KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 75 (1)
INDUSTRISKE SVOJINE
IZDAN 1 OKTOBRA 1937.
PATENTNI SPIS BR. 15585
Bacon Raymond Foss, Bronxville, U. S. A.
Postupak za dobijanje sumpordioksida.
Prijava od 22 decembra 1936.	Važi od 1 maja 1937.
Naznačeno pravo prvenstva od 24 decembra 1935 (U. S. A.).
Poznato je dobijanje sumpordioksida iz gasova, koji sadrže sumpordioksida, kao iz gasova iz peći za prženje ruda i t. sl., apsorbovanjem ili rasitvaranjem sumpordioksida u kakvom rastvoru, koji sadrži so kakve slabe kiseline i pomoću za ovim sle-đujućeg zagrevanja rastvora u cilju izganjanja sumpordioksida i regenerisanja soli za dalju upotrebu kao apsorcionog sredstva. Kao sredstva za rastvaranje ili apsorbovanje su kod današnjih metoda predlagane alkalometalne soli u vodi ras-tvorljivih organskih kiselina. Za vreme apsorcionog procesa se kod upotrebe takvih soli u vodi rastvorljivih organskih kiselna povećava koncentrisanost suzbijane kiselnie u meri napredovanja apsor-bovanja, usled čega se brzo postiže ravnoteža i usled toga se dobija smanjena moć apsorbovanja.
Pronalazak se zasniva na saznanju, da vodeni rastvori soli u vodi nerastvorljivih slabih kiselina, koje mogu reagovati sa sumpornom kiselinom uz obrazovanje sul-fita, podesno mogu biti upotrebljene za dobijanje sumpordioksida iz gasnih me-šavina. Kod upotrebe kakve rastvorljive soli kakve nerastvorljive slabe kiseline je rastvorljivost izgonjene ili suzbijene kiseline mala i pri napredujućem apsorbova-nju se koncentrisanost slabe kiseline samo neznatno povećava i težnja za obrnutom reakcijom ostaje slaba. Ovim se dobija u-glavnom potpuno pretvaranje soli u sul-t'it i bisulfit. Na kraju procesa apsorbovanja postoje apsorpcionom sredstvu dve faze, i to jedna tečna faza i jedna čvrsta faza, koja se do potpunosti obrazuje su-
zbijenom ili izgonjenom kiselinom. Ako se apsorpciono sredstvo zagreje na temperaturu od približno 100° C, to se rastvorljivost suzbijene kiseline povećava i čvrsta faza prelazi približno potpuno u rastvor i stoga daje srazmerno visoku koncentrisanost kseline u rastvoru i čini, da sumpordioksid brzo odilazi.
Za izvođenje postupka po pronalasku su podesne soli kiselina sledečih vrsta: sulfanilna kiselina, benzoe kiselina fumarna kiselina, ftalna kiselina, salicilna kiselina.
Napred pomenute kiseline skoro ništa nisu rastvorljive pri normalnim temperaturama u vodi, a pri temperaturama od 20—25° C pokazuju rastvorljivosti, izražene u gramovima na 100 gr. vode, sledeče:
Sulfanilna kiselina • •	. 1,1
Benzoe kiselina ....	. 0,3
Fumarna kiselina .	.	.	. 0,7
Ftalna kiselina ....	. 0,7
Salicilna kiselina .	.	.	. 0,2
Ma koja odgovarajuća so	napred
rnenutih kiselina može biti upotrebljena za izvođenje postupka po pronalasku, no ipak se prvenstveno upotrebljuju s,oli alkalnih metala i amoniuma, jer se one mogu lako dobiti i jer su one obično u vodi rastvorljive u znatnim količinama.
Od napred pomenutih soli je jedna so sulfanilne kiseline naročito uspešna za brzo dobijanje sumpordioksida. Ako se na primer upotrebi natriumsulfanilat ili amo-niumsulfanilat, to je suzbijena sulfanilna kiselina na niskim temperaturama slabo rastvorljiva pri malom joniziranju, ali se
Din. 10.—
pri povećanoj temperaturi rastvorljivost i stepen joniziranja povećavaju. Veće jo-niziranje kiseline pri visokim temperaturama (temperature u blizini tačke ključanja vode) ima za posledicu brže oslobađa-
nje apsorbovanog sumpordioksida.
Sledeči podatci pokazuju sposobnost za dejstvo soli napred pomenutih kiselina pri dobijanju sumpordioksida.
Sona koncentrkanost u gr. na lit. H20.		Apsorbovani S02 u gr. na litar.	Ponovno đobijanje u % apsorbovanog SOo	Trajanje grejanja i temperatura rastvora pri oslobađanju S02.	% SO„ u dola zećem gasu.
Natriumbenzoat	350	98			6,6
Amoniumbenzoat. .	182	41	60	15’ pri 100» C -f	
			71	Ih pti 100° C +	3,0
Natriumsalicilat . .	212	100			8,4
Amoniumsaliciiat. .	250	82	96	15’ pri 100° C -j-	
			98	30’ pri 100° C +	2,5
Amoniumsalicilat . .	250	84	94	15’ pri 100° C +	
			98	20’ pri 100° C +	3,3
Amoniuraftalat. . .	193	119	73	15’ pri 100° C +	
			78	30’ pri 100° C +	3,3
Amoniumfumarat . .	215	42	93	15’ pri 100° C +	3,6
Natriumsuifanilat .	.	180	71	99,8	Ih pri 100° C -j-	8,8
Amoniumsulfanilat .	475	153	91	5’ pri 100° C +	
			96	15’ pri 100° C +	10,8
Amoniumsulfanilat .	460	134	81	10’ pri 100° C	6,4
Amoniumsulfanilat .	460	163	92	10’ pri 93-99° C	6,0
Amoniumsulfanilat .	250	83	99	15’ pri 100° C +	3,0
Amoniumsulfanliat .	250	86	99	15’ pri 100° C +	6,3
Amoniumsulfanilat .	125	43	72	10’ pri 93—98° C	3,3
Amoniumsulfanilat .	125	40	80	10’ pri 93—99° C	1,0
Povećana dobit sumpordioksida iz vodenog rastvora kakve soli sulfaniine kiseline izgleda da ima svoj razlog u naročitim osobinama jonizacije sulfaniine kiseline. Pri sobnoj temperaturi je ona slaba kiselina; -joniziranje se pak pri poveća-vajućoj se temperaturi rastvora povećava i ovaj postaje jača kiselina.
Za izvođenje postupka po pronalasku mogu gasovi koji vode sobom sumpordio-ksid biti tretirani apsorcionim rastvorom na proizvoljan poznat načn, pri kojem gasovi dolaze u dodir sa tečnostima. Tako se na primer mogu gasovi voditi preko površine kakvog rastvora uz stalno ili inter-mitujuće kretanje ovoga ili se mogu gasovi propuštati u mehurićima kroz rastvor ili se najzad gasovi kao i rastvor mogu ili istosmerno ili u protivnom smeru provoditi kroz stub snabdeven ispunjujućom masom, da bi se uzajamno doveli u dodir.
Ako se tretiraju gasovi, kao gasovi iz
peći, to se preporučuje, da se ovi ohlade i da se podvrgnu tretiranju radi uklanjanja prašine i drugih nečistoća, pre no što se puste da dejstvuju na absorpcionu tečnost.
Absorbovani sumpordioksid može na proizvoljan podesan način biti ponova o-slobođen. Prvenstveno se rastvor zagreva na temperaturu, koja je dovoljno visoka, da proizvede brzo obilaženje sumpordioksida, ali koja nije dovoljno visoka, da proizvede znatno isparavanje regeneri-sane slabe kiseline. Može biti upo-trebljenia proizvoljna temperatura između absorpcione temperature i temperature ključanja rastvora i upo-trebljena so je prvenstveno so kakve kiseline, koja pri temperaturi upotreblje-noj za oslobađanje sumpordioksida uglavnom nije isparljiva. So treba da bude takva so, koja obrazuje sulfit, iz kojeg se pod uticajem toplote pri temperaturama
iznad apsorpcionih temperatura sumpor-dioksid može brzo oslobađati.
Izlaganje ili oslobađanje sumpordio-ksida može se vršiti pri atmosferskom pritisku ili pri smanjenom pritisku. Ako je upotrebljena so, so kakve kiseline, koja je isparljiva pri tačci ključanja za vreme apsorpcionog procesa proizvedenog rastvora, to izganjanje sumpordioksida treba da se izvodi pri temperaturi, koja se nalazi ispod tačke ključanja rastvora. Ap-sorpcioni proces može većinom zadovoljavajući biti izveden pri ili skoro normalnoj atmosferskoj temperaturi, ali može biti preduziman i pri najvišoj temperaturi, pri kojoj se obrazovanje sulfita još dovoljno vrši. Temperatura kod apsorbova nja treba da se utvrdi merom obrazovanja sulfita i rastvorljivosti svagda izabrane soli pri različitim temperaturama.
Za izvođenje postupka po pronalasku upotrebljeni uređaj treba da bude tako izveden da se postojeća toplota može dobro iskoristiti. Ako se na primer tretiraju vreli gasovi iz peći, to u njima sadržana toplota treba da se iskorsti za gre-janje sulfitnog rastvora, iz kojeg treba da se izgoni sumpordioksid; hladan sulfitni rastvor, koji postaje pri apsorbovanju, treba da se iskoristi za hlađenje regeneri-sane apsorpcione tečnosti na željenu temperaturu po izganjanju sumpordioksida, da bi se izbeglo gubljenje joplote.
Zagrevanje sulfitnog rastvora za izganjanje ili oslobađanje sumpordioksda može se vršiti na svaki proizvoljan način. Na primer može se rastvor zagrevati u kakvom zatvorenom sudu i van kontakta
sa drugim gasovima ili se može zagrevati dodirom sa strujom kakvog drugog vrelog gasa, kojom treba da se dovodi sumpordioksid. Zagrevanjem sulfitnog rastvora u kakvom zatvorenom sudu uz isključenje drugih gasova proizvedeni pro-dukat je skoro čist sumpordioksid i može za industriske ciljeve biti neposredno iskorišćen (razreden ili nerazređen), ili se može ohladiti na odgovarajuću temperaturu kompromitovati, da bi se proizveo tečan sumpordioksid.
Patentni zahtevi:
1.	) Postupak za dobijanjem sumpordioksida iz gasova, koji ovaj sadrže tretiranjem ovih kakvim rastvorom, koji sadrži kakvu so (n. pr. so alkalnih metala ili amoniuma) kakve slabe kiseline i za o-vim sledujućim zagrevanjem rastvora radi izganjanja u ovome apsorbovanog sumpordioksda i za regenerisanje soli, naznačen time, što se za obrazovanje soli upo-trebljuje kakva kiselina, koja je pri za izganjanje sumpordioksida upotrebljenoj temperaturi stabilna i skoro neisparljiva, a pri temperaturama od 20—25° C je u vodi jedva ili samo teško isparljiva.
2.	) Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što kiselina pri 20—25° C ima ras-tvorljivost od manje no 1,1 gr. na 100 gr. vode.
3.	) Postupak po zahtevu 2, naznačen time, što kiselina pripada grupi, koja se sastoji iz benzoe-kiseline, ftalne kiseline, salicilne kiseline i sulfanilne kiseline.









.

■

■
■ . ■' •
■













‘
.



■
.
.
.