POŠTARINA PL'A'ĆENA' U GOTOVU
CENA DIN,
JBIOISII Cii SKD1
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE		JUGOSLAVIJE
ČUVAJ TE JUGOSLAVIJI)!	Izlazi svakog petka • Godišnja pretpiala 50 din. • Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 • Adresa za pošiljke: Poštanski pretinac 342 • Telefoni uredništva i uprave 30-866 i 26-105 • Račun Poštanske štedionice br. 57-686 • Oglasi po ceniku ®	Beograd, 1 juni 1940 God. XI • Oroj 23
Otadžbina Iznad partija!
Kad god s u nezainteresovani rodoljubi apelirali na vode političkih partija, da popuste u svojim oporovima i da se, za vol ju viši h interesa, približe jed ni drugima, tzv. realni političari odvračali su im ironičnim osmejkom, pa su sirote dobronamernike likvidirali rečima: ,,/ opet guslarske priče, bez smisla za realnu politiku!.."
Prizna jemo i sami, da je formula o ,,ukidanju partija" često plod naivnog idealizma, koji ne računa sa stvarno-stima života, ni sa potrebom takmičenja u svakom zdra-vom organizmu, Ili, št o je još gore, — da je plod skrive-nih dl jeva, koji, vičuči na partizanstvo, idu za diktatorskim i klikaškim apetitima. U dobro uredenoj državi, u slobodnom i žrelom narodu, partije s u potrebne kao i udruženja; pa ako su dobronamerne, onda je korist od njihove aktivnosti ipak veča, nego li šteta, što je proizvode njihovi s porovi, agitacije itd-
Danas, medutim, ne živimo u običnim vremenima, kada se stvari gledaju na dug rok. Kao što u čovečijem organizmu nastupaju poremečenja, kad više ne vaze obič-ne norme, i kad su potrebni radikal ni ji zahvati, da se or-ganizam spase i učvrsti, tako je i u svim društvenim obli-cima, počevši od porodice i zadruge, pa do naroda i države. Kad život teče mirno, ni je naročito zlo, ako članovi porodice idu svaki svojim putem. Ali kad nastopi opasnost, zar nije dužnost svakoga od nj№, da odbaci sve što je razrožno i da svim snagama pritekne u pomoč ugroženom članu i čitavoj zajednici? I ne zaslužuje li najtežu osudu ona j, koji i u tom trenutku misli samo na svoje zasebne interese?
Mnogo je dobronamernih ljudi, koji bi najsretniji bili, kada bi u čitavom narodu bila samo jedna partija, — rodoljubiva! Ta mišljenja ne moraju biti uvek fašistička, sli su ipak voda na mlin sličnim tendencijama. Jer pojmo-vi sl obode i demokrati je, narod nog suvereniteta i čovečjeg dostojanstva ne dadu se nikako složiti sa vladavinom jed-ne partije. Ali još manje se dadu složiti sa vladavinom partijskih klika, i sa sistemom zapostavljanja najbitnijih nacionalnih interesa, zbog ličnih ili partijskih računa!
Umesto, dakle, da tražimo da se ukinu partije, — što je nemoguče, ako želimo da očuvamo slobodu i demokrati ju, i što može da nas uvuče u još gora zla (kao što je krajnje dokinuče alkohola u Americi dovelo do još goreg Pijančevanja), — daleko je realnije, i na to ima prava Či-tava naša 'javnost, — KAD TRAŽIMO, DA SE PRESTANE SA PARTIJSKIM „PIJANČEVANJEM"; 5Д ISTICANJEM PARTIJE IZNAD NARODA 1 DRŽAVE, a u vremenu kad sil nam sve narodne snage potrebne, i kad treba da nastane primirje izmed u najsuprotnijih interesa, kad nam je potrebna koordinacija izmed u svih napora i saradnja iz-medu svih grupa.
Čak i u normalnim vremenima bilo je za osudu, kad su se, zbog partijskih računa strani i inorodni elementi protezi rali na štetu državnih i nacionalnih interesa; a danas .h to ravno najernijem izdajstvu. Ako se, zbog izvesne opreznosti, danas i ne piše o različitim oblicima tudinskih opasnosti, to ne znači da nemarno prava tražiti, da ni jedna od tih opasnosti ne nade sebi JATAKE u našim ljudi na, a zbog sitnih partijskih računa ili inata. Pa dok s mo u normalnim vremenima bili več oguglali na to, da partijski protežeri, i onda kad nisu nikako na svom mestu, 'Uzima ju važne položaje, ili da dobiva ju zaposlen ja, ko ja su oduzeta od daleko sposobnijih; samo zato što ti spo-sobniji drugačije misle, — danas takve metode graniče sa najgorim SABOTERSTVOM, jer pogadaju zemlju i narod u onome šlo je najvažnije, a to je pravilno funkcio-nisanje državnog i odbrambenog organizma.
Nismo politički list i ne želimo ulaziti u pitanja dnevne politike; ali je nesumnjivo da bi ČITAVOJ NAŠOJ JAVNOSTI, SVIM SLOJ EV IM A I STALEŽIMA, POSLU-tlLO KA UZOR, KAD BI SE UVELO STO JAČE PRIBLIŽEN J E N ASI II POLITIČKIH PARTIJA, U BILO KO-JOJ FORMI Niko ne trati da partije otstupe od svog programa, ili da se odriču svojih voda. Ali ako je istina
O ПОТРЕБИ ДУХОВНЕ МОБИЛИЗАЦИЈЕ
Oii ове љубавн нико веће нема, да ко душу своју по-ложи за пријатеље своје. (Јов. 65, 13.).
Свако доба има своје спеии-јалне потребе и задатке, па та-ко и ово наше. Стога, ако хо-ћемо да укажемо на неку ствар ко.ја је од општег значаја, било путем живе нли писане речи, мора се увек главна пажња обратити на то, да се каже све у своје време. А у дамашње време, кзда мањим народима са свих страна прети опасност од супротних интереса, насу-шна јс потреба говорити сву-где, на сваком м«ету и на еве Moryt>e качинв о припреми за одбрзиу и чувзњв наше отаџ-бине, односно о верном извр-шењу аманета Краља Хероја.
Да бн ствар, о којој желимо овде да говоримо, била што јаенија, одмах да напоменемо ово: Исто правило ко.је важи у моралном погледу, важи и за народну одбранбеност. Тодетој например каже: ...Ако вилиш да je друштвено уређење лоше, rta хоћеш да ra поправиш, знај да за то има само један начин: да сви људи постану бољи; а да гви људн постану бољи, у твојој властн је еамо једно: да сам постанеш бол>и.” Ово пра-вило. ко.је ее може сматрати ка.о гавршено тачно. односи се на моралну страну човековог живота. Правило у истом сми-слу, а које бн се односило на народну одбранбеност, могло бк се изрећи (шако: Ако је отаџ-бина у опасности, па хоНеш да је одбраниш и очуваш, знај дз за то има само јсдан начин: да сви способни држављани по-стаку јунаци • браниоци; а да сви држављани поетану јуна-ци, у твојој власти је само јед-но: да сам себе изградиш јуна-иом и да постанеш такав iy-наи, иоји he у свано доба бити спреман да жртвује и свој жи-вот за спас отаџбине.
Пита се, гата је јунаштво и из чега се оно заправо еасто-ји? Јунаштво се састоји у не-себичном раду и залагању за добро својих ближњих. Јуиа-ком може постати само оиај, који преаире овоземаљгкн жи' вот — жнвот У телу. А живот
у телу презире онаЈ, који веру-је у духовни жибог. То јуна-ш'гво не испољава се само у рату, него и у мнру — у сва-кидашњем ж^воту. Али, као што је човек дуЈкан да се жрт-вује за ближње у миру, исто тако је дужан -да се жртвује и у рату.
Кад бн од нас зависило. рата никад не би било, јер га ми не-ћемо ни у ком олучају, пошто верујемо да се међународни споровн могу решити и мир-ним путем. Путем добре воље и на оенову правде. Наша на-родна и државна политика је истоветна са хришћанеким начелом које гласи:	„Сла-
ва Богу на висини, на земљи мир, међу људима добра во-ља!” А за славу Бога и мир у сво.јој зем.ги, Етто ke рећи, за крст часни и слободу златну, спремни смо мн Југоеловени v еваком тренутку да положимо и свој живот.
Напред смо истакли важност нојединаца, како у моралном тако и у народно-одбранбеном погледу, и стварно, најпретеж-ни.ју улогу у свему игра човек. Лнчност човека је у свему од-лучујућа. Човек сам за себе прететав.ва свет, .iep ,је он је-дан делић тога евета, Стога ми појединци ннкад нс треба да со обраћамо на то, како други гледају на народну од-бранбеност. Ово препуститн о-нима који су за то меридавни, а сваки иојединаа да води са-мо о себи рачуна и да иајса-весније испуњава своју дуж-ност када му ова буде пове-рена. II кад сваки буде своју дужност савесно вршио, према томе ће цео војни апарат Talno функционисатн и успех мо-ра бити постигнут.
А да би се усиех у томе no-гледу постигао, најважније је у човеку p а з в и j а т и веру и витештво, јер судбина једне државе завнси од духовних квалитета њених грађана. Ако је BeiiHHa грађана ,јака версог, они he, поред осталнх морал-них одлика, које условљавају опстанак једног народа, поее-довати у себи још и врлине као тпто је јунагатво. А као та-кви биће увек у стању да одо-
— što sve one tvrde — da im je vrhovni program dobro naroda, i vrhovni vod volja naroda, onda neka poslušaju taj vrhovni program i tog vodu, koji nesumnjivo od njih traži da se približe, ne samo u podeli vlasti i prava, nego i u podeli odgovornosti i dužnosti, te u rodoljubivom takjničenju.
PARTIJE MOGU DA OSTANU, ALI PARTIZANSTVA TREBA DA NEST AN E! Niko ne želi da vodama otima njihovo vočstvo, ali zato ne sme ju ni oni da za ljubav tog vodstva, zanemare više interese! I u običnim vremenima, treba da su država i narod iznad partijskih interesa, a danas pogotovol Pa ako je tako, onda se oblik saradnje može i mora pronači! Jer, u prilikama, kao što su današnje, treba sve da je opšte! Ne samo dužnosti i brige, nego i sva prava, s vi napori i sve odgovornosti!
ле сваком непријатељу и да очувају своју родну груду. Чо-век јак вером има и развијен ocehaj љубави према ближњи-ма. и спреман је у свако доба да се и жртвује за њих. А љу-ди са слабом вером неће се никад добровољно жртвова^ за друге, јер не схваћају сми* сао HiiTu потребу за то, и п<* кушавају на разне начине дл избегну обавезама. Народ ко.јк не зна да цени слободу, изгу-биће je. А темељ праве слобо-де је вера н правда, побожност и јунаштво.
Није за Hđc важно да знамо исход борбе, иего само то, да емо дужни сви сложно да сту-нимо на брашш отаџбине, а остало све заг.пен од Божје промиелн. Надмо1и1ос'1 неприја-теља не сме нас ннкад обсехра-брити. Знамо пз* F ; m,je за борбу нејаког Давид. а Гилн-јатом и за победу Давида Haii Голијатом. У i’Ber.'imM рату с« поновила борба Давида са Го-лијатом, од којих .је тада мале-на Србија одиграла улогу Да-вида,. Правда je на први поглед слаба, али на концу увек по-беди. Не отиМати туђе, него бранити своје, то је праведно. II зато he победа би*ги на на-шој страни. Коначну победу увек постиже онај, који небп-еко царство иретпоставља зе-маљском царству.
Узевши у обзир све горње чињенице, види ое од кодижог Је судбоносног значаја развн-јати у народу веру и .јунаштво, т.ј. оне врлине које су красилв n наше очеве, помоћу којих су нам извојевали данашњу нагау златну слободу и створнли ве-лику и поносну Југославију!
МИТА СКЕЛЕЏИЋ
Sednica Saveznog plenuma S.K.J.
/
Kao što smo več javili ti prošlom broju, drži se 8 i 9 juna, plenarna sednica Save-za Sokola K. J., na koju su pozvani svi članovi plenuma iz čitave zemlje. Dnevni red sednice objavili smo u prošlom broju, a kao najvažnije tačke u njemu se nalaze: pitanje sokolske pripravnosti, plan za pojačanje sokolske organizacije, izveštaj o dosa-dašnjem radu, zaključna godi na Petrove Petoljetke, organizacija rada na selu, sokolski domovi itd.
Pre sednice plenuma, odr-žače se u subotu, 8 juna, u 9 sati poveri ji vi sastanak starešina župa.
Još pre toga, u petak, 7 juna, u 16 časova, održače se Zbor župskih prosvetara, na kome če, kao najvažnija tačka, biti takode pitanje sokolske pripravnosti.
Ovom prilikom drži se i Zbor župskih načelnika, koji počinjc u subotu, u 9 sati izjutra.
Kratke vesti iz našeg sokolstva
Odličan javni čas Sokolskog društva
Beograd - Matica
Najstarije beogradško sokolsko 'društvo, Beograd—Matica, priredilo je 1 juna na svom letnjem vežbalištu, u Deligradskoj ulici, veličanstveni javni čas, čiji je čisti prihod namenjen našoj voj-sci, za potrebe naoružanja. Javni čas održan je pod ' reflektorima, na odlično dekoriranom vežbalištu i pretstavljao je gotovo mali slet.
NAJUSPELIJI JAVNI CAS U BEOGRADU
Taj javni čas spada nesumnjivo u najuspelije javne časove, pri-ređene u Beogradu. Birani program trajao je preko dva i po časa, i na njemu su prikazane sve grane sokolskog telovezbenog sistema.
U programu je učestvovalo 858 sokola i sokolica, pa je tako, i po broju učesnika ovaj javni čas došao na prvo mesto. Zasluga za odlično spremanje programa pripada nesumnjivo tehničkom odboru, na čijem čelu se nalaze vredni načelnik br.žic, i načelnica, sestra Žicova.
Času je prisustvovao i izaslanik g. Ministra vojske i mornarice, brig. general g. Perivoje Ilič, zatim komandant Beograda, di-viz. general g. Vladimir Kostič; izaslanik Glavnog generalštaba, Inšpekcije zemaliske odbrane puk. g. Ristanovič, izaslanik Dunav-ske diviziske oblasti, Ministar-stva za fizičko vaspitanje naroda, pretsednika opštine, izaslani-ci mnogobrojnih nacionalnih i humanih organizacija, Saveza sokola, Ruskog sokola, uprave žu-pe beogradskih sokolskih druš-tava itd.
Sem brojnih delegata i velikog broja učesnika u programu, jav-nom času je prisustvovalo preko 5000 gledalaca, Sto pretstavlja mali rekord u poseti sokolskih javnih časova u Beogradu.
Program koji je bio sastavljen iz 21 tačke, sve od autora društva Matice, odlično je pratila vojna muzika.
GOVOR STAREŠINE, ANDRE PETROVIČA
Pre početka javnog časa pro-'defilovali su svi pripadnici sokola Matice ispred počasne tribi-ne, na kojoj su se nalazili pret-stavnici i starešina društva. Na čelu defilea išla je jedna četa vojske, koja je bila toplo pozdravljena. Posle završenog defi-
U »Sokolskom Glasniku«, broj 2, od 12 januara, izložen je osnovni okvir gradevinske i u-metničke delatnosti Savezne u-prave; iznešen je program rada Gradevinsko-umetničkog otseka, i zatim osnovne odredbe novog pravilnika o radu župskih Grade-vinsko-umetničkih otseka.
Na sednici Izvršnog odbora, od 15 januara, propisana su dva nova pravilnika; jednim se sreduju sva pitanja, koja su u vezi sa odobravanjem projekata sokolskih gradevina, dok drugi utvr-duje, pod kojim se uslovima mo-gu dodeljivati pozajmice za sokolske domove.
Kako su oba pravilnika od velike važnosti, kako za društva i čete, tako isto i za župske uprave, izložičemo osnovne odredbe tih pravilnika.
PRAVILNIK O ODOBRAVANJU PROJEKATA SOKOLSKIH DOMOVA
Bilo od kog rada moЏ se oče-kivati pravi i potpuni uspeh samo onda, ako se taj rad izvodi
lea starešina društva, brig. general u penziji, br. Andra Petrovič održao je pozdravni govor, u kome je izmedu ostalog rekao: „Kroz ovu vežbu uveričemo se, da našti vojsku i sokolstvo spaja isti duh ista načela i da se sokolstvo i vojska uzajamno pomažu u vaspitavanju omladine. Stoga sokolstvo ima puno poverenje u snagu i moč naše vojske i u sna-gu i spremnost njihovih starešina i voda. Ako ikada, a ono da-nas oseća se neophodna potreba za što tešnju saradnju i izmedu sokolstva i vojske? Ako upitate sokola i sokolicu, zašto si Soko? Svaki če odgovoriti: „Soko sam zato što hoču da budem zdrav i snažan, što hoču da budem čvrstog ka-raktera i jake volje, pošten i nacionalno svestan, demokratski vaspitan i jugoslovenski zadojen, pa da tako izgraden poslužim svome Kralju, Narodu i Otadžbi-
„J K
Ш.	•
Posle govora br. Petroviča, nastale su burne, ovacije Kralju, Jugoslaviji, našoj vojsci i sokolstvu.
IZVEDBA PROGRAMA
Zatim je započeo program. Šezdeset starije muške dece izve-lo je simboličke vežbe od F. 2ica, muzika A. Brotan. Vežbe su izvedene dobro.
56 mlade muške dece izvelo je zatim razne igre, koje su kod publike pobudile veselost. Igre su bile lepe i dobro izabrane.
Posle njih starija ženska deca izvela su proste vežbe od A. 2i-cove, muzika Božidar Šmit. Vežbe su bile dobro uvežbane i skladno izvedene. Nastupilo je 56 ženske dece.
Četrdesetoro muške decie izvelo je igre velikom Ioptom, koje su od publike bile toplo pozdravljene.
Sletske vežbe za II slet u Beogradu izvelo je 64 naraštajca, skladno i lepo. Vežbe je. sastavio brat Rafael Ban, muzika R. Gobec.
Osamdesetoro muške i ženske dece izvelo je razne igre, '"ije je publika toplo pozdravila.
Jedna od najuspelijih tačaka javnog časa bile su vežbe obru-Čima, koje je izvelo 38 naraštaj-ki skladno i lepo. Vežbe je sa-stavila s. Agata 2icova, muzika Božidar Šmit.
sistematski i racionalno po na-pred dobro smišljenom planu. Što važi za svaki rad, u još mnogo \ečoj meri važi za podizanje bilo koje mu drago gradevine. Pa zato je za svaku gradevinu potreban smišljen i što je mogu-če tačnije izraden projekat, koji sadrži plan gradevine i sve ostale elemente, koji taj plan tumače i dopunjuje.
Što važi za svaku gradevinu mora u punoj meri da važi i za podizanje sokolskih domova. Potrebno je da se ima stalno u vidu: nepotpuni i netačni projekti sokolskih domova osvećuju se kad tad. Zato su stručno i save-sno izradeni projekti prvi uslov za uspešan rad oko podi/ania sokolskih domova. Takvi su projekti potrebni:
a)	u prvom redu samoin društvu odnosno četi koja dom po-diže. Nepotpuni i nesavesno izradeni neminovno vode zlu i neuspehu. Kad nema dobrog projekta zlonamerni špekulanti mo-gu lako upropastiti gradnju za koju se sokolski pripadnici zala-
Različnosti na strunjači izvelo je. 15 starije muške dece. Različnosti su bile lepe i vrlo smele. Publika je toplo pozdravila izvo-denja ovih malih sokolica.
Isto tako, sletske vežbe za članice sokolskih četa, od s. Milene Gruborove, izvedene skladno, uz pesmu, izazvale su toplo odobravanje. Nastupile su 24 Članice sokolskih četa iz Ralje.
Na spravama je nastupilo nekoliko odelenja članica, ženskog naraštaja i ženske dece. Ukupno je nastupilo SO vežbačica.
Veselost kod publike pobudila je i tačka bacanje sa vatrogasnog platna, koju je izvelo 40 narašta-jaca.
Četrdesetosam članica izvelo je proste vežbe po narodnim melodijama, sastav Agate Žicove, muzika B. Šmit, skladno i lepo.
Naraštajci Matice, medu kojima je bilo par naraštajaca Sokola V, koji su kao gosti nastupili u ovoj tačci, izveli su preskoke preko stola, lepo i smelo.
Sletske vežbe palicama izveli su članovi, starija brača, i članovi čete Ralja, (92 vežbača), sastav brata F. 2ica, muzika B. Šmit. Vežbe su bile izvedene skladno, sem par malih grešaka, koje ne mbgu da okrnje uspeh javnog časa.
Isto tako tačka Sletske vežbe za članove društva, sastav I. Kovača, muzika V. Švajgar, koju su izveli članovi prednjačkog zbora, ne može da okrnji uspeh odlič-nog programa javnog časa. Sama tačka bila je dosta slabo zvedena, mnogo slabje nego na po-kusma. Nastuplo je 27 vežbača.
Člance društva, koje su završite samaričanske službe, sa članovima vežbačima. Tačka je bila sa pažnjom posmatrana i od stra-ne publike toplo pozdravljena, a naročito sa strane vojnih pret-stavnika.
Največi uspeh	i odobravanje
dobili su pitomci podoficirske ško'.e, za izvodenje simboličkog sastava puškama	„Naprej" (sa-
stav brata F. 2ica, a muzika D. Jenka).
Na spravama su nastupila odelenja starije brače, članova, muš-kog naraštaja i muške dece. Naročito toplo bila su pozdravljena starija brača, Miroslav Vojnovič, Otokar Novotni, Dragi Jovanovič itd. Nastupili su na razboju.
U igri košarci	sastali su se:
odelenja škole za	telesno vaspi-
žu punom voljom i požrtvov-
nošču.
b) Potpuni projekat sokolskog doma potreban je da se izdej-stvuje gradevinska dozvola od nadležne gradevinske vlasti.
c) A tek na poslednjem mestu projekat je potreban i Saveznoj upravi radi evidencije sokolskog delanja i imovine.
Izloženi razlozi nepobitno do-kazuju da su za podizanje sokolskih domova potrebni dobri i potpuni projekti. I neka se nikad ne zaboravi, eventualni trošak za izradu dobrog projekta biče bogato nadoknaden u toku same gradnje; isto tako kao što če biti velike štete od lošeg projekta. Zato se neka jednom za svagda razbije pogrešno gledanje, da je izrada potpunih i dobrih projekata puka formalnost.
Savezna uprava svesna je koliko su potrebni dobri i svesni projekti sokolskih domova. Ali Savezna uprava svesna je još i jedne mnogo veče odgovornosti pred sokolskom porodicom. Jer, Savezna uprava sme odobriti po-četak gradnje samotakve gradevine gde se sa dovoljnom verovat-nošču može očekivati da če ta-kav dom dovršiti, ili u najmanju ruku u tohkoj meri izgraditi da
Sokolsko društvo Velika Ki-kinda je priredilo, 26 maja, vrlo uspelu javnu vežbu podmlatka i naraštaja Sokola, te učenika gimnazije i gradanske škole. Mno-gobrojna publika je, sa najve-čim oduševljenjem pratila vežbu, za čiji sjajan rezultat imaju zasluge svi vežbači, a naročito njihovi vaspitači, koji su mnogo truda uložili za ovu izvedbu. Treba u prvom redu spomenuti starešinu društva, brata Dr. Petra Bojaniča, pa zatim braču Gone-Tja (nastavnika gimnazije), Gaj-skog (nastavnika Gradanske škole), kao i brata Strajniča i se-stru Brašovan. Vežbi je prisustvovalo oko 3.000 gledalaca, koji su najsrdačnije pozdravili sokolstvo i njegov rad.
U prostorijama Sokolskog društva Zagreb II Otvoren je, 27 maja, sokolski tečaj za bolničarke, koji če trajati dva meseca, uz saradnju Crvenog Križa u Zagrebu.-Prijavilo se preko 50 članica, a odmah nakon završetka biče otvoren novi tečaj. Isto tako je održan, početkom juna, sokolski tečaj za civilnu zaštitu, koji je imao lep uspeh.
tanje MFVN-a i odelenje članova. Pobedili su pitomci škole sa rezultatom 29:1 S. Igra s obzirom na hladno vreme i dugački program nije smela tako dugo da traje.
Ceo program bio je na višini, lepo i smišljeno sastavljen, samo bi malo zamerili sastavljačima, što vojsku, koja im je sudeiovala u programu, nisu angažovali i za jednu tačku bojnih utakmica, što bi s obzirom na cilj javnog časa bilo poželjno.
*
Posle završenog programa, razvilo se sokolsko veselje, koje je potrajalo duboko u noč. Velike prostorije doma bile su prema-lene da bi prirnile tako vfil*ki broj posetilaca.
O javnom času sokolskog društva Beograd-Matica može se reči samo najbolje. Odlična organizacija, rasprodate ulaznice, odlično dekorisano vežbalište, odlična poseta, uvežbane i lepe tačke programa, sve je bilo na mestu. Sokoli Matice mogu da budu ponosni na ovaj svoj javni čas.
I. Sedlaček
iz toga ne bude štete, ako več nema koristi.
Zato je Savezna uprava 15 januara 1940 g. prepisala »Pravilnik o odobravanju projekata sokolskih čiomova«. Glavne odredbe tog pravilnika su ove:
I — Savezni gradevinsko-umet-nički otsek uzeče u rad projekat sokolskog doma, ako taj projekat sadrži načrte, statički račun, detaljan predračun, tehnički opis gradevine i opšti opis; ako je projekat bio prethodno ispitan po 2upskom grad.-umet. otseku.
II — Kako bi se jediniče saču-vale od nepotrebnog troška orno-gučuje se jedinicama da privre-meni projekat doma pošalju SGUO na prethodno ispitivanje. U tom slučaju dovoljno je ako se planovi izrade olovkom u inanjoj razmeri, a predračun i financij-ski plan treba da je izraden u grubim črtama. Takav privreme-ni projekat može se izraditi br-zo a njegova izrada nije skupa.
Kad se takav privremeni projekat odobri može se pristupiti izradi konačnog projekta.
III — Svaki projekat mora se poslati Saveznom gradevinsko-umetnifkorn otseku u tri primerka, putem župske uprave.
IV — Savezna uprava polagače
Prošle nedelje je umro brat Ivan Korošec, starešina Sokolskos društva u Koprivniku, u Slovenač-koj. Brat Korošec se od mladosti zanimao nacionalnim radom pa je, odmah posle oslobodenja, ’ u-stanovio Sokolsko društvo za Koprivnik i Gorjuše; a kao starešina društva mnogo je doprineo ' torne, da društvo sazida svoj dom. Prireden mu je srdačan pogreb, na kome su uzeli učešča Sokoli iz čitave trglavske okolice.
«
Na Inicijativu Sokolskog društva u Obrenovcu završen je tam«
drugi tečaj za dobrovoljne bolni« čarke, na kome su predavali starešina društva, Dr. Risto Purič i prosvetar, Miodrag Lučič. Ispft je položilo 28 članica iz sviju sta-leža. Več pre mestc dana završe*i je prvi tečaj, a oba su imala odličan uspeh. Ispitu su prisustvovali i pretstavnici vlasti i mesnih n' druženja.
Sokolsko društvo u Bijelofft Polju osvetilo je, na svečani način i uz učešče velikog broja naroda, kamen temeljac svoga novog doma.
*
Na sokolskom vežbalištu u Vrš-cu održana je, u nedelju, 2 juna, vrlo uspela smotra svih omladin~ skih otseka telesnog vaspitanja u toj varoši. Na vežbi je uzelo učešča preko 1200 omladinaca.
Сонолсни Hap. Уни-верзитет у Београду
Сокодски народни Универзи-тет, кога је основала Соколска жупа Београд, завршио .је про* лећни циклус својих предавања, са успелим прсдавањем брата Атпнасија Илнћа, професора, о теми „Предратна национална о-младина". Јесењи циклус бић« отворен 1 октобра, са предава-н>ем генерала Драгутина Жива-новића, члана управе Савез* CK’J, о теми „Соколство у o» брани јединства, слободе и не-зависности Југославије".
naročitu važnost na tn okolnost, da su potpuno obezbedena potrebna materijalna sredstva da se gradnja dovede pč>d krov, kao i to da su obezbedena sredstva za dovršenje doma kao i za njegovo održavanje.
V — Po konačnom odobrenju projekta po SGUO može se za-tražiti gradevinska dozvola od nadležne gradevinske vlašti.
PRAVILNIK O DODEL.HVAN.ru
POZAJMICA ZA SOKOLSKE DOMOVE
Savezna uprava nastojala je da i u pogledu dodeljivanja pozaj-mica za podizanje sokolskih domova postavi ceo sklop tog pita« nja na načelnu osnovu. Tražilo se takvo rešenje:
a) da se pomažu one gradr I' gde to prvenstveno zahteVaju sokolski i opšti narodni interesi;
b) da se pomažu one gradnje gde ima dovoljno garancije da če gradnja u kračern roku dovršiti;
c) da se ulaže sokolski novac gde nema opasnosti da če propasti.
Zato je Savezna uprava prepisala 15 januara 1940 g. »Pravilnik o dodeljivanju pozajmica za sokolske domove«, čije su glavne odredbe ove;
Gradevinska i nmetmčka delatnost Savezne uprave
Ponos in odbrana naroda
Verujemo v genij našega naroda, v vitalnost naše rase, v silo m ohranitveno moč naše državnosti. Čutimo se eno z narodom, ki je iz svojega poraza napravil epopejo svojega vstajenja. Z narodom, ki je stal desetletje ortz oddiha v boju, izgubil svojo zemljo v ceioti, žrtvoval smrti tretjino svojega moškega pokolenja in ki ni odstopil in ni pripognil kolena. To je bil genij Kosova in kult zadnje žrtve majke Jugovičev. Trdna vera jc v nas: Narod, ki je bil zmožen takega napora, je preveč ponosen nase, da bi še kedaj hlapčeval. Vedno kadar je. nevarnost rftjvečja, se nam Pojavlja ta genij. Spomnimo se onih dnevov marsejske tragedije. Ubili so nam na ulici Kralja, misleč, da se bo razbežala čreda. Tudi tedaj se je pokazalo pred celim svetom, pred celo strmečo Evropo, da ta država počiva na vse trdnejših temeljih, ka^ kor so pogodbe in ustave, ^a živi iz sebe same in notranje svoje nujnosti.
Tudi danes je nevarnost in tudi^ danes čutimo, da smo se znašli. V vseh nas je spoznanje, da oni, ki bo ugriznil v nas, bo ugriznil v trdi kamen.
red letom dni smo bili kakor otrpli, kakor prepuščeni na mrtvi straži. Danes vemo, da se bo krvavo branil vsak ogon naše njive. In tudi to vemo danes, da se nik-*io več, ne narod, ne posameznik ne bo rešil, pa če vrat še tako pripogne. Kajti ?r« za vse, in kdor se zavrže Se bo štel za nič. V tem spoznanju smo postali vsi eno: Srbi, Hrvati in Slovenci. Genij naše rase nam je dal to sPoznanje v uri nevarnosti.
Od lani do letOs se je o-brnilo. Svet je v vojni. Toda to ni več vojna vojskovodij, '° niti ni več zadeva vojskujočih armad kakor doslej, ko je ostal vsaj nevojak, ko so ostali žena in deca in imetje zasebnika nedotaknjeni. Da-
nes izgleda, smo prišli zopet v čase starega testamenta, kjer ni za poraženega usmiljenja. Danes se bore narodi za življenje in smrt. Poraz pomeni totalni ruin, razlaš-čenje vseli in vsakogar, pah-nenje ne le v gospodarsko, temveč tudi v stvarno suž-nost miljonov. Narod, ki izgubi, naj ima po tej novi zamisli postati raja, uničiti ;e mu ima celotno vod^vo, vzeti se mu ima zemljo in o-nemogočiti vsako, tudi Ijud-skošolsko izobrazbo.' v'sik, kdor se bo boril, sc bo bori! za svoje in svojih otrok življenje v pravem pomenu besede.
Mi moramo to vedeti. Kajti šele če to vemo, bodemo spoznali, da so vsi naši notranji prepiri, vsa strankarska mržnja, da, da so celo vsa naša socialna vprašanja in trenja, mala in malenkostna pred usodo, ki jo pripravlja danes zmagovalec poraženemu. Delirij razdejanja je prišel nad Evropo in duh iztrebljenja je prešel v moralo rase. Vsak torej, kdor se bo boril, se bo boril za svoje in svojih otrok življenje.
Mi moramo to vedeti. Kajti šele potem bomo spoznali in do kraja spregledali kaj pomeni narod, narodni interes in narodna država za nas. Samo tu, samo dokler smo člani vladajočega naroda, nam je in vsakomur izmed nas edino dana možnost človeka vrednega življenja, edr-na možnost vzgoje in 'še tako skromnega intelektualnega. gospodarskega in socialnega razvoja. Tisoč let, bratje in sestre, je živel naš narod pod površjem zemlje življenje brezimnika, večno sklonjen nad svojim delom. Koliko nečiste pene, koliko izkrivljenosti so zapustila v nas ta stoletja. Toda v teh dvajsetih letiii svobode smo vendar srknili iz čaše nesmrtnosti in to se ne da več pozabiti. Eno je način, kakor si vzgaja svoboden narod
I.	— Pozajmice če se * prvenstveno davati:
a) jedinicama u nacionalno ili sokolsko ugroženim krajevima;
b) jedinicama onih župa koje su dobile srazmerno man.ie po-Z3.irnica;
Jedinicama koje se nalaz? na Se-U i u materijalno slabijem kraju;
d)	jedinicama i onih župa koje redovno otplačuju Savezu dane lw Pozajmice.
» — Višina pozajmice odredite Se jedino s obzirom na troškove Nadnje doma koji bi normalno Ofl?ovarao broju Stanovnika me-s*a gde se dom podiže i sokol-snazi i radu jcdinice koja
P°zajmicu traži.
Iznos pozajmice ne može biti Veči od l/s potrebne gradevne sume za sarnu gradnju, neraču-naiući ■ vrednost graditista i urejata doma. Kod domova ko ji če služiti i potrebama župskih upra-Va Po mogučnosti davače sc i 'fče pozajmice.
III — Pozajmica se može dati samo za dovršenje onih domova "°ji se več nalaze pod krovom i.
je gradnju Sa vezni grade-' ^skci-umetnički otsek (SGUO) °dobrio. Jedinica ie dužna tu °kolnost dokazati fotografi,jama,
osim toga treba podneti predračune potrebnih radova za dovr-šenje, dokaz o vlasništvu zem-Ijišta kao i to da .ie jedinica isplatila savezne doprinose.
IV — Z a sve pozajmice do -5000 dinara i za pozajmice do 30000 dinara za domove ko.ii se podižu na državnom zemljištu predvidene su naročite olakšice.
Isto tako su predvidene olakši-ce za domove sokolskih četa k o i i su se do 1 marta 1940 godine več nalazile u gradnji, ako ta poza.i-mica ni je veča od 10.000 dinara.
V — Molbe se podnose putem župske uprave, koje posle 1 -111 1040 g. prethodno moraju ispitati župski gradevinsko-umetnički ot-seci (referenti).
Kao Sto u pogledu odobravanja projekata sokolskih domova, tako i u pogledu dodeljivanja pozajmica nailaze jedinice na po-teškoee usled toga, sto mnoge župske uprave nisu još obrazova-Ic župske gradevinsko-umetničke otseke (referente^. Jer, član 3 iednog i drugog pravilnika prepisuje da gradevinsko-umetnički ot^ek (referent) župe mora ela-boral, odnosno inolbu preispitati i sa svojim mišljenjem i primed-bama poslati Saveznom grade-unsko-umetničkom otseku.
svobodne svoje državljane; drugo je način, kako se ko-rumpira duša in pohablja značaj podložniku. Naše samospoštovanje in naša samozavest, naš človeški etos sploh, ,je vezan na naš nacionalni čut. Lahko sc namreč živi vzravnano četudi revno življenje. Najmanj tako vzravnano življenje hočemo živeti tudi mi in to nam je mogoče samo v svobodni domovini in državi!
Bratje in‘sestre! Sokolstvo ve že dolgo za te resnice. Prej od mnogo drugih. Saj je vsa telovadba, vsak organizirani gib telesa na orodju, vsaka prosta vaja pesem svobodi, potenciranje samozavesti, jačanje odpornosti, vsrkavanje odločnosti. Vsak vstop v četverorede pomeni vstop v narodno skupnost, ki je nad vsem iti vsakomer.
Toda sokolstvo bazira na svobodi duha, na načelu in prepričanju, da lahko samo duhovno svoboden človek vstvarja in vstvari svoboden narod in svobodno državo. Zato nočemo imperativov, ki hi nas vnaprej oropali lastne volje in osebnega jaza. Zato odklanjamo disciplino mravljišča, ker bi nam ponižala in zadavila duha.
Naša misel temelji na pravici. Mi ne kričimo, da ima svetiti solnce samo nam. In da nas bo ogrelo samo, ako bode viselo vse ostalo človeštvo. Po oni Prešernovi so lahko bratje vsi narodi. Naša pravica ni samo pravica za nas: ki naj nam vse dopušča in vse brani drugim. Mi ne trdimo, da smo izvoljeni narod. Mi nočemo sovražiti vse, kar nismo mi sami. Mi nočemo biti sužnji, toda tudi naših sovražnikov nočemo imeti za sužnje. Ves tako ve-ličastveni kult žrtve, ki ga imamo v Kosovskem hramu, ki nam govori iz Oplenca, ki nam diha iz sarkofaga na A-vali, ves ta nadčloveški napor neponižane rase za svobodo, nam govori le eno: tudi jaz sem človek! Nobene note o-šabnosti in prepotence ni v nas. Naša nacionalnost je. globoko človečanska in zahteva po svobodi nam je vedno izvirala iz čustva pravice.
Toda bratje in sestre, mi živimo v času, kjer govori samo sila iti sila je tudi naše edino jamstvo. Sili, ki hoče slabo, bodemo morali v slučaju nasilja postaviti nasproti silo, ki hoče dobro. Vsaka slabokrvnost jc danes slabost in občutek manjvrednosti zločin. Kolikor bolj smo izpostavljeni nevarnostim, toliko bolj hočemo biti močni. Močni in čuječni.
Bratje in sestre! Sokolstvo je skozi generacije sovstvar-jalo to državo, sokolstvo je dalo dobrovoljce, sokolstvo je merilo svoje moči na svetovnih forumih. Tudi da^ies je na sokolstvu, da daje pri-n(er drugim. Jugoslovansko sokolstvo se zaveda in se zavedati mora, da tvori nacionalno elito tega naroda!
Dr, Rosina
Sokolstvo i njegov odnos prema drugim organizacijama
Celjski list, „NOVA DOBA", donosi belešku. pod naslovom „ZAR NE BI SVUDA MOGLO DA BUDE TAKO?" u kojoj kaže, da sokolstvo u Celju, u narodno-od-bratnbenom radu, učeslvuje svuda ruku' o ruku sa organizacijom slovenačkih fantova. List ističe, da la saradnja daje odlične rezultate i da je ona posledica današ-u.ieg ozbiljnog vremena, kad treba čitav narod da istupa .(edinstveno. List hvali tu saradnju i ulosru sokolstva, pa se pita, da ti nije došlo vreme, da i sve ostale organizacije prilivate jedinstvenu saradnju u narodnom radu.
To pitanje postavlja i ostala naša javnost, a mi smo ga več nekoliko puta naglasili. Jer sta-novište sokolstva, u toni pogledu, je poznato svakome i jedino is-pravno: SVAKI ONAJ JUGOSLO-VEN, SVAKI SLOVEN. SVAKI SRBIN, HRVAT ! SLOVENAC, KO,JI JE PRIPRAVAN DA BEZU-SLOVNO BRANI INTEGRITET, NEZAVISNOST 1 SLOBODU JU-GOSLO VENSKIH	DRŽAVNIH
GRANICA PROTI V BILO KOG NEPRIJATELJA, I KOJI TEŽI ZA JAĆANJEM JUGOSLOVENSKE DRŽAVE, SOKOLSTVU JE, U DANAŠNJIM VREMENIMA, DOBRO DOŠAO SARADNIK, — bez obzira na sve ostale ideološke i programske razlike. Radi se, da-kle, samo o torne, da i druge organizacije prihvate ovo gledište, i da na delu pokažu da hoče da saraduju u tom duhu, pa je saradnja osigurana! Sokolstvo n da-
našnjim vremenima ne porna drugog neprijaielja, sem sto je onaj, ko bi hteo da nam otme slobodu, kao i onaj koji ne žeti da se torne odupre. Sokolstvo je to dokazalo, ne samo u odnosu na „fantove", nego i u odnosu na sva druga udružen.ia, pa če tom svom gledištu ostati do kraja verno!
KO RAZBIJA narodni; slogu?
„SOKOLSKI GLASNIK" je, pre neko vreme, zabeležio prijatnu vest, da su se daci koji pripadaju naraštaju, na srednjim školama u PTUJU, složili sa dacima koji pripadaju Katoličkoj dačkoj organizaciji, i da su stvorili zajed-nički odbor, pod geslom „da smo danas svi brač.a po krvi i jeziku i da moramo braniti Jugoslavi-ju". Ljubljansko „JUTRO" dozna-je sada iz Ptuja, da je taj tnedu-društveni odbor bio raspušten i da je Katolička dačka organizacija u Ljubljani razaslala svima svojim udruženjima i pristalica-nia uputstva, da nigde ne stepa-ju u za.iedničke akcije sa Sokoli-ma ili bilo kojim drugim organizacijama.
Šta, dakle, vredi da Sokoli i sve druge organizacije imaju najbolje namere, pa da čak i članstvo klerikalnih organizacija instinktivno oseča, šta je u današnjim časovima potrebno, — kada je njihovim vrhovnim šefovima partijski interes i mržnia iznad svega?!...
Смотра Соколске четс Раскршће, близу Сарајева.
Sjajna sokolska manifestacija u Ljubljani
U nedelju, 26 maja, priredio je Ljubljanski Soko vanredno uspeo javni nastup, koji se pretvorio u šjajnu manifestaciju sokolske i jugoslovenske misli. Prisutno .ie. bilo preko 3.000 gledalaca, a u-čestvovala .ie i vojska Ijubljan-skog garnizona, uz prisustvo bri-gadnog generala brata Kukaviči-ča, kao i pretstavnika banovine i ostalih vlasti.
Pre početka -vežbe ukazana je počast državnoj zasta\i, pfaćena sviranjem vojne muzike i odušev-ljcnim manifestacijama sokolstvu i Jugoslaviji. Starešina društva, bral Janko Jazbec, pozdravio je prisutne goste i Sokole, a naročilo pretstavnika naše junačke vojske, generala kukavičiča i za-vršio pozdravom Kralju i Kraljevskem domu. Uz burne ovacije stupio .ie, zatim, ispred svrstanih sokolskih četa general Kukavičič, koji sc zahvalio na pozdravu i u sjajnom govoru podvukao znače-nje sokolske misli za naš narod
i za slovenstvo uopšte. Istakao jc tesne veze koje postoje izmedu vojske i sokolstva i kazao, da naša vojska računa uvek na sokolstvo,bude li trebalp braniti Kralja i slobodu Jugoslavije. Vojska i sokolstvo idu rame uz rame, što če se manifestovati i na budučem sletu u Beogradu, kad naš vrhov-
ni starešina i prvi Soko, Nj. V. Kralj Petar II uzme kormilo države u svoje ruke. Govor generala Kukavičiča bio je pozdravljen najoduševljenijim manifestacijama za Kralja, vojsku i sokolstvo, koje dugo nisu mogle da se stišaju.
Sledio je zatim odlično izveden program, ko.ii je imao deset oda* branih tačaka, sve lepših jedna od druge. U izvodenju toga programa učestvovale su sve vrste L.iubljanskog Sokola, sa prostim vežbama, različitim igrama uz rnuziku, i vežbama na spravama. Oko S00 vežbača pokazalo .je da društvo Ljubljanski Sokol može da se ponosi svojim radom, i svojim sokolskim vaspitanjem. Naro-cito su se dopale tačke, sastav-1 jene od brata Dr. Murnika, kao i one brata Kovača, načelnika Sa-veza SK.I. Za uspeh ove priredbe imaju zasluge svi vežbači, a naročit/:) načelnik, brat Dr. Pusti-šek. Poslednja lačka, koju su iz-veli naraštajci, „Le naprej brez miru...'', bila je’ propračena burnim ovacijama, a zatim je čitavo mnoštvo otpevalo „Hej Sloveni'* i odalo počast državnoj zastavi, dok su vrste vežbača izvršite sja^ jan detile pred generalom, bratom Kukavičičem i starešinstvom-
Министарство за Физичко васпитање и Баиовина Хрватска
„Хрватски дневник", од 4 ,ју-
на, објављује на уводном ме-сту чланак др. П. Жилића о надлежности министра за фи-зичко васпитање народа на по-ДРУЧју Бановине Хрватске, а по-водом упута за израду правила земаљских удружења културно-телесног васпитања, које је не-давно г. министар прописао, у пиљу што успешније организа-ције’1 земаљских спортских саве-за Краљевине Југославије.
Чланак каже, да би те упуте према својој садржини имале да важе и за спортска друштва на подручју Бановине Хрват-ске, па тврди, да министар фи-зичког васпитања није надлежзн прописивлти такве упуте за по-Дручје Бановине Хрватске. Пре-ма том чланку, власт министра за физичко васпитање се проте-же само изван подручја Бано-вине Хрватске, док је цела opra-низација спорта на подручју Бановине Хрватске посве само-стална и независна од министар ства за физичко васпитање, и подлежи само врховној власти Бановине Хрватске. Министар на евом подручју и банска власт на свом подручју, су два посве једнакоправна органа, без икак-вог права првенства, и ниједан од њих није „примус интер Па-рес“.
Чланак тврди дал>е, да је, према данашн>ем правном ста-њу, немогуће установити земал,-ске спортске савезе, који би били „једини врховни званични претставници телесног васпита-»а према врховној државној у-прави и према иноземству". Ни сами спортски савези с подручја Бановиие Хрватске не могу, све кад би и хтели, ступити у не-какав земаљски спортски савез, којему би врховни орган био министар физичког васпитања, јер би тиме признавали надлеж-пост државних власти, која за њих није надлежна. Потреба за-
јвдничког земаљског савеза није оправдана ни тиме, што интер-национална спортска федерацијз признаје само један савез у свакој држави, .јер то може вредЕии само за оне државе, где постоји јединствена над-лежност, чега у Краљевини Ју-гославији нема.
Чини се да то није само лично мишљење др. Жилића, већ да то мишљење деле и зва-нични круговн у Бановини Хр-ватској, јер је сличну изјзву дао и г. др. Крњевић, — што би значило, да ти кругови наме-равају отклонити објављена у-путства министарства за физич-ко васпитање народа, или барем одустати од њиховог извршења на подручју Банбвине Хрватске. Зато се очекује да he компе-тентни фактори одговорити на_ аргументе г. др. Жилића, који су у многим- тачкама неодржи-ви.
Оеврћући се на чланак Др. Жилића, љубљанско „ЈУТРО” каже:
„Изгледа према томе, да ћемо у будућиости на спортским при-рецбама мебународнбг значаја наступати са две екипе, као Ју-гословени и као Хрвати; — на-равно, ако међунардне спортске организације буду спремне да се поклсне пред аргументима г. Др ЖилиИа. Међутим федеративни кантонн Швајцарске, наступају у спортском свету као јединстве-на јединица, једнако као и Ује-дињене државв Северне Амери-ке, У Загребу пак мисле, да ће у великом свету нВправити изним-ку за нас, ваљда зато, што у спортском гвету не би могли ра се макну без нашвг учешћа и што би мВђународни стадиони остали празни, кад се не би на њима јавили разни спотски еа-вези из наше државе."
Protivnici Sokolstva
PREMEŠTANJA U MASI!
Pišu nam Iz Supetra na Braču:
U ovom mjestu još uv.iek se sprovede progoni svjesnih t idealnih sokola, tako da je u ovoj godini iz našeg društva premješ-ten ogroman broj. Protivniei sokolstva, ovakvim postupkom o-slabiti če samo hrojčano našu jedinicu, ali duhom nikada, jer čemo u borbi ustrajati i pob.ie-diti, a brada koja su premješte-na, če biti j OŠ požrtvovaniji u radu na novim jedinieama.
Radman Ivo, činov. pošte, 'društ. barjaktar i pročelnik di-let. sekcije premješten je u Bosanski Petrovac. Vuškovič Ivan, por. egzek., dugogodišnji društ. načelnik i agilni radnik u društvu, premješten u Omiš, a nakon petnaest dana u Trogir, i to o svom trošku. Rakušček Vitim, geometar, član uprave, premješten u Krk. Delič Andri.la Član sluŽ. srek. nač. premešten u Split. Kuljiš Vladimir, nast. grad. škole, dugogodišnji društ. pros-vjetar, premješten u Komižu. Dragičevič Marko, sud. oficiial, društ. gospodar i agil. radenik, premešten u Tjesno. Razmillč Jakov, viši sud. oficjal, Član uprave premješten u Orebič (istome za par mjeseci ističe pravo za miro-vinu). Beloti Darko šudski činov., dugogodišnji zamjen. načelnika i požrtvovan radenik, premješten u Šibenik. Armanini Ivo,
ЗДКЛЕТВД РЕГРУТД
У недељу je, у свим већим варошима у Југославији, обав-љена свечана заклетва регрута. У Београду је заклетва обавље-на на Бањици, у присуству ми-нистра војске и морнарице, re-нерала Недића, који је новим браниоиима отацбине одржао родољубив говор, позивајући војнике, да буду достојни сво-јих славних предака, у борби за К’рал>а и Југославију и под-влачећи, да је ово свечан тре-нутак у њиховом животу. На концу је министар војске позвао војнике, да кликну „ЖивеоГ‘ вр-ховном заповеднику, fcb. В. Кра-љу Петру II, и врховном инспек-тору зе>1аљске оружане силе, Њ. В. Кр. Вис. Кнезу Намеснику Павлу. Коначно је поздравио војнике, са покликом „Живела југословенска војска!“
У Ззгребу је свечана заклетва одржана на соколском стадиону Краља Александра I, у приеуетву више генерала. Том приликом је бригадни генервл Mapuh одржао говор, у коме је казао, да је чи-тав наш народ, — Срби, Хрва-ти и Словенци, поносан на сво-је војничке одлике, па да ће зато сви са највећим одушев-дењем бранити евога Краља и границе Југославије. У данаш-њим озбиљним временима треба да смо спремни одупрети се сваком нападају. „Ми не тражи-мо ни од кога ништа, али смо се најоддучније решили да брани-мо своју земљу и њену стечену слободу".
Свечане заклегве регрутз о-бављене су исто тако у Сплиту, Новом Саду, Суботици, Бијељи-ни итд.
lučki peljar, član uprave, premješten u Rab. A očekujemo i daljna premještenja.
Ova progonjena brada premješ-tena su jedino zato što su sokoli, koji su uvjek bili spremni sve žrtvovati na oltar domovine, a za čast Kral.ja i Jugoslavije! Oni su i nakon ovih progona i nanešenih im materi.ialnih šteta, još uvjek ptini sokolske vol.te i ideala!
JOŠ O PREMEŠTENJIMA UČITELJA
Pišu nam iz Splita: Premešte-nja naše brade učitelja u najza-bitnija sela u Banovini Hrvatskoj izazvala su razumljivo ogorčenje u čitavo.j nepristrasnOj javnosti, jer je svakome očito, da se išlo za tim, da se. nepravedno kazne najbolj! i najprobrani.il nastavni-ci bivše Primorske banovine, samo zato, što su bili članovi Sokola i što su ostali verni svojim u-verenjima. Iz Solina javljaju, da je premeštenje brata Jože i sestre Dinke Grgič teško pogodilo ta-mošn.ie sokolsko društvo, čiji su oni bili marljivi članovi. Ali ,ie time pogodena i školska nastava u • Solinu, koja je izgubila dva odlična pedagoga- Iz Kaštel-Su-čurca nam pišu, da premeštenje brata Josipa Krvavice nije imalo drugi cilj, nego da pogodi tamo-šnje sokolsko društvo, čiji je. on bio prosvetar. A premeštenje brata Lovre Hrlbara, kome fali samo
Upozorenje dopisnicima i saradnicima!
Molimo najšrdačnije braću dopisnike i sve one koji ša-lju bilo kakav napis, da se štampa u „Sokolskem glasniku", da nam Sve to ispišu po mogučnosti na mašini, a ako ne, Onda što čitljivijim rukopisom, i to samo na jed-noj strani hartije, a nikako na Obe Strane.
Isto tako molimo, da to ne bude suviše zbijeno napisano, več da po strani i iz-medu redova ostane izvesna praznina.
To je neophodno potrebno zbog rada u štampariji i u redajvciji. Inače smo prisiljeni da napise, koji su suviše zbijeno i nečitljivo pisani, a naročito ako su pisani na o-be sttane, ostavimo po strani.
Ovom prilikom molimo još jednom braču saradnike i dopisnike, da nas o dogada-jima u sokolstvu izveštavaju bez ikakvog zakašnjenja, več da odmah, čim se nešto, što je iole pažnje vredno, dogodi, pošalju o torne izveštaj „Sokolskoni glasniku".
1ж slovensko^ sveta
VESTI IZ SLOVAĆKE
Umesto Šanje Macha, koji je nedavno dao ostavku, kao zapo-vednik Hlinkme garde, došao je na čelo te garde Franjo Galan, koji je do nedavna bio sekretar slovačke vladine stranke. Galan je roden god. 1908 u Bratislavi, a istakao se kao pristalica krajnjeg slovačkog separatiste, današnjeg pretsednika vlade, Dr Tuke.
POLJACI U RATU
Javljaju iz Pariza, da su odredi poljske i čehoslovačke vojske u-čestvovali i u poslednjim žesto-kim borbama na zapadnom fron-tu, jednako kao i u borbama oko zauzeča Narvika. Tvrdi se da se na zapadnom frontu istakao čitav niz poljskih i čehoslovačkih avi-jatičara, a poljske trupe oko Narvika da su imale naročitog uspeha u operacijama. U operacijama u kanalu La Manš, prilikom ukr-cavanja savezničkih četa, važnu ulogu su igrali i poljski ratni bro-dovi, „Bliskavica" i „Bura". — Poljska vlada u Angersu je, na naročitoj sednici, izglasala rezo-luciju, kojom izražava puno po-verenje u saveznike i odluku da se bori do konačne pobede,
IZ ĆEŠKO-MORAVSKOG PROTEKTORATA
„Prager Zeitungdienst" javlja, da je od Narodnog suda u Berlinu bio osuden na 10 godina tam-nice, Karel Bubnik, iz Terezina, zato što je širio protunemačke vesti. Isti sud je osudio Antonina Harlaka na 3 i po godine tanini-ce, a Alojza Babiču na godinu dana tamnice, zbog veleizdaje. Osudeni su takoder Jaroslav Jir-kal i sudetski Nemac, Johan Slais, zbog širenja veleizdajničkih vesti. Prema nemačkim vestima, osuđen je i Old. Kothbauer iz Tišnova na 3 godine za tvora zbog širenja letaka. — Prema narede-nju vlasti, u varoši Jihlava ne sme.iu više da postoje napisi na
češkom i nemačkom jeziku, več jedino na nemačkom, a u iznim-nim slučajevima češki jezik može da bude na drugom mestu. — „Čehoslovačky boj" (Pariz) javlja, da postoji namera da se od-strane i još neki spomenici u Pragu, a medu njima i spomenik Sv. Vaclava te spomenik Husa. Listovi u protektoratu nemaju, medutim, o tome nikakvih .vesti.
C ESI I SLOVACI U INOZEMSTVU
čehoslovački narodni odbor u Parizu javlja preko francuskih listova, da je primio iz Slovačke . pismo od tamošnjih slovaških le-gionaraca, kojim se pozdravlja rad čehoslovačkog zagraničnog odbora i izražava nepoverenje prema današnjo) slovačkoj vladi. Tvrdi se dalje, da su slovaški legionar! uputili pozdrav i čeho-slovačkoj vojsci u Francuskoj, u kome kažu da sa ponosom gleda-.ju na jednog od voda te armade, svoga slovačkog zemljaka, generala Viesta. Istovremeno se javlja, da je i zajednički narodni. odbor Čeha i Slovaka u Americi uputio pozdrav čehoslovačkoj vojsci u Francuskoj. Pariška štampa javlja, da je čehoslovački poslanik u Parizu, Dr. Osuski, dao izjavu agenciji Avas, povodom uspeha čehoslovačkih avija-tičara u borbama na zapadu, o kojima piše čitava francuska štampa.
I Medu izbeglicama iz Belgije u Francuskoj nalazi se i velik broj Čeha i Slovaka, koji su imali jake kolonije u toj zemlji; tako da je u Belgiji bilo desetak Ikola za čehoslovačku decu. — Češki ti*' stovi javljaju, da če i ove godine biti otvoren češkoslovaški paviljon na svetskoj izložbi u Nju-, .jorku i da če prikazati senzacionalni film o dogadajima u Češko,i, posle Minchena i 15 marta.
godina dana do pune penzije, i koji je več dugi niz godina služ-bovao na opšte zadovoljstvo, u Splitu, cenjen od čitavog gradan-stva, izazvalo je gnušanje, pogo-tovo kada se zna da je, nakon toliko uspešnih godina službe u Splitu premešten u seoce Luku, daleko od svih saobračajnih veza! Slične vesti dolaze nam i o drugo; premeštenoj brači, ali sva piv godena društva pri tom ističu, da ih to neče pokolebati u njihovom radu, a progonjena braca če i u mestima svoga izgnanstva umeti da šire zdravu narodnu misao.
Peti broj nove godine časopisa „$0K0“
Pred nekoliko dana izišao je peti broj za g. 1940, odlično uredivanog časopisa „SOKO", lista za sokolski život i rad, koga izdaje Savez Sokola K. J. — Ovaj broj ima vrlo obilat i raznolik sadržaj, bogato je ilustrovan, a u njemu se ističu naročito ovi članci;
Sokolstvo i narodne vrline, članak od Miloša Stanojeviča;	.
Junaštvo jednog naroda i njegova kultura i civilizacija, uvodnik od Uredništva;
Dostojevski i Rusija, članak od Antuna Milmkovica;
Jugoslovenska sokolska omladina in naše narodno odbrambeno delo, Marjan Tratar;
Sokolstvo, šport, gimnastika, Miroslav Vojinovic;
Rad dece na Petrovoj petoletki, V. Koljenšič;
Pesma: Čoban, Stanko O. Stankovič;
Telesno vaspitanje omiadine u Jugoslaviji (I. Kovač); - Q sistemu vaj pri katerih je treba več telodavcev (Dr-V. Murnik); — Sokolske pomoči, sokolski drugovi i bratstvo (Ing. V- M. A.); — Saveti o nezi boleenog deteta (Dr. A. S. Ševič).
Sokolsko selo (Jedna naša mana); — Trezvenost (Sta dOŽivljuje porodica i društvo od alkoholičara); —■ Sokolsko pozorište (O pozornici); — Nove knjige; •— Beleške.
NARAŠTAJSKA STRANA
Roditelji i naraštaj (M. Minica); Na olujnom otočju (1. Mileta); — ZavidnOst i pedagogija (I. A. Taba-kovič); — Tri kilometra na sat (Lj. Jakovčev); — Omla-dinski pesnici (S. Jovanovič, C. Pavlovič, 1 A. Tabakovič, 1 Milačič, L. Marcikič); — Radovi našeg naraštaja (H-Serventi, B. Pavkovič); — Križaljke i rebusi.
*
časopis „SOKO" je reprezentativen i centralni sokolski časopis, koji prati jednako duhovni život n a-'e g sokolstva, kao i njegov rad na telesnOm vaspitanju r ^eg naroda, pa treba da ga ima svaki svc.stan Soko, u to; ko pre što godišnja pretplata iznosi samih 45 Dinara, a 1. t iz-lazi svakog meseca.
Pretplačujte se, zato na časopis „Soko“, a pretplatu šaljite na adre.su: Administracija sokolskih listova, Beograd, poštanski pretinac 342. — Broj čekovnog računa: 57'6S6.
God XI
Бгој :■
SOKOLSKI GLASNIK
Od tri, na — trideset I tri!
„hrvatbki dnevnik" se, u
hroju od s juna, osvrće na jedan članak „ROMA FASCISTA" o Jugoslaviji, pod naslovom „SRBI I HRVATI, DVA IMENA, DVA NA-КбОАГ. I to se „Hrv. dnevniku", naravno, ,' dal... Kao šlo mu se dopadaju i tvrdnje, da su „bančnici s jedne i druge Strane je-dnoduini da su Hrvati i Srbi dva lailiiita naroda"; da je „najbolji način individualiziranja naroda na Balkanu, u odnošaju vjera" i da je „srpsko hrvatska narodnost politiki izum"; — ms da su sve te tvrdnje iz osnova netatne, jer su P&š naučnici uvek bili za jugoslo-vensko narodno jedinstvo, a pro-tivnost mu je došla sa Strane po-Htikanata, jcdnako kao i poistove-tbvanje vere i narodnosti.
,iRoma Fascista" se, medutim, ne zadovoljava time, več logično Pblazi i dalje, pa kaže da „u Jugoslaviji žive Srbi, Hrvati, Slovenci, Dalmatinci, Bosanci, Črnogorci itd.", što je „Hrv. dnevniku" vrlo krivd, jer je „apsurdno govoriti o posebnom dalmatinskem, bosan-' skom in crnogorskom narodu, kao st° to čini italijanski list". I zbog toga „H. dnevnik” moli italijan-sku štampu, da pravilnije obave-
'štava svojurjavnost o našim prilikama.
Italijanski list može, medutim, da mu odgovori: „TU L' AS VOU-LU, GEORGES DANDINi... Jer I slepcima je jasno, da je princip ds srr.o jedno, od koristi baš puma, Srbima, Hrvatima, Slovencima i Bugarima, pa da su ga zato i za-stupali uvek najldealniji naši pret-stavnici; dok je sv/me drugima u interesu da nismo jedno, pa su zato takve teorije i nalazile uvek punu podršku iz vana! A čim je drugima u interesu, a nama na štetu, da ne buden,o jedno, jasno je da se oni neče zaustaviti samo na dva, Hi tri dela, več na što više sitnih delov a. I zar je to prvi put, da se ističe. zasebna dalmatinska i zasebna bosanska i črnogorska narodnost} Zar nije ona, več i davno pre, i to uvek iz vana, bila isticana, ne samo protiv jugoslo-venstva, što se „H. dnevniku" do-pada, več i protiv hrvatstva i srp-stva? A kad se počne sa drobljenjem, tu nem,a konca. Pa ako je nekome u interesu da bilo kojideo naše zemlje ili mora ne bude ju-goslovenski, jasno je da mu nije u interesu da bude ni hrvatski!
Ali, naravno, „H. dnevnik" neče ni ovoga puta to razumeti...
Гласови штампе
И еплитекм „Народни лист" се, У уводном чланку последњег броја, занима големим променд-ма уунутрашњој политици и структурн Велнкобританске им-перије, па тбм приликом каже:
„Диктат латриотске нужде нам каже: Проведимо и ми такву ре-волуцију. Проведимо ,ie у истом Ци.д,у у којем .ie провела и да-ље јв проводи Енглеска: у иил>у пдбране земље и државе. llpo-^едимо револуиију, не само на твРену ceera рада и иметка, у елужби одбране Југослабије, *eto и на свим подручјима. Не-KS престане да бажи cB'e онО, шго прилада појединцима па и в*ликим скупинама, а не при-п*да Југославији, а да важи са-МО оно, што припада Југослави-ји. Проведимо револуцију, у ко-ЈОј ће најприје нестати свих страначких затегнутости, свих Регионализама, свих засебнбети и поее.бности, а ocrahe само за-једница и н>ен опстанак као је-ДИнн ццл, и једлни програм. Проведимо револуиију и ооори-мо еве наше симпатије и анти-патпје, што нас раздвајају и о-дал.ују, и примимо се принцнпа, л* нам је прнјател, само онај ко *bke ЈугОСлавнју, њену одбрану и њен опстанах.11
*
Л>уб.г,анско „Јутро“». од 2 ју-k*. посвећује свој уводни чла-такоће „духу народне соли-д*рности“, о коме смо и мн говлрцли у уводном чланку про-шлог бро.ја „Соколског гласни-к*“. Љубљански лист каже, да СУ се преварили свн они, кбји СУ рачунали да he наше меНу-собне сваће мohн да употребе пРбТив наше зајВДничке слобо-At. Мвђутим, још уввк се нз ино-а*мства чују гласови, да ,ie наша Држава вештачка творевина; али с* све те комбинације разбијају 0 чињеницу, да нема ни једног с&есног Словениа, Хрвзта ни Ср-бина, који не бн видео, да је-Дино у независној Југбславији м«же да очува своју слободу и ^Удућност, И то уверење треба
ширити у еве слојеве нашег на-
рода.
„Свуда треба гојиги дух на-родне солидарности, и ширити сазнање, да смо у данашњим те-шким приликама члановн псте породице. Тај дух солидарности не сме да се ограничи само на опште изјаве, нити сано на-пи-тања велике народне и државне политике, seb он мора да прож-ме n наш свагдашњп живот, у свим социјалним и економским питањп.ма и гешкоКама. Посло-давац и радник греба да буду свесни своје повезанОсти, јер слабо служи, и отаџбини н с.еби, онај који данас мисли на своје лнчне интересе. То важм и за name село, које у данашњим впе-менима треба да уложи макси-мум напора, да постигнемо што бољу жетву н што внше пољо-привредннх дсбара. Дух соли-дарности треба да веже све Hame збмљорадниве, да једнн Дру-гима помогну у раду, да се не пропусти Nn најмања корнст, јер jt рад у позадини данас најбо-љи саВезник оружане смле, за од-брану отаџбине.
*
„Врбаскв новинв“ пбСВВћују тлпао чланак данашњој улОзи соколства у нашвм народу, и кажу:
„Југословенеко соколсгво сад није внше ca.uo организација, која се ограничила на свој стро-ro програмсии рад, — гелесноr и духовног васпнтања с вбјих припадника, — aeb je у свбј програм унело нове и у садаш-њем периоду људсхог живота, иогребне правце рада, који од-говарају тежнни данашњнх ме-Кународних догађаја.
Оно је одлучило да апсорбује све телесне, моралне и духовне снаге својих припздниха м ство-рн од њнх несалоцљиву брану свесннх граћана наше отаџбине.
Своме чланству, соколство је далб нове дужности, — дужно-сти које су светије од свих до-садашњнх њихових дужности."
Kako se brane male države?
Švajcarski list „National Zei-(ung“, piše o poukama iz sudbine malih naroda, koje treba da prime i ostali mali narodi, a naro-čito Svajcarska. List, kaže, da su došadašnji primeri pokazali, da najveću opasnost za male države pretstavlja unutarnja razrožnost, nesloga, dezorijentacija, dezorga-nizacija i apatičnost. Svajcarska je stoga mnogo naučila, tako da njena javnost ne trpi više ni jed-ne defetističke reči, i svuda pregoni one, koji šire malodušnost i koji nasedaju stranoj propagandi. Svajcarska je preduzela sve mere za odbranu od pado-branaca i uložila je sve snage da pribavi što više lovačkih aviona, jer se pokazalo da su oni najefi-kasniji za odbranu zračnog prostora. Isto tako se uvidela važnost protivavionskih topova, ližeta su u obzir najtnodernija sredstva za odbranu od oklepljenih jedinica i tenkova, pa su iskoriš-čene sve prirodne i veštačke prepreke. Naročita je pažnja posvečena i torne, da se vojsci usadi u srce čvrsta odluka i fanatizam da se svaka stopa brani do po-slednjeg daha i da se iskoriste sva sredstva da se spreči udarna snaga protivničkih tenkova. Več unapred je odredeno, na koji način treba rušiti mostove, како treba da se skriju avioni, da se izgrade podzemni aerodromi itd. Načelo svake manje države, ko-ja hoče da se brani treba danas da bude:	Llpotreba vazduha za
gibanje, a podzemnih skloništa za mir i za sigurnost.
TEČAJEV! U SOKOLSKOM DRUŠTVU KREKA
Sokolsko društvo Kreka, župa Tuzla, održalo je u prostorijama sokolskog doma jednodnevni tečaj sokolskih četa. Program tečaja bio je u glavnom, uvežbava-nje. prostih vežbi za slet u Beogradu, koji če se održati iduče godine. Od pet pozvanih četa, koliko ih društvo ima, odazvale su se s ve g a tri čete, i to čete Husina, Dubrave i Porječina. Tečaj je dobro uspio, a brača koja su prisustvovali tečaju, pokazala su naročitu volju za rad. Tečaj su vodili referent za čete br. Vad-n.ial i načelnik društva br. Arna-utovič.
Isto društvo završilo je pre nekoliko dana i pčelarski tečaj, koji je tra.iao punih dvadeset. dana. Tečaju su prisustvovali, kako članovi četa, tako i članovi društva. Za tečaj su se naročito za-interesovala neka brača sa sela, koja su sa punO volje pratila rad i u svojim selima več podigla pčelinjake. Tečaj .ie sa mnogo volje i uspeha vodio br. Vadnjal.
Milan Stefanovič
CITAJUCI NOVINE...
Naša štampa i rat
,loš 17 maja zaključio je Mi-nistarski savet, da znatno po-oštri zakon o štampi, obzirom na ratne prilike.
ZABRANJUJE SE PUTEM ŠTAMPE: 1. ispoljavanje stava u korist jerine od zaračenih strana,
2.	izazivanje nezadovoljstva ili mržnje protiv jedne od zaračenih strana, U. potstrekivanje na ne-prijaleljski čin za jednu od zaračenih strana, 4. vredanje ili ne-poštlvanje vojske rna koje Strane države, 5. izmišljene i neistinite izveštaje čijim se objavljivanjem mogu poremetiti odnosi izmedu koje strane i naše države.
KAZNE SU:	zatvor do dve
godine i globa do 100.000 dinara. Za rasturača i prodavača takvih novina zatvor do šest meseci i globa do 10.000 dinara. A inače je odreden vrlo brzi postupak u progonu.
Nedavno je ot kr iv ena krupna ucenjivačka afera u Zagrebu, u ko-joj je priliino krupnu ulogu Igrao i Miho Križman za koga se javljalo, da se razbacivao svojim položajem u „HRVATSKOJ GRAĐAN-SKOJ ZAŠTITI", i koji je baš time potkpreljivao svoje ucenjivai-ke operacije. Sada, medutim, vrhovni zapovednik „Hrvatske gra-danske zaštite", g. Kemfelja, javlja novinama, da Križman nije bio član Zaštite, več da se neovlašteno izdavao kao takav i da je zloupo-trebljavao ime te organizacije.
Teško je, naravno, utvrditi u jednom totalitarnom sistemu, kakav je onaj oko „Hrvatske. zaštite", da -U je pomenuti Križman bio član Zaštite, ili ne. Ali je više nego sigurno, da nije on jedini, koji „zloupotrebljava" ime te organizacije za razna nasilja i operacije; da svi oni to čine javno i u brk svima vlastima, i da ih se g. Kemfelja odriče tek onda, kad škandali postanu i suviše krupni i kad dodu u novine...
ZAR NEBI, DAKLE, BILO VEČ KRAJNJE VREME, DA SE RA-SPUSTI TO POGORSANO IZ-DANJE PRETORIJANACA, koje je, več davno pre Križmana, zlo-upotrebilo svoje sopstveno ime, a za čije ukinuče mole več i mnogo-brojne Organizacije HSS, naročito one na selu, koje su več site i presite n je nog teror a?!...
Jedan list na našem primorju, koji vrlo rado fiodvlači svoje ju-gOslovenstvo i slovenstvo, objavio je nedavno geografsku kartu, pod naslovom, »Mediteran i italijan-sko-englesko-francuski interesi«, ali ne našem, več na stranom jeziku. Kad bi se radilo o nekim dalekim zemljama, ili bar o drugim državama, a ne o našoj, možda nam ne bi ni kopalo toliko oči, da krupnim slovima čitamo -аТпг-kei", „Frankreich" itd... Ali kad u našem listu moramo da čitamo „Adriatisches rr.eer", „Agram”, »Belgrad«, itd., onda to zaista prelazi svaku meru ..,
■»POSAVŠKA HRVATSKA«, »HRVATSKA STRAŽA« i mndgi drugi listovi u Banovini Hrvatskoj, objavili su nedavno zaključek op-štinskog veča u Delnicama, kojim se bivši sreski načelnik u tom kraju, Dr. Dolušič, imenuie za po-časnog gradanina, zato što je, za vreme izbora, god. 1038 (citiramo dosldvce) »SPRIJEČIO V PO-SUEDNJ1 ČAS POKOLJ NE-DUZNĆG I GOLORUKOG HRVAT SKOG NARODA». U tom zaključku se dalje kaže:
»Uklonivši na deset dana žan-darmeriju sa terenskog rada, povjerivši sigurno - redarstvenu službu civilnim služhenicima, te na taj način odstranivši iz Delnica jednoga bjesomučnog žan-darmeri.iškog oficira, Dr Dolušič je u zadnji čas zapriječio jedno paklenski pripremljeno krvoproliče u Delnicama, koje je imalo biti veče, nego slična krvoproliča u Sibin.iu, Stajnici, Senju i ostalim Golgotama drage naše domovine Hrvatske. Po-red mnogih naših života, .spasao je tada Dr Dolušič i život, našega narodnoga zastupnika, Dr Ivana šubašiča. No još je veča zasluga Dr Dolušiča u tome, što je tima svojim mjerama raskrin-kao podmukle i sistematske metode, sa kojima su bivši protu-hrvatski režimi ubijali goloruki narod.«
Čini nam se, da su to veoma krupne reči i, što je važno, one su slobodno objavljene. Ako su tačne, one ne mogu da se likvidi-raju samo time, da se oda polast onome, koji je sprečio tako strašne stvari, več bi krivci za takve strahote trebali da budu pozvani
na odgovornost, pa da se isprfa, u kolikoj meri sve to odgovara tako krupnim rečima. Jer, da je za vreme prošli i pretprošlih (a nažalost i ranijih!) izbora, bilo kod nas i nasilja i žrtava, to je sigurno. Ah da li je sve to zaista bilo baš tako, da nema za to dru-gog naziva, nego li je »ubijanje golorukog naroda«, »pokolj ne-dužnog i golorukog hrvatskog naroda« itd.; pa da može da se tvrdi, da su »paklenski bila pripremljena još veča krvoproliča«, te da su takvi >pokolji i krvoproliča bili izvršeni u tolikim mjestima Hrvatske« I da li je to zaista t.ač-
no, da je u »pripremljenom poko-Iju golorukog naroda«, u Delnicama, trebao da pogine i sam današnji ban, Dr. šubašič, o čijem hrvatskom i jugoslovenskom ro-doljublju nije nikada moglo da bude sumnje?!
Ovakav rečnik pretstavlja u naj-manju ruku gomile žrtava, pa gotovo i gradanski rat; a nama se čini da, i pored sv/h nasilja i žrtava, kod nas ipak nije još bilo do toga došlo. A ako nije, — kome je u interesu da se, baš u današnjim vremenima, kada sva briga treba da bude obrnuta spoijnim opasnostima, i nakon sklopljenog sporazuma, — zvanično i pod masnim naslovom, »ZADNJI POKUŠAJ UBIJANJA HRVATA U MASAMA« (»Hrv. straža«), štampaju ovako krupne tvrdnje, koje svojim izrazima potsečaju na strahote vartolomejskih noči i koje ne mogu da urode drugim, nego li širen jem otrovi i mr in je?!...
Na dve sitnice, ali vrlo karakteristične, naišli smo u poslednjem broju »HRVATSKE REVIJE«, ko-ju izdaje »MATICA HRVATSKA«, u Zagrebu.
Pišuči o smrti hrvatskog književnika, Arsena Vencelidesa, »Hrvatska revija« kaže, da je Vence-lides „bio orijetiran srbofilski i jugoslovenski, te da se pridruiio napada jima na Maticu Hrvatsku«.
1 zbog toga, nema u toj suvoj za-belešci ni jedne tople reči o tom hrvatskom književniku.
Svi, predutim, koji su poznavali poč. Vencelidesa znaju da je bio izrazit Hrvat, koji se (kao što sama »Hrvatska revija« priznaje) zanimao iskljuiivo hrvatskom književnosti, i koji se od Hrvata, kakav je n.pr. prelsednik Matice Hrvatske, g. Dr. F. Lukas, razll-kovao samo po tome, što NIJE mrzi o Srbe i Jugoslovene, kao oni. A to je, za gospodu oko *Matice Hrvatske« dovoljno, da ga oglase, ne samo za »srbofilski i jugoslovenski orijentisanog", nego i za »izdajicu hrvatstva«, koji ne zasluži; je ni da mu se kaže: »Počivaj u miru!«...
Medutim, ako *Hrvatska revija« zaključuje da je Vencelides bio »srbofilski orijentiran«, zato što je napadao »Maticu Hrvatsku«, onda su srbofilski orijentisani, ne samo gg. Dr. Maček, Herceg, Kr-njevič itd., nego i ogromna večina Hrvata, koji se nikako ne slažu sa reakcionarnim i protusloven-skim držanjem te ustanove.
U istom tom broju kuiturtreger-ske »Hrvatske revije«, čiji stalni i glavni saradnik je g. Dr. Ernest Bauer, iz Miinchena, našli smo i pre-zrivu zabelešku o onima, »koji se još ni danas u svojo j književnosti i umjetnosti ne mogu pomaknuti dalje od Kosova i Kajmakčalana...* Od Kosova i Kajmakčalana mi i ne želimo da se pomičemo, a •najmanje tako daleko, da izgubimo vez u sa s vime što je hrvatsko, srpsko i slovenačko, i sa svime što je slovensko i jugoslovensko,... I da stignemo do toga, da za glav-nog saradnika i mentora imamo g. Dr. Ernesta Bauera...
Zanimljivosti iz doma i sveta
Prošle nedelje je stigla u Beograd delegacija Sovjetske Rusije, kojoj je na čelu bio sovjetski poslanik u Sofiji, g. Lavrentijev, a koja je imala za cilj da izmeni ratifikaciju sklopijenog trgovin-skog ugovora izmedu Jugoslavije i Sovjetske Rusije. Sovjetska delegacija je boravila u Beogradu tri dana, pa je toni prilikom g. Lavrentijev bio primljen u audi-jenciju od Nj. Kr. Vis. Kneza Na-mesnika Pavla, a imao je više sastanaka i dogovora sa pretstav-nicima Kraljevske vlade, kao n. pr. sa pretsednikom vlade g. Cvetkovičem, te sa ministrima, gg. Mačekom, Cincar-Markovi-čem, Andresom itd. Sovjetskim pretstavnicima priredeno je nekoliko banketa, na kojima su pale zdravice za sto veče približenje obetu zemalja. Ruska delegacija posetila je, sem toga, beogradske znamenitosti, kruljevsku zadužbi-nu na Oplencu, poklonila se se-nima Viteškog Kralja Aleksandra i grobu Neznanog junaka na A-vali, razgledala je Arandelovac, Topolu itd. Domača, kao i strana štanipa, posvečuje veliku pažnju boravku sovjetske delegacije u Beogradu i uspostavi trgovačkih veza izmedu Jugoslavije i Sovjetske Rusije, pa mnogi listovi tvr-de, da če u dogledno vreme doči i do uspostave redovnih diplomatskih odnosa.
Poslednje vesti javljaju, ^da je na zapadnom frontu, na liniji reke Some, u sredu izjutra započe-la velika nemačka ofanziva pro-tiv zavezničkih četa. Medutim su Nemci uspeli da potpuno okupi-raju čitavu Belgiju i mali deo severne Francuske. Pošto je veči deo belgijske vojske kapitulirao, francuske i engleske snage u Belgiji i Flandriji pružale su još dugo vreme odlučan otpor, a za-tim su sve učinile, da se prevezu ladama u Englesku preko luke Denkerka. Dok neniački izvešta-ji tvrde, da su. zarobili u belgij-sko-holandijskoj ofanzivi preko 300.000 Francuza i Engleza, sa-veznici kažu da im je uspelo veči deo četa iz Belgije prevesti u Engtesku. Cilj nove nematke o-fanzive izgleda da je uperen na zauzeče Pariza. Prema francu-skim vestima Nemci su bacili u borbu'oko pola miliona ljudi, pa Nemci tvrde, da su na nekim me-stima več ušli u utvrdenja \Vey-gandove linije, koja su se na brzu ruku izgradivala. Fran-cuzi, naprotiv, javljaju da su odbili svuda n.eprijateljske napade, koji je samo na par neznatnih mesta napredovao. Obzirom na goleme snage, koje su se tu su-kobile, situacija može da se izmeni iz časa u čas. Izgleda da su Francuzi rešiti da taktiCki otstu-paju, a strani izvestitelji tvrde, da je izgraden čitav niz odbram-benih linija izmedu današnje fronte i Pariza; pa ako bi morali napustiti linija na Somi, da bi Francuzi pružili drugi jaki otpor na reci Marni. Po svemu izgleda, da su Nemci rešili da najpre po-kušaju obračun sa francuskom vojskom i da tek onda učine pokušaj navale na Englesku i iskr-cavanja na britanskim ostrvima. Engleski pretsednik vl/de. g-Čerčil, je medutim održao govor, u kome .ic kazao, da če se Lnglc-ska boriti do konačne pobede, o-doljevajuči hrabro svima napada-jima, pa čak i najgOrim neuspe-sima.
„Hamburger Fremdenblatt" je,
u bro.iu od 1 juna, objavio za-nimljiv članek, pod naslovom „O-bračun", u kome iznosi nemačko gledište prema ostalim državama
u svetu. Prema torn giedištu, po-stoje samo četiri velike sile, koje moraju dominirati svetom i u-pravljati drugim narodima; a to su Nemačka, Japan, Severoame-rička Unija i Sovjetska Rusija. Berlinski zvanični krugovi objaš-njavaju taj članak na taj način, da je cilj Nemačke, da slomi princip evropske ravnoteže, koga zastupaju Engleska i Francuska, a koji je nelogičan, jer baš iz njega izviru opasnosti rata medu evropskim narodima. Princip ravnoteže potstrekava male narode da se udruže u medusobnoj borbi, pa da se tako mali i nesposobni suprotstave akciji velikih i sposobnih naroda. Mir i poredak u svetu može se osigu-rati, naprotiv, jedino onda, ako sposobni i veliki narodi uprav-liaju malima. U Americi domi-nantan položaj inia Severoame-rička Unija i tako treba da ostane, bez obzira da li se time za-dovoljavaju inanje američke države. Pošto je pak Rusija u glav-nom istočna i azijska država, do-minantan položaj u Evropi treba da ima Nemačka, jer joj taj položaj pripada po broju stanovni-štva, po geopolitičkom principu, po vojničkoj snazi . i po isto rij -skoj misiji.
Istovremneo je zapažen i članak „Volkischer Beobachtera", u broju od 1 juna, u kome se traži, da se medunarodno pravo iz osnova izmeni, prema nacionalsoci-jalističkim shvatanjima, te da se zabace dosadašnji principi, koji su služili samo Francuskoj i En-gleskoj. Članak traži, izmedu o-stalog, da u buduče medunarodno pravo ne sme da priznaje emigrantske vlade; i čim je teritorij jedne države okupiran, da ta država i pravno treba da prestane postojati.
*
Pariški izvestitelj švajcarskog lista, „Baseler Nachrichten", piše o raspoloženju u Francuskoj, na-kon žestokih borbi u Belgiji i Holandiji, i n ako n povlačenja francuske vojske. Članak kaže;
„Pravu veličina naroda, jednako kuu i pojcdinaca, ispoljuje se u nesreči, l-rancuskc vlasti i francoski narod su smesta shvatili teži-nu položaja i odlučno su reagirali. Bezobzirna iskrenost pretsedni-ka vlade, Reynauda, delovala jc za/sta kao čudo. Francuska vojska jc baš poslednjih dana dokazala, koliko zaslužuje pouzdanje naroda; a primer vojske galvaniziran je široke narodne slojeve. Svi hoče da budu dostojni onih, koji, uz najteže napore, brane otadžbinu. Na svakom koraku se pruiaju dokazi, koji pokazuju, da posvuda vlada najbolja volja. Energija vlade, koja je usmercna sva u jed-nom pravcu, izaziva najbolji uti-sak. Širilelji paničnih vesti i ma-lodušnici primorani su, da se posvete ozbiljnom radu, umesto da brbljaju. Pošto su se tudi agenti pomešali i medu izbeglice iz Belgije i Holandije, prevedena su i medu njima najsi roži ja čiščenja Treba priznati da političke i sindikalne radniCkc organizacije iskreno podupiru vladu t da niko više ne misli na klasne razlike. Svi Francuzi su solidarni.«
*
Nedavno je upravnik Gajreto-vog konvikta u Beogradu, g. čemaiovič, dao izjavu „Vremenu", o brojčanom stanju stude-nata muslimana o našoj zemlji. Podvukao je, da su pre rata u Beogradu študirala samo dva muslimana, dok ove godine u sa-mom Beogradu ima 419 muslimanskih studenata. Još godine >1930 bio je na svirn univerztetima u zemlji samo 7 muslimanki koje su študirale, dok ih danas u sa-inom Beogradu ima 36.
СВАЂЕ HA ШТЕТУ ТУРИЗМД
„ХРВАТСКИ ДНЕВНИК“ je недавно написао читав чланак протнв пеиог хогелијера нз Вр-њачке Бање, зато uito је у сво-јој реклами, у загребачким ли-стовима, уметнуо реченицу: „И-деалан мир и сигурност пружа вам Врњачка Бања, која се на-лази у срцу Шумадије." Загре-Оачкн лист је у томе видео no-кушај, да се прикаже, као да У данашњим ратним опасностима једино Врњачка Бања пружа сигурност, док су осталн крајевч несигурни, ria je у томе сткрио читав пакленч комплот да се на-шнодч туризму нашег прчморја, У Бановини Хрватској.
Ако јс исгина, да је то била намера врњачког хотелијера, он-да није лојална, јер није лепо да се невоље; које прочстччу из да-нашњег стања у свету, израбљу-ју у рекламнс и профитерске сврхе. Снатрамо, међутим, да је прилично смело из саме те рече-нице изконструисати „кампању” иротив туризма на нашем при-морју, поготово кад се зна, да посве друга врсга гостију одла-зи у Врњачиу Бању, а друга иа Приморје. А пошто he читав наш туризам, и онај у Бановини Хрватској и онај у осталој Југо-славији, ове године доћи у кри-зу, услед помањкања страних туриста, требали бисмо да сви заједно правимо рекламу за чи-гаву нашу отаџбину, да тиме бар донекле надокнадчмо поменуте губитке.
„Хрватски дневник” није ме-Бутим, нашао разумнијег закљу-чка за свој чланак, uero: „Због огласа врњачког хотелијера, сви Хрвати треба да оду на Јадран-ско ucpeJ” Јасно је, чпак, да ra
ии једаи Хрват, коме због сто-мака треба Врњачка Бања, а не приморје, nehe послушати; као што hii један Србчч nehe послу-шати хогелијсра из Врњаца, да, због рекламирања „сигурностч", оде у Врњце, ако има здрав сто-мак, и ако му је потребније сун-чање на Јадрану. И кад' бисмо осталч код таквих, инаџијских метода, зар бисмо ишта помоглч нашем туризму? Зар господа чз „Хрватског дневнчка" не знају да, чак и онда када бч свп Xр-ватч турчсти пошлч искључиво на Јадран, то још увек не бч би-ло довољно за наш јадрански туризам, кад небч гамо дошлч ч гостч чз осгале Југославије, без обзчра да лч су Србч, Хрва-ти или Словенцч?!...
Све су то, накле , врло неоз-биљне препирке, недосгојне да-нашњчх времена, xoje су у ста-њу да шкоде и једном ч другом Туризму, n да не корчсте нико-ме. Рекорд у тој неозбиљности одиела је чпак (као и увек!) кле-рикална „ХРВАТСКА СТРАЖА", која је, уз нападај „Хрвагског дневника" напнсала да је, у вези са рекламом Врњачке Бање „ко-рнсно упозорити хрватску јав-ност на објаву, штампану у бео-градском „Времену", да су сви члановч Четничког Удружења добили повластчце од 50°/о за лечење у Врњачкој Бањч." А rio-што је „Хрватска стража" већ годинама одгајала своје ччтаоце у томе, да свакч члан Четнччког Удружења поједе барем ner Хр-вата за ручак, а ner за вечеру, ro мчслч, да је у том упозорењу открила најбољч наччн, да Хр-вате одврати од примамљиве вр-шачке рекламе...
NOVE KNJIGE
„MOJ PRIJATELJ TON1SLAV MALVASIJA", MEMOARSKI ROMAN NIKA BARTULOVIĆA
Proslih dana je objavljen naj-noviji pripovedački rad našeg poznutog književnika, Nika Bar-tuloviča, „Moj prijatelj, Tonislav Malvasija“.
To je neka vrsta memoarskog romana, koji se dogada za vreme prošlog svetskog rata, u Splitu i raznim tamničama bivše Austri-je, zanimliiv i po torne sto se u njemu pojavljuju i poznata lica iz našeg poiitičkog i književnog života, kao n. pr. Dr. Tresič, Dr. Smodfaka, Ivo Andric, O. Tarta-fja, Dr. Angjelinovič, J. čulič itd. Još dok je izlazio u „Srp. Književ. Glasniku", roman je privukao pažnju književnih kru-gova svojom originalnem obra-dom i svojim glavnim junakom, neobično složenim tipom, čiji burni život može da se takmiči sa najsenzacionalnijim romanima, i po svojim ljubavnim i po svojim kriminalnim podvizima, dok je s druge strane bio pun bolečive sentimentalnosti, viteških poriva i bujne uobrazilje. Roman ima i izvesnu aktuelnu notu.
Knjiga je izišla u nakladi knji-žarnice Geča Kona u Beogradu, a stoji u ukusnom izdanju, samo 20 dinara.
SADRŽINA SOKOLSKIH LISTOVA „SOKOLSKA VOLJA"
List sokolstva u Ljubljani, u broju od 31 maja, donosi zanimliiv sadržaj: Naši sokolski kinematografi (Ivo Farčnik); — Tedenski pregled (Mir na Balkanu);
— K orožju! (E. L. Gangl); — Iz dravskega sokolskega zbora;
— Iz Saveza SKJ; — Glavna skupština ČOS.
IZ C. o. s.
Ovogodišnja glavna skupština Češke Obce Sokolske održala se odmah posle zborova župskih načelnika i načelnica, o kojima smo referisali u poslednjem broju „So-kolskog glasnika". Prisutni su bili pretstavnici svili župa, osim žu-pe Jurja Podebradskog. Skup-štini je pretsedao prvi zamenik starešine, brat Dr. Keler, pošto ie, kao što je več poznato, starešina ČOS, brat Dr. Truhlarž, spre-čen. Brat Dr. Keler se setio umrle brače, kao i onih, kojima iz raznih razloga nije moguče ove godine da učestvuju na skupštini. Skupština je stvorila nAogobroj-ne radne zakjučke, kao n. pr. o obaveznoj telovežbi, o jedinstve-nim statističkim izveštajima, o novorri tekstu zakletve itd.
Češki listovi beleže, da se 29 maja navršiio 123 godina od ro-den.ia Jana Malipetra, prvog pio-nira telovežbe u češkotn narodu. Malipetr je još kao študent po-čeo da se zanima gimnastikom u Beču. Vrativši sc u Prag osnovao je privatni gimnastički institut i nastojao da gimnastika prodre u škole, pa je sam bio postavljen za profesora telovežbe na gimnaziji. Sa poznatim češkim rodolju-bima, Čelakovskini i Erbenom, pokušao je da osnuje gimnastič-ko udruženje, koje je kasnije o-snovao Dr. Miroslav Tyrš, uz pomoč Jana Malipetra i njegovog brata Karla. Malipetr je, na taj način, bio, ne samo preteča sokolstva, nego i jedan od njegovih glavnijih osnivača. Umro je g. 1899, u Pragu.
IZ ROBNOG OTSEKA SSKJ
Da bi se olakšao rad pojedinim funkcionerima streljačkih otseka, Savez Sokola je dao da se štam-paju svi potrebni formulari, tako da če jedinice irnati samo da po-punjavaju odredene rubrike. Formulari če biti gotovi za dan dva.
Isto tako su dati u štampu i kompleti formulara za molbe i uverenja, potrebna za skračenje roka služenja u kadru, te če se tako nesarno pojednostaviti i o-lakšati posao, nego če se i zavesti jednoobraznost, koja je kod ovakvih stvari neophodno potrebna, kako bi se time izbegli prigovori i vračanja pojedinih molbi radi sitnih formalnosti, zbog ko-iih izvesna brača nisu mogla iskoristiti svoja več slečena prava.
Savez je preduzeo akciju, da se i za sve ostale otseke izrade potrebni formulari, kako bi se i u njima zaveo što jednostavniji i jednoobrazniji poslupak, jer se saiViim tim olakšava i rad svima onima, koji su vezani za pojedine otseke. O tomc černo naknadno izvestiti.
REUMATIZAM
kostobolju, išijns, prebadanje. ukočenost žila itd. liječi sa aspjehom.
џ,ANTIRHEUMIN*
dobar Ijckoviti preparat isproban u državi i na strani. Cijcna ort, flaši od 75 pr. Din. 35,— sa postarinom Din. 43.— 3 orip. flaše Din. 105 franka. Saijc pouz. Mr. Pb. MRKU-SIČ apotekar u Mo-slaru (Ban. Hrvatska). Dobiva sc i u apotekama. Oglas reg. pod Br. 14245 od 1 l-Vlll-1935 godine.
m
Na prodaju !
Kompletna glazba sa 26 in-strumenata, sve u potpuno novom stanju. Može se dobiti uz jeftinu cenu.
Obratiti se na:
(Šifra: MUZIKA)
Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije, Beograd
Poštanski fah 342
Ko n st ruke ija Usavršenost
i najbolj i kvalitet su jamstva za Vaše uspehe uvežbanja.
Lito nabavljajte u specijalnoj
tvornici
pnactičkiii sprava
jL Otožen Ш&нш*
Izdaje Savez Sokola Kr Jugoslavije (arh M. Smiljanič, Alekse Ne tiadoviča 6) — Ureduje rcdakcio Dr. Tihomir Protič, Beograd, Prestolonaslednikov Trg 34 — Štamparija „Luč", Mitrovič i La
ni odbor (Pretsednik Dr, Vlad. Belajčič) — Odgovorni urednik zarević — Beograd Kraljice Natalije ulica broj 100. Tel. 21-772-