86 Pregled po pravniških revijah.
Pregled po pravniških revijah.
Pregled časopisa za pravnu filozofiju. Za pravnu filozofiju je od: naročitog interesa da se zabeleže: Bd. XI. 1922/23. Heft 3. Log os a (Internationale Zeitschrift fiir Philosophie der Kultur) i 2. Heft, 1922/1923 (II. .lahrg.) časopisa Philosophie und Recht (Zeitschrift fiir Philosophie u. Rechtwissenschaft etc). Logos nam pruža pregled rada i. rezultata normativne (Kelsenove) škole sa jednim člankom pri kraju o transcendenitalnom (logičkom) idealizmu koji je bio od uticaja na ovir (normativnu) školu. Philosophie und Recht donosi članke ruskih naučnika
0 ruskoj pravnoj filozofiji.
U Logosu Kelsen razvija u članku Gott und Staat svoju ideju iz svoga dela Der soziologische und juristische Staatsbegriff, 1922 o iden-tičnosti logičke strukture pojmova Bog i država. Kao što se u prirodnim
1 psihološkim naukama, kao i u samoj filozofiji, pojam supstance zamenjuje pojmom funkcije, tako isto se u državnopravnoj nauči pojam države kao suverenog subjekta, suverene pravne ličnosti zamenjuje pojmom funkcionalnog odnosa (odnosa uzajamne zavisnosti) norama jednog pravnog sistema. Po Kelsenu, na taj način državnopravna nauka dobija ono istL> obeležje koje i psihologija koja izbacuje pojam duše kao supstance. Medju-tim, po našem mišljenju jedna ovakva identifikacija čini jednu pogrešku. Bog je u svetu moguč u smislu same Kantove filozofije, ali suvereni-pravni subjekt je nemoguč poiam u opšte (u logičkom smislu). Psiholo-
Pregledi po pravniških revijah. 87
giji koja nam opisuje subjektivna stanja nije potrebna da pretpo-stavlja da postoji duša (kao supstanca) — to je stvar metafizike. Ali pravna nauka ne može uopšte da shvati državu kao pravni subjekt. Ova pogreška je došla od one težnje transcendentalnog idealizma da unificira naše saznanje koja se naročito ispoljava kod F. Sandera i preko koga je u glavnom uticala na Kelsena.
Schreier izlaže u članku Die Wiener rechtsphilosophische Schule značaj Kelsenlizma koji se sastoji u emancipovanju pravne metode, t. j. pravne teorije od sociologije i politike i daje pregled literature i rezultata ove škole, vodeči polemiku sa F. Sanderom, u jednam pravcu tačnr). (U pogledu spominje prof. Weyra i prof. Pitamica kao predstavnike i saradnike ove škole medju Slovenima). Mislimo da Schreier, pristalica ortadoksnog Kelsenizma, nije uhva'tio značaj druga dva pravca u ovoj školi i nije ih u opšte osetio, — jer oni ili imaju reali&tičkih elemenata ili teže direktno realizmu.
Fritz Sander u svome članku Der Begriff der Rechtserfahrung dolazi več do prilično jasnog shvatanja da pravo nije norma več egzisten-cialni sud, da docnije, u jednom članku dodje do jošte jasnijeg. Ali nikako jošte da se emancipuje elemenata normativne teorije, možda pre svega zato. Sto je pod velikim uticajem transcendentalnog idealizma.
U poslednjem članku Zur Grundlegung der transcendental-philosoph-schen Methode koji za nas pravnike ima manje značaja nego ostali (Ousta Knittenmeyer-Q6tte, Bremen) pred'stavlja nam jasno stupnjeve našeg saznanja i, što je retko u ovoj filozofiji!, povlači jednu razliku izmediu teoretske i praktične oblasti koja težko može da govori u korist shvatanja F. Sandera.
U Philosophie und Recht ruski naučniki izlažu nam razvoj i stanje ruske pravne filozofije i pružaju direktno ili indirektno karakterne črte giedišta u ovoj filozofiji naročito po materialnoj, etičko-kulturnoj strani. I ako se u ruskoj pravnoi filozofiji mogu konstatovati isti pravci koj' i u Evropi, i ako je ona bila stalno u kontaktu sa Evropom i pod njenim uticajem, (članak: Obersicht der neueren rechtsphilosophischen Literatur in Russland), ipak ona pokazuje, pored jednog velikog i obilnog rada na ovoj oblasti, što je več samo po sebi karakteristično, izvesne tipične oso-bine. One bi, kako nam izgleda, bile sledeče. (1) Vrednost države i prava ima samo relativan značaj. Iznad države stoje moral i religija kao viši stupnjevi vrednosti i kao ciljev! kojima ima da služe (V. naročito članak Novgorodceva. Ober die eingentiimlichen Elemente der russischen Rechts-philosophie i članak Qurwiča: Die zwei grossten russischen RechtsphMo-sophen . . .). (2) U Rusiji ima znatan broj mislioca anarhista, ima ih i medju največim (Tol.stoj). Ali raski anarhizam je, za razliku od zapadnog. etički i religiozan (V. naročito članak Spektorskog Der russische Anar-chismus i u vezi s tim moj članak Anarhizam i Rusi, Raskrsnica, Beograd 1923). (3) Ruska pravna filozofija ima i originalnih filozofskih ideja iz
88 Pregled po pravniških revijah.
čisto teoretske oblasti. To je njen psihologizam. Na ime, ruski pozitivizam se razvio u smislu psihologizma i to do krajnjih mogučnih granica. Naj-značajniji pretstavnik je Lav Petražicki (sada u Varšavi, ranije u Petro-gradu), koJi je uneo pored novih ideja, razvijanih močnom dijalektikom i fantazijom, i nov metod istraživanja (psihološki) i čiji se uticaj, kako se nama čini, može konstatovati u ruskoj nauči, naročito u pitanju odnosa morala i prava. Njegov prethodnik je, poznati na zapadu, Korkunov, čija je opšta teorija prava prevedena na francuski (prevod je sa predgovorom pariskog prof. Larnauda.) (4) Ruska pravna filozofija karakteriše se idejom negiranja suverenosti države (kod Petražičkog ona je dobila oštro-uman i dubok oblik, koliko se sečamo). To naročito važi za poslednji pravac Jtoji u svom psihologizmu potvrdjuje normativnost prava i tirne se dodiruje i ukršta sa pozitivizmom Duguitevim i kriticizmom Kelseno-vim, sa školama koje negiraju pojam suverene ličnosti i uzimaju za polaznu tačku normu (idealne logičke forme, pravnu svest ili najzad solidarnost). (V. članak Landaua Die Voraussetzung der psychologischen Literatur in Russland). (5) Pri kraju moglo bi se kao karakteristično spomenuti i to, da je ruska pravna filozofija, zapojena idejama krišdanstva, došla do pune svesti o pravu individue na opstanak (na život). Iz napred nave-denog članka Die zwei grossten russischen Rechtsphilosophen saznajcmo da je o tome objavio i knjigu pomenuti Novgorodcev.
Gj. Tasič.
PoHciia (Beograd) letnik 1923. Dr. Dušan M. Suhotič: Projekat itovog kuznencg zakoniku za našu ilržuvu (br. 1.—6.. 11.—24.)
Ta razprava ima svojo zgodovino! Ko smo dokončali v stalnem zakonodajnem svetu min. pravde v juliju 1922 načrt za jediinstveni kazenski zakonik, porazdelili smo si člani tega sveta tako. kakor prej pri načrtu za i edinstveni kazenskopravdni red, delo med seboj z namenom, da izdamo nekakšno poloficialno obrazloženje kazenskopravnih idej, k! so sprejete v načrt. Izdelati bi morali vsi člani svoje delo do 1. decemb. i 1922, a v določenem roku so priposlal! redakterju Pravnega Pregleda dr. Subotiču le prečansk! člani svoje prispevke. Nato je dr. Subotič priobčil sam vse obrazloženje v »Policiji«. V podrobnosti se ne moremo spuščati. Treba je ugotoviti, da je to delo — delo posameznika, ki je bil tudi član stalnega zakonodajnega sveta, a njegovo delo ne more veljati za poloficialno obrazloženje .stalnega zakonodajnega sveta, kakor niti obrazloženje, k! je oficialnemu načrtu kazenskega zakona pridodano, ne ustrez.i povsem sklepom omenjenega sveta. — Dr. Gj. Alimpič: Kazneni zakonik i zakonUi o postupkii sudskom u krivičnim delima. (br. 1.—6.) Pisec pole mizira zelo os^ro s »kratkim objašnenjem ovih zakona«, — prof. dr. Tomo Živanoviča (Beograd). — Dr. G]. Alimpič: Novi državi savet — stara praksa, (br. 5, 6.) Pisec zahteva razčiščenje čl. 50. zak. o drž. savetu i upr. sud. glede pristojnosti. — M!h. Misler: Praznoverje u kri-miiuilistici (hr. 5., 6.). Prinaša staro in novo gradivo o puščanju raznih"
Književna poročila.
predmetov na licu mesta po storjenem zločinu, prerokovanju iz kart, da se ¦čarovnim potom izsledi zločinec, izkopavanju blaga, tolmačenju sanj in vedeževanju iz dlani, praznoverju pri prisegah, i— Dr. G. Alimpič: Kflzneni zakonik i zakon o snzbijtinfu skupoče životnih namernku i nesavesne špekulacije (br. 21, 22). O priliki članka, ki ga je prof. T. Zivanovič objavil v Arhivu (avgust 1923) o »varljivem merenju«, se je dotaknil gori naznanjene polemike Alimpičeve; v tem članku pa mu odgovarja pisec v še ¦ostrejšem tonu dalje! — Razen teh važnejših člankov prinaša letnik 1923 mnogo poroči! o ustroju in delovanju policije v nemški republiki (br. 5, 6)), v Koioru (br. 13, 14), v Bolgariji (br. 15, 16), v Zagrebu (br. 17, 18, avtor T. Urbani), v Mariboru (str. 19, 20, avtor Vek. Kerševan), v Sarajevu (br. 19, 20), v Egiptu (br. 23, 24), dalje mnoigo poročil o policijskih kongresih in mitingih, . . . toplo pisan nekrolog o Stojanu Protiču s sliko (br. 21, 22). Slednjič ie objavil Svet. Vasiljevič v br. 1S-24 kot dodatek »Register zakona, uredaka, pravila prepisa, pravilnika, odredaka, naredaka i razpisa — odštampanih v Služb. Novinama od 1. jan. 1919 sod. do 30. aprila 1923.« Dr. M. D.