KRALJEVINA SRBA, HRVATA I SLOVENAGA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
KLASA SO (5)
INDUSTRISKE SVOJINE IZDAN 1. AVGUSTA 1929.
PATENTNI SPIS BR. 6175.
Aerocrete (Foreign) Limited i Chalmers Nicol, VVestminster,
Engleska.
Postupak za izradu poroznoge ili ćelijastog betona i sličnog materijala.
Prijava od 28. aprila 1928.	Važi od 1. septembra 1928.
Traženo pravo prvenstva od 28. aprila 1927. (Engleska).
Ovaj se pronalazak odnosi na izradu poroznog ili ćelijastog betona i sličnog materijala (nadalje će se pominjati samo kao »beton«) pri čem je proces takve vrste, da se srazmerno mala količina po težini uprašenog aluminiuma ili cinka ili oba ova metala meša sa portland ili sličnim cementom (nadalje će se pomnijati samo kao »cement«) radi razvijanja gasa posle dodavanja vode smeši, pri čem gas služi da prožima vlažnu smešu i istu nadima, da bi proizvodio čelični ili porozni beton. U praksi je nadjeno, da vlažan porozni beton ovako načinjen ima težnju, da se skuplja pre i za vreme vezivanja ili stvrdnjavanja, naročito gde se više partija liju u prirodnom sloju, na pr. kad se liju slojevi na temeljima radi dobijanja zidova, ili gde se sukcesivni slojevi liju jedan preko drugog pre stvrdnjavanja donjih slojeva. Ovo skupljanje donjeg sloja ili slojeva očigledno dolazi usled prskanja mehurića gasa u njemu, jer su omoti mehurića nedovoljno jaki ili otporni da održe pritisak usled težine gornjih vlažnih slojeva poroznog betona. Vidi se da je ovo znatna nezgoda pošto ovo sprečava brzo zidanje sa poroznim betonom, i čini nejednakim vezivanje ili stvrdnjavanje istog i sprečava gradjenje zida ili druge konstrukcije pravilnog oblikovanja. Dalja nezgoda u primeni nekih poznatih smeša cementa i uprašenog aluminiuma ili cinka ili oba ova metala, leži u tome, što se suva smeša cementa i upra-
.šenog metala, čak i ako je dovoljno aktivno izmešana, ne može dugo vreme držati usled toga, što sastojci smeše teže da kemijski dejstvuju u mesto da ostaju neaktivni, osim ako se ostave pod specijalnim suvim okolnostima. Vreme za koje se smeša može držati suvom i neaktivnom varira sa atmosferskim uticajima, no u opšte neaktivna perioda završava se od 14og do 21og dana od dana mešanja cementa i uprašenog metala. Otuda je količina mehurića proizvedenih kad se vrši reakcija po dodavanju vode smeši neizvesna i pro-menljiva. Na ovaj način delovi mase vlažnog betona postaju mnogo porozniji nego drugi delovi, te otuda imamo nejednake rezultate vezivanja.
Glavni cilj rponalaska jeste: da da poboljšanja u cementnim smešama pomenu-tog tipa, pomoću kojih se napred naznačene nezgode uklanjaju, i dobija poboljšani porozni beton ili sličan materijal pri čemu se znatno uštedjuje u vremenu, kad se gradi betonskim materijalom izradjenim po ovom pronalasku.
Po ovom pronalasku sa cementom i uprašenim aluminiumom ili cinkom ili oba metala, meša se izvesna materija, koja može da učini smešu masnom ili želatinozr nom, u prisustvu vlage i koja održava masu u neaktivnom stanju za vreme stojanja u suvom ili uprašenom obliku. Praveći smešu ovako masnom ili želatinoznom u prisustvu vode, omoti gasnih mehurića,
Din 10.—
icoji su obrazovani hemiskom reakcijom izmedju uprasenog metaia i cementa, do-oijaju veću naponsku jačinu, nego omoti slicniii menurica obrazovani u odsustvu masne iii zelatinozne materije, krema tome vlažan porozni ili žeiatmozni betonski materijal načinjen je poaesmjim za upo-ireou nego onaj u Kome nema ponienuce materije i omogućava veću aumiiu iivenja vlažnog poroznog oeionskog materijala u slojevima nego poznati obuci takvog materijala i to zDog povećane netonske jačine menuricnib omota. i\a ovaj način vtaz-iii porozni masni ili žalatinozni betonski materijal može se zactrzati ciuze vremena nego uosaa u naduvenom stanju uajuci veću noseću snagu nego dosau za vreme vezivanja m stvrcinjavanja mase i to Dez znatnog skupljanja, iz gornjeg se viui, tla su omoti menurica gasa, koji postaju usied nemiske reakcije cementa, uprasenog metala i vode, znatno pojačam masnom ni zeiatmoznom materijom i time osposoolje-ni tla održe povećam napon prskanja, pa su prema tome podesni aa održavaju povećanu debljinu m oroj slojeva viaznog betona, r'oboijsavajuci na ovaj način naponski karakter viazne smese, vreme obično potrebno za podizanje kakve konstrukcije može se znatno skratiti sto se oroj slojeva livenih redom, dok je beton jos mekan, može odgovarajuće povećan, ouuu-ci aa je mogućno ua se masnim ni zeiati-nozmm betonom može liti znatno veća dubina, na pr. dva uo četiri puta veća nego sa potonjim vrstama poroznog vlažnog betonskog materijala, upotrebom porn. materije, koja pravi viaznu smešu masnom i piktijastom rezultujuci betonski materijal, kad je vezan i tvrd, ima karakter otporan vlazi a ne samo neprobojan za vodu, posto tezi da tera svu vodu, koju se hvata ni je ostala po površini konstrukcije načinjene od te materije, materija koja um smesu masnom ih piktijastom u prisustvu vlage može biti kakva mast ni tome slično u čvrstom iii tečnom obliku i upotrebijena količina je obično manje težine nego sto je težina uprasenog metala. Mast ili tome slično može mešati u vidu praha sa upra-šenim metalom iii sa suvim cementnim prahom ili sa smešom uprasenog metaia i cementa ili se može, mleti sa metalom ili cementom ili sa smešom ovih, ili se pak mast ili tome slično može upotrebiti u tečnom ili polutečnom stanju i zrnca upra-šenog metala prevući istom. Alternativno, mast ili tome slično može se dodavati u tečnom stanju smeši cementa i uprasenog metala za vreme mešanja iste ili pak u vremenu kad se voda dodaje smeši za izradu vlažnog betonskog materijala, ili se
mast ili tome slično može dodavati rli emul-sirati sa vodom pre dodavanja iste suvoj smeši iz cementa i uprasenog metala.
Što se tiče kakvoće masti iii ekvivalentne materije koji treba upotrebiti shodno ovom pronalasku, nadjeno je da se ista kod cementne smeše za izradu poroznog betona, koja sadrži 0.03 posto po težini uprašenog aluminiuma ili cinka iii smeše ovih metala od upotrebljenog cementa može dodati izmedju 0.0003 do 0.06 posto po težini masti ili tome ekvivanletne materije, ako je pak metalni prah u približnoj srazmeri 0.2 posto po težini prema cementu, srazmere masti ili tom ekvi-volentna materija prema cementu može biti izmedju 0.002 do 0.4 posto po težini, ha taj nacm količina masti ili ekvivalentne substance može varirati od 1 do 200 posto po težini od težine metalnog praha.
Sledeče je primer jedne podesne smeše:
Portland cement 100 delova po težini
Upraženi aluminium 0.1 delova po težini.
Stearin 0.01 delova po težini.
Pri kombinovanju sastojaka u gornjem primeru, čvrst stearin se redukuje u zrnca i potom potpuno meša sa uprasemm aiuminiumom, posle čega se mašcu prenet metalni prah dobro mesa sa cementom, da bi se obezoedila ravnomerna razdela iste kroz cement. Mešanje stearina sa upraše-nim aiuminiumom i sa mašću potopljenog aluminiuma sa cementom, vrši se u betonskoj mešaiici ili sličnoj mašini za mešanje. Mešanje stearina i utrošenog aluminiuma prvenstveno se vrši bez dodira sa vazdu-nom i nastavlja se dotle, dok se kapljice matela ne obavi ju mašću, da bi se zaštitile od utucaja vazduha i sprečiio njihovo ok-sidisanje, čime se metal održava u najboljem stanju, da bi se dobilo najbolji efe-kat u hemijskoj reakciji sa cementom. C;de se stearin ili mast mešaju ili kombi-nuju sa metalnim prahom, stearin služi za potpuno omotavanje metalnih zrnaca, ili partikula u jedan omot od masti, i kad se iako opasani metalni prah potpuno izmeša sa cementom, onda se smeša podesna za čuvanje za duge periode vremena u neak-iivnoni stanju, pri čem su te periode vre-iiiena znatno duže nego kad se običan aluminijev prah meša sa cementom. Ako se takva smeša ima upotrebiti za izradu poroznog betona, podesna količina vode prema svrsi kojoj je beton namenjen, dodaje se suvoj smeši cementa i mašću omotanom uprašenom aiuminiumu. Voda se potpuno izmeša sa cementnom smešom i hidrira cement kroz ćelu masu. Voda je na ovaj
način učinjena alkalnem u reakciji i u ovom stanju ona prodire kroz mast koja omotava metalne loptice, usled čega jedan deo alkalne vode reagira sa metalom i proizvodi aluminium-hidrat, koji se zajedno sa alkalnom vodom kombinuje sa mašću obrazujući mastan ili piktijasti cement. Na ovaj način mehurići gasa obrazuju se zajedno sa molekilima masne ili piktijaste materije, koja se nalazi u omotu mehurića i znatno pojačava naponsku snagu omota. Na ovaj način vlažan beton nije učinjen samo porozan, već ima mastan ili piktijasti karakter, koji sprečava prskanje me-hurića, sem pod znatnim pritiskom i time sprečava oslobadjanje gasa iz istog, pa prema tome obećava kakvoću vlažnog betona, čime je omogućeno livenje u redu znatno većih dubina ili debljina sa kraćim periodama vremena za vezivanje izmedju uzastopnih livenja, kao i podizanje poroznih betonskih konstrukcija vrste, koja odbija vodu i koja se podiže za znatno kraće vreme nego do sad.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za izradu poroznog ili će-lijastog betona, gde se portland ili sličan
cement meša sa prahom aluminiuma ili cinka, naznačen time, što se u smešu uno si jedna materija sposobna, da smešu načini masnom ili piktijastom u prisustvu vlage, čime se mogu graditi porozne betonske instrukcije za srazmerno kratko vreme i učiniti odbojnim za vodu.
2.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, sto se mast unosi u smešu u čvrstom ili tečnom stanju za vreme izrade betonskog materijala.
3.	Postupak po zahtevu 1, naznačen time, što se loptice uprašenog aluminiuma ili cinka potapaju mašću pre mešanja uprašenog metala sa cementom.
4.	Postupak po zahtevu 3, naznačen time, što se loptice metala mešaju sa mašću u mešalici bez dodira sa vazduhom.
5.	Postupak po zahtevu 1—4 naznačen time, što se aluminijski ili cinkovi prašak meša u proporciji od 1—200 posto po težini masti u odnosu prema težini metala.
6.	Postupak po zahtevu 1—5 gde se 100 delova po težini portland cementa mešaju sa 0.1 delom po težini aluminiuma naznačen time, što se sa ovom smešom meša 0.01 deo stearina po težini.

■
....
'
'
ato^: >ri: r :> bJe? »ra jjofiššjjiqji
,
i.-o.; 's ij j	\
uju« ra Binarno^ iiaeli ioq-: inisdJ:o(j -avofob
■
m o)š! -amil mo
c
.
-	-- ' u:\:...	i...	..>	.../
■ . .
-	:	'	:' VJ.jtH . a. . ' . :i .....
... ,.
.	.	'	..................... vsi
..... . - ■ ■
.....■ .................... - . .. .....
. •
. ... ....
:	■J.aL:*.iuq.;.H ,. , ...V.,. .. | i. -.i;,;.... ..
I.	■	., : . '. .
, - a . -	........ ...	.	... -j. .	,
... .. ,. .................................
..................... Li, ..	...ji
t  ..................... .	. -
' &	" •
: - - -■ .... ................ „ ... ... .
’ i -	•	...	. -ii! J .. ;] i .	... j :.
■ ■	'	■	•	.	ii xl
' .	• vsi!J<;q •! j.;,.;..' i i;.. ., ,.	.
■	..l!' ' V t -'j ' .
:iv9ldfix ii!
.
:. ra .