KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA 21 (1)
INDUSTRIJSKE SVOJINE
IZDAN 1 DECEMBRA 1935
PATENTNI SPIS BR. 11892
N. V. Philips’ Gloeilampenfabrieken, Eindhoven, Holandija.
Element za indukciono sprezanje visoke učestanosti.
Prijava cd 4 jula 1934.	Važi od 1 aprila 1935.
Traženo pravo prvenstva od 23 avgusta 1933 (Holandija).
Ovaj se pronalazak odnosi na element za indukciono sprezanje visoke učestanosti koji može da služi na pr. za međusobno sprezanje dveju termojonskih cevi pražnjenja u nekom radio-prijemniku.
U radio-prijemnicima kod kojih se u-potrebljavaju transformatori visoke učestanosti između antene i neke pojačivačke cevi visoke učestanosti, ili između dve pojačivačke cevi visoke učestanosti ili pak između jedne pojačivačke cevi visoke učestanosti i detektorske cevi, nastaje ta poteškoća da kad takav prijemnik treba da bude udešen za prijem dvaju ili više područja talasne dužine onda je potreban veliki broj prekidača, kojima se pri prelazu sa područja veće talasne dužine na drugo područje kraćih talasa de-limično kratko vezuju primarni i sekundarni namotaji pojedinih transformatora.
Da bi se moglo izaći na kraj s manjim brojem prekidača već je predlagano da se svaki transformator visoke učestanosti snabdene jednim jedinim prekidačem za kratko vezivanje kojim se kratko vezuje bilo jedan deo sekundarnog namotaja. Kad se primenom određenih načina namotavanja vodi briga o tome da je sprezanje između primarnog i sekundarnog namotaja takvog transformatora visoke učestanosti približno jednako maksimalno mogućem sprezanju, t.
zn. da je pri podjednakom broju primarnih i sekundarnih namotaja stepen sprezanja približno ravan 1, onda se kratkim vezivanjem jednog dela jednog od namotaja automatski kratko vezuje odgovarajući deo drugog namotaja. Ali pri tome se nije imalo u vidu da ovaj deo drugog namotaja ima pored samoindukcije i Ohm-ov otpor koji se kratko ne vezuje. Ovaj otpor prouzrokuje gubitke pa prema tome utiče nepovoljno na selektivnost uređenja kad se jedan od namotaja tog transformatora visoke učestanosti pomoću nekog nekog kondenzatora intonira na učestanost koja treba da se primi.
Namera je ovog pronalaska da pruži sredstva za uklanjanje tog nedostatka. Prema ovom pronalasku postiže se to time, što se predviđa neki pomoćni namotaj koji, pri kratkom vezivanju jednog dela jednog kalema, 'odtikuj u delu koji je s ovim indukciono sprrg'jut napon takve veličine i faze da u tom delu ne teče nikakva struja.
Ovaj pronalazak objašnjen je podrobnije uz priložen nacrt.
Na tom su crtežu radi primera pretsta-vljene dve pojačivačke cevi 1 i 2 visoke učestanosti koje su međusobno indukciono spregnute elemenotm sprezanja prema ovom pronalasku. Ovaj se element sprezanja sastoji od dvaju kalemova L^ -j- Ls -f* Ls + L4
Din. 10—
koji su vrlo čvrsto' međusobno spregnuti. Drugi od ovih kalemova može se, pomoću nekog kondenzatora C koji je s njim upo-redno vezan, intonirati na učestanost napona koji treba da se pojačaju. Zatim je predviđen jedan prekidač S koji se otvara pri intoniranju na neku učestanost iz područja dugačkih talasa a koji se zatvara pri intoniranju na neku učestanost iz područja kratkih talasa, tako da se bilo ceo kalem L, -j~ L4 ili samo deo Lg uključi u intonirano kolo. Vrlo čvrsta sprega između kalemova i L, i između kalemova L2 i Li može se na pr. postići time, da se sprežni element obrazuje od upredenih žica pa da se jedan deo žica upotrebi za kaleme L, i L., a da se kale-movi L;, i L4 obrazuju od ostalih žica. Kada se kalem L4 kratko veže pri intoniranju na neku učestanost koja se nalazi u području kratkih talasa, onda i kalem La koji je spregnut sa kalemom L4 praktično nema nikakvu samoindukciju, a to se može jasno uvideti kad se zamisli da zbog čvrste sprege kalem Ls praktično nema nikakvu samoindukciju rasturanje. Međutim kalem L* ima otpor, koji može da bude tako veliki da jako porastu gubitci pri intoniranju na kratkim talasima. Ako se želi izbeći te gubitke, onda se mora voditi briga o tome da struja koja prolazi kroz kalem Lj ne odlazi kroz kalem L,, nego da se prisili da preko kapaciteta koji postoje između kalemova i L3 teče kroz prekidač S ka katodi cevi 1. Da bi se to postiglo prema ovom pronalasku se u kolo Lg — S — katoda — U — 1^ indukuje napon time, što se na pr. kalemu L, da jedan ili nekoliko zavojaka više nego kalemu Lr Time nastaje po celoj dužini obaju ka-Jemova izvesna razlika napona a zbog toga će kroz pomenuto kolo teči izvesna struja.
Ako se ta struja učini suprotna i podjednaka anodnoj struji cevi 1 prouzrokovanoj od kalema L», onda se može postići da struja u kalemu L2 postaje ravna nuli, tako da u kalemu Lt ne nastaju veliki gubitci. Pravilan broj zavojaka za kompenzacioni namotaj zavisi od veličine kapaciteta između anode i katode pojačivačke cevi 1, od kapaciteta između namotaja i od prenosnog odnosa i treba prema tome da se odmeri.
Umesto da se kompenzacioni namotaj veže na red sa kalemom L3, dakle na red sa onim delom jednog kalema koji se ne može kratko vezati pomoću prekidače S, moguće je da se kompenzacioni namotaj spoji na red sa kalemom Lr
Patentni zahtevi:
1.	Element za indukcione sprezanje visoke učestanosti koji se sastoji najmanje od dva uglavnom induktivno vrlo čvrsto spregnuta kalema i kod kog se jedan od kalemova može delimično kratko vezati pomoću nekog prakidača, naznačen time, što je predviđen pomoćni namotaj koji pri kratkom vezivanju jednog dela jednog kalema indukuje u delu drugog kalema, koji je s ovim delom induktivno spregnut, napon takve veličine i faze da u tom delu ne teče nikakva struja.
2.	Element za indukcione sprezanje prema zahtevu 1, naznačen time, što se pomoćni namotaj sastoji od nekoliko zavojaka koji su vezani na red bilo sa onim delom jednog kalema koji se ne vezuje kratko pomoću prekidača bilo sa odgovarajućim delom drugog kalema.
Ađ pat.br. 11892




' '■

{" ' }

,■ *