KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENACA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
Klasa 39 (2)
.I9mhq „v"" /
INDUSTRISKE SVOJINE
Izdan 1. Marta 1927.
PATENTNI SPIS BR. 4152
I. G. Farbenlnduslrie A.
Postupak za izradu obojenih masa Prijava od 27. novembra 1924.
Za providno obojavanje celuloida ili torne slično dosad su služili rastvori boja n. pr. alkoholni rastvori bazičnih boja i baze boja. Ali na veliko iznenađenje pokazalo se, da se mogu vršiti dragocena bojenja celuloida ili celuloidnih masa od ni-tra ili acetil-celuloza sa takvim organskim bojama, koje su pri bojenju celuloidne mase nerastvorljive, u danom slučaju, u upotreb-Ijenim organskim srestvima kao i u sre-stvima za rastvaranje, koja su upoirebljena za izradu rastvora iz tako obojenih celuloidnih masa. Mogu se upotrebiti kako u vodi nerastvorljive katranaste materije,, o-bojeni lakovi i bojni pigmenti, kao i u vodi rastvorljive boje. Pri upotrebi poslednjih, razume se, upotreba vode se izostavlja. Može se raditi i u prisustvu srestava, u kojima su boje rastvorljive, ali se ove moraju onda u tako malim količinama u-potrebljavati ili u smeši sa srestvima koja ne rastvaraju, tako da boja u suštini ostane nerastvorena.
Korisno je ako se na pr. postupa tako, da se dotične boje zajedno sa esterima celuloze i u podesnim primesama mehanički obrađuju pomoću veljaka ili tome slično; dok masa sa rastvorom za rastvaranje, u kome se boja ne rastvara, ne da jedan rastvor, iz koga se boja i pri razbljaživanju na dugom stajanju ne odvaja ili bar u maloj količini. Masa onda dobija boju u skoro ili potpuno koloidalnoj raspodeli i providna je bar u tankom sloju.
Pošio po ovom pronalasku nismo ograničeni ra jednu određenu grupu boja, već
G., Frankfurt na Majni,
iz celuloida ili celuloidnih materija.
Važi 1. decembra 1925.
možemo upotrebiti i najbolje boje, to je mogućno postići providna obojenja sa velikom bistrinom.
Pokazalo se zatim, da pomenutom mehaničkom obradom celuloida ili celuloidnih masa iz nitra ili acetil celuloze sa anorganskim ili zemljanim bojama postaju obojene mase, koje, ako je mehanička obrada bila dovoljno duga i intenzivna, daju rastvore pri rastvaranju masa, iz kojih se zemljane ili mineralne boje ne odvajaju ili pak u vrlo maloj meri pri dužem stajanju. Pored mineralnih ili zemljanih boja mogu se upotrebiti organske boje gore karakte-risane vrste. U svim slučajevima mogu se dodati još i rastvorene organske boje.
Tako obojene celuloidne mase mogu se kao takve upotrebiti, ili se mogu rastvoriti u podesnim srestvima za rastvaranje. Iz rastvora se ne odvaja boja i pri dužem stajanju ili pak samo u maloj količini. Mogu se dobiveni rastvori upotrebiti za izradu obojenih prevlaka na drvetu, staklu, koži, metalima, hartiji, tekstilnoj robi i t. d. ili sa dodatkom u ulju ili sličnim srestvima koja čine prevlake elastičnijim.
I	primer.
Na 1000 delova natopljenog celuloida dodaje se 1 deo zelene boje PLX (G Schultz, Farbstofflabelen 1914, str. 4, N«. 4) i ta se masa gnječi pomoću valjaka, koji se zagrevaju, na povećanoj temperaturi. Posle kratkog vremena dobija se providno, postojano zeleno obojenje.
Din. 10.
II	primer.
1000 delova natopljenog celova obrađuju se sa 1 delom lilola oranžasle boje R Plv, na povećanoj temperaturi dok se ne dobije providno nerandžasto-crveno obo-jenje.
III	primer.
1000 delova celuloida ili celonove mase obrađuju se sa 1 delom indantren-pla-vim GGSL Plv (G. Schullz, Farbstoffiabe-len 1914. S 288, N° 841) kao pod I i II, dok se ne dobije providno plavo obojenje.
U mesto pomenute boje mogu se upo-trebiti mnogobrojne druge boje katranaste iz drugih klasa, može se upotrebiti i berlinsko plavo. U svima slučajevima dobi-jaju se obojene mase, koje su bar u tankim slojevima providne.
IV	primer.
100 delova izgnječene celuloidne mase sa 15 delova oranž-lihtolom izlažu se dotle vaijcima u tankim slojevima, dok ne nastupi koloidalna raspodela boje u celuloidnoj masi. Potom se rastvori oko 8 delova ovog proizvoda u 100 delova amila-cetata ili butanoi-acetata i dobija rastvor, koji se može korisno upotrebiti kao lakirana prevlaka na koži; izrada prevlake može se vršiti prskanjem. Prevlaka ima dragocene osobine i uprkos svoje providnosti moć prikrivanja, koja je uslovjlena izve-snim optičkim osobinama, očevidno Tyn-dall-ovim fernomenom.
Na sličan način može se raditi ako se umesto litol-oranža upotrebi na pr. Htol-crveno (purpurno) RN ili u vodi rastvorlji-vo litol-bordo.
V	primer.
100 delova izgnječene celuloidne mase o-brađuju se sa 15 delova litol-žuto GN Ph mehanički dotle, dok ne nastane homogena masa i proba pri rastvaranju u acetonu ne da rastvor, iz koga se ne izdvaja boja ni pri dugom stajanju. Kad se ovo postiže onda se dobija providna masa bar u tankim slojevima. Na ovaj način obojeni celuloid može se kao takav upotrebiti. Ovo se može rastvoriti u rastvornim sredstvima kao celuloid, koji ne mogu boju rastvarati, n. pr. u smeši od 50°/0 acetona 25% Me-tilcikloheksatona i 25% amilacetata, pri čem se dobijaju rastvori, koji boju sadrže u ko-loidalnom stanju i koji se upotrebljuju kao boje za kožu.
VI	primer.
100 delova celuloidne mase melju se sa 15, delova fuksina AB u prahu, nekoliko puta u tankim slojevima, dok ne postane homogena masa. Ova se masa rastvara u 1000 delova butanoi-acetata, u kome se fuk-sin vrlo teško rastvara. I druge bazične boje, n. pr. metil violet, mogu se na isti način upotrebiti.
VII	primer.
10 kg. litol-rubina BN, u prahu, mešaju se sa 1000 lit. vode i to sve zagreva do ključanja. Onda se dodaje oko 90"C vrelog rastvora 10 kg. kalcium hlorida u 100 lit. vode filtrira, pere u suši obrazovani lak od boje.
15 kg. ovog suhog laka valjaju se sa 100 kg. izgnječene celuloidne mase, dok proba od toga u podesnom rastvoru (n. pr acetonu) ne odvaja boju. Takav rastvor može se korisno upotrebiti za izradu prevlaka na staklu metalu, koži i t. d.
VIII	primer.
15 delova sijenske zemlje izmešaju se sa 18 delova celuloidne mase i valjaju dotle dok u smeši od skoro istih delova metilciklo heksanona acetona rastvoreni i po potrebi razblaženi u meti! ili etilalkoho-lu ne dadu rastvor iz koga se ne odvaja više boja.
U mesto sienske zemlje mogu se upotrebiti i druge zemljane boje ili mineralne, titanovo belo, i čađ. Mogu se upotrebiti n. pr. 15 delova tiian belog sa 5 delova indantren-plavim 2GSL ili sa 15 delova ras-tvorljivog tipoforkarminom FB.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za izradu obojenog celuloida ili celuloidnih masa iz acetil ili nitroce-luloze, naznačen time, što se za bojenje upotrobljuiu organske boje, koje su neras-tvorljive ili skoro takve u srestrdma za ras-tvaranje, koje služe za izradu tih masa.
2.	Olik izvođenja postupka po zahtevu 1, naznačen time, što se tamo pomenute boje mehanički vaijcima obrađuju sa celuloidom ili celuloidnim masama, dok masa pri rastvaranju u srestvu, koje ne rastvara boju, ne da rastvor, koji odvaja boju ni malo ili malo, pri dužem stajanju.
3.	Izmena postupka po zahtevu 2, naznačen time, šio u mesto organskih ili pored istih boja, koje su nerastvorijive u organskim rastvorima, upotrebljuju zemljane ili mineralne boje.
4.	Oblik izvođenja postupka po zahteva 13, naznačen time, što se tamo dobljene, obojene mase rastvaraju u rastvorima, u kojima se upotrebljena boja ne rastvara.
5.	Oblik izvođenja postupka po zahtevu 4, naznačen time, što se tako dobiveni rastvo-
ri upotrebljuju za izradu prevlaka na podlogama od n. pr. kože, stakla, metala, hartije etc., ili pak rastvori, koji sadrže ni-tro ili acetilcelulozu, srestva za rastvaranje i boje, koje se u ovima ne rastvaraju i to u takvom stanju, da se boja ne odvaja.
-qq Bfi 6^6lv9iq ubeisi ex uiu£ld9i!oqu h urelrfes oq 6rfqul3oq Btnsfjovsi ^iidO .fi!r.»m fBW6l8 ,9Soj1 .iq .n bo Bcnfigolb -9[idob omat se oJž ,3mri naSansan -T 3faq iii 9[ihed ,amiid/l8Bi u ufaiaVigei .	.->0 ib oi! jnGvi^m 9,! niod iinsijidvsšocjsj pfoiio;!
■ anffvb 5' Di -:’\oA ,'j£od,{ bvsMbs oq
i;:K^	.G!-,;.)-: fijovjle! ir -ovr-ci ;\.loU	.ii
............

.



■
: . :