fJRATfe
Poštarina plaćena u gotovu	Cena	Din.	1,—
OKOLIJ M :
GLASNIK
6LA6ILO 5AVEZA KOKOLA KRALJLVINL - JUGOSLAVIJI
Čuvajte Jugoslavija!
Izlazi svake subote ♦ Godišnja pretplata 50 din ♦ Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 ♦Telefon uredništva 30-866 i 26-516, uprave 30-866 ♦ Račun Poštanske štedionice br. 57.686 ♦ Oglasi po ceniku ♦ Rukopisi se ne vračaju ♦
Beograd, 15 februar 1938 God. IX ♦ Broj 6
sle podne završene utakmice u kanad-skdin hokeju za prvenstvo ČOS 1938 godine.
Poslednja tri dana igara biče u Štrb-skorn Plesu, i to u petak 11 trčanje članica na 8 km, članova na 18 km, oboje za prvenstvo SSS i ČOS, te trčanje članova trečeg razreda na 10 km, u subotu 12 trčanje odelenja članica 4 po 6 km, posle podne utakmica skakača sa skakališta arh. Jarolimeka kao drugi deo udruženog takmičenja u tičanju i skakanju, a u nedelju je poslednja utakmica skakača. Na večer toga dana proglasiče se svečano u Hviez-doslavu na Štrbskom Plesu postignu-ti uspesi na ovim zimskim igrama.
Takmičenje za prvenstvo Saveza siovenskog Sokolstva
Ovogodišnje takmičenje izabranih smučara i smučarki slovenskih sokolskih saveza je šesto po redu, jer je prvo održano 1933 godine u Bohinju, u Jugoslaviji. Glavna počasna nagrada je prela/ni pehar ondašnjeg jugoslo-venskog ministra fizičkog vaspitanja brata dra Lavoslava Hanžeka, koji su lani u Planici na petom prvenstvu smučara SSS osvojili Jugosloveni.
Utakmice u Visokim Tatrama vode načelnik SSS brat dr. Miroslav Klin-ger i načelnica SSS sestra Elza Skalarjeva.
Uz domačine na ovom takmičenju su-deluju: Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije sa 11 takmičara! i 5 takmičarki, Savez bugarskili Junaka sa 6 takmiča-čara, te Savez poljskog Sokolstva sa 2 takmičara.
Lani u Planici su Jugosloveni po-stigli u takmičenju za Hanžekov pehar 3Ubl hod, ČOS 2833, a Bugari kao po-četnici, prvi put na tim utakmicama, samo 430 bodova.
Za prvenstvo SSS svaki savez može u svakoj raspisanoj utakmici da prijavi samo po tri takmičara i takmičarke, i samo njihov uspeh se uzima u ko-načni zbroj. članovi se takmiče u tr-čanju na 18 km, u spustu, u smučarskim likovima i u Skokovima, a članice u trčanju na 8 km, u spusta i u likovima. Uz ove obvezatne grane može priredivač prvenstva da proširi raspoređ i na druge grane, ali te ne utiču na zbroj i na ocenu saveza u takmičenju za prvenstvo, več samo daju pojedinačne prvake. Tako su ove godine Čehoslovaci proširili raspored takmičenja za članove sa trčanjem na 50 km, sa trčanjem odelenja po četiri trkača svaki 10 km, sa udruženim takmičenjem u spustu i
likovima, te sa udruženim takmičenjem u trčanju. i skakanju. Kod članica isto tako sa udruženim takmičenjem u spustu i likovima, te trčanjem odelenja po četiri na 6 km. Uspeh pobednika ocenjuje se u obvezatnim granatna za prvenstvo sa 240 bodova, za spust i likove po 100 bodova. Ostali za njima imaju razmerno manje bodova, koliko im je slabiji uspeh.
Za pehar ministra brata dra Lavoslava Hanžeka nisu isti uslovi, kao što su ovi za prvenstvo SSS. Naime tu ne od-lučuju uspesi trojice prijavljenih, nego trojice najboljih takmičara, odnosno takmičarki svakog saveza, pa zato tu utiču i uspesi zamenika. Način ocenji-vanja je isti kao; i za prvenstvo SSS, a iste su i grane: za članove 18 km, spust, likovi i skokovi, a za članice trčanje, likovi i spust. Trčanje i skokovi ocenjuju se sa 240 bodova, a spust i likovi sa 100 bodova.
Izabranici jugoslovenskog Sokolstva
Načelništvo Saveza SKJ je posle prvenstvenih utakmica održanih na Jahori-ni i posle zajedničke vežbe odredilo takmičare, koji če u Visokim Tatrama za prvenstvo SSS zastopati jugosloveri-sko Sokolstvo. U poslednji čas, pred odlazak takmičara, došlo je do pote-škoča. Naime, Medunarodni smučarski savez (kratica:	FIS) iznenada je
naredio svojim članovima, a to su u svakoj zemlji po jedan narodni smučarski savez, da strogo primenjuju ono pravilo FIS-e, koje kaže, da se tak-mičarima upisanima u narodnom smu-čarskom savezu zabranjuje učestvova-vanje na utakmicama, koje ne priređuju članovi FIS-e. To praktički znači, da Jugoslovenski zimski sportski savez, koji je narodni smučarski savez za Jugoslaviji!, mora zabraniti onim sokolskim takmičarima, koji su ujedno i članovi nekog smučarskog kluba, da podu na sokolske zimske sletske igre o. g. u Visoke Tatre, jer ih ne prireduje član FIS-e! Sama dva dana pre odlaska naših sokolskih takmičara u češkoslovačku izazvala je FIS kod nas ni od koga željenu mučnu nepriliku, u kojoj bi na prvom mestu bila pogodena vrednost i ugled nacije, s posledicom neželjenih i nepotrebnih sukoba sportskog i sokol-skog saveza. Srečom su vode našeg
Levo: Jugoslovenski poslanik u Pratru dr. Vasilije Protli s vodstvom Jugoslovenske ekipe na zimskim sletsklm igrama u Visokim U sredini, svečano otvorenje zimskih sletskih igara u Tatranskoj Lomnici 6 o. m. — Desno: takmičari pred starton
Tatrama. pred startom
Prvi deo X svesokolskog sleta o. g. u Pragu
ofpočeo je zimskim slefskim igrama u Visokim Tatrama 6 o. m«
(Poseban izvešfaj „Sokolskom glasniku")
Tatranska Lomnica, 10 februara 1938. Češkoslovaška obec sokolska priredila je od 5—13 o. m. kao prvi deo jubi-larnog X svesokolskog sleta ove godine u Pragu, posebne zimske sletske igre u Visokim Tatrama, kojima je cilj da pokažu zrelost i svestranost sokolskog rada. Od 5 do 13 februara sletske godine 1938 izabranici češko-slovačkog, jugoslovenskog, poljskog Sokolstva i bugarskih Junaka takmiče se u raznim zimskim granama teles-nog vežbanja na krasnim obroncima Visokih Tatra, u čuvenim zimovalištima i letovalištima, koja su se poredala uzduž „Ceste slobode’’, od Tatranske Lomnice pa sve do Strbskog Plesa. če-hoslovaci, kao domačine, potrudili su se da svojim gostima u svemu ugode, i da ove zimske igre budu sretan po-četak sletskih sveslovenskih svečanosti ali i pravo, korisno sokolsko delo. Sve se slaže u skladnu celinu i upotpunju-|’e sej: i svečanosni deo, i lepote kraja i toplo bratsko gostoprimstvo, i visoka uvežbanost takmičara i stručna vrednost voda i priredivača utakmica, i slovensko bratstvo učesnika, a kao kruna svega stvarna svestranost i raznolikost sokolskog dela, koje se neprestano razvija u sviin smerovima jed-nako, prihvačajuči — kao što nas uči Tirš — sve ono što može da unapredi i pojača vrednost sokolskog odgojnog rada.
Raspored i delovi zimskih igara
Zimske igre se dele na dva velika dela, koja se neprestano prepliču, i po-vezuju. To su utakmice za prvenstvo Saveza siovenskog Sokolstva u smučanju, te utakmice za prvenstvo bratske Ceškoslovačke obec sokolske, ne samo u smučanju, več i u klizanju i kanadskom hokeju na ledu, sa prika-
zivanjem sanjkanja u četvorkama. Tome treba pribrojiti i vojne utakmice, koje dokazuju najtešnju saradnju vojske i Sokolstva u češkoslovačkoj, gde Sokolstvo svakom prilikom nastoji da bude korisno narodnoj obrani. Braniti domovino, koju su Sokoli i stvarali, prva je, dužnost svakog Sokola! Zato su vojničke smučarske utakmice i stalna saradnja vojnika i časnika sa Sokolima u svima priredbama, treči važni deo zimskih sletskih igara.
Zimske igre počele su u Štrpskom Plesu 5 o. m. sa večernjim sastan-kom upoznavanja.. U nedelju 6 bilo je u Tatranskoj Lomnici svečano otvorenje, a malo posle toga početak utakmice u trčanju smučara na 50 kilo-metara za prvenstvo Saveza SS i ČOS. Pod večer je održan prvi deo utakmica i/.abranih klizača u propisanim smučarskim likovima. U ponedeljak 7 o. m. održana je u Tatranskoj Poljanci priredba u počast pokojnog dra Josipa Šajnera, starešine Saveza SS i ČOS te prvog inspektora češkoslovaške narodne obrane. Pre podne bila je ut.ka vojnič-kih izvidnica na 30 km sa streljanjem, a posle podne trka smučarskih vojnih glasnika na 2X12.5 km. sa dostavom iz-veštaja.
U isto vreme u Tatranskoj Lomnici dovršene utakmice klizača sa vlastitim likovima, prikazano je takmičenje sokolskih četvorka u sanjkanju, a u No-vom Smokovcu, na velikom i lepom klizalištu, počelo je takmičenje u hokeju na ledu.
U utorak 8 o. m. igre su nastavljene u Tatranskoj Lomnici sa trčanjem smučarskih tekliča 4 po 10 km za prvenstvo SSSi i ČOS, a posle podne u No-vom Smokovcu nastavljene su utakmice sletskog turnira u kanadskom hokeju na ledu. U sredu 9 i u četvrtak 10 o-državale šu se glavne utakmice u Veli-koj Studenoj Dolini nad Smokovcem, iz.a Hrebianoka, koji dobro čuva sneg na severnoj strani u potpunom hladu. Tamo su održane prvog dana utakmice članica i članova u spustu za prvenstvo SSS i ČOS, a drugog dana u smučarskim likovima. U sredu su po-
smučarskog športa shvatili bolie od Me-dunarodnog saveza, da pristupanje o-gromne sokolske organizacije sustavnom gajenju smučarstva i smučarskih takmičenja znači golemu pomoč smučarskom športu uopšte, pa su našli načina, da svi imenovani takmičari SKJ podu u Visoke Tatre.
Tako su pod vodstvom načelnika Saveza SKJ brata dr. A. Pihlera uzeli učešča na ovim takmičenjima ovi naši takmičari: Cvišenberger Adolf (Sok. dr. Jesenice — župa Kranj), Kavčič Drago (Sok. dr. Kranjska Gora, župa Kranj), Klančnik Gregojr i Lojze (Mojstrana, ž. Kranj), Knific Joža (Javornik, ž. Kranj), Kozjek Vinko (Jesenice, ž. Kranj), Rus Janko (Bled, ž. Kranj), Urbar Slavko (Jesenice, ž. Kranj), Šporn Zdravko (Javornik, ž. Kranj), Zupan Ivan (Jesenice, ž. Kranj) i Žemva Lovro (Gorje, ž. Kranj), a pod vodstvom načelnice Saveza SKJ sestre Elze Skalarjeve, ove naše takmičarke: Černe Jožica (Kranjska Gora, ž. Kranj) Emrovič Maja (Zagreb), dr. Olga Popovič (Zemun, ž. Beograd), Urbar Anica (Jesenice, ž. Kranj') i Štiftar Tončka (savez-na prednjakinja). Voda naših takmiča-ra je brat Stevan Kandič, a vodnica tak-mičarski sestra Olga Skovran. Kao suci su brat Nande Majnik (iz Pred-vora) i sestra Eta Mužina (iz Ljubljane).
Upravu Saveza SKJ zastupaju savez-ni gospodar brat Mihailo Nikolič te član saveznog gospodarskog otseka brat ing. Tadija Živkovič.
X jubilarni svesokolski slet u Pragu počeo je u nedelju 6 o. m. sa zimskim sletskim igrama u Visokim Tatrama. Ovog puta nije se program zimskih igara ograničio samo na utakmice u smučanju, kao ranijih sletova, več je isti popunjen i proširen i drugim zimskim granama. Ove godine vrše se u okviru zimskih sletskih igara, i utakmice u umetničkoin klizanju na ledu i u kanadskom hokeju.
Visoke Tatre su se ukrasile za ove zimske sletske igre svečano. Na hote-lima i na železničkim stanicama tatran-ske železnice viju se češkoslovačke, jugoslovenske, bugarske i poljske zastave.
Vreme je u Tatrama veoma lepo, sun-čano. Sneg se ne topi, naprotiv, do-sta je čvrst. U donjim predelima ga ima 20—30 cm, smrznutog, u šumi ima snega manje, zbog čega su morali pri-redivači odrediti prugu na 50 km večini delom van šume. U gornjim predelima ima snega preko pola metra, na Štrpskom Plesu čak preko 2 metra.
U subotu 5 o. m. pre podne dopu-tovali su članovi starešinstva češkoslovačke obce sokolske kao i članovi slet-skog odbora. Od oficijelnih gostiju na zimskim sletskim igrama nalaze se več u Tatrama poslanik Kraljevine Jugoslavije u Pragu g. d-r Vasilije Protič, zastupnik češkoslovačkog ministarstva zdravlja i fizičkog vaspitanja g. d-r Hovorka, pretsednik državnih železnica g. d-r Jaroh, senator g. Marha i poslanik g. Lang. Za subotu posle podne najavljen je dolazak zva-ničnog pretstavnika češkoslovačke vlade, ministra poljoprivrede g. d-ra Jožefa Zadine, vojnog komandanta arm. generala g. Votrube te pretsednika Me-dunarodne gimnastičke federacije, biv-šeg starešine Saveza poljskog Sokolstva, brata Adama Zamojskog.
Istoga dana definitivno su sastavlje-nc vrste takmičara i takmičarki poje-dinih saveza, koje če se takiničiti za prvenstvo Saveza SS, a naveče održana je sednica takmičarskih sudija.
(Joči otvaranja zimskih sletskih igara bilo je priredeno u „Grandhotelu Praha" u Tatranskoj Lomnici sokolsko veče, na kojem su bili prisutni ne samo svi takmičari i takmičarke i ostali članovi reprezentacije pojedinih saveza, več i svi zvanični gosti koji su dopu-tovali na zimske igre u Tatransku Lom-nicu. Pored priredivačkog odbora zimskih sletskih igara, bili su i delegati i pretstavnici državnih i samoupravnih vlasti, sportskih saveza i raznih drugih korporacija.
Ciostima su poželeli dobrodošlicu starešina sokolskog društva u Tatranskoj
Po ovome se vidi kako je Sokolska župa Kranj glavni dobavljač izabranih smučarskih takmičara našeg Saveza. Dok je kod članova bio dovoljan izbor, i takmičari stvarno pretstavljaju pravu vrednost našeg naprednog sokolskog smučarstva, koje se lani sa uspehom postavilo na prvo mesto sveslovenskog sokolskog smučarstva, kod članica ni po broju ni po jakosti takmičarki nismo postigli željenu visinu. To če mnogo uticati na konačni uspeh naše tak-mičarske reprezentacije, jer se zbrajaju bodovi postignuti od takmičara i takmičarki. Prva briga posle takmičenja za prvenstvo SSS mora da nam bude, da pojačamjo i poboljšamo naše takmi-čarke u smučanju.
Glavna pažnja našeg vodstva i takmičara je obračena na one grane zimskih sletskih igara, koje utiču na ko-načnu ocenu naše savezne reprezentacije i za prelazni pehar. Ostale broj-ne utakmice naši takmičari prate s ma-njim zanimanjem. Zato se po našem učestvovanju zimske sletske igre dele na tri stepena: na glavno takmičenje za skupno prvenstvo SSS i pehar ministra Hanžeka, na utakmice za pojedi-načno prvenstvo SSS, u kojimla i mi u-čestvujemo, i zatim na sve ostalo. Sa tog gledišta ču i prikazati ove igre, o kojima se več danas može reči, da su izvršile svoju zadaču i da su unapre-dile dobre i bratske odnose medu slovenskim sokolskim savezim|a i tehničku spremu sokolskih smučara.
Hrvoje Macanović
Lomnici, upravnik državne banje brat inž. Juraj Orsag, i drugi zamenik starešine ČOS brat d-r J. V. Keler, koji je uz odobravanje prisutnih pročitao tekst telegrama, upučenog pretsedniku republike g. d-ru E. Benešu. Zatim je govorio načelnik ČOS brat d-r M. Klin-ger, koji je istakao važnost i potrebu zimskih sportova za Sokolstvo, narod, državu i njenu odbranu. Posle toga su još pozdravili prisutne za ministar-stvo zdravlja i fizičkog vaspitanja d-r Hovorka, vojni komandant u Košicama general g. Lav Prhala i sreski načelnik u Kažmaroku g. Braveni.
Prvi dan takmičenja 6 o. m. u Tatranskoj Lomnici
Dan otvaranja zimskih sletskih igara i prvi dan takmičenja osvanuo je lep i sunčan. Tatranska Lomnica je u svečanom ruliu. Svuda se viju jugoslovenske, bugarske, poljske i češkoslovačke zastave, i vlada neobična živost i radosno raspoloženje.
Nešto pre 7 časova doputovao je u Poprad oficijelni pretstavnik češkoslovačke vlade, ministar poljoprivrede g. d-r Jožef Zadina, koga su dočekali broj-ni zvanični pretstavnici i pretstavnici Sokolstva.
Istim vozom doputovali su još i drugi pretstavnici državnih vlasti. Ministar se zatim odvezao s pratnjom na start za maratonsku smučarsku trku na 50 km, gde su bile svečano otvorene zimske sletske igre kao početak sletskih svečanosti, koje če se održati u mesecu junu i završiti glavnim sletskim danima, koji če se održati od 3 do 6 jula o. g.
Svečano otvaranje zimskih sletskih i-gara, koje če trajati nedelju dana, t. j. do nedelje 13 o. m., izvršeno je svi-ranjem jedne naročite sonetske konpo-zicije za priredbe X svesokolskog sle-ta, posle čega je za vreme sviranja državne himne bila podignuta na jarbol češkoslovačka državna zastava a posle toga uz sviranje nacionalnih himna po-dignute su i zastave jugoslovenska, bugarska i poljska. Tom prilikom o-držao je govor starešina sokolske župe Podtatranske, br. Jan Klimeš, koji se najpre zahvalio na počasti, što je Slo-vačka bila odredena za mesto početka jubilarnog X svesokolskog sleta. Pod-tatranski Sokoli vide u torne simbol češkog i slovačkog jedinstva. Govornik je dalje naglasio, da su ove igre bile pripremane tako, da bi bile dostojni uvod u X svesokolski slet, kojim če biti još više naglašen prisili odnos Sokolstva i države, koja slavi jubilej svoje samo-stalnosti i koji če biti izraz sokolske
slovenske uzajamnosti i jedinstva. Zatim je pozdravio pretstavnika vlade, ministra poljoprivrede d-ra Jožefa Zadi-nu, i uputio srdačan pozdrav češko-slovačkoj vojsci, koja sudelovanjem i aktivnim učeščem na zimskim sletskim igrama dokazuje, kako joj je Sokolstvo blisko.
Prva utakmica na 50 km u smučanju počela je u 9 časova pre podne, kada je na dani znak startovalo 28 takmičara od 43 prijavljenih (jer su neki bili pri treningu ranjeni a neki nisu dobili potrebno otsustvo). Ovo takmičenje je ujedno bilo i takmičenje za prvenstvo SSS.
Tok takmičenja
Smučarski maraton na 50 km bio je izvršen za idealnog sunčanog vremena, ali na neobično teškoj planinskoj staži, na kojoj je bio sneg posle nočnog mraza jako zaleden. U relaciji Hagi — Donji Smokovec bilo je mestimično malo snega. Ali tu su pomogli vojnici koji su dovozili sneg koliko je bilo potrebno da bi staža bila u redu.
Kroz prvu kontrolu na osmom kilometru u Starom Smokovcu prošlo je svih 28 takmičara. Kroz drugu kontrolu na 16 kilometru, na raskrsnici sa „Pu-tem Slobode”, prošlo je 20 takmičara, (neki su skrenuli sa staže). Na trečoj kontroli u Donjem Smokovcu bilo je 26 takmičara, na četvrtoj u Tatratskoj Lomnici na 37 km i na petoj kontroli u Žlebima na 43 km bila su 22 takmičara.
Najbolje vreme u prvoj kontroli imao je J. Buhar, ČOS, 46 minuta, a drugo najbolje vreme Petriček, ČOS. Je-dini Jugosloven, Zdravko Šporn, koji je prošao prvu kontrolu kao trinaesti, imao je vreme od 53 min.
Kroz drugu kontrolu prvi je prošao Petriček (Buhar je skrenuo sa staže), koji je ostao na čelu utakmice i u dalj-njim trima kontrolama. Drugi je bio u drugoj kontroli Vitek, a treči Jenka, obojica ČOS.
U trečoj kontroli prošao je kao drugi opet Buhar, koji je držao drugo mesto sve do cilja. 0 treče i četvrto mesto vodili su oštru borbu Vitek i Jenka, koji su se u vodstvu stalno menjali. Kroz cilj prvi je prošao takmičar Petriček, ČOS u 13.45 časova, i to u vremenu od 4:23.44 časa. Najbolje vreme pak imao je takmičar ČOS Buhar sa 4 :17.35 časa.
Rezultati takmičenja u smučanju na 50 km za prvenstvo SSS
1) Buhar Jaroslav ČOS 4:17.35 čas
2) Petriček Jožef ČOS 4:23.44 čas
3) Vitek František ČOS 4:37.15 čas
4) Šporn Zdravko SKJ 4 :59.35 čas.
Rezultati za prvenstvo ĆOS
I razred:
1) Buhar Jaroslav Smihov I 4 : 17.35 čas
2) Petriček Jožef Praha — Karlin
4 :23.44 časa
3) Vitek František Hrabačov 4:37.15
časa.
II razred:
1) Jenka Jožef 4:39.40 časa
2) šrubarš Jan 4:48.34 časa
3) Fajstavr Bogumil 4 :50.55 časa.
Starija brača:
1) Stanislav Goldman 5:39.28 časova
2) Cetl Jožef 5:42.44 časova
3) D-r Sikor Jan 5:47.28. časova
Posle utakmica sudiski zbor je na-kon rasprave i na osnovu izjava sudija na kontrolama utvrdio, da takmičar Buhar nije namerno skrenuo u drugoj relaciji sa staže, več da je naprotiv nastojao preči celu stažu i u stvari da je prošao stažu dužu nego što je bila odredena. Zbog toga je priznao takmičaru Buharu plasman, t. j. prvo mesto večinom glasova, ali je ujedno rešio da mu se po takmičar-skom redu ne dodeljuje prva nagrada, koja je dodeljena drugom plasiranom takmičaru J. Petričeku, pa je prema torne u takmičenju za prvenstvo SSS dodeljena treča nagrada jugoslovenskom takmičaru Zdravku špornu, koji je sti-gao četvrti.
Učešče bugarskih takmičara
U toku takmičenja prispela je u Visoke Tatre na zimske sletske igre ekipa
bugarskih Junaka, i to 5 najboljih takmičara pod vodstvom Bojana Kara-stojčeva. Junači su prijavili takmičare za alpsku kombinaciju, t. j. smuk i slalom, dalje za štafetu i na 18 km. Goste su dočekali u ime ČOS tajnik brat E. Kepi i brat Rauer, a u ime sokolske župe Podtatranske župski načelnik brat Tesarž.
Takmičenje u umetničkom klizanju na ledu u Tatranskoj Lomnici
U nedelju dne 6 o. m., u 17 časova, svečano su otvorene na banjskom kli-zalištu, u prisustvu mnogobrojnih gle-dalaca, kod tri stupnja pod nulom, prve utakmice u umetničkom klizanju na ledu, i to u obaveznim figurama za članove. Nastupio je 21 takmičar: 5 njih za više odelenje i 16 u nižem odelenju. U-takmice je otvorio pretsednik klizačke komisije načelništva ČOS Drahoš Sokol. Takmičare je pozdravio načelnik ČOS brat d-r Klinger, koji je u pri-godnom govoru istakao značaj umet-ničkog klizanja na ledu i izrazio želju, da se umetničko klizanje na ledu razvije u što večoj meri. Zatim je bio na vrlo dobroin ledu apsolviran prvi deo utakmica, i to u obaveznim figurama. Utakmice su završene u ponedeljak 7
o.	m., slobodnim figurama. Pored ostalih, umetničkom klizanju prisustvovali su pretstavnik vlade ministar d-r Zadina i jugoslovenski poslanik u Pragu d-r Protič.
Drugi dan sletskih zimskih igara dne 7 o. m.
Odavanje pošte uspomeni dr. Šajnera
Drugi dan zimskih igara bio je vrlo bogat športom. Na tri razna mesta, u Tatranskoj Poljanci, u Novom Smokovcu i u Tatranskoj Lomnici borili su se Sokoli i pripadnici češkoslovačke vojske o palmu pobede.
Vojna takmičenja u Tatranskoj Poljanci
Glavni dogadaj dana bila su vojna smučarska takmičenja 1 i 2 planinske brigade, koja su počela u 8.15 časova u Tatranskoj Poljanci kod spomenik*) blagopokojnog starešine brata d-r Jožefa Šajnera. Ova takmičenja otvorio je diviziski general g. Šidlik u prisustvu pretstavnika vlade, državnih, samoupravnih i vojnih vlasti i Sokolstva. Kod spomenika bila je podignuta na jarbol državna zastava uz sviranje državne himne. Tu je bila postavljena i počasna vojna i sokolska straža. Posle toga je uzeo reč i ministar d-r Zadina, koji je medu ostalim rekao. da jučerašnje otvaranje sokolskih u-takmica i današnje utakmice češkoslovačke vojske dokazuju, da vojska i Sokolstvo rade zajednički, istrajno i sve-sno u cilju pojačanja odbrane naroda i države.
Vojne utakmice patrola u trči na 30 km,
U 8.30 časova dan je znak za stari prvoj patroli. U patroli je po 1 oficii i 3 vojnika, u lakoj poljskoj spremi. U drugoj trečini staže vršeno je gadanje iz pušaka na nepokrivene ležeče figure u daljini od 150 metara. Svega je bilo 9 patrola. Dok su patrole stigle na strelište, gosti su otišli kod spomenika d-r Jožefa Šajnera, gde je bila odana počast uspomeni prvog inspekto-ra češkoslovačke vojske i starešine ČOS. Tu je vojna muzika otsvirala koral, a zatim je pretstavnik vlade, ministar d-r Zadina, održao prigodan govor, u kome je medu ostalim rekao, da se je ovim aktom pijeteta htelo odati dužnu poštu uspomeni čoveka, koji je stekao največe zasluge za češko-slovačku vojsku i Sokolstvo. „Kao ministar poljoprivrede, — rekao je d-r Zadina — pridružujem se o-vom aktu pijeteta i donosim pozdrave onih naših lepih tatranskih šuma, koje je d-r Šajner toliko voleo i u kojima je tražio oporavak u doba svoje teške bolesti. Kao pozdrav tih šuma i ove divne prirode polažem ovde na njegov spomenik ovaj venac od šum-skog granja i lišča”.
U ime Saveza SKJ odao je poštu uspomeni brata d-r Šajnera savezni načelnik brat d-r Pihler, koji je u svome govoru istakao velike zasluge pokojnog brata d-ra šajnera ne samo za češko-slovačko več i za celokupno slovensko Sokolstvo.
Svečano otvaranje zimskih sletskih igara u Tatranskoj Lomnici
\
Posle toga govorio je diviziski general, g. Mezi, koji je istakao delatnost d-ra Šajnera kao prvog inspektora če-škoslovačke vojske.
Zatim je govorio starešina češkoslovaške obce sokolske, brat d-r Bukov-ski, koji je doputovao na zimske slet-ske igre u nedelju posle podne, i koji Je u svome govoru naglasio, da slavni sokolski voda, koji je vodio narod 2-dravlju, moralnim vrednostima i vrlinama, zaslužuje da se njegove uspo-mene seti u kraju gde priroda čoveka potseča na večnost i beskonačnost.
Sviranjem državne himne i spušta-njem državne zastave bila je ova svečanost završena.
Rezultat vojnih utakmica smučarskih pa-trola na 30 km sa gađanjem
U ovim utakmicama pobedila je patrola 1 pešadiskog puka u vremenu od 3:11.54. Pobednička ekipa imala je od 30 metaka 24 pogodka, i postigla je največi broj bodova, t. j.. 1.546. Drugo mesto postigla je patrola 41 pešadiskog Puka koja je imala najbolje vreme u smučanju, t. j. 3 :10.54, ali je u gaganju imala manji broj pogodaka i postigla je samo 1.499 bodova. Treče mesto postigao je 3 pešadiski puk sa 1.428 bodova.
Od devet patrola koje su startovale došlo ih je na cilj 8, jer je jedna patrola odustala.
Utakmica vojske u štafeti 4x5 km
Na staži koja je jednaka maratonskoj trči na 50 km takmičilo se 8 patrola. Prva je startovala u 13 časova u pri-sustvu zastupnika vlade ministra d-ra Zadine, generaliteta, starešine ČOS d-i Bukovskog i mnogo drugih istaknutih ličnosti. Na startu i kod cilja kon-certovala je vojna muzika Rezultati štafete vojnih patrola na 4x12.5 km su ovi:
1)3 planinski pešadiski puk 5:8.7;
-) štafeta 10 pograničnog bataljona 5 :25.13;
3)	štafeta 41 pešadiskog puka 5 :28.40 časova.
Takmičenja sa bobovima u Tatranskoj Lomnici
U okviru zimskih sletskih igara odr-žale su se u ponedeljak 7. o. m. posle podne u Tatranskoj Lomnici utakmice sa bobovima na staži 3.830 m, koja se spuštala do 260 metara i koja je imala '6 krivina. Bobova sa dva sedišta takmičilo se šest, a sa četiri sedišta četiri.
U prvoj grupi stigao je prvi na cilj bob kojim je upravljao d-r Stibor, i to u vremenu od 4 minuta i 26 sek. U drugoj grupi postigao je prvo mesto bob sokolskog društva Tatranska Lomnica u vremenu od 4 minuta i 27 sek.
Takmičenje u hokeju na ledu
Takmičenje u hokeju na ledu na zimskim sletskim igrama održano je na dva klizališta. Takmičilo se 9 društava u dve skupine. U finale plasirala su se društva Brno 1 i Strešovice. Pobelilo je društvo Brno 1 sa rezultatom 4:1 (2:0, 0:1, 2:0). Na treče mesto plasiralo se društvo Teplice.
Takmičenje je održano pred dosta velikom posetom.
Reiultati takmičenja u umetničkom kli-zanju u Tatranskoj Lomnici.
Od petnaest učesnika koji su pokapali dobar šport takmičilo se u višem °delenju 5, u nižem 10 takmičara. Re-zultati su sledeči: više odelenje: 1) Za-hajski, Prag, 105.13 bodova; 2) d-r Hajnc, Prag, 105.06; 3) Feld, Jelšava, 94.3 boda;
niže odelenje: 1) Flajšer, Prag, 32.60 boda; 2) Honzik, Plzenj, 30.53; 3) Stronc, Plzenj 1, 28.76 bodova. (Svršetak u narednom b oju)
vE2BE ZA X SVESOKOLSKI SLET U PRAGU
Posebni svesci
Vežbe za X svesokolski slet u Pragu
g- u posebnom svesku, u kome su ve-žbe i uputstva za sve kategorije, na srpsko-hrvatskoin i slovenačkom, zaje-dno, mogu se dobiti kod Jugoslovenske sokolske matice u Ljubljani po ceni od dinara po komadu.
io«gcdišnjica smrti brata Ljube Jovanoviča
Dne 8 o. m. navršila se 10-godišnjica smrti bivšeg ministra i svojedobnog starešine Sokolske župe Beograd brata Ljube Jovanoviča.
Pomenu koji je toga dana održan u Sabornoj crkvi u Beogradu prisu-sustvovali su od strane uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije zamenici saveznog starešine brača: E. Gangl, Đ. Paunkovič i M. Smiljanič s ostalom bračom.
Da počasti uspomenu svog pokoj-nog supruga, udova pok. Ljube Jovanoviča, sestra Simka, priložila je u so-cijalni fond Saveza SKJ Din. 500.—.
70~$odišnjica sestre Franje Tavčarjeve
bljanskog Sokola, 1 oktobra o. g. Sed-nica plenuma odobrila je zatim predloženi proračun Saveza za god. 1938/39 i dalje jednoglasno se saglasila u pitanju neophodne potrebe da se u Beogradu podigne vlastiti savezni dom.
Na koncu sledio je izveštaj saveznog revizionog odbora, nakon čega je zaključeno, da se glavna godišnja skupšti-na Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije održi dne 15 maja o. g. u Beogradu, s tim, da se 12 maja održi sednica izvršnog odbora, 13 maja plenarna sednica savezne uprave, a 14 maja konferencija delegata župa. Time u vezi zaključeno je ujedno, da sve sokolske župe imaju da održe svoje godišnje glavne skupštine najdalje do konca mar-ta o. g.
U ponedeljak 14 o. m. održana je ponovno sednica saveznog izvršnog odbora, koja je donela potrebna rešenja u pogledu provedbe nekojih zaključaka plenarne sednice.
Detaljnije o ovim sednicama izvesti-čemo u narednom broju.
СЕШ
SVESOKOLSKI SLET u Pragu
Dne 8 o. m. proslavila je 70-godišnji-cu svoga života sestra Franja Tavčarjeva, počasna dvorska dama, vrlo i-staknuta nacionalna radnica.
Svojoj odličnoj i zaslužnoj sestri Ljubljanski Sokol' poklonio je krasnu umet-nički izrađenu spomenicu.
Plenarna sednica uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije
Dne 12 i 13 o. m., nakon sednice izvršnog odbora 11 o. m., održana je u Beogradu sednica plenuma uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
Na ovoj sednici, kojoj su prisustvo-vali članovi starešinstva, izvršnog odbora i pretstavnici sokolskih župa, podneti su iscrpni izveštaji kako o radu saveznog vodstva tako i o radu, stanju i prilikama u pojedinim župama. Pri-majuči ove izveštaje, uprava Saveza SKJ donela je potrebne zaključke. Sednica je posebice zauzela svoje gledište i donela potrebni zaključak u vezi sa sprovođenjem Zakona o obaveznom fi-zičkom vaspitanju. Isto tako sednica se saglasila s predloženim planom o sanaciji sokolskih domova. Dalje je sednica donela potrebna rešenja u pogledu učešča jugoslovenskog Sokolstva na o-vogodišnjem X svesokolskom sletu u Pragu, u pogledu proslave ove godine 20-godišnjice opstanka Kraljevine Jugoslavije kao i proslave 75-godišnjice matice jugoslovenskog Sokolstva, Lju-
INTEREiOVANJE INOSTRANSTVA ZA X SVESOKOLSKI SLET U PRAGU
U sletsku kancelariju neprekidno do-laze vesti o velikom interesovanju ino-stranstva za X svesokolski slet u Pragu. Tako se iz Estonije na slet u Prag sprem a veča grupa članova saveza te-lovežbenih društava Esti Voimlejate Liit, koji če na sletu nastupiti sa svo-jom tačkom, a sem toga i jedna njihova vrsta uzeče učešča u medunarod-nim utakmicama.
U Holandiji vrši se propaganda za što veču posetu sleta. Isto tako i iz Belgije spremaju se na slet dve grupe. U jednoj če biti vežbači, a u drugoj stariji gimnastičari sa porodicama. I u Japanu se pojavljuje interesovanje za X svesokolski slet u sportskim i te-lovežbenim krugovima. Japanci traže slike sa prošlih sletova.
U Manilu na Filipinima poslan je propagandni materijal na engleskom i španjolskom jeziku. Kako se vidi, slet-ski propagandni odbor u svome radu obrača pažnju na gotovo ceo svet, i ne propušta nikakvu pogodnu priliku a da je ne iskoristi za propagandu X svesokolskog sleta.
1 u zapadnu Afriku prodire propaganda X sleta. češkoslovački zavod javlja, da propagandni sletski materijal u Dakaru nailazi na živo interesovanje tamošnjeg stanovništva.
Iz Rumunije javljaju, da imaju nameni posetiti slet i vojničke jedinice „Straja Tarii”.
Isto tako vlada veliko interesovanje za X jubilarni svesokolski slet u Pragu i u Peru-u, u Albaniji i drugim državama, o kojima smo več javili, a koje sve traže da im se pošalje sletski propagandni materijal.
Ovim traženjima iziči če sletski odbor u susret izdavanjem daljnjih 100.000 propagandnih letaka, koji če biti ot-štampani na engleskom, francuskom i nemačkom jeziku, dok je sletski plakat, koji je odreden za inostranstvo, štampan na 18 raznih jezika.
IV SREDNJESKOLSKE IGRE X SVESOKOLSKOG SLETA
Prijave za IV srednješkolske igre, koje če se održati od 9—12 juna o. g., stalno rastu. Do sada je prijavljeno 36.114 učenika, od kojih 15.118 uče-nica. Za stanovanje prijavilo se je 21.132 učenika i učenica.
Ovaj slet omladine zadaje mnogo briga i lekarima. Da bi slet uspeo i prošao bez večih preprek^ i nepotrebnih obolenja, biče pušteni na slet u Prag samo oni dači koji budu u to doba potpuno zdravi, što če utvrditi lekari. Da bi se pak izbegla o-bolenja, naročito obolenja organa grla i diftferije, koje bolesti najviše prete deci, sletski zdravstveni odbor sprema u torne pravcu naročite upute, u kojima skreče pažnju, da se prilikom putovanja
ne kupuje jelo niti piče, a isto tako i u Pragu da izbegavaju kupovanja jela i piča na nesigurnim mestima.
Oni učesnici sleta, koji nisu cepljeni protiv difterije, biče od strane društava prijavljeni župskim zdravstvenim ot-secima koji če organizovati cepljenje te dece.
Sletski znak za IV srednješkolske igre stajače 7 kč. Znak če morati imati svi učesnici igara.
Prijave za utakmice IV srednjoškol-skih igara su prilično velike. Tako su za hokej prijavljena 132 društva, za op-šte utakmice učenika 110 društava, za utakmice učenica 99 društava, za atle-tiku 86 vrsta učenica i preko 160 vrsta učenika. Za odbojku prijavljeno je preko 100 timova učenika i 30 vrsta učenica; isto tako ima prijava i za hazenu, plivanje i Skokove u vodu.
CITAVA BOLNICA U SLETSKIM GARDEROBAMA
Zdravstvena služba na sletu biče kao i uvek dobro organizovana. Ovog puta vršiče službu dva odbora, zdravstveni i pomočni zdravstveni odbor.
U garderobama na sletištu imače oba odbora kancelarije u velikoj zgradi. Pre neki dan počelo se sa gradnjom velikih ambulanata. U garderobama biče četiri ambulante. Največa (45X28 m) imače 152 kreveta, druga (42x39 m) 134 kreveta, treča (48X63 m) 84 kreveta, a četvrta (24X15 m) imače 55 kreveta; svega dakle 425 kreveta biče spremljeno u garderobama za vežba-čko članstvo i gledaoce. Toliko kreveta obično ima jedna prilično velika bolnica. Sem toga biče u garderobama veliko skladište lekova, zavojnog mate-rijala, krevetskih potreba, nosila itd.
FILMOVANJE SLETA
X svesokolski slet biče kao i pro-šli slet 1932 god. filmski snimljen. U tu svrhu raspisan je konkurs za sni-manje sleta, za koji je do sada stiglo 13 ponuda. Isto tako sprema se konkurs za fotografisanje svih sletskih pri-redaba.
PROPAGANDNI SLETSKI FILM
Dne 1 o. m. imao je sednicu Žiri koji je podelio nagrade za propagandni sokolski film. Prva nagrada nije bila dodeljena, več su nagrade odredene za I i II mesto bile podeljene u jednakom iznosu medu dva autora. Nagradu su dobili filmovi pod lozinkom, „Da bi progledali oni koji ne vide”, od arh. Leva Krče i Karla Domorazeka, Prag, i film pod lozinkom „Sokolska zastava” od M. Bakala iz Vizovica. Treča nagrada bila je dodeljena filmu pod lozinkom „Meta” od B. Polaha i J. Žalmana iz Brna.
SLETSKO TAKMIČENJE U PEVANJU
Lep rezultat pokazuju prijave za slet-sko takmičenje u pevanju, koje če se održati 1 i 2 jula u dvorani Centralne knjižnice u Pragu, a na kojima če uče-stvovati oko 1.000 pevača. Za više ode-ljenje prijavilo se 12 pevačkih zborova, u nižem odeljenju takmičiče se 4 družine, zatim 3 ženska pevačka društvena zbora, a isto tako toliki broj biče i me-šovitih zborova. Sem toga prijavile su se kao župski zbor Pevačka družina župe Moravskošleske i družina župe Tješin. Svega biče na utakmicama 25 pevačkih zborova.
1NFORMACIONA SLU2BA
Da bi se gosti osečali u Pragu kao kod kuče i da bi se njihovim željama moglo što bolje iziči u susret počeče informaciona kancelarija X sleta svoj rad 1 marta o. g., i to u paviljonu Mislbeka na Pršikopima. Tamo' če biti smešten atnerički otsek, otsek za inostranstvo i otsek slovenski, zatim propagandni i informativni otsek, putni-čka kancelarija, menjačnica i pošta. U ukusno ukrašenom holu biče smešteni pisači i ^konferencioni stolovi za Strance, a ujedno če tamo biti skoncen-trisana i prodaja sletskih predmeta.
„NAŠ ZADATAK, SMER I CILJ,, KAO PROPAGANDNA BROŠURA
Tirševo delo „Naš zadatak, smer i cilj” prevešče se na bugarski, poljski, ruski i nemački jezik i biče iskoriščeno isto tako u propagandne svrhe.
SLETSKA IZL02BA
Sletska izložba održaće se od 12 juna do 7 jula. Svi pripremni radovi su več izvršeni, a sada se radi još na deta-ljima.
U sokolske župe i društva razaslane su okružnice i upiti u vezi sa ovom izložbom, kako bi ova što bolje uspela.
Na izložbi če učestvovati sa svojim samostalnim izložbama i ostali sokolski savezi, jugoslovenski, poljski, ruski i bugarski. Na izložbi če biti ukazana potrebna pažnja i sokolskim lutkarskim pozorištima.
Svoju zasebnu izložbu prijavilo je ta-koder i ministarstvo pošta i telegrafa.
čehoslovačke državne aerolinije iz-dače prigodom sleta 100.000 primeraka reda letenja, a sem toga izdače i vazdušnu kartu, podešenu naročito za X slet.
Za učesnike medunarodnih utakmica u pripremi je propagandna brošura, koja če biti nalik na opšti sletski vodič, koji se sprema za učesnike sleta.
Prijave za X svesokolski slef u Pragu
Za učešče na X svesokolskom sletu u Pragu načelništvo Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije primild je do 12 o. m. sledeče prijave:
župa Cetinje: članova 194, članica 53, članova četa 20; svega 267 učesnika;
župa Kranj: članova 76, članica 54; nevežbača 185, nevežbačica 98; svega 413 članova;
župa Ljubljana: članova 160, članica 110, m. naraštaja 90, ž. naraštaja 50, nevežbača 200, nevežbačica 80; svega 690 učesnika;
župa Novi Sad: članova 228, članica 104, članova četa 15, m. naraštaja 95, ž. naraštaja 35, starije brače 37; svega 514 učesnika;
župa Petrovgrad: članova 38, članica 25, m. naraštaja 10, ž. naraštaja 12, starije brače 30, nevežbača 90, nevežbačica 35; svega 240 učesnika;
župa Sušak-Rijeka: članova 102, članica 64, m. naraštaja 28, ž. naraštaja 28, članova četa 18, svega 240 učesnika;
župa Sarajevo: članova 100, članica 60, m. naraštaja 20, ž. naraštaja 20, starije brače 20, nevežbača 83, nevežbačica 40, svega 360 učesnika;
župa Tuzla: članova 158, članica 68; svega 226 učesnika;
župa Zagreb: članova 100, članica 00, m. naraštaja 20, ž. naraštaja 20, starije brače 20, nevežbača 80, nevežbačica 40; svega 360 učesnika.
Prema tome iz navedenih župa do sada je svega prijavljeno: članova 1.156, članica 598, m. naraštaja 263, ž. naraštaja 165, članova četa 93, starije brače 107, nevežbača 635 i nevežbačica 293, ili ukupno 3.110 učesnika.
Za konsolidaciji! našeg Sokolstva
Prigodom osnivanja Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije stupio je u nj od telesnovaspitnih organizacija kao celina samo Jugoslovenski sokolski sa-vez sa svojih 25 župa i 447 društava, te nekoliko desetaka četa. Odmah na-kon I svesokolskog sleta u Beogradu 1930 g. nastao je ogroman razvitak Sokolstva, naročito u istočnim, i južnim krajevima države. Broj društava po.asao je koncem 1934 god. na 947, četa je bilo 1526. Iz ovoga se vidi, da se je broj jedinica u vremenu od 1930 do 1935 g. skoro popeterostručio, a broj pripad nika počeo se je približavati četvrtoj stotini tisuča. Zatim se je najednom počelo opažati u nekojim župama jače, a u nekojim slabije nazadovanje, koje (još i sada traje, iako u mnogo manjoj meri. nego što je to bilo u godinama 1935 i 1936.
Sve one koji su budno pratili nagli razvitak našeg Sokolstva u godinama 1930—1934, ta pojava docnijeg nazadovanja ne uznemiruje, jer se znalo, da do toga mora doči, a i više puta se i upozoravalo, da je razvitak našeg Sokolstva i suviše brz, nekonsolidovan i trajno nemoguč. A i sredstva Saveza i župa nisu bila dovoljna da svladaju ta-koreči pet puta veči broj društava i
četa, i gde nisu bili jaki temelji, morala je nastupiti reakcija — nazadovanje.
Mnogo društava, a još više četa bri-šao je Savez god. 1935 i 1936, jer te jedinicc nisu pokazivale nikakvog oz-biljnog rada.
Današnje stanje Saveza je 25 župa, 846 društava i 1353 čete. Brisanih je prema tome u godinama 1935 i 1937 101 društvo i '173 čete, svega 274 je-dinice.
Letimičan pregled statističkih poda-taka u našem godišnjem statisličkom izveštaju za 1936 pokazuje nam, da je radilo i poslalo svoje podatke o radu saveznom statisličkom otseku za 1936 g. samo 718 društava i 869 četa, dok 148 društava i 617 četa, ukupno 765 jedinica, nije poslalo svoje izveštaje. S ovom činjenicom moramo računati i prema tome urediti i upraviti naš bu-duči rad, kako bi organizacija ponovno ušla u svoju normalnu kolotečinu rada Svaka sentimentalnost samo šteti, a ko-čila bi i svaku konsolidaciju organizacije. Moramo nači načina, da se zaustavi daljnje nazadovanje pripadnika, članstva, naraštaja i dece, da ih oče-ličimo u njihovom pripadništvu Sokolstvu i da tako u onim jedinicama koje rade podignemo za buduče čvrste temelje.
Moramo stoga ustanoviti uzroke našeg nazadovanja, a zatim bez oklevanja pristupiti i poirebnom čiščenju. Po našem mišljenju, ti su uzroci uglavnom
„Jedinstvo, sloga i ljubav našega naroda bila mi je i jest mi i sada največa i jedina želja na ovom svijetu; za to jedinstvo naroda našega ja sam pri-pravan i život svoj dati”.
J . J. Štrosmajer
Kao golema, izvanredna arhitektonska gradevina diže se danas pred nama idejni svet velikoga vladike. Njegove misli, njegova htenja, njegove akcije bile su uvek krupan politički ili kulturni dogadaj. Još za života stekao je svetačku aureolu na-rodnog proroka, još za života stekao je častan naziv „mecena et pater patriae” (dobrotvor i otac domovine). Iako su se ove reči odnosile na tadašnju Hrvatsku, danas ih slobodno možemo protegnufi na čitav jugoslovenski narod. Setimo se samo Jugoslovenske akademije znanosti i u-metnosti u Zagrebu, koju je on osnovao i nazvao, ne hrvatskom, nego jugosloven-skom, namenjujući je i darujući je jednako Hrvatima, Srbima, Slovencima i Bugarima.
Štrosmajer, iako svetski gradanin u naj-punijem smislu te reči — ta bio je prijatelj i dopisivao se s najistaknutijim lično-stima svoga vremena, državnicima, učenja-cima, književnicima — bio je pre svega Sloven. Rusima čestita tako iskreno 900-godišnjicu pokrštenja, Česima šalje lep pozdrav prigodom 100-godišnjice Palacko-ga, potpomaže i zagovara Slovački memorandum za ravnopravnost, Rusima šalje posebnu poslanicu it.d. Pred njegovim duhovnim očima lebdela je neprestano misao i težnja za ujedinjenjem svih Slove-na, barem u kulturnom smislu.
Da bi se to moglo postiči, on radi na drugom jednom velikom delu: ujedinjenju crkava. Tomu jedinstvu posvečuje kao vidljiv znak svoju divnu katedralu u Dako-vu. Švom podredenom svečenstvu često je upučivao poslanice, u kojima im savetuje, da sa svojom bračom istočnog obreda žive doista kao brača. „Pravi bi žločinac bio, ko bi se vjerom hteo poslužiti da nas zamrzi i razdvoji”, veli vladika. A na drugom mestu „Ljubimo braću istočnog obreda, jer su s nama jedna krv, jedan narod i jer nas čeka jedna budučnost”.
Iz ovih se reči oseča čvrsta vera u jedinstvo i budučnost našeg naroda. Ove reči bile su reči proroka. Bile su reči vizi-onara, koji je gledao u budučnost. Štrosmajer je bio sinteza ideje jedinstva, koja je kroz istoriju toliko puta zasvetlila. U njemu su se svi ti napori i nastojanja zgu-snula u tako tvrdu veru, u tako silno uve-renje, koje je svakom prilikom iz njega izbijalo upravo sugestivnom snagom. Majstor reči, uvek jasan i vedar duh, čo-vek akcije, čiju duševnu snagu ni duboka starost nije slomila, zračio je nekom ta-janstvenom emanacijom koja je svakog o-svajala.
dvojaki:	unutrašnji organizacioni te
vanjski uplivi na Sokolstvo. Znamo, a poznati su nam i mnogi slučajevi, da mnoge naše jedinice trpe od svoje unu-tarnje slabosti, i to mnogo više nego od vaujskih, vansokolskih upliva. Tek u nekim krajevima naše države ovi poslednji uzroci, naročito političke prirode, koče sokolski rad.
Naš rad na konsolidaciji moramo stoga najpre uputiti prema unutrašnjim pojavaina u samoj organizaciji. Ako nam to pode za rukom u najbližoj buduč-nosti, postačemo dovoljno otporni prema svim vansokolskim pojavama koje ometaju uspešno sokolsko delovanje u nekojim jedinicama. Cim budu naši redovi zbijen'ij'i i jači, to če tim manje uspeha imati vansokolski uplivi na so-kolsku organizaciju. U tome cilju smatramo da je neophodno potrebno pro-vesti što pre temeljitu revizjju rada svih naših župa od strane Saveza, a svih društava i četa od strane župa, kako je to predložio brat dr. Kosta Petrovič.
Nakon pregleda stanja svih jedinica u Savezu, biče potrebno da se pristupi: 1) iiradi novog organizacionog reda Sokolstva; 2) novoj podeli Sokolstva na župe; 3) rešenju zadača sokolskih četa;
4) reformi u sokolskom gospodarstvu;
5) izgradnji sokolskog centra u Beogradu; 6) jačanju sokolskog morala i discipline, intenzivnijem sprovodenju stručnog i prosvetnog rada, 7) sustav-nom odgoju prednjaštva i prosvetara i uopče ceiokupnog pripadništva. — V. Š.
Sokolsko društvo Petrovaradin i škola J. J. Strosmajera, verna svojoj tradiciji, i ove godine su proslavili velikog ideologa jugoslovenske misli biskupa J. J. štrosma-jera svečanom akademijom.
Prosvetar Sokolskog društva brat Stanko Preprek izneo je pored kratke sa-žete ideologije i mecenatskog delovanja neke momente iz biskupova života, da ga približi današnjici i kao čoveka. Predavač je istakao, kako je Štrosmajer potekao iz razmerno malih prilika i morao da se bori s mnogim poteškočama. Ali njegov duh i njegova visoka obrazovanost pomogli su mu da svlada sve prepreke i da se za kratko vreme popne do visokog položaja u crkvenoj hijerarhiji. Do kraja života verno se držao svoga gesla „Sve za veru i za domovinu”.
Sokolski hor otpevao je Paščanov „Sokolski pozdrav”, „Himnu Jugoslovena” od A. Stankoviča i „Štrosmajerovu koračnicu” od Kuhača. Deca škole prikazali su u ie.-poj i slikovitoj sceni poklonstvo slovenskih naroda pred velikim učiteljem.
Zatim su razne sokolske kategorije iz-vele ritmičke vežbe. Lepe su bile vežbe muške sokolske dece („Oj Sloveni”), pa muškog naraštaja i članstva. Mladi ženski naraštaj vrlo je skladno izveo Crvenkape s medvedičima i Škripim deram, doi« je stariji ženski naraštaj graciozno izveo ve-žbu sa sitima, kao i članovi šestorku.
Akademiju su posetili izaslanik g. bana g. Dorde Vezmar, banski šk. nadzornik, komandant armije general g. Milorad Petrovič, starešina Sokolske Župe Novi Sad brat dr. lgnjat Pavlas, načelnik župe brat Milan Teodorovič, celokupna uprava Sok. društva Novi Sad na čelu sa starešinom bratom Jovanom Totovičem, gradski šk. nadzornik g. Kamenko Miloševič sa gospodom, zam. starešine Sok. župe brat Milovan Kneževič i mnogi ugledni gradani. 1 ostalo gradanstvo odazvalo se također u lepom broju i odalo svojim prisustvom do-stojnu poštu velikom biskupu, a svojom posetom moralnu nagradu i priznanje Sokolskom društvu Petrovaradin i školi J. J-Strosmajera, koji u idealnoj saradnji delu-ju kulturno več dugi niz godina u ovom kraju N. Sada.
Štrosmajerov dan u Sokolsko) šupi Zagreb
Dne 4 o. m., na dan godišnjice rodenja vladike Josipa Juraja Strosmajera, održa-vana su u svim sokolskim jedinicama župe Zagreb predavanja o velikom sinu našega naroda.
Toga dana je delegacija Sokolske župe Zagreb, zamenici župskog starešine brat dr. S. Mahulja i brat J. Rišljavi, položila na Štrosmajerov spomenik u Zagrebu venac s jugoslovenskom trobojnicom na kojoj je napis: »Ocu jugoslovenstva — Sokolska župa Zagreb«.
Primečeno je, da je i ove godine ovo je-dinf venac, koji je položen na Štrosmajerov spomenik.
Nije opaženo, a niti je u novinama bilo zabeleženo, da su odali poštovanje velikom Štrosmajeru oni, koji su ga pred kratko vreme u novinskim člancima nastojali prikazati kao borca za isključive interese je-dnog plemena.
Štrosmajerov spomenik u Zagrebu na koji je 4 o. m Sokolska župa Zagreb položila venac. U pozadini Strosmajerova Jugoslovenska akademija znanosti i umetnosti
Debatne večeri naraštaja Sokolskog društva Zagreb 3
Sokolskom naraštaju treba posvetiti na-ročitu pažnju. Ta mlada naša brača i sestre postače kroz kratko vreme naše članstvo i preuzeti u ruke vodstvo u našim sokolskim jedinicama. Ako budemo dobro uz-gajali naš sokolski naraštaj, ne smemo se bojati za budučnost. Naša brača čehoslo-vaci posvečuju svome naraštaju mnogo truda i žrtava. Decu i naraštaj uzgajaju najbolji prednjači i prednjačice. Naročiti otseci po društvima i župama vode brigu oko uzgoja budučih Sokola i Sokolica. Mi u tom pravcu dosta zaostajemo. Često se dogada, da je uzgoj dece i naraštaja po-veren slabim vodnicima, bez spreme i au-toriteta. I onda se tužimo, da su te naše kategorije malobrojne, da iz naraštaja mali broi prelazi u članstvo, dapače i sa-svim odlazi iz sokolskih redova. Ali kad bi kod naših načelnika i prosvetara bilo dubljeg pogleda u budučnost, oni bi naraštaju i deci posvečivali mnogo više vremena i truda. Istina, uvek smo oskudni u vodnicima, koji ne mogu da savladaju sav posao koliko im dužnost i savest nalaže, pa bi trebalo sprovesti stalne tečajeve za uzgoj dece i naraštaja. To bi se doista is-platilo. Pogledajmo samo ostale organizacije kako se žrtvuju za omladinu, jer ju žele trajno za sebe zadržati. U našim ško-iama je doduše primljen sokolski sistem vežbanja, ali bi morao da hude sproveden i sokolski sistem uzgoja.
U zagrebačkom Sokolskom društvu Zagreb 3 načelništvo sa prosvetnim odborom započelo je rad sa naraštajem na tai način, što je najpre nagovorilo naraštaj da sprema govore pred vrstom. Oni su to rado prihvatili. Tako su nekako bili prisiljeni da se pozabave sokolskim pitanji-ma, da čitaju sokolsku literaturu i !isto-ve. Govori su bili pregledavani i po potrebi dopunjavani, pa su ih sami sast.av-ljači čitali svojim drugovima. Naraštajci i naraštajke su u lepom broju učestvovali na tom poslu, natecali se u radu, pa su sami izneli želju da bi održavali i debatne večeri. Načelništvo i prosvetni odbor društva na to su pristali. Sami su odabirali teme uz odobrenje prosvetnog odbora. Jedan je obradio temu, drugi mu je bio ko-referent, dok su svi ostali učestvovali u debati pod vodstvom društvenog načelnika i prosvetara, a i starešine. Ispočetka nije išlo tako glatko, vladala je neka bo-jažljivost, osobito medu sestrama, ali po-malo mlade duše otvorile su se i slobodno iskazivale svoje misli, pa su se tako bistrili pojmovi.
Debate su bile vrlo interesantne. Sluša-juči izlaganja te naše mlade brače i šesta ra ostali smo više puta zadivljeni. I sve
Strosmajerova ideologija
je veči interes vladao medu njima. Dosko-fa su i nekako bojažljive naraštajke stale da živo učestvuju u debati, pa da i same rešavaju pitanja. Debatne večeri održava-ju se svakih 15 dana. Učestvovanje je vrlo dobro. Do sada ie održano osam takvih debatnih večeri, a nasfaviče se i dalje do letnje sezone. Kada nastanu lepi dani, pri-redivače se izleti u bližu i dalju okolicu.
I ovo je dakle jedan lepi i korisni rad Sojini se promiče uzgoj našeg sokolskog naraštaja, naše lepe budućnosti. — B.
Občni zbor Sokolskega društva Ljubljana I Tabor
Sokolsko društvo Ljubljana I Tabor je imelo 26 januarja t. 1. v mali dvorani sokolskega doma na Taboru svojo XXX glavno skupčino, ki se ji je udeležilo nad 200 pripadnikov. Skupčino je otvoril starosta br. inž. Lado Bovc, ki je predlagal brzojavni pozdrav mlademu kralju Petru II, kar so zborovalci sprejeli z navdušenim odobravanjem in zaklicali Nj. Vel. Kra-Iju »Zdravo!« Prav tako je bil z odobravanjem sprejet predlog, da se pošljejo pismeni pozdravi Savezu SKJ in sokolski žu-Pi Ljubljana. Brat starosta je pozdravil zastopnika župe in Ljubljanskega Sokola br. Kajzelja, zastopnika Sokola II br. Ivana Kocijana, Sokola IV br. Ravnikarja, Sokola Ježica br. Grmeka, Sokola Moste br. Baloha, Sokola Vič br. Horvata, Sokola Stepanja vas br. Briclja, ml. in predstavil skupščini tudi policijskega komisarja g. Polaka. Skupščine sta se udeležila tudi župni starosta br. dr. Pipenbacher in načelnik br. Franjo Lubej.
Po uvodnih formalnostih se je brat starosta s pijeteto spomnil umrlih bratov in sester, predvsem zaslužnih bratov Bajžlja, Turka, Marolta in Tratarja, kojih spomin so navzoči počastili stoje in zaklicali »Slava«. Prav tako so zborovalci s pieteto počastili spomin blagopokojnega prvega prezidenta bratske ČSR br. dr. Tomaša Masarika. V svojem lepem programatičnem govoru se je brat starosta spomnil uspele proslave tridesetletnega jubileja, omenil nasprotnike sokolske misli, ki jim bo sokolstvo kos le z vztrajnim in nesebičnim sokolskim delom. Omenil je naloge, ki čakajo društvo v tekočem letu: poklonitev na Rakeku kralju Mučeniku, pomladanski zbor Sokolov, župni slet in X vsesokolski zlet v Pragi. Na vse te prireditve mora biti članstvo in mladina temeljito pripravljena, zato kliče »V telovadnice zbor!« Končno je izrekel brat starosta zahvalo naprednemu časopisju za veliko naklonjenost in se zahvalil društvenim činiteljem za uspešno in požrtvovalno sokolsko delo. Poročilo brata staroste je bilo z odobravanjem sprejeto, nakar je prečital savezno poslanico tajnik br. Etbin Bežek.
Uvodoma je brat tajnik Bežek omenil težkoče s katerimi se je borilo v lanskem letu sokolstvo, toda vera v nezlomljivo silo vseslovanske sokolske in končno človečanske ideje je premagala tudi to. Sokolstvo je zmagovalo na vsej črti. Društveno delovanje je bilo izredno živahno in je bilo v znamenju proslave 30-letnega jubileja. Proslava je v vsakem pogledu lepo uspela kar je bilo razvidno tudi iz poročil brata načelnika in s načelnice. Brat tajnik je nato kronološko navedel vse važnejše dogodke minulega leta, lastne prireditve in sodelovanja pri župnih, okrožnih in društvenih prireditvah, kjer je bilo društvo vedno častno zastopano. Ob zaključku svojega poročila je pozval vse delavoljne člane in članice k delu, saj čaka društvo v tekočem letu obilo še nedokončanega dela.
Brat tajnik je prečital poročila posameznih odsekov, ki so delovali v okviru društvene uprave: poročilo gospodarja br. Frana Vrečarja, iz katerega je bilo razvidno smotrno gospodarstvo te krepke sokolske postojanke na vzhodnem delu Ljubljane. Društveno statistiko je vodil brat Gorjanc in je štel Sokol I ob koncu leta 1937: 637 članov, 220 članic, 152 naraščajnikov, 76 naraščajnic, 101 dečka, 98 deklic, skupno tedaj 1.284 pripadnikov. Zelo marljiv je bil godbeni odsek, ki ima pihalno godbo veliki orkester, salonski orkester in plesni orkester. Odsek vodi br. Fran Sirnik. Odsek je nastopil s svojimi godbeniki javno 63-krat. Za plesni odsek ki ga vodi br. Ribnikar je vladalo veliko zanimanje med plesalci, ki so v lepem številu obiskovali plesne vaje. Lutkovni odsek je pros'avil letos 10-letnico svojega obstoja z uspelo razstavo in slavnostno predstavo. Odsek šteje 30 oseb in je vprizoril tekom leta 18 predstav. Odseku načeljuje br. Lado Sedej. Prireditveni odsek je bil v spretnih rokah Predsednika br. Avgusta Repiča in je ab-solviral 9 lastnih in 2 tuji prireditvi. Diu-
štveni blagajni je prinesel Din 31.058 dohodkov. Končno je brat tajnik prečita) še lepi poročili zabavnega odseka in odseka za proslavo društvene 30-letnice, ki ga je vodil br. dr. Josip Kunc.
Poročilo načelnika brata Lubeja je pokazalo, kako sistematično vzgaja društvo svoje članstvo in mladino. Vodstvo telovadbe je bilo v rokah načelništva in vaditeljskega zbora, ki je štel 26 bratov. Telovadilo je redno 8 oddelkov, kar je razvidno iz telovadne statistike, ki pravi, da je v 19 urah telovadilo 114 starejših bratov, v 91 urah 4.396 članov, v 92 urah 6.127 naraščajnikov in v 70 urah 4.822 dečkov, skupno v 272 urah 15.459 moških oseb povprečno 188 oseb. Vsi oddeliki (moški in ženski) pa so telovadil 530 ur v skupnem številu 25.764 ali povprečno 50 na uro. Od leta 1936 se je število telovadnih pripadnikov dvignilo, kar je dokaz vsestranskega živahnega delovanja društvenih činiteljev. Delo se je izven redne telovadbe prikazalo tudi v tečajih, tekmah in javnih nastopih Načelništvo je priredilo obči vaditeljski tečaj, ki bo gotovo mnogo koristil uspešnemu tehničnemu delu društva. Dalje je diu-štvo priredilo plavalni tečaj, poslalo svoje zastopnike v tečaj za proste panoge in v tečaje, ki jih je priredil Savez SKJ. Lepi uspehi so bili doseženi na društvenih, župnih in saveznih tekmah. Pri župnih tekmah v prostih panogah so si člani v osme-roboju priborili I. mesto, pri peteroboju I. mesto, v izmenskem teku 4 krat 100 m.
I.	mesto, moški naraščaj v peteroboju I. mesto, pa tudi posamezniki so tako pri članih, kakor naraščaju zasedli prva mesta. Pri okrožnih tekmah v odbojki si je naraščaj priboril I. mesto, pri župnih tekmah članska vrsta II. ritesto, naraščajska pa I. mesto. Med nastopi zavzemata prvi mesti javni nastop in akademija v proslavo 30-letnice. Društvo se je v velikem številu udeležilo pomladanskega zbora Sokolov, okrožnega zleta v Št. Vidu in pridno pomagalo pri nastopih bratskih društev. Veliko skrb je načelništvo posvečalo tudi mladinskemu odseku ki je štel 12 članov. Obširen program, ki si ga je začrtal odsek v začetku leta, je opravil z zelo lepim uspehom. V okviru načelništva so delovali še zdravniški odsek, ki je skrbel za zdravje v telovadnici, strelski odsek, ki je uspešno izvršil prve tekme v ostrem streljanju z lepimi uspehi, dočim se smučarski odsek zaradi neugodnih snežnih razmer ni mogel uveljaviti. Prosvetno delo so vršili vodniki in vodnice pri posameznih oddelkih z govori pred vrstami in mladinskimi večernimi sestanki. Izborno je služila za izobrazbo strokovna knjižnica, ki šteje nad 500 knjig. Ob zaključku svojega preglednega poročila je pozval brat načelnik vse k neomajnemu delu v telovadnici — pred nami so velike nahoge — župni zlet in zlet v Pragi.
Načelnica ’s. Mica Kržetova je v svojem lepem poročilu omenila uspehe ženskih telovadnih oddelkov. Vaditeljski zbor je štel 9 članic, ki so skupno delovale s moškim vaditeljskim zborom. Iz telovadne statistike je bilo razvidno,	da	je	v 95	urah telovadilo 2940 članic ali	57	na	uro,	v 95 urah
3110 naraščajnic ali	64	na	uro	in v 122
urah 4256 deklic ali	80	na	uro,	skupno v
312 urah 10.306 telovadk ali povrečno 201 telovadka na uro. Ženski oddelki so se z uspehom udeležili tudi tekem, ki jih je priredilo društvo, župa ali Savez SKJ. Najpomembnejša je bila zmaga članic v Zagrebu za prvenstvo SSKJ, kjer je zasedla I. mesto s. Milena Sketova III. pa s. Marta Podpačeva. Pri župnih tekmah v prostih panogah je v četveroboju dosegla vrsta članic II. mesto, kot posameznica pa s. Sketova I. mesto. V svojem poročilu je sestra načelnica orisala naloge ž.ene v sokolstvu in pozvala vse sestre k delu v telovadnici pri vzgoji ženske mladine.
Računovoda br. Ivan Lozej je v preglednem obračunskem poročilu navajal, da je imelo društvo 346.336 dohodkov in 327.641 izdatkov. Vrednost premičnin in nepremičnin znaša din. 5,099.775, dočim je še dolga 2,327.217 din. Poročilo je bilo z zadovoljstvom sprejeto, nakar je v imenu nadzornega odbora pohvalil vzorno poslovanje br. blagajnika in računovode br. dr. Pavle Pestotnik in predlagal razrešni-co, ki je bila soglasno sprejeta. Ko je brat starosta pročital še predloge uprave in br. Lozej proračun za leto 1938, kar je bilo soglasno sprejeto, je predlagal br. dr. Kunc listo nove uprave, ki je bila soglasno sprejeta z velikim odobravanjem. Izvoljeni so bili za starosto br. inž. Lado Bevc, I pod-starosta br. dr. Josip Kunc, II podstaro-sta br. Fran Vrečar, III podstarosta br. Mirko Urbas, načelnik br. Lojze Lubej, podnačelnika br. Viktor Repič in Boris
Sket, načelnica s. Mica Keržetova, namestnici s. Mila Kešetova in Ivanka Vrhovceva, prosvetar br. Ludvik Trček, tajnik br. Etbin Bežek, člani uprave: Fran Rebec, Janko Sket, Ivan Erbežnik, Franjo Kutin, Fran Renčelj, Ivan Lozej, dr. Robert Blu-mauer, Stane Flegar, Anuška Cigojeva, dr. Fran Minarž, Roza Ribičičeva, Avgust Ropič in Rajko Turk, namestniki: Viktor Hojker, Lado Sedej, Janez Griinfeld, Branko Kranjc, Franko Kraigher, Anton Čo-tar, Anton Gorjanc, Ivan Prosenc, Polde Zupančič; nadzorni odbor: predsednik br. dr. Pavle Pestotnik, Josip Jeretina, Franjo Majcen, Franjo Lubej; namestniki bratje: Adolf Hribar, Fran Tumpej, Radovan Stare; častno razsodišče:	dr.	Andrej	Kuhar,
dr. Josip Pipenbacher, Josip Janša, Franjo Medič, Dušan Podgornik; namestniki: Ljubo Dermelj, Franjo Jereb, Ivan Podgornik, praporščak br. Edo Ropič, nam. br. Boris Sket. Predsedniki odsekov:	godbeni br.
Sirnik, gospodarski br. Vrečar, prireditveni br. Ropič, plesni br. Ribnikar, zabavni br. dr. Kunc, socijalni br. Urbas in zdravniški br. dr. Minarž.
Po volitvah je pozdravil zborovalce v imenu župne uprave in Ljubljanskega Sokola br. Kajzelj, ki je čestital Sokolu I k lepim uspehom in se zahvalil za iska-zano bratsko pomoč ob času, ko je zadela nesreča Ljubljanskega Sokola. Govor br. Kajzela so navzoči sprejeli z navdušenim ploskanjem, nakar je spregovoril nekaj bodrilnih besed in orisal naloge društva v tekočem letu župni načelnik br. Franjo Lubej. Po njegovom govoru, ki je izzval viharno pritrjevanje so zbrovalci navdušeno zapeli »Pesem sokolskih legij«, nakar je moral brat starosta na zahtev predstavnika oblasti skupščino zaključiti.
— at.
Občni zbor Sokola Ljubljana—Šiška
Sokolsko društvo Ljubljana - šiška je imelo svoj letni občni zbor 23 januarja v svojem domu. Zbor je otvoril starosta brat Lajovic, ki je pozdravil zborovalce ter zastopnika bratskih društev, in sicer br. starosto Kajzelja, ki je zastopal župo in Ljubljanskega Sokola, dr. Kunca kod zastopnika Sokola I, brata Pešla kod zastopnika Sokola III, in br. Demšarja kot zastopnika Sokola Zgornje Šiške. V lepih besedah se je starosta spominjal velikega prezidenta češkoslovaške republike T. G. Masaryka in tudi med letom umrlih članov, nato pa kratko poročal o društvenem delu u preteklem letu. V 35 letu svojega obstoja se je Sokol Ljubljana-Šiška marljivo razgibal in lahko rečemo, da je bilo delo vseh odsekov vzorno. Društvo je obogatelo za lepo napravo, saj si je po zaslugi požrtvovalnega članstva in Sokolu naklonjenega občinstva zgradilo lutkovni oder. Uprava se je vse leto borila s finančnimi težkočami in si prizadevala sanirati gmotni položaj društva. V kolikor se ji to ni posrečilo, bo pač naloga prihodnjega odbora.
Tajnik France Stadler je prečital savezno novoletno poslanico in izčrpno poročal'o društvenem delu. Pozimi je Sokol priredil več zabav in dečjo akademijo, od maja naprej pa je bilo v društvu 14 predavanj narodopisne in kulturno-vzgojne vsebine .družabnih večerov in zletov, a telovadnica se je pridno pripravljala za poletne javne nastope. Vse delo je bilo osredotočeno na »Dan dece«, s katerim je bila proslavljena 25 letnica ustanovitve mladinskih oddelkov. Članstvo in mladina Sokola Ljubljana-Šiška sta nastopala tudi na prireditvah raznih društev. Novi lutkovni oder je vprizoril 15 iger. Vseh telovadnih nastopov, akademij, proslav in zabav je bilo 20. Vse to je bilo združeno s trdim sokolskim delom, vendar so uspehi na dlani in lahko se reče, da je bilo lansko leto zelo ugodno za društvo.
Načelnik Rudi Berdajs je podrobno poročal o delu in vzgoju v telovadnici, kjer je v 476 urah telovadilo 9437 oseb. Pred-njaški zbor ima lastno strokovno knjižnico, ki raspolaga z 256 deli. Sokol Ljubljana-Šiška je imel lani 8 javnih nastopov in akademij, med katerimi je bil pač najpomembnejši »Dan dece« 28 in 29 junija. Za mladino je priredil tudi dva izleta, a sodelovalo je društvo na 13 prireditvah bratskih društev in raznih proslavah. Prednjaškega tečaja društva se je udeležilo 30 pripadnikov. Načelnik je zaključil poročilo s pozivom, da morajo v aprilu vsi Sokoli na zbor na Rakek, v maju na župni pomladanski zbor, v juniju na župni zlet in potem na vsesokolski zlet v Prago.
Blagajna iskazuje 26.124 din. prejemkov
in 25.098 din. izdatkov. Društveni dolg znaša 21.158 din.
Za prosvetni odsek je poročal njegov tajnik B. Peternelj. Prosvetno delo je bilo razdeljeno za telovadnico in za javnost. Pred vrstami je bilo 14 nagovorov, javnih predavanj tudi 14. Kako veliko je zanimanje za kulturno delo med članstvom, je najbolj razvidno iz tega, da je bilo na vsakem predavanju povprečno po 162 oseb. Prosvetni odsek je imel 7 samostojnih prireditev in proslav. Ustanovil si je tudi lasten lutkovni oder in za mladino pevski zbor. JČ liga je dala društvu na razpolago učitelja češčine in zdaj se mladina in članstvo v dveh tečajnih učita jezika bratskega naroda. Sokolska knjižnica ima na raspolago 1500 knjig. V okviru Petrove petletke je bil ustanovljen tudi godalni kvartet.
Statističar br. Maks Kogovšek je poročal,	da je	v	društvu 299	članov in 98
članic,	lani jih	je pristopilo	45. Naraščajnikov	šteje	društvo 36, naraštajnic 27,
moške	dece	56,	ženske dece	49, vseh pri-
padnikov je 541. — Gospodar Gabrovšek Jože je poročal, da znaša vrednost društvenega inventarja 91.743 din. Po poročilih revizorjev je bila odboru izrečena zaupnica, nakar so sledile volitve. Za starosto je bil zopet izvoljen Milivoj Lajovic, za I podstarosto Ferdinand Tušar, za II podstarosto Jože Burja in za načelnika Rudi Berdajs.
Na koncu je občni zbor pozdravil starosta Kajzelj v imenu župe in Ljubljanskega Sokola in izrazil svojo radost nad vzornim delom bratskega društva.
— at.
Glavna skupšfina Sokolskega društva Litija
Dne 6 januarja t. 1. se je vršila glavna skupština sokolskega društva Litija. Skupščino je otvoril nam. staroste, te je pozdravil vse navzoč posebej župnega delegata br. dr. Pipenbacherja in zastopnika zasavskega okrožja br. M. Pestotnika. Na to je brat Vizlar prečital spomenico Saveza SKJ, nakar so sledila poročila društvenih funkcionarjev. Finančno stanje je bilo ugodno zaključeno. Društvena uprava se je otresla svega dolga, ki ga je imela v letu 1937. Denar, ki se bo stekal v tekočem letu v blagajno se bo porabil za razne upravne stroške, nabavo novega telovadnega orodja, inventarja i t. d.
Ko je bil soglasno podan absolutorij dosedanji upravi, je spregovoril v imenu župe župni starosta brat dr. Pipenbacher, ki je pohvalil vzorna poročila funkcionarjev ter podčrtal, da je le od dobrega odbora odvisen procvit društva, posebno v teh časih, ko je marsikatero društvo izgubilo tega ali onega odličnega sodelavca.
Nato je bila izvoljena naslednja uprava: starosta Gabriel Drago, I nam. staroste Taufer Veno, II nam. Šribar Vojko, tajnik Mavek Janez, prosvetar, Vizlar Jože, blagajnik Potokar Lado, gospodar Burnik Rafael, statističar Kunstner Franci ml. načelnik Planinšek Jože, nam. načelnika Skušek Edo, načelnica Babnik Heda, namestnica načelnice Dovjak Elica. Odborniki: Me-šek Pavla, Kolbe, Kifnar, Šušteršič, Štok, Deu, Slabe, Roter Ivo in Lado, Kolman, Jelnikar Rudolf, Škodnik, Končar in Lajovic Franc ml.
V proračunu za leto 1938/39 je predvideno 28.900 din. dohodkov in 22.000 din. izdatkov,presežek, pa se bo nalagal za izvedbo Petrove petletke. Končno je skupščina soglasno sprejela nekatere predloge za župno in zvezno skupščino, nakar je skupščina bila zaključena z vzkliki Nj. Vel. Kralju Petru II in pesmijo »Sokolskih legij«.
Godišnja skupšfina Sokolskog društva Skoplje II—Hanrijevo
U nedelju, 16 januara o. g. održana je IV redovna godišnja skupština Sokolskog društva Skoplje II — Hanrijevo. U prisu-stvu preko 200 učesnika skupštinu je otvo-rio starešina brat Bilbin Pavlovič, koji je posle upučenog pozdrava Nj. V. Kralju Petru II, kao i upravi Saveza SKJ, pozdra-vio izaslanika Sokolske župe Skoplje pu-kovnika brata Ivana Branovačkog, zamen, starešine župe. Izaslanik župe u svom pozdravu skupštini izjavio je i priznao, da je Sokolsko društvo Skoplje II — Hanrijevo po svome radu i stanju prvo i najbolje sokolsko društvo na jugu.
Zatim je tajnik brat Radovan Jovanovič pročitao poslanicu Saveza SKJ. Kako su izveštaji svih funkcionera oštampani i ra-nije razaslani članovima, to se nisu čitali,
I
i
več je brat tajnik samo pročitao iz njih kratak izvod.
Iako je ovo društvo osnovano tek pre četiri godine, i to u mestu koje nije ni grad ni varoš, a ni selo, već naselje nižih državnih službenika i radnika pretežno že-iezničkih, koje broji jedva oko 1000 Stanovnika, ipak je njegov rad veoma uspešan u svakome pogledu, a to se vidi iz veoma iscrpnih štampanih izveštaja funkcionera.
Na koncu ove godine društvo je ii;!alo svega 285 pripadnika, 31 više nego koncem 1936 g. Društvo je pokazalo uspeh i u materijalnom pogledu. U prošloj godini znatno se uvećala i vrednost društvene pokretne i nepokretne imovine. Pošto društvo nema nikakvih dugova, poslovna 1937 godina završena je sa uvečanom i očuva-nom imovinom, čija čista novčana vrednost iznosi 132.109,99 dinara, a to je za 34.055,99 dinara više nego na kraju 1936 godine.
Sve izveštaje skupština je jednoglasno primila i dala razrešnicu staroj upravi, a zatim je jednoglasno izabrana nova sledeča, i to skoro sa svima starim članovima, osim malih izmena: starešina Bilbin Pavlovič, zamenik starešine Živan Đ. Petrovič, načelnik i prosvetar inž. Vojislav M. Pajič, zam. načelnika Petar Trajkovič, načelnica Jovanka V. Pajič, zam. načelnice Jelena P. Jovanovič, tajnik Panče I. Stojčevič, blagajnik Aleksandar Tihonravov, ekonom Evdokim Babkin, statističar Dušan Pavlovič, knjižničar Franjo Vinik. Osim toga još su izabrani članovi uprave, njihovi za-menici, revizori i sud časti.
Brat Radovan Jovanovič, bivši tajnik i prosvetar, ranije se zahvalio i molio da više ne bude biran u upravu zbog svojih po-rodičnih razloga. Skupština je to uvažila i u ime njeno brat Živan Petrovič zahvalio se bratu Jovanoviču na njegovom do-sadašnjem radu, punom ljubavi u ovom društvu. Isto tako i izaslanik brat Brano-vački toplim rečima zahvalio se bratu Jovanoviču.
Godišnja skupština Sokolskog društva Osijek—Matica
Sokolsko društvo Osijek — Matica odr-žalo je dana 30. januara o. g. u 4 sata po podne svoju redovitu glavnu godišnju skupštinu, na kojoj je nakon provedenog glasanja velikom večinom izabrana nova uprava društva, i to: starešina: Stjepan Vuičič, I. z. star.: Radoje Stepanov, II. z. star.: ing. Milan Ključec, prosvetar: Du-ro Jovakarič, načelnik: Milan Rusič, zam. nač.: Mirko Sila, načelnica: Kovinka Sa-vadinovič, zam. nač.: Maca Sila, tajnik: Mirko Sila, blagajnik: Kosta Markovič, te članovi uprave: Ilija Beara, Franjo Dlouhi, Ilija Kneževič, Sofija Milojčič, Šima Pavlovič, Albin Petelin, Anica Šula, dr. Hedvi-ga Tompak, Mirko Trbojevič i 8 zame-nika članova uprave. Revizioni odbor sa-činjavaju: Dušan Hinič, Mijo Kovačevič, Janko Krasnik, Bernardo Krešič, Vjenče-slav Stjepanski, te dva zamenika. Sud časti: dr. Iso Cepelič, Despot Damjanovič, Duro Herlinger, dr. Milovan Pinterovič, Rade Zorovič, te 3 -zamenika.
Sve izveštaje funkcionera skupština je primila bez primedbe.
Godišnja skupština Sokolskog društva Vinkove!
30 januara o. g. održalo je Sokolsko društvo Vinkovci u svom domu svoju glavnu godišnju skupštinu.
Skupštinu je otvorio starešina društva brat dr. Pajo Šumanovac, upučujuči naj-pre pozdrave Nj. Veličanstvu Kralju Petru II, te saveznoj i župskoj upravi. Zatim je pozvao sve na što intenzivniji sokolski rad, te da bi društvo što pre ostvarilo svoju težnju, t.j. podiglo Sokolski dom kao trajan spomenik Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju.
Zatim su društveni funkcioneri podneli svoje izveštaje, koje je skupština aklama-ciiom primila. Iz svih izveštaja vidi se
veoma lep i uspešan rad društva. Koncem godine brojno stanje svih pripadnika bilo je 544. Društvena imovina sa gotovinom, pokretnostima i nepokretnostima iznosi oko 700.000 dinara. Održano je 47 predavanja i nagovora pred vrstama te 22 razne priredbe prosvetnog značaja. Vežbačke kategorije članstva, naraštaja i dece na-stupile su u toku minule godine 14 puta što na župskom i okružnim takmičenji-ma, što na župskim sletovima, svečanim akademijama i društvenim priredbama. Prednjački zbor sastojao se od 4 prednja-ka, 1 prednjačice, 4 prednjačka pomočnika i 5 prednjačkih pripravnika.
Nakon podnesenih izveštaja data je staroj upravi razrešnica i izabrana nova, u koju su s malim izmenama ponovno izabrana dosadašnja brača na čelu sa stare-išnom bratom dr. Pajom Šumanovcem.
Godišnja skupština Sokolskog društva Virovitica
U nedelju 30 januara održana je u So-kolskom domu glavna godišnja skupština Sokolskog društva Virovitica. Kao delegati bratske Sokolske župe Bjelovar prisu-stvovali su brat dr. Mihajlo Vukobratovič, starešina župe, i brat Cvijič, tajnik. Starešina društva brat dr. Frane Volarič, otva-rajuči skupštinu, izneo je u glavnim črtama važnost, značaj i ciljeve Sokolstva, na-glašujuči neoborivost načela po kojima se ravna Sokolstvo u svome svestranome radu. Zatim je apelovao na prisutne da i dalje ustraju u tome radu, koji uvek tie-ba da bude pračen bratskom ljubavlju i izraz težnja zajednice za napretkom. Ova-kav konstruktiven rad izdignut iznad sva-kodnevnih tričavosti i stavljen u uzvišenu službu našega naroda, doneče nam plodo-nosne rezultate, koji če biti ponos mladim generacijama.
Iz izveštaja pojedinih frnkcionera vidi se, da je rad u prošloj godini bio jedan od najboljih u župi. Sve kategorije članstva radile su punom snagom i plan koji je društvo stavilo u zadatak, a to je po-jačanje kategorija svega članstva i pred-njačkog zbora, sve više se ostvaruje.
Izabrana je nova uprava društva, u koju su ušli: dr. Frane Volarič, starešina; Stjepan Petek i Stanko Dunič, zamenici starešine, Milan Kuprešanin, tajnik, Vladimir Rustja, načelnik, Vlado Alšteter, zamenik načelnika, Miloš Trkulja, prosvetar, Viktor Gornik, blagajnik. Odbornici: Stjepan Dorkič, Josip Hakenberg, Dragutin Kokotovič, Belko Vranič, Robert Borenič, Tomo Župan i Nikola Šarič.	B.	P.
Občni zbor Sokolskega društva Laško
V soboto dne 29 januarja t. 1. je Sokolsko društvo v Laškem polagalo obračun svojega dela za. leto 1937 ob zadovoljivi udeležbi članstva.
S počastitvijo našega prvega Starešine, Njegovega Veličanstva Kralja Petra II, je občni zbor otvoril starosta br. dr. Franjo Roš, kateri počastitvi so sledili iskrem in navdušeni zdravo-vzkliki navzočega članstva. S slava-vzkliki je zbor počastil tpo-min dr. T. Masaryka in škofa dr. Učeli-nija kakor tudi umrlega članstva domačega društva.
Ko je br. starosta podal še pregledno sliko o celokupnem društvenem delovanju in prečital novoletno poslanico savezne uprave, so sledila razveseljiva poročila posameznih društvenih činiteljev, iz katerih je bilo razvideti prav zadovoljive uspehe na vseh poljih društvenega dela. Posebno razveseljivo je bilo poročilo o že izvršenem delnem programu Petrove petletke.
Po poročilu nadzornega odbora, je bila soglasno sprejeta razrešnica blagajniku in celokupnem odboru, nakar so se vršile volitve nove društvene uprave, ki je z malimi izpremembami ostala dosedanja.
S pozivom na podvojeno delo v 2 letu Petrove petletke je zaključil br. starosta
lepo uspelo skupščino, nakar je v dvorani navdušeno zaorila pesem sokolskih legij: »Le naprej, brez miru...«
Godišnja skupština Sokolskog društva Trogir
Sokolsko društvo Trogir održalo je svoju redovitu godišnju skupštinu 30 januara o. g. Skupštinu je otvorio starešina brat Grgeovič, pozvavši prisutne da u prvom redu upute pozdrave našem starešini Nj. Vel. Kralju Petru II, što je prihvačeno sa velikim oduševljenjem i spontanim manifestacijama Nj. V. Kralju, Kraljevskom Domu, Jugoslaviji i Sokolstvu. Zatim je oda-na pošta preminuloj brači.
Kako se ove godine navršava 30 godina postanka ovog društva, starešina je u kratkim potezima prikazao prilike i rad kod njegovog osnivanja, te apelovao na prisutne da svi složno pregnu kako bi proslava tridesetgodišnjice, koja se ima ove godine održati, bila dostojna sokolskog imena.
Pre prelaska na dnevni red uzeo je reč izaslanik župe Split brat dr. Arančič, koji je u lepom i temperamentnom govoru pozvao svu braču i sestre, da danas više i cgo ikad pregnu sokolskom radu u duhu Petrove petoletke, za dobrobit Kralja i o-tadžbine.
Zatim su pojedini referenti izneli rad društva u protekloj gdoini, koji je na pro-svetnom polju bio obilan i uspešan, dok na tehničkom polju nije bilo uspeha.
Na koncu je aklamacijom izbaiana nova uprava, u koju su ušli svi prošlogodišnji funkcioneri, te je skupština zaključena u najlepšem redu.
Kao i mnoga naša društva, strada i tro-girsko pošto nema vlastitih prostorija, a kroz kratko vreme biče ovo društvo prisiljeno da napusti sadašnje prostorije koje su opštinsko vlasništvo, te če u buduče rad društva biti veoma težak.
Uprava društva nastojala je u prošloj godini da bi se ustupio jedan komad dr-žavnog zemljišta za gradnju doma, koje je na najlepšem delu grada Trogira, ali nažalost nije bilo uspeha. Stoga ponovno apeluje na merodavne, da se pitanje toga zemljišta uzme u razmatranje i isto ustupi ovome društvu, kako ne bi stradao sokolsko nacionalni rad i došao u pitanje čak i opstanak društva.
Jč.
Skupština Sokolskog društva Malinska
U nedelju 30 januara održalo je Sokolsko društvo Malinska svoju V glavnu godišnju skupštinu, koju je u prisustvu iza-slanika bratske župe Sušak—Rijeka brata Franje Ružiča otvorio pozdravnim govorom starešina društva brat Rude Tončič. Posle njega je govorio župski delegat brat Ružič, koji je pohvalio uspešan rad društva. Iza toga podneli su društveni funkcioneri svoje izveštaji, koji su primljeni sa zadovoljstvom jer se iz njih vidi lep napre-dak društva.
Odaziv za skupštinu bio je velik, a sama skupština protekla je u punoj bratskoj slo-zi. Ove činjenice najbolje svedoče, da je Malinska i u ovoj nemiloj sadašnjici ostala verna sokolskoj i jugoslovenskoj misli. Skupština se je završila uz ovacije Kralju, Jugoslaviji i Sokolstvu.	Fr.	Kr.
Občni zbor Sokolskega društva Hrastnik
V nedeljo 30. januarja se je vršil v Sokolskem domu občni zbor hrastniškega Sokola, ki ga je vodil starosta Farčnik. Prečitana je bila poslanica Saveza, nakar so podali vsi funkcijonarji svoja poročila.
Razveseljivo je dejstvo, da se je moglo konštatirati v telovadnici zadnje čase več -živosti in so bile tudi vse prireditve dobro obiskane.
Kakor nekatera druga društva, tarejo tudi hrastniško skrbi glede domovega dolga.
Pa tudi v tem pogledu se je v pretečeni sezoni napravilo kar je bilo mogoče. Društvo je plačalo pravočasno vse obresti in znižalo dolg za okroglo 30.000 dinarjev. Za to si je pridobil posebnih zaslug tom-bolski in kino odsek.
Pri volitvah se je- izvolilo pretežno staro upravo, ki ji načeluje zopet Ivan Farčnik kot starosta in soustanovitelj hrastniškega Sokola, Miloš Roš kot podstaro-sta. Upati je, s ozirom na dejstvo, da je nekaj omahljivcev odpadlo, na drugi strani pa, ker se je večje število mlajših pripadnikov učlanilo, da bo tudi v bodoče razmah hrastniške sokolske družine — pod veščim in požrtvovalnim vodstvom staroste br. Farčnika in ob skladnem sodelovanju vsega članstva — zagotovljen. Le naprej brez miru!
t Brat Branko R. Gutič
Dne 2 o. m. sahranjen je u nialom seo-cetu Gabeli kod Metkoviča brat Branko Gutič, trgovac u Metkoviču. Umro je mlad, u 30 godini. Pokojnik je bio veoma zaslu-žan i agilan član odbora za gradnju So-kolskoga doma u Metkoviču, a po svojem gradanskom pozivu veoma vredan privred-nik, trgovac, čestit i pošten, velikoga u-gleda i poštovanja. Na večni počinak ispra-tilo ga je iz Metkoviča gotovo sve što je ugledna u varoši, a na sahrani posle pod-neva u Gabeli uzelo je učešča preko hi-ljadu osoba iz Metkoviča, Gabele, Čapljine i okolnih sela na čelu sa Sokolskom če-tom iz Gabele i zastupstvima bližih dru-štava i četa. S bratom Brankom oprcstio se je starešina metkovičskog Sokolskog društva brat dr. Koščina dirljivim rečima.
Tečaj Mimsfarsiva fizičkog vaspitanja za učitelje smučanja
U svrhu propagande smučarstva, Mini-starstvo fizičkog vaspitanja naroda prire-diče jedan muški dvadesetodnevni tečaj za učitelje u smučanju na Kopaoniku.
Tečaj če otpočeti 5 marta t. g. U lečaj če se primiti do 30 tečajaca pod sledečim uslovima: da kandidat nije mladi od !8 a stariji pd 30 godina; da je organizovan smučar, što če potvrditi organizacija čij; je član; da savladuje smučarsku tehniku, što če potvrditi prijemnim ispitom izvodeojeni kristijanije i telemarka; te da ima kom-pletnu smučarsku opremu (smučke, odelo i pribor).
Putne troškove pola cene III razreda br-zog voza, stan i hranu tečajaca snosiče Mi-nistarstvo fizičkog vaspitanja naroda.
Za potrebno otsustvo mora se pobrinuti svaki pojedinac sam.
Pravilno taksirane molbe treba uputiti Ministarstvu fizičkog vaspitanja naroda do 25 februara t. g. preko zimsko-sporr.skih potsaveza i sokolskih župa.
X SVE SOKOLSKI SLET U PRAGU 1938
NOTE ZA PROSTE VEŽBE ČLANSTVA / NARAŠTAJA
Klavirski izvod po Dinara 20.—
NOTE ZA PROSTE VEŽBE ČLANSTVA / NARAŠTAJA
za duvačku glazbu, i to za članstvo po Dinara 70.— , za naraštaj po Dinara 50.- za jedan komplet za 21 glas. Note za duvačku glazbu izlaze iz štampe koncem februara Prepisivanje nota zakonom zabranjeno NARUČ1TE O D M A H I
lzđanje i naklada
Jugoslovenske soKolske matice
Ljubljana — Narodni dom
»PETROVO« sokolsko oporavilište Kralja Petra II u Kranjskoj Gori
poziva sestre i braču na odmor i uživanje prirodnih lepota
Na raspolaganju sobe i skupna ležiSta - Hladna i topla voda, kupaonice i tuševi - Idealni tereni za smučanje i sankanje Potpuna opskrba u domu — Snižene cono na osnovu društvenih legitimacija — Pišite za uputstva i uslove! \	VLASNIŠTVO	JUGOSLOVENSKE SOKOLSKE MATICE U LJUBLJANI
Izdaje za Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije Đ. Paunkovič, Rumunska 56 • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Celar, Jovana Rističa 6 • Uredjuje redakcioni odbor Štamparija Drag. Gregoriča, Strahinjiča Bana 75. — Beograa