Slftyč№iOiA-
STROJNI KURJAČ
ГЛАСНИК УДРУЖЕЊА ЛОЖАЧА ДРЖАВНИХ ЖЕЛЕЗНИЦА И БРОДОВА У БЕОГРАДУ
Siručmo Udruženje Ložačn Državni!! Železnica I Brodova u Beogradu Glasilo Udruženja Kurjačev Državnih Železnic In Brodov v Beogradu.
Kance'arija Udruženja i redakcija Usta nalasi se pri ložionici državnih železnica Beograd. Čekovni račun br. 56551.
ГОД. XIII.
Излази 12 пута у години. Поједини број 1 д и н a р Годиш. претплата 12Ž дин;
Izlazi 12 puta u godini Pojedini broj 1 dinar Godiš, pretplata 12 din.
I s h a j a 12 krat v letu Posamezna številk^ 1 din. Letna naročnina 12 din.
Београд 15 Септем 1936 Beograd 15 Septem 1936 Beograd 15 Septem 1936
BpOj 9
Ca прославе наше друштвене славе у Београду
С десна на леоо;Инж. r. Нешкобић; мајор г, Поћорми; г. Динић; инж.г, Наумобић, г. Dr. Кабчић; r. Пећић; г-ђа Стефанобић.
Мрослава друштвене славе у Веограду
Централна управа ове године на врло свечан на-чин прославила je своју друштвену славу „Свету 0-гњену Марију:‘; 30-VIII-36.
Oko 10 часова у великим укусно декорисаним про-сторијама ложионице Београд, почели су се сакупљати наши другови, пријатељи и гости.
Њ. В. Краља Петра II заступао je мајор г. Петар Покорни; господина Министра Саобраћаја заступао je наш почасни претседник и Генерални директор железница инжењер господин Димитрије Наумовић у пратњи свога личног секретара господина Мике Поповића; господина Министра Војске и Морнарице заступао je бригадни ђенерал господин Николић. Од стране генералне дирек-ције железница била су господа; инжењер Милоје
кић, шеф la секције за одржавање пруге; Драги Мило-јевић, директор железничке саобраћајне школе; инжењер Боривоје Цветковић, в. д. шефа отсека машинског оде-лења обласне дирекције; инжењер Душан Ч. Драги-чевић, шеф београдске ложионице; инжењер Радомир Луковић, шеф земунске ложионице са својим инжење-рима г, г. Самуилом Јаковљевићем и Стевом Нешићем, инжењер Милан Мил. Јовановић, шеф колске радио-нице у Београду; инжењер Јеврем Ч. Гавриловић ре-ферент машинског оделења обласне дирекције; Никола Илић. шеф станице у Топчидеру; Петар Огњановић, помоћник шефа станице у Београду; Др. Ђока nemah, саобраћајни лекар; Илвја Ђорђевић, економ жел. станице од стране обласне управе удружења национал-
С лева на десно: Мих. Рајичић, ложач; С. Ђураћић, секретар Централне управе, инж. r. Димитрије Наумобић, генерални директор, гДПетар Поћорни, мајор, г. М. Ћосић, претседник Централне управе, г. Николић, бриг. генерал, г. М. Мар--WB|kobuh, благајник Централне управе, и г. Жиб. Жибадинобић, претседник Обласне управе Београд,
Здравковић, на^тлник машинског одељења и господин Др. Иван Кавчић, начелник општег одељења. Инжењери господин Јован Ђ. Гашић, директор железница и гос-подин Момчило Стефановић, начелник машинског оде-лења, присуствовали су као претставници обласне ди-рекције. Дирекцију речне пловидбе заступали су гос-пода Илија Динић, шеф рачуноводства, инж. Светозар Нешковић, шеф техничког оделења, Миодраг Вичићевић, в. чиновник и Јован Пауновић, I бродски маиГиновођа и в. д. референта за персоналне послове машинског особља.
Поред наших највећих старешина запажени су и господа инжењери Владо Штулхофер, шеф вуче машин-ског оделења днрекције Београд; инж. Јован Јоцић, шеф отсека машинског оделења генералне дирекције са инжењером Рудолфом Флегаром, инжењер Милан Пе-
них железница и бродара; Драги В. Јовановић, прет-седник централне управе удружења машиновођа; Бо-жидар Главашевић, претседник обласне управе удру-жеља машиновођа; делегати обласних управа нашег удружења; наши другови са својим госпођама и остали многобројни гости.
Oko 11 часова свештенкк г. Михајло Радуловић извршио je свечан обред сечења колача одржавши том приликом кратак врло дирљив говор, у коме je истакао значај ове светковине, износећи деликатну ду-жност ложача, a нарочито подвукао улогу ложача у минулим ратовима, у којима су показали невероватну издржљивост, храброст и дисциплинованост.
После овога наш претседник централне управе г. Милош Ћосић, који je био и домаћин славе, поздравио je госте следећим говором:
Господине изасланиче, Његовог Величанства Краља, господине изасланиче, господина Мини-стра Саобраћаја, господине изасланиче госпоци-на Министра Војске и Морнарице, господо иза-сланици и драги гости.
Допустите ми да вас као домаћин Славе у име своје и својих другова ложача поздравим са добро нам дошли! У исго време ja вас молим да ми дозволите да у кратким потезима изложим циљ удружења ложача државних железница и бродова. Једна од најтежих дужности на же-лезници и бродовима je служба ложача. И по-ред тешке службе старали смо се да оснујемо своје удружење, користећи један део слободног времена да кроз удружење ложача радимо на културном васпитању наших чланова, водећи ра-чуна и дајући потребне упуте да je Отаџбина изнад свега. Поред овога, наше удружење се брине о социјалном и економском положају сво-јих чланова, na у том правцу наилазимо на пот-пуно разумевање својих претпостављених ста-решина.
Уједињени ложачи у једно јединствено удру-жење у нашој дичној Краљевини Југославији, како оних на железници тако и оних са бро-дова, примили смо свога патрона Огњену Ма-рију као заштитницу јер je и нама цео живот у служби везан са огњем, без кога железнице и бродови не саобраћају.
Примили смо крсно име, јер нам je у ми-слима увек била наука наших апостола да ,,ко крсно име слави ономе u помаже“.
Данас je већ пета година како прослављамо Крсно име Огњену Марију, na вас, драги гости, молим да са ове наше скромне Славе понесете најбоље утиске.
Господине изасланиче, Његовог Величанства Краља, ja Вас молим да будете тумач наших ис-крених жеља као и то да нам je поред тешке и напорне службе једина звезда водиља за Краља и Отаџбину ,,у вагару u у воду",
У то име кликнимо да живи Њ, В. Краљ Петар II. да живи Његов Узвишени Дом и да живе наши гости.
За идућу годину примио се за домаћина наш друг Милан Марковић, садашњи благајник централне уп-раве.
После завршеног сечења колача, гостима je при-ређена богата закуска, на којој je пало неколико здра-вица.
Како je прослава обављена у ложионичким про-сторијама, нисмо ииали музчку, јер бисмо реметили рад
али и поред тога било je песме и весеља, које je тра-јало скоро цело после подне, када су се гости разишли У најбољем расположењу.
С Ђуракиб, с. р.
Iz pododbora Bosanski Brod
Članovi udruženja ložača Pododbora Bosanski Brod priredili su 17 avgusta o. g. u 20 časova u čast penzioni-sanja svoga kolege i našeg člana g. Ferde Rahtarovića, ložača večeru u prostorijama jednog hotela u Bos. Brodu.
Primernom slogom i solidarnošću, članovi su sakupili izmedju sebe dobrovoljni prilog koji je upotrebljen za ovu cilj, a koja je ujedno i prva u Bos. Brodu u čast jednog penzionisanog ložača i člana našeg udruženja.
Ovoj večeri pored prisutnih 40 članova ložača i 5 mašinovodja [bio je prisutan na čelu iste i g. inž. Grban, šef ložionice Bos. Brod, koji je svojim prisustvom uveličao ovo veselje i time nama ložačima garavcima dao dokaza i priznanja našoj napornoj službi.
Gospodin šef ložionice održao je lep govor pozdravljajući našeg kolegu Ferdu, poželeo mu je dug život i zdravlje da uživa u svojoj mirovini, kao jedan zasluženi i priznati službenik železničke ustanove, koji je mnogo prolio znoja i truda, boreći se za rad svoje železničke službe na opšte zadovoljstvo svojih starešina i ustanove.
Posle govora g. šefa ložionice nazdravili su zdravicom našem penzionisanom članu g, g. Ant. Molner, Ivica Molner, I. Šugović, mašinovodje i g. Pavo Kug, ložać i naš član.
Upravni odbor podružnice Bosanski Brod za ovu priredbu naročito pohvaljuje putem javnosti preko našeg lista g. g. Šelfu Kondžića i Salića, kao i našeg kolegu Pavu Kuga, koji nisu žalili truda da ovo naše slavlje ispadne što lepše i bolje.
Ova svečanost protekla je u neobičnom veselju. Posle ove priredbe svi skupa, sa ovog banketa, otpratili su svoga slavljenika do svoje kuće, poželivši mu sretan ostanak i dug život kao penzioneru i dobrom službeniku naših železničkih ustanova.
Gospodin Ferda Rahtarević, je najstariji ložač bio u ložionici Bosanski Brod i služio je 36 godina na području železničke Direkcije Sarajevo.
Sve kolege, žele mu život, zdravlje i da uživa svoju mukom stečenu mirovinu.
Pododbor Bos. Brod
Avgusta 1936 god. u Bosanskom Brodu.
Сла&а пододбора Скопље
Пододбор удружења ложача Државних железница и бродара у Скопљу прославио je своју крсну славу свог патрона „Св. Огњену Марију“ на дан 30. јула 1936 године у својим просторијама. Kao одани чланови удружења и као синови верни традиција својих дедова; који су и за време најцрњег робовања под Турцима, некада и no цену живота палили су славску свећу и
секли славски колач. Ми ложачи са крајњег југа наше миле и лепе Отаџбине као синови познатих наших нај-већих националних радника и хероја, који су за сло-боду без устезања полагали своје животе на жртвеник верске и националне слободе, сматрамо за дужност да овај традиционалан обичај одржавамо и у данашњој слободној и Уједињеној Отаџбини, која je створена прегалаштвом тих хероја и да тај лепи верски обичај предамо као светињу у аманет нашим потомцима, Harnoj деци.
Ga тим циљем одвојили смо од уста колико смо имали и колико смо били у могућности да одвојимо од наше скромне зараде a и са прилогом од добрих људи прославили смо славу „Св. Велико Мученицу Огњену Марију“.
Сечење колача извршио je овдашњи свештеник у присуству изасланика војних и цивилних власти.
Присутни су били: Њ. Висост г. Митрополит, који je заступао r. Бана Вардарске бановине; г. инж. Стан-ковић, шеф ложионице, г. инж. Павле Васић, г. инж. Boja Пајић као и велики број грађана и наших сло-бодних чланова.
Претседник пододбора г. Јанићије Т. Стојановић одржао je пригодан говор у коме je изнео значај славе за време ропства под Турцима.
Ha завршетку свог говора рекао je: сматрам за велику дужност сзију нас да се у овом свечаном часу сетимо нашег Узвишеног младог Краља Петра II и да му са овога места кликнемо Живео Његово Величанство Краљ Петар други и Његов светли Дом.
После говора отсвирана je државна химна.
Ha завршетку претседник се захваљује данашњем домаћину славе г, Владимиру Житком a тако исто и новом домаћину за идућу годину г. Бранку Костићу овдашњем индустријалцу.
Ложачи држ. жел. и бродова Огањ славе. огњем раде,
Огњем своју дечицу хране,
Који ће са огњем свог Краља да бране.
У огањ и у воду,
За нашу уједињену Југословенску слободу.
Слава пододбора Зајечар
Пододбор ложача ложионице Зајечар дана 30 јула тек. год прославио je своју славу „Огњену Марију" на свечан начин.
Домаћин славе био je инж. г. Светозар Стефановић шеф ложионице Зајечар. Сечење колача извршено je у сали Занатлијског дома у 11 часова. Слави су прису-ствовали:	Претседник Духовног Суда, г. Драгиша
Милетић са једним свештеником у име Владике, г. Bojico Ничић, председник поглаварства града Зајечара и преставници разних хуманих друштава као и много гра-ђана и чланова.
Г. шеф саобраћајне службе Никола Кривокапић на крају верског обреда, одржао je пригодан говор, поздравивши све присутне и изнео je рад ложача како у миру тако и за време рата. Затим je одржао говор г. Светозар Стефановић, шеф ложионице Зајечар који
je изнео све тешкоће и напоре које подноси ложач обављајући своју тешку дужност,
Одржао je говор и г. Гојко Ничић, претседник поглаварства града Зајечара у коме je изложио рад и пожртвовање ложача за време Светског рата. Говорио je и r. Станојло Стефановић резервни капетан I класе и похвалио je рад ложача и нагласио je да се диви пожртвовању ложача као и дисциплини неговој и наро-чито je подвукао да ложачи потпуно заслужују назив „треће армије“, којом су названи од стране Блажено-почившег Краља Александра.
У 13,15 часова гостима je постављен ручак. Пре ручка je музика ложионице Зајечар отсвирала државну химну, коja je у тишини саслушана. По завршетку руч-ка настало je весеље и игранка. Домаћин славе г. Сте-фановић, шеф ложионице Зајечар повео je први желе-зничко коло. Весеље и игранка трајала je до 21 час, када je у најбољем расположењу завршено. Домаћин славе г. Стефановић предао je славу за идућу годину г. Урошу Петровићу, претседнику пододбора ложача у ложионици Зајечар.
Пододбор ложионице Зајечар овим путем изјав-љује нјвећу благодарност Госпођи г. шефа ложиозице на њеном заузимању и труду који je уложила за време славе. Њеном заслугом je све испало и изведено у нај-бољем реду, што заслужује похвалу.
Управа
Слаба y Пододбору Кичебо
Kao сваке године тако и ове на дан наше дру-штвене Славе Св. Огњене Марије, 30 јула 1936 године наши чланови са својом породицом и гостима просла-
вили су ове године наше крсно име онако како то за-хтевају верски прописи на опште задовољство присут-них гостију и самих чланова.
Oblasna uprava ložača u Subotici
Na svečan način proslavila je svoga patrona „Sv. Ognjenu Mariju“
Od kako postoji udruženje i od kada ova Uprava slavi svoga patrona uvek se starala da se ova zaštitnica ložača proslavi onako kako to dolikuje jednom domaćinu. Od godine do godine uvek se pokazivao neki novi modus za što bolju i lepšu organizaciju kako bi društvena slava što svečanije bila izvedena i provedena. Zaista ove godine do toga se i došlo. Još na nekoliko dana pre slave Uprava je bila
pismenim putem pozvala sve g. g. šefove jedinica, da i oni sami zajedno sa svojom familijom prisustvuju. Sednice su se održavale u sporazumu sa svima svojim drugovima. Tako na jednoj od tih sednica pala je odluka, da se za što bolju organizaciju izabere uži priređivački odbor, kojem je dat nalog da za ovu svečanost pripravi sve što treba. Odbor svačajući svoj zadatak ozbiljnim, postarao se bio blagovremeno za sve. Oblasna Uprava ni ovom prilikom nije htela izbaciti sa uma ni svoje pododbore niti povereništva te ih je jednim raspisom sve bila pozvala, da i oni sa svojom porodicom prisustvuju ovoj našoj zajedničkoj slavi u ovom našem zajedničkom veselju. Tako je pododbor Vinkovci poslao 4 svoja delegata; pododbor Sombor, poslao je svoja 2 delegata, a pododbor Zemun svoga jednog delegata, koji je došao sa svojom cenjenom suprugom. Na sam dan slave osetilo se kod drugova neko naročito veselje, te su skoro već svi bili na okupu oko 18 časova, u zakazanoj kafani kod gradske pivare (kod Narandže). U to vreme počeli su da dolaze i ostale zvanice. Sve je bilo pripremljeno i okom obeleženo svako mesto, gde koji od gostiju i drugova ima da mesto zauzme.
Od strane gostiju su bila sledeča gospoda: Ppukovnik Brankovič A. kao izaslanik K-ta potiske Diviz. O. Od strane udruženja J. N. Ž. i B. g. g. Kapetanović i Filipovič Franja, Od strane udruženja maš. vođa, g. g. Pujić Lazar, Petrovič M. Veličković Ranko, Marčinković St. Cvetko Franc, sa gospodom. Od strane vozopratnog manevarskog osoblja G. Kostić Dušan. Od strane udruženja gostioničara bio je prisutan uvaženi njihov pretsednik gosp. Knapec Alojzije. Kao zastupnik gosp. Direktora bio je prisutan gosp. Đurković, v. d. načelnika maš. o. Pored gore pobrojanih iz Direkcije su bili prisutni joć i gos. Ing, Petrovič Bogoljub, šef kol. o. m. o. zatim činovnici, g. g. Markovič, Ilič, i Tupanjanin Lazar. Od lož. činovnika bili su prisutni, g. g. Po^arič, Velicki, Benzija, Radosavljevič, Brajkov, sa gospodom, Smu-kler sa gospođom.
Crkveni obred izvšio je naš čuveni i omileni svešt, gosp. Marko Protić, koji je zajedno sa domačinom slave gosp. Isaković Ljubomirom i drugom Pualićem Danom, prerezao slavski kolač, posle svršenog crkvenog obreda svešte-nik gosp. Marko Protič, svojim poznatim rečima izneo je značaj slave, pa je između ostaloga rekao“ baš mi je milo što su ložači za svoga sveca uzeli Svetiteljku, koja je prošla kroz oganj, kao isto što i ložači jesu uvek pored ognja (vatre). Posle toga govorio je domaćin slave gosp. Ing. Isaković Ljubomir, koji se zahvalio svešteniku i svima prisutnima na ovako lepom skupu, i žali što nisu na okupu i ostali ložači, koji svojom službom sprečeni. da i oni sami ovom zadničkom veselju prisustvuju. Zatim je u ime gosp. Direktora i u ime svoje govorio gosp. Ing. Đurković, v. d. načelnika M. O. koji je svojim vatrenim govorom rekao „Danas ovu Slavu slave svi Jugoslovenski ložači počev od Ljubljane pa do Đevđelije“. Aplauz kod prisutnih, Živeol
Posle gosp. Našelnika redali su se ostali delegati raznih nažih udruženja, koje je svani od njih tiažio što bližu i jaču saradnju.
Istoga dana i te iste večeri Oblasna uprava predala je i 2. diplome, svojim počasnim članovima i to g. g. Ing. Sijačkom Adamu, šefu ložionice Subotica i gosp. Ing, De-šiću Vukanu, šefu ložionice Vinkovci. Slavljenici su diplome primili od druga i pretsednika Pualić Dane, koji je svojim zanosnim govorom izneo, kako i zašto se te diplome daju. Slavljenik gosp .Ing. Šijački Adam odgovorio je drugu Pualiću s ovim rečima „Druže pretsedniče i dragi drugovi ložači, ova diploma mi čini jednu veliku čast tim, više što je ona meni data baš od vas ložača. Hvala kongresu. Drugi slavljenik, gosp. Ing. Dešić Vukan, primajući svoju diplomu, isto se zahvalio udruženju, napominje, da će uvek kao što je to i dosada radio potpomagati udruženje ložača.
Posle svega ovoga nastala je igranka. Naročito su se
istakle svojom lepom narodom igrom kči našega druga ložača Jovanovič Alekse, po imenu Mara, sa svojom kolegini-com Ankicom, kćerkom udove Reže Paje. Ovim igračicama je tek 8 godina, i pohađajn II. razr. osn. škole. One ne samo da su zadivile naše goste, već su prilikom Sokolskog sleta zadivile sve sokole iz Kraljevine Jugoslavije, jer su tada igrale na bini.
Zajedničko veselje je trajalo sve do ponoći, kada su se gosti počeli razilaziti. Tek posle toga je nastalo živo veselje i igranka, a koja je trajala do same zore.
Za vreme večere bilo iz je 136 a tek posle večere počeli su dolaziti svi oni koji su smatrali da su dostojni naše slave.
UPRAVA
Želimo do čujemo Istinu
Meni se na kongresu ove godine u Sarajevu prebacilo, da sam ja išao u Split, kao delegat naše Centralne uprave na kongres Mašinovodja, i da mi je bila namera, da se mi ujedinimo u udruženje mašinovodja, bilo kao sekcija, bilo kao neki pododbor. Ovo nije trebalo da se čuje s tim pre, što o tome nije ni bilo reči, već sam pozvat, kao i ostali prestavnici stručnih udruženja u resoru Ministarstva saobraćaja da bi se tom prilikom, na ovom kongresu, mogli da nadju neki načini, a takodje i da se stvori mogućnost za zajednički rad na poboljšanju naših interesa.
Baš povodom te klevete, kako da je nazovem, g. Stu-blin prestavnik mašinovodja, govorio je na našem kongresu u Sarajevu i napomenuo da pojedina gospoda nemaju prava da napadaju g. Ćosića, jer on nije dolazio u Split da proda svoje udruženje našem udruženju, već da zajednički poradimo svi, na koji bi se način nama vratilo ono što smo izgubili. U isto vreme g. Ćosić je čuo naše predloge, želje i namere.
Eto ovde iznosim istinu, dragi moji drugovi, a vama ostavljam da vi date povodom ovoga reč i da vidite ko ima pravo.
Ja opet preporučujem mojim drugovima Kahrimanu, Petroviču, Radiću i Ivanoviču, da oni ne prenose ovakove vesti, a ako imaju što protiv mene, kao Ćosića, to onda ne smeju da mešaju Ćosića kao pretsednika Centralne u-prave, a pored toga ne treba da me svuda panjkaju, tobože da sam nesposoban da što učinim, već su oni primorani da vrše intervencije po raznim nadleštvima.
Miloš Ćosić, s. f,
Avgusta 1936 god.
Beograd
Ложачи!
Чу&ајте и јачајте cboje удружење.
Из Централне Ynpabe
Допуњавамо извештај о предаји резолуције код надлежних старешина, који омашком није изашао у нашем листу бр. 8. Многи од наших другова помислиће зашто резолуција, која je предата код надлежних у првој половини VIII месеца тек. год. није предата ра-није, ево разлога: г. Министар Саобраћаја се дуже времена бавио ван Београда те смо очекивали његов долазак све до 10-VIII тек. год. када je претседник централне управе г. Милош Ћосић са секретаром г. Светиславом Ђуракићем похитао код г. Министра Сао-браћаја да му уруче нашу резолуцију.
У време док смо очекивали г. Министра Сао-браћаја предали смо резолуцију г. Генералном Дирек-тору г. Димитрију Наумовићу на дан 5-VIII тек. год. коме je изложено стање ложача на железницама. Гене-рални Даректор г. Наумовић изјавио je, да he учинити све што до њега стоји, пошто му je ложачка служба врло добро позната.
Ha дан 7-VIII тек. год. претседник централне управе г. Милош Ћосић, секретар Светислав Ђуракић, председник обласне управе при Д. Р. П. г. Весељко Биланџија и Алил Мерић из Мостара, који се налазио у Београду предали су резолуцију г. Управнику Помор-ства и речне пловидбе г. Александру Петровићу и из-ложили су стање ложача речне пловидбе. Г. Управник je изјавио да су му познате тешкоће ложача п. д. р. п. и да ће учинити све што до њега стоји, да се оправ-дани захтеви ложача на бродовима задовоље и то у границана Закона и правилника дирекције речне пло-видбе.
14-VIII-36. год. претседник централне управе г. Милош Ћосић са секретаром Светиславом Ђуракићем поднео je писмену резолуцију ca XII редовног конгреса у Сарајеву г. Министру Саобраћаја г. Др. Мехмед Спахи. Вођство je описало стање ложача и замолило г. Министра за његову помоћ у свима потребама ложача на железници и бродовима. Министар Саобраћаја г. др. Мехмед Спахо пажљиво je саслушао излагање вођства у-дружења и обећао je, да ће увек изаћи у сусрет захтевима ложача где то праведни интереси буду у питању и то у границама Закона и правилника држ. саобраћајног особља.
Исправка. — У нашем друштвеном листу бр. 7 у изјави захвалнице г. Омера Хаџића ложача у пензији жел. ложионице Јајце, где стоји: „Захваљујем се свима делегатима и обласним управама на указаној ми до-броти одобривши ми новчану помоћ у ово најтеже доба1'. Према одлуци XII годишњег конгреса у Сара-јеву г. Омеру Хаџићу није одобрена помоћ већ зајам док не почне примати пензију. Суму новаца, коју буде при-мио од централне или обласне управе Сарајево има враћати у ратама од његове пензије. Обласна управа Сарајево примила je на себе да наплати дуг од г. Омера Хаџића. Ова се исправка етавља члановима на знање.
Захвалница. — Централна управа најлепше зах-ваљује нашим пријатељима, који су нам дали прилог за нашу слзву и то: г. Урошу Јудићу нашем штампару на
прилогу од 100. — динара и 200 коверата са позив-ницама за нашу друштвену славу: удружењу национал-них железничара Београд на 100. — динара; Стоваришту хартије „Папирус" на 50. — динара и обласној управи удружења ложача у Сарајеву на 200. — дииара.
Члановима се доставља на знање прилог наших
пријатеља.
Iz Centralne uprave
Dopunjavamo izveštaj o predaji rezolucije kod nadležnih starešina, koji omaškom nije izašao u našem listu br. 8. Mnogi od naših drugova misliće zašto rezolucija, koja je' predata' kod nadležnih u prvoj polovini VIII meseca tek. god. nije predata ranije, evo razloga: g. Ministar Saobraćaja se duže vremena bavio van Beograda te smo očekivali njegov dolazak sve do lO-VIU tek. god. kada je pretsednik Centralne uprave g. Miloš Ćosiš sa sekretarom g. Svetislavom Djurakićem pohitao kod g. Ministra Saobraćaja da mn uruče našu rezoluciju.
U vremenu dok smo očekivali g. Ministra Saobraćaja predali smo rezoluciju Generalnom Direktoru g. Dimitriju Naumoviću na dan 5-VIII tek. god., kome je izleženo sta nje ložača na železnicama. Generalni direktor g. Naumo-vić izjavio je, da će učiniti sve što do njega stoji, pošto mu >e ložačka služba vrlo dobro poznata.
Na dan 7-VIII tek. god. pretsednik Centralne uprave g. Miloš Ćoslć, sekretar Svetislav Djurakić, pretsednik Oblasne uprave pri D. R. P. g. Veseljko Bilandžija i Alil Me-rić iz Mostara, koji se nalazio u Beogradu, predali su rezoluciju upravniku pomorstva i rečne plovidbe g. Aleksandru Petroviču i izložili su stanje ložača rečne plovidbe. G. upravnik je izjavio da sumu poznate teškoće ložača p. d. r. p. i da će učiniti sve što do njega stoji, da se opravdani zahtevi ložača na brodovima zadovolje i to u granicama zakona i pravilnika direkcije rečne plovidbe.
14-VIII-36 god. pretsednik Centralne uprave Miloš Ćosić sa sekretarom Svetislavom Djurakićem podneo je pismenu rezoluciju sa XII redovnog kongresa u Sarajevu g. Ministru Saobraćaja g. dr. Mehmedu Spahi. Vodjstvo je opisalo stanje ložača i zamolilo g. Ministra za njegovu pomoć u svima potrebama ložaća na železnici i brodovima. Ministar Saobraćaja g. dr. Mehmed Spaho pažljivo je saslušao izlaganje vodjstva udruženja, i obećao je, da će uvek izaći u susret zahtevima ložača gde to pravedni interesi budu u pitanju i to u granicama zakona i pravilnika drž. saobraćajnog osoblja.
Ispravka — U našem društvenom listu br 7 u izjavi zahvalnice g. Omera Hadžića ložača u penziji žel, ložioni-ce Jajce, gde stoji: „zahvaljujem se svima delegatima i Oblasnim upravama na ukazanoj mi dobroti odobrivši mi novčanu pomoć u ovo najteže doba“. Prema odluci XII godišnjeg kongresa u Sarajevu g. Omeru Hadžiću nije odobrena pomoć već zajam dok ne počne primati penziju. Sumu novaca, koju bude primio od Centralne ili Oblasne uprave Sarajevo ima vraćati u ratama od njegove penzije. Oblasna uprava Sarajevo primila je na sebe da naplati dug
od g. Omera Hadžiča. Ova se ispravka stavlja članovima na znaje.
Zahvalnica — Centralna uprava najlepše zahvaljuje našim prijateljima, koji su nam dali prilog za našu slavu i to: g. Urošu Judiću našem štamparu na prilogu od 100.— dinara i 200 koverata sa pozivnicama za našu društvenu slavu; udruženju nacionalnih železničara Beograd na 100.— dinara; Stovarištu hartije „Papirus“ na 50.— dinara i Oblasnoj upravi udruženja ložača u Sarajevu na 200.— dinara.
Članovima se dostavlja na znanje prilog naših prijatelja.
Заиисник
IV редовне годишње скулштине Обласне Управе при Дирекцији Речне Пловидбе, Удружења ложача Др-жавких железница и бродова Краљевине Југославије, одржане на дан 16 фебруара 1936 год. у кафани *„По-савина“ Карађорђева бр. 9 у Београду.
— Наставак —
Другови, ова управд у току 1935/6 пословне год одржала je седница и то:
1)	Редовних заједничких —	—	—-	—	—	10
2)	Ванредне —	—	—	—	—	—	—	—	1
3)	Редовну самог Управног Одбора—	—	—	2
Свега 13
Из чега се да видети да je Управа сваког месеца имала no једну седницу где су се решавала разна пи-тања и вршен преглед и контрола рада тако, да посло-ви нису никада били у застоју, a нарочито када су чла-нови молбе подносили ради тражења помоћи или не-што друго, да ту није чекано данима или месецима на решавање, већ je увек сматрано као хитност, те не по-стоји ни једног издатка, који није прошао кроз запис-ник и увек je на основу тога издаван налог за исплату, о томе he да вам поднесе извештај благајаик и претсед-ник Надзорног одбора.
Другови напомињем вам да код мог извештаја о чланству требао сам да вам тачно назначим колико je чланова редуцирано, колико су самн службу напустили a колико пензионисано, али на жалост то вам не могу дати тачно, јер ову управу нико не извештава о пре-станку службе једног ложача, члана, већ кид вип,имо да му са обуставом престане, или чујемо од другова, да je одпуштен из службе и шта тада можемо да ра-димо, попуњавамо no казивању, na зато вас данас умо-љавам да будућој управи омогућите правилан рад, на случај да би некоме од вас служба престала, ма из којих разлога, увек треба удружење известити јер смо ми то чинили и тражили од Дирекције, na нам нису изашли у сусрет. Драги другови, ja сам овим завршио свој извештај и желим слогу у раду.
Г. Антоније Јанковић прет. скупштине пита да ли се прима извештај секретара, сви су једногласно при-мили, без икакве примедбе. Затим предлаже да no че-твртој тачци дневнога реда треба да поднесе извештај благајник. Миливоје Ковачевић каже. Молим вас пошт. господо и драги другови, дозволите ми пре подноше-ња извештаја, да вас поздравим и пожелим добро до-шли, a затим вас молим да сваки који хоће да срав-њава суме нек узме парче хартије и оловку, a ja hy ла-гано да читам no позицијама из састављеног и овере-ног биланса, почиње редом саопштавати улаз, тишина je
Г. Милош Ћосић претседник Централне управе уста je и моли за реч, na je и добије, a благајник je стао са извештајем.
Г. Ћосић пита г. Јанковића претседника скупшти-не, ко му води скупштински записник, каже мени како изгледа да га до сада нико не води, иако смо готово половину рада прешли. Г. Јанковић пита секретара г. Терзића дали води записник, а' ако не, зашто? Терзић даје одговор да записник не води из разлога тога, што није упознат у те послове, настаје објашњавање no овом затим г. Веља Танасковић члан опште полиције опоми-ње на правилно вођење скупштине и на законске по-следице. Г. Јанковић предлаже скупштини, шта да ради и тражи да скупштина изабере човека, који je упознат са овом дужности, предлаже Вука Тошића и каже за ово смо сви криви, требали смо то одмах учинити a не гледати на неке зађевице и неповерење. Сви су će једногласно одлучили да Вук Тошић замени Терзића, затим je Тошић тражио реч и добио и каже: Другови, хоћу да се примим за љубав појединих другова, a такође да овај наш посао обавимо и да не би био због тога у застоју. Знајте да сам увређен од појединих другова. чланова, који су ja их нећу именовати, Примам све дуж-ности секретара скупштине, али не одговарам за до-садашњи рад, јер записник нисам ни водио, трудићу се да ове извештаје који су прошли упишем, сећам их се добро a ваљда гос. претседник, ако сваку реч не ухва-тим, извинуће. Тражи реч г. Хасанагић и каже: људи— другови, мени je и за чудо било зашто ми нисмо још на првом избору изабрали Тошића за секретара, јер je човек у овој ствари упознат, како видите извештај je поднео и нико није уложио критику, a сада се опет затегли. Г. Јанковић. звони и опомиње чланове да сва-ки заузме своје место и да слушају даљи извештај бла-гајника. Г. Ковачевић наставља свој извештај да je у току године
са преносом 1934 год.. —	— Динара 61.801,80
1934 год. исплаћено. Расход	—	„	35.721.—
У готову —	—	—	— Динара 26.080.80
Код Обласне управе Сарајево позајмица ,,	5.000.—
У готову свега	—	—	— Динара 31.080,80
Динара тридесет једна хиљада осамдесет и 80 napa. Вредност инвентара Динара 3558.—* Затим каже да ве* ћи део чланства има, којима се уопште не врши обу-става, зашто, ни сам не зна. Fpajal Да слабо воде ра-чуна бродски рачунополагачи, затим r. Ковачевић каже ja свој извештај завршавам, a за реч се јавља Вук То-шић, који каже: другови, молим вас саслушајте Me је-дан моменат, a то he бити допуна благајничког изве-штаја, јер сам ове спискове направио и из књиге узео суме.
Како je то у ово време доста велика сума, то би ja вама сада предложио, да ми за ове прве две године расходујемо, пошто ово у опште неће моћи да се на-г плати, ми смо ово покушавали у Дирекцији, али нам je речено, прво, да се изврши наплата за 1935 год., na ако се буде могло и ово he, но да се ово не би даље вукло се да одбацимо, Претседник даје на гласање, и na
солутном већином je решено да се од свих тражи на-плата, na су захтевали и секретар je прочитао списак. Г. Јанковић пита да ли ко има да што примети на из-вештај благајника. Ниједан се није јавио. Извештај je као исправан примљен. Затим саопштава да je на днев-ном реду 5 тачка. „Извештај претседника надзорног одбора'*.
Добија реч Марко Радојковић и каже: Другови, мислим да je вама свима познато, да ме на прошлој годишњој скуиштини нисте изабрали за претседника надзорног одбора, већ сам био као члан. Дакле јуна месеца Управа ме je својим решењем поставила за прет-седника Надзорног Одбора на место дотадашњег Јо-сипа Крпана, који je својевољно дао оставку. Од го-дишње скупштине na све до данас увек кад су биле седнице присуствовао сам и вршио преглед како рада управе, тако благајне и свих новчаних докумената, као и вођење истих и увек сам нашао у реду и исправном стању те вам предлажем, да изволите извештаје мојих предговорника усвојити, примити као све исправне, a у исто време молим да нзволите дати разрешницу ста-poj управи, за њезино пословање у 1935/36 год. као исправно и похвално. Ja овим свој говор и извештај завршавам. Г. Јанковић претседник скупштине пита: да ли има ко да да примедбу на извештај председника надзорног одбора, и прима ли се? Сви једногласно при-мају извештај без критике. Затим г. Јанковић саопшта-ва да je на дневном реду 6 тачка. Давање разрешнице. Пита да ли има неко да стави примедбу на рад доса-дашње управе? Нико се не јавља. Пита: дајете ли раз-решницу старој управи? сви једногласно одговарају да дају. Г. Јанковић, саопштава да je на дневном реду 7. тачка. Бирање нове управе, и предлаже no друштвеним правилима колико чланова у којем одбору треба да буде, a затим каже изволите изабрати из своје средине кандидате људе за које мислите no вашој личној вољи да би ова места требали да заузму. Настаје граја и за кандидата за претседника чули су се гласови Анто-није Јанковић, други опет Милан Мариновић, Милан Милошевић, Божидар Радосављевић, Весељко Билан-џија na je из гомиле неки рекао Милић Митровић, a други су објашњавали да није члан a no друштвеним правилима нема право. Г. A. Јанковић, каже: и да ме хоћете ja се не могу примити и предлаже, пошто се не можемо у избоу сложити; да именујемо кандидаци-они одбор. Ha то сви присутни пристају и на предлог г. A. Јазковића у кандидациони одбор ушли су: г. г. Петар Шевић, Стеван Манужић, Стеван Ковачевић, Ми-лан Мариновић, Раде Пиљевић и на протест Вука To-шића искључује се Раде Пиљевић, a на његово место долази Митар Миливојевић. Изабрани чланови повлаче се у друштвену канцеларију, где се задржавају 45 ми-нута, a за то време г. A. Јанковић, даје одмор док кандидациони одбор заврши рад. За време рада кан-дидационог одбора и одмора чланова неКолико пута се je претседник скупштине са свога места удаљио што су падале критике од чланова да његово место није у кандидационом одбору. После 45 минута долази кан-дидациони одбор са састављеном листом, коју Милан Мариновић предаје претседнику скупштине г. A. Јанко-
вићу, a затим претседник саопштава члановима да се треба рад наставити, јер je одбор готов са кандидаци-оном листом, саопштава имена читајући: за преднедни-ка Хасан Агић секретар Вук Тошић, благајник Мил. Ковачевић, I. п. претседник Станимир Алантијевић, II. п, претседник Велимир Накуловић, чланови Управног Одбора Живан Терзић, Петар Шевић, Милић Тодоро-вић, Стева Стојић, и Адам Вујатовић, замекици Управ-ног Одбора; г. г. Раде Цветић, Андрија Булић и Здрав-ко Чвркић; претседник Надзорног Одбора, Цветко Ди-митрашковић, Димитрије Доскаровић, Иван Микелић, Божидар РадосављевиН; заменици Надзорног Одбора: Стеван Манужић и Едуард Челиковић.
Листа je примљена са апсолутном већином, a на-кон овога јавља се Хасан Агић, који одбија кандида-цију с изговором, да се он не може ове дужности као претседник примити, из разлога што није довољно писмен, a друго да има своје домаће послове поред службе, и предлаже да скупштина узме другог за вођ-ство. Настаје no овом дискусија. Неки предлажу Б. Радосављевића, Раду Цветића, Милана Мариновића, Ми-хајла Мартиновића док се изненада чуо глас Весељка Биланџију и готово сви у колико се могло видети су били за Весељка Биланџију. Затим претседник скупшти-не г. A. Јанковић пита јесге ли сви за Биланџију? Јесмо гласио je одговор. Затим каже ко je да Биланџија бу-де претседник нека дигне руку у вис и пребројањем je установљено да je апсолутна већина. Према томе ra оглашава као изабраног. Јавља се за реч Вук Тошић који каже, према друштвеним правилима, потребно je још да се управа допуни у Надзорни Одбор, na према томе мислим, да би ми као другови.за учињене досада услуге овом удружењу a и сваком појединцу од нас, требало предложити и узети за претседника надзорног одбора г. Лазара Кахримана, досадашњег претседника Управног Одбора, a друг Цветко Димитрашковић који je као кандидат био нек остане члан. Ово je прихватио претседник скупштине р. A. Јанковић и сагласио се са овим предлогом. Износи на гласање. Присутни овај предлог усвајају, само се поставља питање да ли he г. Кахриман да се прими, a ако се не прими, да остане први члан no реду, то јест Димитрашковић и тако je управа у највећој тишини и реду изабрана.
Божидар Спасојевић тражи и добија реч и у сво-ме говору каже. Другови, обависмо и овај посао. Иза-брасмо нову управу. Видим да код појединих другова има и неспоразума у погледу овога. Нас све ложаче треба да чини срећним и да се сви поносимо и право гледамо, кад видимо да смо и ми за кратко време не-што створили, a то je све споредно ко he бити прет-седник, a ко члан. Главно je да смо узели наше дру-гове, који he наставити рад за добро н напредак, a ми смо дужни да их сви помажемо. Ja Вас све поздрављам и свој говор завршавам. Претседник скупшгине г. A Јанковић каже, другови, сад ћу и ja да ставим један предлог и да вас питам, како и на какав начин да je могао Милић Митровић бити из чланства изкључен једном за свагда. Мнслим, a то и сами простудирајте, да je то могао Милић направити и тако се о друштвена правила огрешити. Поводом овога Вук Тотнћ, секретар
обласне управе. износи преставку Милића Митровића, коју je био упутио управи, са којом je тражио да му се дозволи приступ на скупштину и друго каже no ово-ме управа није ништа друго подузимала. Пошто моли-лац није члан овог удружења a молбу није таксирао нисам ни заводио. Извините, господине претседниче, na шта хоћете са истим и радите. Упада у реч Митро-вић и ако није тражио реч na каже: ,,Да je из удру-жења искључен иницијативом Лазара Кахримана и Ми-лана Милошевића. Настало je објашњење између Мило-шевића и Митровића a поводом овога тражи реч Вук Тошић и каже. Другови, ми немамо потребе да се овако препиремо и дискутујемо. Ja ћу вама свима поводом овога дати објашњење, Милић Митровић поднео je једну претставку, са којом je тражио да се оштампа у нашем листу. Управа je према томе и поступила, али како je чланак био природе оштре те je ca тим члан-ство револуцирао и дошло je до размимоилажења из-међу управе и чланова с једне стране, a с друге стране до самог Милића, na су неки подигли тужбу противу Митровића, на којој je потписано 42. члана, тражећи да се из чланства искључи једном за свагда, a и управа je сама увидила да je за све ово крив Митровић и по-ступила je no правилима. Искључила га je из својег чланства једном за свагда. Ако другови желите ja вам ово могу овога момента све показати, јер имам целу ту преписку код мене. Затим г. A. Јанковић каже: дру-гови, да не губимо узалудно време. Одобравате ли ви да Митровића опет примимо у чланство. Чују се гла-сови да и не, али каже, ко je за то да се Митровић прими у чланство нек дигне руку у вис и установље-но je да je апсолутна већина да се прими, стим. да управа no друштвеним правилима поступа за његов члански улог.
Тражи реч Милан Милошевић и каже: Овде се покреће и намеће питање и решено je ca већином гла-сова да се Милић Митровић у чланство прими. Питам ja вас, да ли су вама позната друштвена правила? To и вама г. претседниче скрећем пажњу, немојте да се огрешите о закон и о наша правила..
Г. A. Јанковнћ каже јесте ли за то да се даље не расправља no овоме и дл се МитровиК прими у члан-ство. Јесмо са апсолутном већином.
Претседник г. A. Јанковић даје реч Јосипу Крпа-ну који тражи да благајник покаже књигу благајне и признанице зашто je који издатак учињен. Овај пред-лог сви одбијају јер je неумесно тражење. Ово je тре-бало раније чинити, кад je благајник извештај подно-сио, a не сада кад му je и разрешница дата, a још и то, када je поново добио поверење. Уосталом оставља се идућој управи да прегледа и извести чланство. За-тим критикује зато mro je Луки Арсићу исплаћена бо-лесничка помоћ, кад на исту уопште није имао право. Секретар Вук Тошић no овоме даје објашњење. Ово се питање скида са дневног реда. Г, A. Јанковић став* ља на решавање шта he и какво he решење да се до-Hgce зз ззостзли члзнски улог, дз ли да cg отпишб, из 1933 и 1934 на име чланарине. Једногласно се доноси решење да ову, то јест, ко од чланова има дужну чла-
нарчну, мора ла je у ратама плати. Будућа управа има одмах да приступи, a у будуће се ставља члановима у дужност, да сваки поведе рачуна о свом чланском уло-гу да се на време исплати како не би долазили и да| ље до оваквих расправљања.
Јавља се за реч Иван Ћенан и каже мислим да није овако правилно како je досадашња управа прак-тиковала о исплати помоћи, како болесничку тако и све остале. Како ми изгледа, управа je могла да ради како хоће у томе погледу. Молим вас, да се no овбме донесе тачно решење. Настаје дискусија. Ha крају je једногласно донесена одлука да се ложачу члану днев-ичару, може дати помоћ у том случају ако праведе 15 дана у болници na све док траје његова болест — боловање, a остале помоћи исплатиће се према друшт-веним правилницима.
Хасан Агић моли за реч и добија и каже, друго-ви, ми овде износимо видим и оне ствари које нису потребне, јер све што je друштвеним правилима одо-брено то ми не можемо преиначити. Зато би било по-требно будућој управи ставити у дужност, да се по-старају na да се оштампају наша друштвена правила. Управа да из касе плати a кад прими новог члана он je дужан иста и платити. Ha овај начин чланство ће бити упознато са својим правилима. Мислим, другови да je овај мој предлог оправдан. Одобравају, тако je!
Јавља се за реч Милош Ћосић, претседник Цен-тралне управе и каже: Хоћу да вам дам објашњење no предлогу друга Агића, чије се питање примило. сваки члан добије друштвена правила у виду књижице Дакле ово je питање изношено на нашој ванредној сед-ници одржаној 6 и 7 овог месеца, али je пао предлог и на ванредном конгресу прошле године да треба пра-вила у појединим ставовима изменити и додати. To he Централна управа са свима Обласним управама спреми ти пројект правила до конгресз који ће се одржати 15 јуна ове године, и кад конгрес одобри тада се се при-ступити раду. Затим износи да je ca ванредне седнице при Централној управи делегација однела и предала резолуцију госп. Министру Саобраћаја који их je при-мио и обећао да he све учинити у законској могућно-сти. Од наше стране били су Весељко Биланџија и Вук Тошић, који вам могу све ове моје наводе да потврде.
Претседник скупштине г. A. Јанковић каже, по-што je г. Милош Ћосић изјавио, да he се редовни го-дишњи конгрес ове год. одржати 15 јуна 1936, то би требали из своје средине да одредимо и делегате, a дозволите ми да вам ja предложим и то: Претседника Обл. управе, секретара и благајника a no мом мишље-њу и претседника Надзорног Одбора. Развила се no овом дискусија, да би требало и Милан Милошевић, бивши делегат, пошто je он и члан Централне управе. Вук Тошић даје no овоме објашњење да не могу no правилима више да буду само 4 делегата, пошто има-мо 221 члана. Овим je решено да као делегати на го-дишњем конгресу буду: Весељко Биланџија, Вук Тошић Лазар Кахриман и Миливоје Ковачевић. Ово се скида са дневног реда. Јавља се за реч Адам Вујатовић, који говори поводом исплате помоћи. Како je ово питање
скинуто са дневног реда то се no њему није ни дис-кутовало.
Хасан Агић добија реч и каже, да се у будуће не би огрешили за друштвени рад ja предлажем „ко год буде no својој кривици отпуштен не може му се ни у ком случају дати помоћ." Једногласно се прима предлог.
Вук Тошић секретар скупштине и обласне управе добија реч и каже: Другови, молим вас сви ме добро саслушајте. Ja ћу да вам изнесем неколико предлога које je ова Обласна управа упутила вама да их ви no своме нахођењу правилно решите. Дакле Јосип Крпан и још 5 чланова поднели су молбу у име Милице, су-пруге поч. Стеве Драгичевића који je умро, да ви одо-брите једну помоћ у име венца. Једногласно се пред-лог одбацује пошто je удружење исплатило посмртнину Ово се може учинити само добровољним прилогом и то сваки члан колико може. Затим je изнео молбу Ко-сте Адамовића и Јована Димитријевића који су од службе отпуштени, тражили помоћ. Како су именовани према решењу Управног Одбора Д. Р. П. no кривици отпуштени, то њихове молбе скупштина одбацује и препоручује управи да ни једном таквом у будуће не може помоћ издати, Затим говорник Тошић чита како he управа поступити ако неки од наших чланова није створио сам себи кривицу, na буде отпуштен.
— Наставиће се —
Zapisnik.
Jedanaeste redovne godišnje skupštine Oblasne uprave Udruženja ložača državnih železnica i brodova Kraljevine Jugoslavije u Zagrebu, održane dne 15. Aprila 1936. godine, u prostoriji: „Željeznička dvorana" Zagreb, Trnjanska cesta kbr.. 1, sa početkom tačno u devet sati prije podne.
— Kraj —
Belošić: Obrazlaže slučaj isplaćenja bolesničke potpore drugu Srbiću kojemu je potpora odobrena još 1929 god. a taj novac trebao mu je uručiti drug Šenica Alojz koji to do danas nije učinio. Uprava je naknadno isplatila druga Srbić Mirka a Šenicu Alojza je utužila mjesnom sudu u Zagrebu i sada mu se pravi ovrha. Marjanovič podijeljuje riječ drugu Mutić Milovanu delegatu iz podružnice Slav. Brod.
Mutić: Pita zašto nije za ženu člana Mlikote Marka ložača iz lož. Slav. Brod isplaćena posmrtnina. Ista se zove Mlikota Ana, a umria je 30 aprila 1929 godine, dakle proteklo je od tog vremena skoro punih sedam godina- U na-staloj debati odredjuje se da taj slučaj izvidi i riješi prva odborska sjednica uprave koja će danas biti izabrana. Marjanovič podijeljuje riječ drugu Belošiću.
Belošić: Objašnjava slučaj kupnje Opalographa i izjavljuje da je isti kupio drug Janežič sam na svoju ruku za svotu od Din. 4000.— no medjutim drug Janežič se brani da ga je kupio po odobrenju sjednice, a druga sjednica u medjuvremenu nije taj zaključak poništila. Belošić primjećuje da je izmedju odobrenja za kupnju i same kup-
nje protekla puna godina dana a u medjuvremenu se je održala i godišnja skupština, Iznaša nadalje na primjedbu druga Grijaka koji primjećuje da nije opravdano da se je drugu Srbiću nakon šest godina odobrila isplata bolesničke potpore, o istoj stvari je bilo već dovoljno objašnjenja pa nema smisla se na tom i dalje zadržavati i ponovno tumačiti. Daje na znanje, da je u ime uprave utužio bivšeg blagajnika uprave Kišasondi ignaca, a koji je izvjesnu sumu novca pronevjerio. Isti je utužen i iz ogluhe osudjen, i naskoro će mu se početi sustezati. Marjanovič podijeljuje riječ drugu Janežiču.
Janežič: Izjavljuje glede opalographa da budući da je vidio, da je opalograph potreban on se je na raznim mjestima upitao i u knjižari Kugli mu je rečeno da mu je cijena 4.200.— dinara, onda se je dalje informirao i konačno ga kupio za 4.000— dinara, a nije kako mu se predbacuje pobrao nikakovu proviziju za to, jer je blagajnik drug Benažić odmah kod preuzeća opalographa isplatio cijeli iznos samom direktoru firme.
Marjanovič: Iznaša budući da je opalograph kupljen i ako je drug Janežič učinio s time grešku što ga je sam kupio opet kad je bio stvarno potreban sasma je u redu da je i kupljen. Vjeruje, da drug Janežič nije kod toga dobio nikakove provizije, a da se ne odugovlači sa dnevnim redom god. skupštine, mišljenja je, da je o tom dalje suvišna svaka debata. Podijeljuje riječ drugu Grijaku.
Grijak: Izjavljuje, da je predsjednik drug Belošić malo učinio u pogledu neregulisanih ložača i da se je u toj stvari moglo više učiniti. On da je došao u glavnom radi toga da vidi koliko se radi u interesu članova i kako vidi radi se labavo što može prosuditi i po slabom održavanju sjednica.
Marjanovič: Izjavljuje i daje na znanje da je saslušan izvještaj svih t. j. dali su svoj izvještaj: predsjednik uprave, tajnik uprave, blagajnik uprave kao i dva predsjednika nadzornog odbora uprave, pa prije nego se predje na daljni dnevni red pita, ima li još tko da stavi kakovu primjedbu, Nastaje debata i objašnjavanje o dnevnom redu ponovno i
Matan: Izjavljuje, da je objavljeni dnevni red godišnje skupštine zaključio upravni odbor uprave, pa nema smisla, a i ne može se sada preinačivati.
Granatir: Daje na znanje, da je na sjednici na kojoj je taj dnevni red zaključen on sam prvi stavio predlog za takav sastav dnevnog reda, jer se je imao prilike uvjeriti prigodom drugih godišnjih skupština ove uprave da bi takav sastav dnevnog reda najbolje odgovarao. Nastavlja se diskusija u kojoj se iznaša dali da se dade razrešnica predsjedniku uprave a
Marjanovič: Upada s primjedbom, da nema smisla predsjedniku dati odrešnicu ako je kriv i neisoravan. Podijeljuje riječ drugu Bartoku.
Bartolac: Izjavljuje, da je slična diskusija bila i lanjske god. skupštine, pa je bio odredjen odbor od tri lica da te neispravnosti izvidi pa zato nema smisla, da se s time zavlači rad god. skupštine, za to predlaže da se i sada tako učini i nastavi sa radom.
Marćela: Povodom toga izjavljuje, da su prošle godišnje skupštine u taj odbor za istragu bili birani on, i dru-
govi Janežič i Granatir, da istraže pronevjeru bivšeg blagajnika druga Jugovič Imbre, pa kad je ta stvar istražena i koja je tek sada predana sudu na postupak, i kad je po izvršenoj istrazi to izneseno prvoj sjednici na uvid, predbacilo mu se, da on hoće druga Jugoviča da upropasti.
Marjanovič: Izjavljuje, dok se je ta pronevjera dogodila bio je predsjednik drug Janežič a koji je tu utaju udruženjskog novca prvi zapazio, pa je njegovo mišljenje, ako drug Jugovič nije odmah podmirio cijeli utajeni iznos, da za to odgovara cijeli ondašnji upravni odbor. Daje riječ drugu Janežiču.
Janežič: Izjašnjava taj slučaj, t. j. kako se je približavala god. skupština došao je na misao, da Direkcijski izvidi dali su svi primljeni čekovi uvedeni u blagajvičku knjigu ove uprave, pa pošto je direkcija to prekontrolirala ustanovljen je manjak čeka Din 5 155.— i tako je otkrivena utaja tog novca. Marjanovič podijeljuje riječ drugu Belošiću.
Belošić: Daje na znanje, da se je drug Jugovič na mjenicu obvezao da će dužnu sumu redovito otplaćivati mjesečnim ratama po Dinara 500.—, no kako nije redovito otplaćivao mjenici je rok istekao 3 januara tek. god. a on je tek otplatio Din. 2 850,— po utuživosti mjenice za ostatak od Dinara 2.305,— uprava ga je po svom zastupniku gosp. Dr. Glickstahl Robertu predala na sudski postupak. Marjanovič podijeljuje riječ drugu Marćeli.
Marćela: kaže, da se je malo polagalo važnosti na delegate podružnica i primjećuje kako je za člana nadzornog odbora ove uprave izabran drug Ptičar Ljudevit, a Marjanovič ga prekida s primjedbom neka prestane sa ova-kovim navodima pošto je i njemu samome poznato i to vrlo dobro, da je za člana Nadzornog Odbora Centralne uprave odredjen drug Vrzić Mile iz lož. Slav. Brod.
Marjanovič. Prima od delegata podružnica ove upra ve pismene žalbe i molbe, koje će sve ući u rezoluciju uprave a koju će ista podnijeti nadležnom mestu na reša-vanje. Opet nastaje debata, koju drug Marjanovič prekida s motivacijom neka se predje na daljni dnevni red, f. j neka se dade razrešnica staroj upravi. Na traženje druga Vlahoviča iz Zagreba podijeljuje istom riječ.
Vlahovič. Izjavljuje da je u pogledu imenovanja ne-regulisanih ložača jako malo učinjeno, a mnogima je dapače 1932 god. kad se prcvadjala redukcija imenovanje oduzeto, te kako je predsjednik Belošić prigodom intervencije kod g. Ministra saobraćaja slabo se zalagao za neregulisa. ne ložače.
Marjanovič. Na to stavlja primjedbu, i daje prisutnima na znanje, da je i on kao izaslanik Obi. uprave ovog udruženja u Sarajevu bio nazočan u toj audijenciji koja je trajala punih 40 minuta, pa ne samo on nego i svi ostali izaslanici Udruženja su se poglavito zalagali za imenovanje neregulisanih ložača, a kojima regulisanje pripada. Ponovno predlaže da se dade razrešnica staroj upravi, i nakon debate taj se predlog većinom glasova usvaja.
Marjanovič. Daje pauzu od 10 minuta za savjetovanje radi izbora nove uprave.
Marjanovič. Nakon pauze od 10 minuta prelazi na zadnju tačku dnevnog reda t. j. biranje nove uprave pa napominje prisutnim delegatima, neka dobro promisle koga će birati u vodjstvo uprave pošto će ta novo-izabrana up-
rava od sada, pa- sve do druge godišnje skupštine raditi za interes članova odnosno Udruženja. Prelazi se bez daljnjega na izbor nove uprave.
Marjanovič. Čita predloženu listu: za predsjednika predlaže se drug Janežič Dragutin, a isti odmah izjavljuje, da on nikako ne prima predsjedničku dužnost niti ikakovu drugu funkciju, pošto je tri godine bio predsjednik uprave i vršio intervencije koje su stvarno i bile. Marjanovič umoljava druga Janežiča neka nekog drugog predloži za predsjedničku funkciju kad on već neče biti, budući da nema smisla nekoga siliti da primi funkciju, ako taj isti ju neće prihvatiti.
Janežič. Izjavljuje, da on nikoga i za ništa neće predlagati.
Marjanovič. Podijeljuje riječ drugu Bartolcu, koji kaže, da je njemu žao, što drug Janežič neće prihvatiti pretsjedničku funkciju, pa neka onda za pretsjednika se bira drug Belošić Ivan. Razvija se diskusija radi nesuglasica izmedju Janežiča i Belošića i nakon te debate biran je većinom glasova za pretsjednika Belošić i stavlja mu se u dužnost da predloži svoju listu. Marjanovič čita dalje: za I potpredsjednika Rom Stjepan koji izjavljuje, da se ne prima te funkcije, kao i što se član Medved Djuro odriče funkcije II podpredsjednika. Marjanovič čita dalje za blagajnika uprave Benažić Franjo, koji nakon izvjesnog ska-nivanja prihvaća tu funkciju. Počinje se debata i u istoj se daje izabranom predsjedniku uprave Belošić Ivanu predlog, neka predloži svoju listu.
Belošić. Predlaže svoju listu po funkcijama pojedinačno, i nakon oduže debate primljena je većinom glasova ova lista: Predsjednik uprave Belošić Ivan, I podpredsjed-nik uprave Granatir Blaž, II podpredsjednik uprave Lehpa-mer Nikola, tajnik uprave Matan Ivan, blagajnik uprave Benažič Franja. Upravni odbor uprave: LoVnički Ivan. Šven-da Ivan, Bogdan Ivan i Vlahovič Josip. Zamjenici Upravnog Odbora: Rundek Valent, Bobinac Ivan, Mikulić Ivan i Mesarič Mijo. Nadzorni odbor iz sjedišta uprave: Predsjednik Nadzornog odbora Ptičar Ljudevit i članovi: Medved Djura i Dugošija Pavao. Zamjenici Nadzornog Odbora iz sjedišta uprave: Dobranić Josip i Radočaj Stjepan. Članovi Nadzornog Odbora iz podružnica: Jakšić Rade IV. iz lož. Srp. Moravice, a Vajdić Ljudevit iz lož. Osijek.
Marjanovič. Podijeljuje riječ drugu Čosić Milošu predsjedniku Centralne uprave ovog udruženja u Beogradu.
Čosić. Pozdravlja prisutne u ime cjelokupnog članstva udruženja i izjavljuje, da je tokom rada ove skupštine video, da imade mnogo kritika proti drugu Belošiću kao dosadanjem pretsjedniku ove uprave. Kaže da je mišljenja, da je najbolje, da se preko ovakovih nesuglasica predje jer je najbolje da svi u udruženju saradjuju solidarno, a on sa svoje strane jamči, u ime cijele Centreine uprave, da će se napredan i koristan rad ove nove izabrane uprave jednodušno pozdraviti i Centrala će s veseljem u tom radu saradjivati. Iznaša da kao pretsjednik Centralne uprave prisustvuje danas ovoj godišnjoj skupštini radi toga, da čuje sve žalbe i molbe članstva, i koje treba da se odmah na mestu rešavaju, kod toga Belošić upada s primjedbom, da drug Čosić nije kompetentan učestvovati u ovakvom izjašnjavanju medju članstvom ove uprave. Nastaje debata i ob-
jašnjananje, a takodje se potiče pitanje uredjivanja našeg stručnog glasnika koji bi trebao da objelodanjuje članke koje uprave dostavljaju a ne da se neki članci uzimaju u obzir, dok drugi se odbacuju.
Marjanovič. Povodom toga izjavljuje, da je njemu u nekoliko poznato, da predsjednik Centralne uprave ne slaže se baš najbolje sa urednikom našeg lista, pa da s toga sigurno i ne dolazi sav priposlani materijal u stručni gasnik.
Ćosić. Protestira protiv ovakove debate i ne dozvoljava da se gosp. urednika našeg lista kritikuje ovdje pošto tu nije kompetentno mjesto za ovakovu kritiku, nego o toj stvari ima da donaša odluku i rešava to samo Centralna uprava. Glede grešaka u Oblasnim upravama odgovaraju opet samo Oblasne uprave.
Marjanovič. Daje nastaloj debati drugi pravac i iznaša, da je Oblasna uprava Zagreb svojedobno odrekla odobriti pozajmicu Oblasnoj upravi Sarajevo za gradnju „Doma ložača“ kojega su oni i sagradili uz velike žrtve t. j. novčano su se zadužili samo Pošt. štedionici lOO'OOO.— dinara, a i na drugim mestima su se posudili veće sume novca, pošto je gradnja i uredjenje tog doma stajalo ravnih 400.000.— dinara. Daje na znanje, da je Centralna u-prava pozajmila im 30.C00.- dinara, a isto tako su i ostale uprave u manjim iznosima odobrile pozajmicu, pa budući da se ovde ne radi o darovanju, neka im se odobri pozajmica od kakovih 10.000,— dinara, a Oblasna uprava Sarajevo će se obavezati tu sumu povratiti u roku od dvije godine makar i uz neki minimalni kamatnjak a u slučaju, da Oblasnoj upravi Zagreb ustreba nužno taj novac, oni će bez daljnjega odmah cijeli iznos povratiti. Obrazlaže, da im je ta pozajmica potrebna stoga da se čim prije riješe duga pošt. štedionici kojoj na dužni novac plaćaju veliki kamatnjak.
Bartolac. Daje na znanje, da je iz Oblasne uprave Zagreb on prisustvovao otvorenju doma ložača u Sarajevu, pa da ga se je upravo vanredno dojmio veličanstveni izgled tog doma i to prvog doma ložača na Balkanu, a što je još pojačalo taj ugodni dojam, bio je susretljivi prijem i doček u domu kojega je upriličila Obi. uprava Sarajevo. Izjavljuje, da je za tb, da se ta zamoljena pozajmica bez daljega odobri.
Vajdič. Izjavljuje da je mišljenja, da se odobri pozajmica od 20.000.— dinara, našto Granatir upada s predlogom. da je takodje za odobrenje pozajmice, ali samo 10.000.— dinara, pošto se mora voditi računa o tome, da uprava momentano ne ostane bez gotovine.
Marjanovič. Zahvaljuje se drugovima; Bartoku, Vajdiču i Granatim na njihovom susretljivom predlogu pa moli da se donese zaključak. Daje se predlog druga Grana-tira na glasanje kod čega drug Matan Ivan izjavljuje, da je i on zato, da se odobri pozajmica od dinara 10.000,— bez da se uračunavaju kakovi kamati i bez obaveze da se pozajmljena suma mora bezuvjetno vratiti u roku od dvije godine, nego da Oblasna uprava Sarajevo vrati taj novac kada joj to bude moguće, Taj se predlog većinom glasova usvaja, i donaša se zaključak, da blagajnik odmah sada uruči 8,000.— dinara drugu Marjanoviču, pa da isti potpiše privremenu priznanicu zajedno sa drugom Ćosićem, dok ostatak od 2000.— će se pošt. uputnicom naknadno kroz
Spoj ti
nekoliko dana dostaviti Oblasnoj upravi Sarajevo, i onda će ista dostaviti ovoj upravi uredovnu primku na primljenih 10,000.— dinara, dok će se privremena priznanica na 8,000.— dinara poništiti. Pozajmljenu sumu od 10.000.— dinara Oblasna uprava Sarajevo se obvezuje vratiti ćim joj to bude moguće ili čim Oblasna uprava Zagreb povratak novca zatraži, dok kamat, na pozajmljenu sumu se ne zaračunavaju.
Marjanovič. Predočuje molbu druga Kolmanič Ignaca ložača iz lož. Varaždin a koji je dulje vremena bio u bolesničkom stanju, te dapače i operisan je bio, pa uslijed te svoje duge bolesti nalazi se u veoma teškim materijah nim prilikama te moli da mu se odobri neka pripomoć. Donaša se u tom predmetu, da o tome raspravi i odluči prva redovita odborska sjednica uprave.
Nastaje objašnjavanje izmedju Belošića i člana Mar-čela Djure, gdje isti izjavljuje, da će se zahvaliti na članstvu ako drug Belošić ostane predsjednjk uprave budući da Belošić tvrdi, da on pravi samo smutnju u upravi i traži da se drug Belošić o tome izjasni.
Belošić. Izjavljuje, da drug Marćela na svim sjednicama kod kojih je prisustvovao kad god se je donašao kakav zaključak uvjek je ometao rad sjednice time, da je stajao na stanovištu da se donese protivni zaključak bez da je prije promislio dali je njegovo traženje opravdano.
Belošić. Obrazlaže molbu druga Jakšić Sime penz. ložača iz lož. Srp. Moravice, koji moli da mu se za vrijeme njegove bolesti do dana penzionisanja isplati pripadajuća bolesnička potpora, pa budući da je traženje druga Jakšića opravdano, donaša se zaključak, da mu se pripadajuća bolesnička potpora isplati.
G. Ogrizek. Pozdravlja najsrdačnije prisutne, dajući im na znanje da je umro strojevodja gosp. Padjen pa moli. kojima će to biti moguće, neka sutra poslije podne prisustvuju sprovodu istoga, Kao izaslanik Oblasne uprave Stručnog udruženja mašinovodja želi novo-izabranoj upravi sretan i uspješan rad izjavljujući, da bi za njega i lično zadovoljstvo bilo da jedanput kako bi i spadalo vidi da oba Udruženja solidarno i bratski saradjuju na poboljšanju svojih prilika' pošto im i sama priroda službe diktira zajednicu t. j. zajedničku saradnju. Oprašta se sa prisutnima koji ga pozdravljaju sa usklicima „živio“. Oprašta se i odlazi gosp. ing. Košićek želeći takodje novo-izabranoj upravi složan i uspješan rad. Oprašta se rukujući se sa funkcione-rima, a isti ga pozdravljaju i ispraćuju ga.
Marjanovič. Prekida rad godišnje skupštine tač-no u 14 sati s tim, da se rad godišnje skupštine nastavi u 16 sati da se riješi i pretrese sav preostali materijal.
Marjanovič. Nastavlja sa radom godišnje skupštine tačno u 17 sati, budući da se do 16 sati nije sakupio dovoljan broj delegata.
Razvija se oduža debata o isplaćivanju dnevnica delegatima i tu se iznašaju razna tumačenja.
Bartolac. Upada s primjedbom, da kako je mogao prosuditi do sada rešavalo se i raspravljalo samo o ličnim stvarima, pa neka se s time prekine i neka se pretresaju pitanja koja spadaju u Udruženje kao n. pr. da se raspravi pitanje dobivanja sporednih prinadležuosti (isto obširno objašnjava), pa zahtjeva da se to unese u rezoluciju uprave. Debata se produžava, i nastaju svakovrsna objašnjenja u pogledu teških prilika neregulisanih ložača kao i u opšte cijelog ložačkog staleža.
Marjanovič. Prekida debatu s motivacijom, da sada treba da se raspravi i izjasni tačno što sve treba ući u rezoluciju odnosno da treba u rezoluciji tražiti poboljšanje uslova u kojima su ložači zapostavljeni i pogodjeni, a ne iznašati nepotrebne stvari.
Mutić. Predlaže, da se unese u rezoluciju i poradi na tom, da se poboljšaju uslovi ložača koji su radi staros tipo-
stali nesposobni za vršenje ložačke službe, t. j. da ih se dodijeli na lakši fizički rad, te takodje da se poduzmu koraci u pogledu polaganja predložačkih ispita. U nastaloj debati predlaže se da se pročita rezolucija koja je podnijeta gosp. Minisiru Saobraćaja. Uz prethodno objašnjenje Marjanoviča činovnik uprave čita pomenutu rezoluciju, pa se po pročitanju iste donaša, da sve pomenuto ponovno udje u rezoluciju koju će uprava sastaviti.
Marjanovič. Iznaša slučaj druga Ban M. Ivana koji je penzionisan i do danas mu se još nije penzija počela isplaćivati, pa se uslijed toga nalazi u veoma teškim materijalnim prilikama i trpi sa svojom porodicom veliku oskudicu. Stavljaju se razni prijedlozi glede odobrenja pripomoći istomu, i na koncu se usvaja prijedlog druga Matana te se donaša da se Ban M. Ivanu po ovdje sada prisutnom povjereniku pošalje Din 400.— i ako kroz neko vrijeme mu mirovina još ne stigne da mu se naknadno pošalje još Dinara 600.— koje će po primitku mirovine imati vratiti u četiri obroka, i to prva tri obroka po Din. 300.— a četvrti obrok Dinara 100.—. U slučaju da mu mirovina stigne ove dane, imade po povjereniku poslatih Dinara 400.— odmah povratiti. Nastaje o tom odobrenju objašnjenje izmedju Janežiča i Marjanoviča, kod čega Marjanovič izjavljuje, da makar ovakav Slučaj nije predvidjen u Pravilima ipak Up pravni odbor može odobriti i u opšte ovakove potpore rešavati po svom nahodjenju.
Kovačič. Izlaže stvar glede odobrenja depozita podružnicama za isplaćenje iznenadnih smrtnih slučajeva, pa se o tom vrlo opširno debatira kod čega delegat podružnice Gračac drug Adamović izjavljuje da ako će se svim podružnicama odobriti depozit što će novca ostati onda samoj upravi, pa traži da se u tom smislu donese zaključak. Konačno nakon duge debate i objašnjavanja za odobrenje depozita od Din. 1.500.— donaša se da dolaze u obzir samo pododbori i povereništva koja imadu 29 i više članova, i depozit će se dostaviti samo tim pododborima koji dolaze u obzir i koji to posebnim dopisom budu zatražili.
Prelazi se na daljnji dnevni red god. skupštine, t. j. na biranje delegata za kongres, i kako nastaje burno objašnjavanje i svakovrsna kritika, pred. god. skupštine drug Marjanovič traži, da se član drug Pešić Dobroslav odstrani zbog njegovih neumjesnih ispada, što je i učinjeno. Nastavlja se debata o biranju delegata za kongres kod čega pada predlog da se biraju delegati za kongres iz pododbora koji imadu iznad 49 članova. Budući da se radi raznolikog mišljenja ne može radi pododbora donijeti zaklju čak, ostavlja se taj predmet I. odborskoj sjednici na reše-nje, pa se prelazi na izbor delegata iz Zagreba, i konačno se donaša, da red. kongresu iz Zagreba prisustvuju sledeči: Ptičar Ljudevit, Granatir Blaž i Lovnički Ivan.
Marjanovič. Zaključuje dnevni red god. skupštine i pozdravlja prisutne. Jedanajesta redovita godišnja skupština prestaje sa radom tačno u 18.20 sati na veče.
U Zagrebu, dne 15. Aprila 1936 godine
Zapisnik vodio: honorarni činovnik Oblasne uprave Udruženja ložača državnih železnica i brodova Kraljevine Jugoslavije u Zagrebu.
Mihaldinec M. Vladimir, s. r.
Overovljuju zapisnik:
Starčević Ilija, v, r.
Ivić August, v. r.
ZAPISNIK
12 rednega letnega občnega zbora Oblastne uprave Ljubljana
(Konec)
Predlogi in slučajnosti.
Tov. Čosič: predsednik centrale, nam je prinesel tople pozdrave od našiih tovarišev iz južnih krajev in je v kratkem obsegu poročal o delu centrale.
Tov. Penko: je vprašal predsednika centrale kaj je z odgovorom na našo resolucijo v zadevi vštetja let, ki je bila po naših delegatih izročena v Beogradu na merodajna mesta že meseca februarja t. 1.
Tov. Čosič: je odgovoril, da je izvršil že več intervencij radi te resolucije, a radi ogromnega dela, ki se nahaja po uradih, dosedaj to ni rešeno. Pač pa so mu obljubili, da bo v kratkem rešeno in sam povdarja da ne bo miroval, dokler ne dobimo tega odgovora,
Tov. Malan, delegat iz Zagreba: nas je pozdravil v imenu Oblastne uprave Zagreb in nam želel srečno podo-če delo. Pripomnil je, da smo bili v Ljubljani osnivatelji in voditelji našega Udruženja, kar nam vedno priznavajo.
Tov. Čampa: iz Novega mesta vprašuje kaj je s prošnjami za prevedbo v zvanfčnike oziroma v dnevničarje. Stavlja predlog naj bi se nenastavljenim kurjačem računale tekoče dnevnice, ker so slučaji, da je kurjač izvršil v mesecu več delavnih ur kot je predpisano, a kljub temu ako ni delal v nedeljo, mu je bila za ta dan odtegnjena dnevnica.
Tov. Selan iz Maribora: predlaga za na kongres, da se sprejemejo te točke za v resolucijo: Maksimirana premija naj se ukine, istotako naj se ukine 1000 km. na normalnih progah in naj se izplača premija za vsak prepotovani km. ker pride slučaj, da napravi kurjač 990 km. v mesecu in ne dobi za to nikake premije.
Tov. Vrhovnik iz Jesenic: predlaga naj bi posredovali za člane, ki jim je zavrnjena prošnja za nastavitev in dobijo dokumente nazaj, da isto lahko ponovno vložijo.
Za te in ostale predloge se je sklenilo napraviti pismeno vlogo in za vse skupaj posredovati na merodajnih mestih.
Tov. Belcjan je predlagal v redakcijski odbor tov. Jamnika Franc, Sonca Franc in Rože Valentina. To je bilo sprejeto.
Nato se je razvila obširna debata v zadevi posmrtnin, bolniških podpor in nabiralnih pol. V zadnjem času je prišlo zelo v navado, da se dostavljajo nabiralne pole v skladišče za vsake tudi še tako male razloge. Sklenilo se je, da ostanejo posmrtnine in bolniške podpore tako kot do sedaj, to je član dobi po svoji umrli ženi Din 1 000.— posmrtnine; žena pa dobi po svojem možu Din. 1.500.—
Bolniške podpore se podeljujejo po uvidevnosti in po možnosti društvene blagajne in sicer nastavljeni člani dobijo po 2 mesečni neprekinjeni bolezni največ Din. 200. — ; nenastavljeni člani pa dobijo po 5 tednih neprekinjene bolesni največ Din. 400.— Nabiralne pole pa lahko predložio naši člani samo v izrednih slučajih kakor: kake težke nesreče, izredne dolgotrajne bolezni. Vsak član mora zaprositi za nab. polo pri večjih podružnicah upravni odbor, pri
zaupništvah pa zaupnika, ki sklene na svoji seji ali je res-potreben, da se mu jo napravi.
V zadevi koledarja za leto 1937 se je sklenilo po daljši debati, da bomo pobirali podpise in ako bo istih dovolj bomo izdali koledarje.
Nato je predsedajoči ob 12 uri prekinil občni zbor do 14.
Ob 14'15 uri se je zborovanje nadaljevalo.
Tov. Sonc je predlagal naj bi ostale seje tako kot do sedaj to je da se vršio vsako soboto popoldan z začetkom ob 3 uri. To je bilo sprejeto. V hudi vročini ali hudi zimi se lahko seje prekinejo.
Tov. Penko je predlagal naj bi zaprosili vodstvo kurilnice, da bi nam nakazalo sobo, kjer bi bila knjiga, okrožnice in drugo. Sprejeto.
Predlogi za na kongres: pri sestavi turnusov naj se vpošteva 8 urni delav nik tudi za kurjače. Limite naj se vpostavijo ža vso državo enake.
Tov. Selan — Maribor predlaga naj posredujemo, da bi dobili kurjači, ki so odtegnjeni od vožnje radi slabih oči, vsaj eno delavno obleko v letu.
Tov. Sonc vprašamo naj Generalno direkcijo naj nam temeljito razloži kdo dobi nagrado za obleko, koliko, kdaj in v kakem slučaju.
Tov. Belcjan tudi radi kazni moramo staviti potreben predlog. So slučaji, da napravijo kurjači v enem mesecu preko normalno premijo in seveda čez normalni denar kurjač ne dobi, a ravno za isti mesec dobi čez mesece potem obvestilo, da je kaznovan radi prevelike vporabe premoga. Zato predlagamo naj se take kazni črtajo, ker to je za nas uganka. Sprejeto.
Kurjačem, razrešenim službe, ki čakajo za v pokoj, naj se jim ne ustavlja plačo, kot se to dogaja sedaj, da so isti do 9 zaporednih mesecev brez vsakih prejenkov.
Tov. Mesarič iz Čakovca predlaga naj posredujemo tudi za nadkurjače v Čakovcu, da bi dobili večjo premijo.
Tov. Ružič iz Maribora vprašuje tov. Čosiča kdo dobi premijo v Beogradu.
Tov. Čosič pravi, da dobijo v Beogradu premijo vsi brez razlike.
Tov. Čampa iz Novega mesta predlaga naj posredujemo za nenastavljene kurjače, ki delajo 1000 km v mesecu, da bi jih prevedli vsaj v dnevničarje.
Tov. Teran mu je pojasnil o tem.
Dalje pravi tov. Čampa, da vodijo službene edinice kurjače z izpitom kot premogarje.
Tov. Jurič iz Velenja vprašuje kaj je s prošnjo tov. Bizjaka Franca.
Za vse predloge se je sklenilo posredovati.
Tov. Čosič pravi naj bo pri vsaki intervenciji navzoč delegat iz Maribora.
Nato se je tov. Teren zahvalil vsem navzočem, ki so v tako lepem številu prihiteli na občni zbor in ga je zaključi! ob 17 uri.
Ie Oblasne uprave Subotica
Od XII. redovne godišnje skupštine, drugovi ložači koji nisu bili članovi našega Udruženja uvideli su da udruženje ne radi samo za svoje članove, već da radi na opšte sviju drugova ložača. Da je ovo zaista tako, to će nam kao jasna slika biti da se od toga vremena upisalo znatan broj ložača, te tako stupili sa ostalima svojima drugovima na zajednički rad oko poboljšanja udruženja. Uvideli su još i to, da je udruženje korisno, da radi na poboljšanju ne samo jednoga ili više članova, već da radi sve na ponos kako za pojedince tako i za množinu.
Ova oblasna Uprava, smatra za svetu dužnost da se ovim putem zahvali svima onima koji su se setili i koji su stupili u naše udruženje, a naročito ističe i podvlači, da je ovo ne samo jednoga kuća, već sviju nas, koji smo članovi i sviju onih koji nisu članovi.
Samo ovako umnoženi i samo ovako sakupljeni moči će mo doći jednom do željenog cilja. Nadamo se da će ovi novi drugovi uneti u naše udruženje nešto novo i da će nastojati, da sve što ide na uštrb udruženja s nama zajednički otkloniti.
Donosimo imena novoprimljenih drugova članova u naše udruženje.
Radjenović Stevo, Subotica. Stantić Mijo, Subotica, Čopič Mile. Subotica, Subotin Živko, Sub. Keršič Alojz, Sub' Sretić Boško, Sub. Pekrić Pajo, Sub. Damjanovič .Gavro, Sub. Milutin Dragin, Sub. Pejić Djordje, Sub, Doln'čar Ludvig, Sub. Martinović Boža, Sub. Beljac Jovo, Sub. Bučalo Ma-nojlo, Sub. Đurić Đuro, Vel. Kikinda, Trifunac Arkadije, Vel. Kikinda, Kablar Ilija, Senta, Bbžin Zdravko, Zemun Ratkaji Pera, Zemun, Todorovič Radivoj, Zemun Kočmar Josip, N. Sad, Savić Milorad, N. Sad.	Uprava
Subotica, 24. Vlil. 1936 godine.
Ložačeva posla.
Sunce žeže sa svih strana,
Zapara je suva,
Garav ložač na mašini,
Od znoja sav se okupa.
Vodu pije vrućina je,
To već nije šala Kako malo vodu pije Na licu mu sve izbije
Na stanici mlada seka Bistrim okom gleda njega,
Pa mu veli, nepij vodu,
Umrećeš mi dobro zgodo.
Ali, ložač ni da čuje,
Lepe reći mlade seke,
Osmelmu se pa joj kaže,
Dodji bliže malo vraže.
. Grujič Gruja s. r.
Персоналне стбари.
Постављења — регулисање ложача.
У службеним новинама бр. 18 од 15 августа 1936 године оштампано je следеће:
Решењем Генералног Директора од 15 јуна 1936 године постављен je:
Стаменковић 3. Влајко, дневничар за ложача зва-ничника II кат. VII групе при ложионици ЈЂубљана Дирекције Љубљана ГДБР: 62712/36,
Стаменковић Ж. Влајко. дневничар за ложача зван. II кат. III групе при ложионици Црвени Крст Дирекције Београд ГДБР: 30560/36.
Младеновић Боривоје, за ложача зван. II кат. III групе при ложионици Параћин, Дирекције Београд Г. д. бр. 24550/36
Османовић A. Осман, дневиичар за ложача зван.
II	кат. .III. групе при ложионици Гостивар, Дирекције Београд Г. д' бр. 30582/36
Вратарић Л. Алојз, радник за ложача зван. II кат.
III	групе при ложионици Љубљана, Дирекције Љубљана Г. д. бр. 1623/36.
Јежек Ј. Јанез, дневничар за ложача зван, II кат. III групе при ложионици Љубљана, Дирекције Љубљана Г. д. бр. 62777/36.
Новаковић К. Драгутин. за дневничара ложача зван. II кат. III групе при ложионици Сарајево Дирек-ције Сарајево Г. д. бр. 25698/36
Мијатовић Ш. Иван, ложач дневничар за ложача зван. II кат. Ш групе при лолионичкој експозитури Сента матичке ложионице Суботица Дирекције Суботица Г. д. бр. 51538/36
Медвед Ф. Јосип, дневничар за ложача зван. II кат.
I	групе при ложионичхој испостави Ново Место ложи-онице ЈЂубљана, Дирекције Љубљана Г. д. бр. 73723/36
Ђурђевић Ђ. Станко, дневничар за ложача зван.
II	кат. III групе при ложионици Винковци Дирекције Суботица Г. д. бр. 76123/36.
Крецулов Ј. Коста, дневничар за ложача зван II
III	групе ложионице Вршац, Дирекције Суботица Г. д. бр. 76121/36.
Танасков Д. Драгомир, дневничар за ложача зван. II кат III групе при ложионичкој испостави Велика Ки-кинда ложионице Суботица, Дирекције Суботица Г. д. бр. 80895/36.
Марков В. Витомир, дневничар за ложача зван. II кат. III груле при ложионичкој испостави Сечан матичне ложионице Петровград, Дирекције Суботица Г. д. бр. 76500/36.
ПРЕМЕШТАЈИ:
По потреби службе.
Козма Т. Јосип, ложач зван. II кат II групе ложи-онице Скопље у ложионичку испоставу Пећ.
Ста.менковић С. Мирко, ложач зван II кат III групе ложионице Скопље у ложионичку испоставу Пећ.
Николић Н. Ђорђе, ложач зван. II кат. II ложи-оничке испоставе Кичево у ложионичку нспоставу Fleh. Симић М. Ђорђе, ложач зван. U кат. IJ групе ложи-
оничке испоставе Генерал Ханри у ложионичку испо-ставу Пећ.
Ристић С. Спира, ложач зван. II кат. III групе ло-жионице Зајечар у локомотивску станицу Приштина.
Договић A. Љубомир, ложач зван, II кат. Ш групе ложионице Зајечар у локомотивску станицу Књажевац.
По молби:	,
Херцбергер М. Самуел. ложач зван. II кат III групе ложионице Црвени Крст у ложионицу Београд.
Бисић Т. Милисав, ложач зван. II кат Ш групе, ложионице Зајечар у ложионицу Скопље.
Цветковић Љ. Александар. ложач зван. II кат. II групе ложионице Скопље у ложионицу Зајечар.
Мирковић Г. Петар, ложач зван. II кат. III групе ложионичке испоставе Вишеград у ложионицу Сарајево.
PREVODJENJA
Petrušić F. Antun, pomoćni ložač služ. II grupe Direkcije Zagreb za ložača zvan. U kat. III grupe G.d.br. 16770/36
Pliberšek L. Martin, pomoćni ložač	II	grupe	2	per.
povišice Direkcije Zagreb, za ložača zvan.	II	kät. III	grupe
G.d.br. 17999/36.
Kojič M. Stojan, pomoćni ložač služ.	II	grupe	2	per.
povišice Direkcije Zagreb, za zvan. II kat.	Ш	grupe	2	per.
povišice G.d.br. 53233/36.
Kovačič S Petar, pomoćni ložač služ. II grupe 2 per. povišice Direkcije Zagreb za ložača zvan. II kat, III grupe 2 per. povišice G.d.br. 53188/36
Ptičar J. Ljudevit, pomoć, ložač. služ. II grupe 2 per. povišice Direkcije Zagreb za ložača zvan. II kat. III grupe 2 per. povišice G.d.br. 53190/36.
Bodor J. Jovan, pomoć, ložač II grupe 3 per. povišice Direkcije Zagreb sa ložača zvan. II kat. Ш grupe 2 per. povišice G.d.br. 52947/36.
Druško S’ Djura, pomoć, ložač. služ. П grupe 2 per. povišice Direkcije Zagreb za ložača zvan: II kat. III grupe 2 per. povišice G.d br. 52937/36.
Ban M. Ivan, pomoć, ložač služ. II grupe 3 per. povišice Direkcije Zagreb za ložača zvan. II kat. III grupe 2 per. povišice G.d.br. 53186/36.
Ivčić D. Djura, pomoć, ložač služ. II grupe 3 per. povišice Direkcije Zagreb za ložača zvan. II kat. II grupe 2 per. povišice G.d.br. 53185/36.
• Mršić T. Dane, pomoć, ložač služ. II grupe 2 per. povišice Direkcije Zagreb, za ložača zvan. II kat, III grupe 2 per. povišice G.d.br. 53238/36.
Jakšić N. Dušan, pomoć, ložač služ. II grupe 3 per. povišice Direkcije Zagreb za ložača zvan. II kat. III grupe 2 per. povišice G.d.br. 52938/36
NAREDBA:
br. 63.
Pohvala osoblja za revnosno vršenje službe oko prevoza regruta.
Gospodin Ministar vojske i mornarice aktom pov. Đ. br. 5594 od 22 juna t.g. dostavlja, da je prevoz regruta železnicom i brodovima u toku aprila i juna ove godine u potpunom redu, po ustaljenom planu na opšte zadovoljstvo, što u najvećoj meri imam da se zahvali revnosnom i tačnom vršenju službe železničkog i brodarskog osoblja.
Isveštavajući о ovom, Gospodin Ministar vojske i mornarice moli, da se povodom ovoga izjavi njegova zahvalnost navedenom osoblju na savesnom i napornom radu.
Objavljujući ovo, smatram za dužnost da sa svoje strane pohvalim svo železničko i brodarsko osoblje koje je učestvovalo u ovom predanom i požrtvovanom radu za dobro Kralja i Otadžbine.
7 avgusta 1936 godine	Ministar saobraćaja,
Beograd	Dr. M. Spaho, s. r.
Pov. G.d.br. 494/36
Tovariš Trojar
Dne 2 avgusta je tragično preminul naš tovariš Trojar Josip, kurjač zvan. II iz kurilnice Ljubljana II.
Po običajni poti v nočno službo ga je doletela nesreča. Lokomotiva vi. 625 ga je dobila v svoj objem in mu pretrgala nit življenja. Pokojni tovariš Trojar Josip je bil star 56 let in dober družinski oče ter zvest naš član. S svojo službeno dobo se je približeval koncu in bi moral
kmalu stopiti v zasluženi pokoj, a usoda tako nemila mu je prekrižila začrtano pot in mesto v zasluženi pokoj, pahnila ga je v prerani grob — večni pokoj, tja kjer ni trpljenja, križev in težav, kjer ni prevar in razočaranj, tja kjer ni nikakih burnih prizorov temveč vlada mir in tišina.
Kako je bil pokojni priljubljen med svojimi tovariši in drugimi uslužbenci se je videlo na niegovi zadnji poti, kjer so ga spremili v ogromnem številu. Pevci društva „Sloga“ so mu zapeli žalostinke, na čelu sprevoda mu je igrala godba društva „Sloga“ žalne koračnice,, nato so stopali mnogobrojni njegovi tovariši kurjači z vencem, sledil je voz s posmrtnimi ostanki pokojnega, nato soproga z otroci, sorodniki, zastopnik direkcije drž, žel. g, ing. Gliha, g. šef [kurilnice ing. Lavrič in veliko število prijateljev in znancev.
Pokojnega tovariša Trojarja Josipa ohranimo v trajnem spominu!
Zemlja mu bodi lahka!
Иј облинв »праве при дирекцији речне пловидбе беогрпд.
Управа извештава наше чланове, да су решењем управног одбора Дирекције Речне Пловидбе бр. 92807 од 9 јуна ове године унапређени наши другови у виша звања.
Марић Милан, ложач II класе унапређен за ложача 1 класе; a за ложаче из III класе у II добили су уна-пређења следећи другови: Баџић Велимир; Вучић Ђор-ђе; Гицић Јован; Заниновић Јосип; Јуришић Тома; Ми-келић Иван; Павловић Аврам; Пашков Анте; Петровић Коста; Цапар Паја и Хрговић Мата.
Управа.
0€>Ј£МВ£к
Мијо И. Владов, ложач надничар ложионице Ужи-це, моли за замену (премештај) у београдску дирек-цију ма у коју ложионицу.
Koju жели од, другова нека ирави молбу за раз-мену, ако коме није јасно нека тражи обавештење од Централне управе.
Захбалница
Захваљујем се Обласној управи Суботица на да-тој ми n ом oh u 500.—- дин. коју сам суму примио на име боловања преко пододбора Земун
У исто време хвала земунском пододбору који ми je сакупио доброзољни прилог уз припомоћ г. г. ма-шиновођа суму дин 1.190.—
Учтив,
Карољи Фрања, ложач дневничар
5 VI1I-936 г.
Земун
Zahvale
Članov, ki so prejeli bolniške podpore, podpore oziroma posmrtnine od Oblastne uprave Ljubljana.
Bolniško podporno oziroma podporo so prejeli naslednji člani:
Pinterič Ivan, Babič Karol, Regoršek Franc, Šošter Jernej — vsi iz Maribora; Globelnik Ivo, Šetina Alojz iz Novega mesta; H fner Jakob, Sakelšek Ivan iz Ljubljane; Nedoh Franc iz Velenj; Frankič Ivan iz Jesenic in Ratnik Ivan iz Murske Sobote — v skupnem znesku Din 2750 (dvatisoč sedemstopetdeset dinarjev/.
Posmrtnino je prejel član Ozimič Martin, up. iz Maribora v znesku Din 1000.— ker mu je umrla žena.
Vsi, ki so te poJpore prejeli, so se lepo zahvalili oblastni upravi Ljubljana.
Власник за Удружење Ложача Државних Железница и Бродова Милош Ћосић, Прокоп 66 - Београд
Уредник: Инж Боривоје Цветковић — Раковица, Крекова улица За Штампарију „Полет“, Урош Јудић Београд, Змај од Hohaja 5. Телефон 28-139.