 1’ouest de la Yougoslavie, un temps sans pre¬ cipitations (non pluvieux) qui est souvent de type N ou AN avec une composante est tres accentuee du vent. 38 M. Čadež, Analiza vremena u FNRJ u 1951 godi ni La figure 2 nous donne ensuite la qu- antite moyenne journaliere des precipita- tions en Yougoslavie a certaines epoques de l’annee pendant qu’a Rijeka apparait le temps de type SC ou SCK dans n’importe quelle com- binaison avec les Types S, AS ou SK. Nous voyons done que le contraire peut avoir lieu de ce que nous avons vu peu de temps avant; le temps pluvieux a Rijeka est en rapport avec le temps non pluvieux sud a Finterieur du continent. En hiver et en automne et du- rant une partie du printemps au cours de tels temps apparaissent des precipitations le long de toutes nos cotes et en Slovenie et en ete principalement seulement en Slovenie. Partant de ce point de vue, c’est a dire de l’etat connu du temps a certains endroits, nous cherchons la reponse aux questions: quels sont les etats de temps possibles generaux qui con- ditionnent un temps determine, qu’est - ce qui est commun a tous ces etats de 1’ atmosphere, quels sont les developpements possibles du temps en relation avec le developpement ge¬ neral de 1’etat du temps, et enfin nous de- mandons alors a cause de quel processus ap¬ parait un tel etat et un tel developpement du temps en Yougoslavie. De meme que pour certains points [4], [5], [2] nous pouvons et pour le maerotemps de quelque territoire definir les etats du temps elementaires suivants: Anticyclonal /A/, advec- tif /D/, (sud /S/, ouest /W/, nord /N/ et est /E/), convectif /K/ et cyclonal /C/ de l’etat du temps. Ils sont caracterises par des mouve- ments d’air correspondants dans la partie in- ferieure de la troposhere au - dessus du ter¬ ritoire yougoslave. La combinaison des ces „etats elementaires“ nous donne d’autres etats du temps possibles au - dessus du territoire en question, mais il existe encore d’autres pos- sibilites que nous pourrions saisir avec une nouvelle symbolique dans un systeme plus vaste et complexe. Pour les definitions de certains etats ont ete choisies principalement de telles stations de [2], qui, quand il y avait des courants de masses d'air correspondants, ont enregistre au cours de l’annee le plus grand nombre de jours avec precipitations (voir figure 13). P.our l’etat sud, par exemple, les precipitations etant con- centrees le plus en Slovenie et en Dalmatie du Sud, on a choisi les stations caracteristi- ques de Ljubljana, Rijeka, Split et Titograd. A Taide du temps qui regnait dans ces stati¬ ons on a defini divers etats Sud de la fagon suivante. 1) /AS/ - apparait alors quand a Ljublja¬ na, Rijeka, Split et Titograd le temps est de type AS (K), (et peut etre en partie et S), de fagon que le total des types AS (K) apparus soit plus grand ou egal au total des types appa¬ rus S a ces endroits. 2) /S/ — semblable a /AS/ mais que le total de tous les (S) soit plus grand que le total de tous les AS(K). 3) /SK/ - semblable a /S/ mais que le to¬ tal dans une station citee sous /AS/ apparait le temps de type (SK). Au cours de la deu- xieme moitie de la journee peut apparaitre dans n’importe quelle de ces stations les ty- pes (S)CK et (S)C. 4) /SC/- semblable a /S/ seulement que dans une des stations Ljubljana, Rijeka, Split et Titograd apparaisse (SC). Dans une de ces quatre stations peut apparaitre (C) a la plače de (SC). 5) /SKC/ - Semblable a /SC/ mais qu’au moins dans une des stations Ljubljana, Rije¬ ka, Split et Titograd apparaissent les types (SKC) ou (KC). Cet etat est tres courant. De meme maniere on a determine les defini- tions pour les etats nord, est, et ouest. A l’aide de ces definitions on a etabli un calendrier des etats du temps en Yougoslavie pour 1951 (aux pages 13 et 14). Le champ barique pour certains etats nous est montre par les figu- res 3 - 12. Au chapitre 4 est donne un peu plus en detail un apergu de quelques etats du temps ou on fait remarquer l’importance de l’oro- graphie sur le developpement du temps en Yougoslavie et en general. Une attention particuliere est consacree aux invasions d’air froid en Yougoslavie. L’air froid a penetre en Yougoslavie au cours de 1’annee 1951 de tous les cotes, excepte du cote Nord-Est. La frequence de ces courants nous est donnee par le Tableau 9. Il semble que l’air froid penetre tres difficilement, de fagon generale, du Nord-Est et cela a cause des Karpathes qui presentent un grand ob- stacle a l’air froid qui penetre du Nord - Est dans les Balkans. Dans de tels etats un cou¬ rant apparait d’abord dans la Negotinska Kra¬ jina, d’ou l’air froid sous forme de Kosava froid (vent local) penetre plus loin vers l’ou- est, c’est a dire, nord - ouest et plus tard, a cause de 1’influence orographique, change sa direction vers le sud - ouest (figure 21). Les invasions froides NW sont les plus frequentes (44 fois au cours de 1’annee 1951) et apparaissent a n’importe quelle epoque de l’annee. Il est caracteristique que ce courant d’air froid s’arrete tres souvent au cours de l’apres - midi. Une explication est donnee de ce phenomene. Selon la vitesse de penetration nous pouvons distinguer des courants froids NW rapides, ralentis et quasistationnaires. Les invasions froides du nord apparaissent souvent apres les invasions d’air froid venant de l’ouest et sont la consequence de 1’accumu- lation de celui - ci devant les Karpates (figure 23). L’accumulation d’air froid devant des Analyse du temps en Yougoslavie durant l’annee 1951 39 ‘Obstacles orographiques peut etre de grande importance durant les chaleurs, pour le deve- loppement d’orages tres forts, caracteristiques pour ces regions. Sous ce rapport nous pou- vons definir ,,1’instabilite dynamique orograp- hique“ de l’air froid inferieur qui peut facile- ment en ete se liberer au cours de la journee. ■ . ■ d Hidrometeorološka služba FNRJ R A Z VOJ VREMENA Aerološha opservatorija III-54-5.000 — Jugoštampa — 391-14 Hidrometeorološka služba FNRJ A-2 Aerolosba opservaforiia RAZVOJ VREMENA Staniča:.. H s =.-HI.