KRALJEVINA JUGOSLAVIJA
UPRAVA ZA ZAŠTITU
INDUSTRISKE SVOJINE
Klasa 51 (1)
Izdan 1 septembra 1933.
PATENTNI SPIS BR. 10285
Dr. Ing. Trautwein Friedrich, Berlin—Zehlendorf, Nemačha.
Postupak za proizvodjenje muzikalnih tonova električnim putem.
Prijava cd 16 maja 1931.	Vazi od 1 februara 1933.
Traženo pravo prvenstva od 16 maja 1930 (Nemačka).
U tehnici je več poznato, da se muzikalni tonovi mogu na taj način proizvoditi, da se električna oscilisanja proizvode po-moču pomočnih sredstava u eiektrotehniici, na pr. elektronskih cevi i mogu se čuti po-moču zvučnika. Dalje je isto tako poznato, da ovi tonovi mogu dobiti odredene boje zvuka na taj način, što se osnovna i višeg reda talasanja mešaju u odredenim odno-sima.
Ovaj pronalazak osniva se na sledečem važnom saznanju:
Veliki broj naročito karakterističnih boja zvuka kod muzičkih instrumenata i isto itako zvuka govora ptostaju pomoču tako-zvanih halformanata (Hallformante). To su mahom prigušeni nizovi oscilisanja jedne ili više osnovnih frekvenca, koje postaju u toku jedne periode osnovnog toka i gube se u toku takve periode. Frekvence ovih prigušenih oscilisanja halformanata leži dakle više od frekvence osnovnog tona, aü — suprotno Helmholtzovoj teoriji, koja poznaje samo harmonična oscilisanja višeg cda, nije uopšte harmonična sai osnovnim tonom, medufim može biti i harmonična. Halformanti postaju mahom impulsnim na-dražajem jednog ili više rezonantnih tela: impuls se stvara osnovnim oscilisanjem i to u večini slučajeva na taj način, što oblik krive linije osnovnog oscilisanja ima jednu ili više diškontinualnosti.
Po pronalasku se u principu proizvode dve različite frekvence, koje se na odrede-
ni način dovode u sklad. Viša frekvenca treba da proizvedenem tonu da boju zvuka, dok se frekvenca osnovnog tona odre-duje drugom frekvencom. Po pronalasku se obe ove frekvence ne sabiraju prosto, več se na drugi način medusobno spajaju. Pri ovom spajanju je pak bitno, da se odredene frekvence koje su merodavne za karakter zvuka i koje obrazuju halforman* te ili smeše frekvenca menja ju ritmički u svojo j amplitudi odgovarajuče frekvenci ili frekvencama željenog' ili željenih osnovnih tonova. Ovo ritmičko menjanje vrši se zgodno na taj način, što se sistem oscilisanja za halformante dovodi do oscilisanja pomoču sistema oscilisanja osnovnog tona. Naročito koristan oblik izvodenja predmeta pronalaska sastoji se u torne, što se hal-formant dovodi do oscilisanja pomoču im-pulsnog nadražaja.
Ritmičko menjanje može se izvesti i električnim metodama! modulacije, kao što su poznate u tehnici visoke frekvence, da bi se talas, koji nosi, modulirao kao kod mikrofonskih struja. Modulacija talasa može se izvesti na način poznat u tehnici visoke frekvence i tako, da se talasi, koji noše, i bočne trake, sabiraju na podesan način, tako da kao rezultat postaje slika modulisa-nog oscilisanja. Dalje se može pored toga, u cilju pojačavanja osnonog tona, frekvenca modulacije još jednom dodati modulisa-nim oscilisanjima.
Na priloženoj sl. 1 pretstavljen je pro-
Din. 30.
menljivi tok jednog oscilisanja, koje je sa-stavljeno iz jednog osnovnog osciiisanja sa dva diskontinuiteta i iz jednog priguše-nog oscilisanja, pri čem se prigušeno osci-lisanje proizvodi na mestu diskontinuiteta. Prvi red sl. 1 pokazuje samo osnovno osc;-lisanje, drugi samo prigušeno, treči celokupno osciiisanje. Spravljanje ovog oblika oscilisanja sa oscilografskim črtanjem muzikalnih zvukova daje dobro podudaranje Na sl. 1 izabrani oblik osnovnog oscilisanja odgovara otpriiike kretanju jedne violinske žice, koja je prevučena gudalom. Kod oscilisanja tona, koja dolaze od violine, dolaze uz to haiformanti, to su prigušena oscilisanja rezonantnih dna, koja su impulzivno nadražena u svakcj tačci' diskontinu-iteta oscilisanja žica. U jednom oscilogra-mu violinskog oscilisanja, kao na pr. u »Handbuch des Physik« od Georger-a i Scheel-a, knjiga Vlil, akustika na str. 190, ovo se jasno vidi. Drugi i četvrti red odgovara sada samo oscilisanju žice, oba poslednja reda odgovaraju slici celokupnog zvuka. Naročito u posiednjem redu jasno se vidi umetanje halformanta na diskonti-nuitetima. Dekrement halformanata izgleda kod violine srazmerno mali. tako da se o-vaj u toku jedne periode ne gubi, več po četkom sledeče periode donekie obamire, što se potpuno poklapa sa teorijom halfor-manata. Da su zvuci govora potpuno slične periode, proizlazi, na pr. iz oscilograma na str. 461 iste knjige. Iz reda 2 samoglasnik E, jasno se vidi, da u svaki vrh ulazi jedan prigušen niz oscilisanja, koji se u ovom slučaju još prilično jako gube u istoj periodi. Slično posmatranje može se izvesti na sl. 4. Usvajanjem teorije o haifor-mantima da se još u toku osnovne periode — gubljenjem zvuka ili »obamiranjem« — završi prigušeno osciiisanje, stvoreno je strogo periodično osciiisanje zvuka u smislu Heimholtz-ove teorije, a sa time i iz-jednačenje izmedu ove i teorije od Her-mann-a, sravni na pr. navode na str. 471 ppmenute knjige.
Primena prednje teorije na električno proizvodenje muzikalnih zvukova i na zvu-ke slične govoru po pronalasku daje kom-binaciju proizvodača oscilacije sa rezonant-nim uredajima, čija sopstvena oscilisanja leže više nego ona proizvodača oscilisanja, pri čemu se podesnim merama vodi računa o torne, da se nadražaj sopstvenih oscilisanja rezonantnih tela vrši impulsivno. To se može osim izborom oblika osciiisanja sa mestima diskontinuiteta na pr. i na taj način izvršiti, da se spajanje rezonantnih u-redaja sa proizvodačima oscilisanja sprove-de pomcču jednog elementa, koji pokazuje
diskontinuitet. Na priloženim sl. 2 i 3 pret stavljeni su primeri izvodenja kao šema električnih uključivanja. Na sl. 2 obeležava 1 gasom napunjenu cev pražnjenja (sijalka sa svetlosnim pražnjenjem) koja zajedno sa kondenzatorom 2 i otporom 3 proizvodi električno osciiisanje, čiji oblik krive linije kao što je poznato pri puljenju i gašenju sijalica sa svetlosnim pražnjenjem pokazuje diskontinuitete. Električna energija za održavanje oscilisanja dobija se iz izvora struje 4. Ova oscilisanja prenose se pomo-ču trnasformatora na rešetku pojačavajuče cevi 6, u čijem se anodnom kolu nalazi re-zonantni uredaj koji se sastoji iz samoin-dukcije 7 i kapaciteta 8. Da bi se priguši-vanje i sa time trajanje gubitka zvuka moglo proizvoljno pcdesiti, predviden je ot-por 9 kao dopunsko prigušivanje i povratno spajanje pomoču kondenzatora 10 kao redukovanje prigušivanja. Za regulisanje stepena spajanja, amplitude i delimično prigušivanja mogu biti dalje predvideni — o-movi ili kompleksni -— otpori ll i 12 u rešetkastem i anodnom kolu. Kombinovano osciiisanje deluje na zvučnik 13 ili na po-jačavač uključen na ovom mestu. Izvor 14 anodne struje pojačavača može biti identi-čan sa izvorom 4 struje. Sl. 2 predstavlja samo ono prineipieino, a izvodenje se može na mnogo načina menjati. Tako može kao proizvodač oscilisanja služiti i druga naprava, koja daje krivu liniju Sa diskonti-nuitetima, na pr. raspored po nemačkom patentu 462980. I elektromehanički proizvodač oscilisanja je naročito podesan, jer daje mahom izrazite diskontinuitete kao na pr. poznati prekidač žica (Saitenunterbrecher), u ostaiiom, kao što su pokazali o-piti, nastupa isto tako efekat halformanta, kao diskontinuitet krive linije oscilisanja nije dovcljno jako izrazit, naročito onda, ako je rezonantni uredaj slabo prigušen. Tako se na pr. mogu upotrebiti osciiisanja običnog cevnog otpravljača, ako se na pr. vode preko usmerivača (rektifikatora) ili drugog sredstva za deformisanje, a dovolj-no je isto tako u izvesnim okolnostima, ako se oscilisanja uzmu iz anodnog kola cevnog generatora. Na sl. 2 predstavljena sredstva za regulisanje 9, 10, 11 i 12 nisu bezuslov-no potrebna, pa j primena pojačivača nije od veiikog značaja. Naročito se ukazuje na to, da rezonantni uredaj ne mora bezuslov-no biti električne prirode, na pr. može biti iz elektromagnetski uticane žice, diapazona ili torne sl. ili iz elektirno uticanog piezo-kristala. Isto tako rezonantna tela, koja se upotrebljavaju u tehnici muzičkih instrme-nata, kao drvena tela, cevasti uredaj! i torne sl. podesna su za obratovanje halformanata, ako se na iste podesnim načinom
utiče na pr. elektromagneiski ponioću elek-tnčnog oscilisanja. Naročiti obiik izođenja ove poslednje zamisli odnosi se na električni! violinu (vioili, čelo, bas i instrument slične vrste), koja se elektromagnetski na-dražuje umesto jednim violinskim gudalom, na pr. na kobifici ili pomoču feromagnet-ske žice, koja izvodi prisiljena oscilisanja. Takvi rasporedi su več primenjeni na opite, ali je bitnost ovog pronalaska, da oblik krive iinije nadražujuče oscilatorne struje pokazuje pomenute diskontinuitete za na-dražaj halformanata. Oblik krive linije na sl. 2 predstavljenog cevnog generatora sa sveticsnim pražnjmiem sličan je oscilisanju žice prevučene gudalom toliko, da ovom kombinacijom električni nadražaj violine ne predstavlja samo potpunu zamenu sta-rinskog sviranja gudaiom, več pruža mnoga preimučstva u um etui čk cm i tehničkom pogledu. Rezonantni uredaji mogu se i na drugi način kombinovati sa aparatom za reprodukovanje zvuka, na pr. ako su sa zvučnikom spojena rezonantna tela u obli-ku podešenih cevi ili oscilišučih površina iij torne sl. Da su takva zvučna tela, koja su dosada več bila predložena za repro-dukciju, bez vrednosti za ovu svrhu, što više štetna, jasno je u fizičkom pogledu. Za ovu svrhu imaju značaja takve mere.
Sl.	3 pok z. je ukijučivanje, kod koga je diskontinuitet, koji služi za impulsiranje halformanata 15, položen u spojni član 15 izmedu proizvoljnog oscilatornog proiz-vodača 17 i hälfe rmanta 15, Kao takav spojni čian može se upotrebiti na pr. sijalka Sa svetlosnim pražnjenjem, negativno opterečena cev pojačivača, usmerivač ili drugi elemenat za' deformisanje, pomoču spojeva 18 i 19 može se podesiti proizvo-ijan odnos izmedu osnovnog oscilisanja i halformanata. Kod 20 je izlaz na pr. ka pojačivaču. I ovo ukijučivanje dopusta mno-gobrojne izmene kao na pr. uvodenje po-večavanja i redukovanja prigušivanja za halformante kao na si. 2, naročilo se mogu upotrebom više medusobno spojenih ili nezavisnih halformanata, i u izmešanom električnom i eiektrotehničkom obliku po-stiči petpuniji efekti zvuka kod ovog kao i kod izvodenja po sl. 2, naročilo se mogu podražavati zvuci govora i pesme sa vrlo velikom sfičnošču.
Ova poslednja činjenica je od velikog značaja ne samo u naučnom pogledu, več i za tehničke svrhe. Veštački zvuci govora odnosno pesme su u muzičkom smislu vrlo dragoceni i na pr. stara težnja orgulja-ra za »vox humana« naiazi na taj način svoje rešenje. Veštački govorni zvuci mogu se vrlo dragoceno upotrebiti kod signal-
nih, upravljajučih i sličnih postrojenja, kao znak u opomene u saobračaju na pr. za vozila. Osim toga »govorna mašma« može dobiti značaj u torne, što se sastoji iz tasta-ture na pr. kao kod pisače mašine i što pritisku lastera odgovarajuča slova zvuče Kao ion. Po sebi se razume u ovom smča-ju moraju se slova dovesti u saglasnost sa fonetičkim zvukom. Umesto pritiskom di-raka mogu se elektro-sintetički govorni zvuci i na drugi način proizvesti na pr. svetlosnim nadražajem, bežičnim znacima i torne slično, da bi »veštački čovek« mogao veštački govoriti kao što je več predloženo.
Dalje izvedenje pronalaska odnosi se na uredaje za izvršivanje postupka naročito na konstrukciju električnih muzičkih instrume-nata. Za jedan muzički instrument mora se na prvom mestu višina tona proizvoljno menjati. To se može postiči pomoču više proizvodača oscilisanja kao što je na pr. predstavljeno na sl. 2 i 3, ili se višina tona jednog iii pojedinih proizvodača oscilisanja može izvesti tako, da se podešava. U vezivanju po sl. 2 odreduje se na pr. višina tona pomoču ctpora 3 i kondenzatora 2, koji može biti paraielan i sa otporom 3, ili na oba mesta mogu ležati kondenzator!. Poš.o se premena oipora tehnički vrlo prosto sprovodi, to se pretpostavija ovaj način podešavanja višine tona. Po pronala-sku se prema lome deo gde se nalaze dirke (klaviatura) sastoji iz promenljivog otpora, koji je tako podesan, da se pritiskom žice, trake ili torne sl. na teio otpora u obliku štapa, cevi ili torne sl. na odredenim tačkama uključuje odredena vrednost otpora ko-jima pripadaju odredene višine tona. Fizič-ki zakon, koji pokazuje vezu izmedu vrednosti otpora i višine tona, sličan je onome, koji postoji za odnos izmedu dužine žice instrumenta sa žicama i višine tona. Ako se dakie pomenuto telo otpora tako izvede, da su vrednosti otpora proporcionalne dužinama štapa, onda je raspodela sprevodnika tona slična instrumentima sa žicama t. j. razmaci za hvatanje su sve uži ka visim tonovima. Kod električnog muzičkog instrumenta potrebno je, izborom obredenih veličina, da se skala sviranja isto po-desi kao i kod instrumenta sa žicom, na čiji je način sviranja naviknut muzičar. Naročito se mogu na pr. 4 otpora, kojima pripadaju 4 proizvodača oscilisanja, raspo-rediti jedan pored drugog i na taj način podražavati jedan običan muzički instrume-nat sa žicama ili dr. u načinu 'sviranja. Sa-vršeniji način sviranja je omogučen, ako se raspodela otpora podesi zavisno od dužine tako, da svakom muzikalnem intervalu tona odgovaraju jednaki razmaci, slično
nizu tonova na klaviru, aii bez ograniče-nja na pojedine hromatske tonove, već sa kontinualnim nizom višina tonova. Ova raspodela otpora postile se na pr. izborom promenljivog preseka žice iz koje se obrazuje otpor, ili promenljivim povečanjem hoda namotaja, namotavanjem žice otpora na teio naročitog oblika kao što je na pr. predstavljeno na sl. 4, naročitim da-vanjem oblika telu otpora iz visokoomnog materijala ili sličnim merama. Na siki 4 označava 21 pomenuto telo otpora, koje je namotano žicom, 22 iznad tela izolovano zategnutu kontaktnu žicu, čijim se pritiskom uključuju cdgovarajuče vrednosti otpora. Raspored može biti i tako izveden, da deo u vidu žice ili trake obrazuje sam otpor, koji biva pritisnut uz kakvu dobro sprovcdljivu sinu. Prema torne koja se tačka na žici sad dovodi u vezu sa sinom, prema torne biva veči ili manji deo otpora ukijučen u kolo struje i na ovaj način va-rira višina tonai. Bude li presek žice ili trake izveden nejednako, to se daje postiei, da pri daljem delovanju (Fortschreiten) u jednakim razmacima — slično kao kod klavira — zazvuče tonovi ubiaženog glasa, što nije slučaj, ako žica otpora ima jednolik presek a time i jednolike promene otpora pri daljem delovanju u jednakim razmacima.
Na sikam način može i promena višine zvuka biti izvedena primenom jedne samo-indukcije, koja tada treba da se izvede u uredaju po sl. 4 na odgovarajuči način kao otporno telo 21. Promena samoindukcije može dalje i pomcču paralelnog uključiva-nja otpora ili pomoču kralkog spoja biti izvedena u celosti ili samo delimično. Tako se na jednostavan način dobija transpo-nirajuči instrument, na pr. time što kapacitet 2 proizvodača zvuka biva učinjeri promenljivim, naročito tako, što mensura instrumenta ostaje održana. Podesno se pri torne kapacitetne vrednosti odnose prema oktavnim prelazima kao 1:2:4 itd.
Kao otpor za obrazovanje višina tonova može se na pr. upotrebiti i cev sa više e-lektroda, čiji se otpor podešava na žeijene vrednosti promenom napona na elektrodi za upravljanje pomoču sličnog otpora, u-ključenog kao potenciometar i kojim se služi pomoču dodirivanja kao što je opisano u prednjem stavu. U ovom slučaju može se prelaz od logaritamske na linearnu podelu višina tonova duž klaviature time postiči, da se radi na tako savijenom delu karakteristike cevi, da otpor cevi kao funkcija položaja potenciometra pokazuje obratan tok. Takve oblasti mogu se nači u karakteristikama večine pojačavajučih cevi. U svim slu-
čajevima mora se otpor, koji odreduje vi-sinu tona, ako postaviti, da u miru ne na-stupi nikakvo proizvadanje tona. Kod otpora žice to je srazmerno prosto, ako je kod nepritisnute žice prekinuto kolo struje. Kod primene pojačavajučih cevi nastaje najpre teškoča, da kod otvorene rešetke otpor cevi ne postaje beskrajno veliki. Ova teškoča može se na taj način savladati, da rešetka dobije srazmerno visok, negativan predna-pon preko jednog visokog otpora i uklju-čivanje je tako izvedeno, da se pri pritisku kontaktne žice premoščuju prednapon i visoki otpor. I druga uikijučivanja mogu se stvoriti pritiskom kontaktne žice, koja ima isto dejstvo. Posmatranje procesa oscilisa-nja, koje postaje pomoču otpora i kapaciteta u vezi sa cevi sa plamenitim gasom, pruža, da periodičnost oscilisanja ne važi za vreme odmah posle uključivanja. Ovo odstupanje primečuje se da smeta naročito kod visokih tonova u zvučniku kao šum uključivanja. Ova teškoča se po pronaia-sku savladuje time, što se cev sa plemenitim gasom ostavlja u stanju srednjeg prelaza struje i tek pritiskom kontaktne žice proizvedi ton. To se može na pr. na taj način izvršiti, što se jedan pol kondenzatora 2 priključuje za kontaktnu žicu otpora 3, pri čem otpor 3 u miru ima krajnju vrednost, na pr. paralelnim vezivanjem visokog otpora. U ovom slučaju cev sa plemenitim gasom u miru ne izvodi nikakva oscilisanja. Ali se može isto tako, kao što je to slučaj na pr. pri upotrebu pojačavajuče cevi, kao otpora, sa rešetkom otvorenom u miru, cev sa plemenitim gasom pustiti da oscilira i ukloniti uticaj na zvučnik na taj način, što je ma gde i nizu daljih uključivanja, na pr. u stupnju pojačivača, izveden prekid, koji se premoščje pritiskom kontaktne žice, ili se može ovim pritiskom na dole ukloniti visok negativan napon rešetke u stupnju pojačivača.
Za primenu postupka na skupocen mu-zički instrument dalje je potrebno, da se stvore dinamičke razlike, koje muzičar može stvoriti lako i u umetničkom, punom e-fekta obliku. Ovo regulisanje jačine zvka može se izvesti na poznati način na pr. uključi-vanjem potenciometra u rešetku pojačivač-kog stupnja. Ovo ih slično sredstvo potrebuje naročito izvodenje za ovu svrhu u vi-šestrukom obliku. Usled logaritamske oset-Ijivosti ova deluje neprirodno regulisanje jačine zvuka sa običnim potenciometrom.
U velikoj oblasti regulisanja subjektivno je opadanje jačine zvuka iako je znatno sma-njivanje električne amplitude. Ka kraju oblasti regulisanja zbija se subjektivno opadanje jačine zvuka. Po pronalasku se raspo-
dela otpora tako bira, da je subjektivna o-setljivost jačine zvuka otprilike proporcionalna kretanja regulisanja. Dalja razlika izmedu fizičke amplitude i fizičkog utiska zvuka sastoji se u torne, što se ovi zvuci istog oscilisanja ali različite amplitude u izvesnim prilikama javljaju kao različite boje zvuka- Ovo se naročito javlja kod muzikalnih dragocenih oscilisanja bogatih visokim tonovima zato, što osnovni ton često iznosi samo jedan mali deo celokupne energije, ali g'a uvo čuje prvenstveno. Ako pak opada jačina celokupnog zvuka, onda može osnovni ton doči ispod početne vrednosti, tako da uvo tada čuje jače gornje tonove t. j. da zvuk zvuči oštrije, siromašnije u osnovnem tonu. S toga može biti tačnije i pored fizičke greške, da se regulisanje jačine zvuka preduzme na pr. pomoču kon denzatera paralelno uključenog za ulaz, tako da su kod velike vrednosti kondenzato-ra gornji tonovi relativno više oslabljeni nego osnovni ton. Sličan efekat nastupa, ako se pri induktivnem uiazu regulisanje jačine zvuka umesto potenciometrom preduzme opterečenjem sa otporom. Ova greš' ka —- poznata i kod uključivanja električnih prijemnika zvuka — u smislu ravno-mernog prenošenja zvuka iz fizioloških razloga pretvara se u pravu metodu za regulisanje jačine zvuka. U obzir doiaze i kombinacije različitih metoda regulisanja radi postizanja subjektivnog i muzički is-pravneg dinamičnog regulisanja. Dalje iz-vodenje, po pronalasku, regulisanja jačine zvuka, odnosi se na način rukovanja. Ruko-vanje rukom je necilishodno, jer se pažnja muzičara mnogo zauzima i jedna ruka služi za sviranje. Bolje je rukovanje nožnom pedalom, pri čem kontinualno i stupnjasto regulisanje rukom može ostaviti za gruba podešavanja, dok se veštačko niansiranje jačine zvuka slično orgulji vrši pomoču pedala. Najsavršeniij način regulisanja jačine zvuka vrši se istim kretanjem kao dobijanje zvuka, na pr. time, što cela klaviatura leži elastično i sa organom za regulisanje stoji u vezi tako, da se pritiskom radi dobijanja tona utiče nai jačinu zvuka prema jačini pritiska. Za ovo je vrlo pogodna sledeča konstrukcija:	Na donjoj strani klaviature
nalazi se posteljica, u koju se uvuče cela klaviatura. Posteljica je napunjena ugljenim prahom, na osnovi posteljice i na donjoj strani klaviature nalazi se po jedna metalna ob'oga. Pritiskom posteljice pritiskuje se ugljeni prah i time se menja negov e-lektrični otpor. Uključivanje se mora tada na pr. nomoču pojičavajuče cevi tako iza-brati, da pri malom otvoru postaje velika jačina zvuka. Zavisnost otpora ugljena otprilike bolje se prilagodava fiziološkoj o-
setljivosti jačine zvuka nego linearnom re-gulisanju. Ako se kod opisane konstrukcije odbaci ugljeni prah i zameni dielektriku-mom, onda postaje kondenzator koji se menja pritiskom i koji se razumljivo može isio tako upotrebiti za regulisanje zvuka. Srazmerno male vrednosti kapaciteta su dovoljne, ako se kod uključivanja pojačiva-ča kondenzator paralelno ukijuči na pr. sa visokim rešetkinim odvodnim otporom.
Kod daljeg izvodenja po pronalasku regulisanje jačine zvuka za električne muzičke instrumente iskoriščava se električni otpor čovečjeg tela. Opiti sa razljčitim osobama pokazali su, da je pri dodiru metalnog tela prstom, pri čem se drugi dovod struje u čovejem telu vrši pomoču metalne obloge na ma kom delu tela, elekrični otpor promenljiv prema jačini pritiska izmedu 0,05 i cdprilike 1 megoma. Vrednosti otpora individualno nisu suviše različite, ali u svakom slučaju svaki čovek pomoču razlike u pritisku prsom može izvesti razlike otpora u srazmeri najmanje R6, pri čem se razlike mogu najfinije podeliti u stupnje pomoču osečaja u vrhu prsta. Ova promena otpora doveljna je kod podesnog uključivanja da se proizvedu muzički želje-ne razlike u jačini zvuka. Takvo uključivanje sastoji se na pr. u torne, što je sa otporom tela uključen na red nepekretan otpor jednake veličine, tako da na taj način postaje delitelj napona sa prc menljivim celokupnim otporom. Promenijivi podeljeni napon odreduje potencijal rešetke poja-čavajuče cevi. Da se pri tom radi na savije-nom delu karakteristike cevi jeste od male važnosti, naročito ako i u anodnom kolu ove cevi leži visok otpor. Ali se mogu upotrebiti i druga uključivanja za uticanje amplituda analogo modulaicionim ukijučiva-njima za visokofrekventnu telefoniju. Otpor tela nije čisto omski, on je jače ili sia-bije kapacitivan, deluje dakle kao kad bi sa njim paralelno bio uključen jedan kondenzator. Usled ove osobine mogu ispuštanju tona nastupiti vremenska pomeranja, koja naročito smetaju pri brzom sledovanju zvukova. Po pronalasku se utica} smetaju-čeg kapaciteta otklanjai po metodama (pu-piiniziranje) poznatim i tehniei telefona, na pr. vezivanjem samoidukcije paralelno ka otporu tela i'i isto tako kapaciteta paralelno ka nekretnom delu deliteljai napona. Na mesto otpornog efekta čovečjeg tela može se isto Dko kapacitet tela upotrebiti za re-gulisanle jačine zvuka, na pr. ako se koleno, slično registrirna harmoniuma koji se kolenom kreču, približava meta!noj površini, usled čega se u bliskom ukijučivanju cevi, na pr. povratno spajanje preko sraz-
merno jukog pojačavanja, prouzrokuju razlike u jačini zvuka.
Najvažnije usavršavanje, koje pruža o-vaj pronaiazak za tehniku muzičkih in-strumenata, jeste proizvoljno podešavamje boje zvuka pjomoću halformanata, pošto haiformanti ostaju konstantni u velikoj oblasti višina tonova, mogu se isti uključiti kao registri. Za oblasti toneva, koji leže daleko jedan od drugog, dolaze u obzir drugi formanti odnosno kombinacije for-manata. Stoga podesno različitim oblastima višine zvuka bivaju pridodate različne kombinacije formanata. Za čelu muzikalnu oblast tonova dolaze možda u obzir tri dočetiri tak' ve grupe. Podešavanje različitih oblasti tono va vrši se kod ukiučivanja po sl. 2 najbolje odgovarajučim podešaivanjem kondenzato-ra 2. Da bi se postigao brz prelaz od jedne na drugu oblast tona i formanta, to su kondenzatori 2 i elementi formanta kom-binovani u grupama tako, da su zajedno uključeni istom ručieom (registrom) za rukova nje. U pojedinim oblastima tonova mogu se sada formanti proizvoljno izabra ti, pri čem i izvesne oblasti formanta mogu zajedno pripadati različitim oblastima tona. Ovaj proizvoljan izbor formanata može se izvesti tako, da se reguliše stup-njasto ili kontinualno. Kontinuaiino menjanje boje zvuka jeste sredstvo za muzičko izražavanje koje nije poznato dosadanjim muzičkim instrumentima, a naklonosti zato nalaze se pri zapušavanju metalnih instru-menata, usled čega se prigušuju haiformanti levka. Za postizanje daljnih muzikalnih efekata po pronalasku se i boja zvuka izvodi neprekidno promenljiva. Iz sl. 2 iz-lazi, da se na boju zvuka može uticati na pr. regulisanjem kondenzatora 8. Podešavanje kondenzatora 8 može se spojiti na pr. na taj način sa puštanjem tona, da se pomeranjem kilavijature u horizontalnom pravcu pomoču podesnog mehaničkog spoja reguliše kondenzator 8. Drugi oblik kombinacije podešavanja boje zvuka sa puštanjem tona postaje na taj način, što je klaviatura izvedena kao valjak. Ovaj oblik je bez daljeg' najprirodniji za otpor žice. Valjak leži sada u svojoj osi, tako da se može zai vreme sviranja obrtati. Obrta-nje se prenosi na regulišuči kondenzator 8. Osim kondenzatorom 8 može se boja zvuka kontinualno menjati i pomoču elemena-ta 9 i 10. Isto se tako može udesiti kombinacija različitih sredstava za regulisanje i predviditi stupnjasto podešavanje pomoču ukijučivanja izvedenih kao registar. Za ovo može služiti i nožna pedala. U koliko- vari-jacije boje zvuka imaju večeg značaja od kontinualncg regulisanja jačine zvuka, mogu za ovo poslednje predvidene metode
na pr. promena otpora tela pomoču pritiska prstom služiti za promenu boje zvuka. Uredaj se može posredstvom preključivača tako izvesti, da način sviranja na pr. pritiskom prsta po izboru, prema muzičkim zahtevima, služi jačini zvuka ili varijaciji zvuka.
Kontinualno ili stupnjasto uticanje na boju zvuka ne ograničava se na haifor mante. Tehnici poznate mogučnosti utica-nja na boje zvuka pretpostavljanjem ili za-nemarivanjem pojedinih frekvenca ili oblasti frekvence ili sintezom gornjih oscilisa-nja na pr. po nemačkom patentu 469775 mogu se kombinovati sa muzičkim instrumentom po ovom pronaiasku.
U prednjem opisani muzički instrument daje, esim več pomenu ti h, još mnoge druge muzičke efekte. Ako frekvenca osnov-nog tona pada ispod granice slušanja, to haiformanti prema trajanju zvučanja daju utisak udarnih zvona, ksilofonskih štapova ili instrumenata za udaranje. Udaranjem halformanata u odredenim intervalima po-staju ritmički efekti. Ritam se pri torne o-brazuje na pr. osciiisanjem ispod granice slušanja cevi 1 sa plemenitim gasom na sl. 2 i različit je prema mestu klaviature, na kome se pritiskuje kontaktna žica. Na ovaj način mogu se proizvoditi na pr. vrtlozi doboša ili ksilofona u jednom tempu, koji rukom nije moguč. Atonalni šumovi kao doboš postaju na taj način, što nije uklju-čen nikakav halformant i samo ritmička svetlosna praznjenja deluju na zvučnik. O sim pomoču udara halformanata mogu se obamiruča oscdlisanja n.a pr. kiavirskog karaktera ali sa, proizvoljnom bojom zvuka obrazovati na taj način, što oscilisanja dobiju veštački karakter zvuka, koji se gu bi, na pr. time, što se anodni napon poja-čavajučeg stupnja uzima iz napunjenog kondenzatora koji se u pauzama uvek po-novo puni podesnim merama.
Srodnost sastavnih delova, potrebnih za električni muzički instrument, sa bežičnim prijemnikom, naročite opšte izvodenje po jačivača i zvučnika daje kombinaciju sa ta kvim prijemnikom, pri čem je pogodnim preključivačem omogučen prelaz od bezič-nog prijema i reprodukcije gramofonskih ploča na električnu muziku.
Obilici izvodenja ovog pronalaska jled-nog električnog muzičkog instrumenta ne ograničava se na instrumente sa jednim tonom odn. na instrumente sa malo tonova, kao što je na pr. navedeno ranije, več se mogu šta više konstruisati klaviri ili or-guljni instrumeti, pri čem se i pored toga može dobiti kontinualna skala tonova, tako dai pri pritisku na više tačaka klaviature zvuče istovremeno svi toniovi, koji pri-
.padaju pritisnutim tačkama. To se može pestiči aa pr. na taj način, što više proiz-vadača tonova otprilike po sl. 2 rade na zajedničkoj klaviaturi tako, da svakom pro-izvodaču tona pripada samo mali intervali otprilike mala terca i neposredno se vezu je za sledeči na klaviaturi. Tadai se može svirati više tonova istovremeno samo u od-stojanje večem od male terce, što je do-voljno u večini slučajeva. Zgodno je zatim predvidena još jedna klaviatura paralelna uz to, pri čem su grainične tačke oblasti prema prvoj pomerene za jednu sekundu. Pomoču obe klaviature mogu se tada svirati višestruki tonovd u sekundnim inter-valima. Usavršeniji uredaj za višetono svi-ranje dobija se na taj način, što svakom prstu ruke pripada naročiti proizvodač oscilisanja od kojih je svaki jednak. Tada se svira sa rukavicom, u kojoj za svaki prst radi metalni kontakt. Odvod se vrši pomoču lako savitljivih žica, koje ne utiču na sviranje. Regunsanje jaičine zvuka može se u ovom slučaju na taj način izvesti, što se u rukavici na svakom mestu vrha prsta nalazi mala količina ugljenog praha sa mekim elektrodama na pr. iz stanjoia. Može se upotrebiti i prirodan otpor tela, pri čem se kontraelektroda za svaki prst kao mala metalna obloga namešta neposredno preko vrha prsta i po potrebi po tapanjem vrhova prstiju u soni rastvor održava malim otpor izmedu vrha prsta i ove obloge prema ostalom otporu tela. Kod ovog oblika izvodenja je klaviaturi zajednička za sve tonove, i pretstavljai na pr. raspodeljivač napona, duž koga opada napon tako, da svakom mestu pripada od-redena višina tona svakog od 10 proizvo-• dača oscilisanja. Regulisanje jačine zvuka i boje zvuka vrši se odvojeno za svaki proizvodač oscilisanja, pri čem se prinudnim vezivanjem uključnih elemenata vodi računal o torne, da svaki ton podjednako zvuči nezavisno od toga, sa kojim je prstom svi-ran.
Patentni zahtevi:
1.	Postupak za proizvodenje muzikalnih, govoru sličnih ili drugih zvukova, naznačen tivie, to se odredene frekvence, koje su merodavne za karakter zvuka i koje obrazuju halformante, ritmički menjaju u svojoj amplitudi odgovarajuče frekvenci željenog osnovnoig ili osnovnih tonova.
2.	Postupak po zahteva 1, naznačen time, što'se oscilisanja jednog ili više siste. ma, koji proizvode frekvenci! halformanta ili halformanata, dovode do oscilisanja pomoču oscilisanja jednog' ili više oscila-tornog sistema, koji cdreduje frekvenca
- osnovnog tona.
3.	Postupak po zahtevu 2, naznačen time, što oscilisanja, kojai odreduju halfor-mant ili halformante, počinju i prestaju u teku svake ptriode oscilisanja osnovnog tona.
4.	Postupak po zahtevu 2 ili 3, naznačen time, što se oscilisanja za proizvada-nje halformanata dovode do oscilisanja pomoču impulsnog nadražaja.
5.	Postupak po zahtevu 2—4, naznačen time, što frekvence sistema oscilisanja za halformant ili halformante leže više nego frekvence sistema oscilisanja za osnovni ton.
6.	Postupak naročito po zahtevu 2 ili 5, naznačen time, što sistemi oscilisanja za osnovni ton daju oblik oscilisanja diskon-tinualnog karaktera.
7.	Postupak naročito po zahtevu 2—6, naznačen time, što impulsirana oscilisanja sistema za halformante piotpuno ili delilni čno zvuče posle svakog impulsa.
8.	Postupak po zahtevu 2—7, naznačen time, što oscilisanja jednog ili više proiz-vodača oscilisanja za osnovni ton bivaju deformisani uključivanjem sijalice sa svet losnim pražnjenje.m jednog usmerivača ili sfičnog organa.
9.	Postupak po zahtevu 2—8, naznačen time, što se sistem ili sistemi oscilisanja za halformante električno (elektromagnet-ski, elektrostatički itd.) nadražuju pomoču proizvodača osnovnog tona.
10.	Postupak po zahtevu 2—9, naznačen time, što se oscilisanju ili oscilisanjima halformanata dodaje osnovni ton naročito sa regulišučom amplitudom.
11.	Postupak po zahtevu 2—10, nazna čen, time, što se podesnim spajanjem jačine zvuka j boje zvuka održava fiziološki jednaka jačina zvuka odn. boja zvuka pri regulisanju boje zvuka odn. pri regulisa-nju jačine zvuka.
12.	Postupak za regulisanje jačine zvuka električno proizvedenih tonova, naznačen time, što se upotrebljava električni otpor čovečijeg tela uključen u kolo struje, koje odredu je jačinu zvuka,
13.	Postupak za regulisanje jačine zvuka električno proizvedenih tonova, naznačen time, što se upotrebljava modulaciono uključivanje poznalo u telefoniji visoke frekvence za uticanje na električne tonove proizvedene po jednom od zahteva 2—11.
14.	Postupak za regulisanje jačine zvuka električno proizvedenih tonova, naznačen time, što se upotrebljava električni kapacitet obrazovan između sprovodljive površine ili torne sličnog i čovečijeg' tela.
15.	Postupak za električno proizvodenje udarnih muzikalnih efekata, udarci dobo-
ša, zvuci ksilofona, udarci zvona, vrttözi doboša ili torne slično, naznačen time, što jače ili slabije zvučeči nizovi o sei H sanja balformanata bivaju impulsirani najmanje jednom frekvencom koja leži ispod frekvence koja se može čuti.
16.	Postupak za proizvodenje muzikalnih tonova koji se gube slično klavirskim tonovima ali i sa odredenom bojom zvu-ka, naznačen time, što se frekvence tona vode preko jednog pojačivača, čiji se a-nodni napori ili torne sl. uzima iz napu-njenog kondenzatora.
17.	Naprava za izvodenje postupka po zahtevu 1—16, naznačena time, što je kao proizvodač oscilisanja za osnovni ton predvidena sijalka sa svetlosnim piraž-njenjem.
18.	Naprava po zahtevu 1—17, naznačena time, što je kao proizvodač oscilisanja predvidena elektronska cev u prekretnom uključivanju za proizvodenje oscilisanja osnovnog tona diskontinualnog karaktera.
19.	Naprava za izvodenje postupka po zahtevu 1—16, naznačena time, što proizvodač oscilisanja radi po elekiromagnet-skom principu.
20.	Naprava za izvodenje postupka po zahtevu 1—16, naznačena time, što je kao proizvodač oscilisanja za osnovni ton predviden cevni generator.
21.	Naprava za izvodenje postupka po zahtevu 1—16, naznačena time, što je kao proizvodač oscilisanja za halformante predviden jedam ili više proizvodača oscilisanja sa promenljivom frekvencom.
22.	Električni muzički instrumenti, naznačen time, što su za reprodukciju boje zvuka poznatih muzičkih instrumenata predvidena rezonantna tela na pr. instrumenata sa žicama, koja pomeču električnih naprava za proizvodenje mehaničkih pokreta bivaju impulsirani naizmeničnom strujom diskontinualnog' karaktera i frekvence osnovnog tona.
23.	Naprava za reprodukciju električno proizvedenih tonova, naznačena time, što su za obrazovanje cdredene boje zvuka uredaji, koji pretvaraju električna osciiisa-nja u mehanička oscilisanja, rasporedeni u ili na jednom muzičkom instrumentu na pr. rezonantnom telu izradenom kao instrument sa žicama.
24.	Naprava za izvodenje postupka po zahtevu 1—16, naznačena time, što su haiformanti uključeni u kolo struje proizvodača oscilisanja osnovnog tona.
25.	Naprava za izvodenje postupka po zahtevu 1—16, naznačena time, što su haiformanti spojeni sa nroizvodačem osnov nog tona u pojačivačkom rasp redu.
26.	Naprava za izvodenje postupka po zahtevu 1—16, naznačena time, što se pn-gušivainje halförmanata menja pomoču povratno spregnutog pojačivačke g rasporeda ili torne siično.
27.	Naprava u vezi sa jednim od zahteva 1—26, natznačena time, što su u ulazu ili izlazu pojačivača iii u više pojačivačkih kola uključeni visoko-omni otpori koji ot-kianjaju ili smanjuju povratno dejstvo hal-formanata na osnovni ton ili druga sredstva za odvajanje.
28.	Naprava u vezi sa jednim od zahteva 1—27, naznačena time, što su pri po-stojanju halförmanata ovi spojeni medu-sobno najbolje tako, da se mogu reguh-sati.
29.	Naprava za izvodenje postupka po zahtevu 1—16, naznačena time, što je za proizvodenje raziičitih zvukova predvidena tastatura, mehanizam za sviranje ili torne slično.
30.	Naprava po zahtevu 29, naznačena time, što se tastatura ili torne slično, sa-stoji iz rasporeda za podešavanje koji re-agiraju na svetiosni nadražaj, bežične signale, zvučne talase ili torne slično.
31.	Naprava u vezi sa jednim od zahteva 1—30, naznačena time, što mehanizam za sviranje u glavnom ima oblik poznatog muzičkog instrumenta.
32.	Naprava u vezi sa jednim od zahteva 1—31, naznačena time, što se haiformanti pojedino ili u kombinaciji mogu uključiti pomoču naprava izvedenih kao registar.
33.	Naprava u vezi sa jednim od zahteva 1-—32, naznačena time, što je za više-glasno sviranje r/'edviđeno više proizvodača tonova, koji rade na zajedničkom mehanizmu za sviranje.
34.	Naprava u vezi sa .jednim od zahteva 1—-33, naznačena time, što je pri upo-trebi više proizvodača oscilisanja, koji re-produkuju stupnje tonova, svaki proizodač za svoju oblast podešen promenljiv u frekvenci.
35.	Naprava u vezi sa jednim od zahteva 1—34, naznačena time, što se pojedine oblasti tonova proizvodača oscilisana pre-klapaju jedna preko druge.
36.	Naprava u vezi sa jednim od zahteva 1—35, naznačena time, što za prinudno spajanje uključnih elemenata i pomoču medusobnog izravnanja dimenzionisanja proizvodača oscilisanja na istim mestima mehanizma za sviranje postajiu isti tonovi.
37.	Naprava u vezi sa jednim od zahteva 1—36, naznačena time, što je naročite kod višeglasnog sviranja za svaki prst predviden naročiti sistem proizvodača os cilisanja.
38.	Naprava u vezi sa jednim od zahteva 1—37, naznačena time, što je za svaki prst predviden j;edan pripadajuci deo u obiiku rukavice kao kontaktna naprava.
39.	Naprava u vezi sa jednim od zahteva 1—38, naznačena time, što su u delovi-ma oblika rukavice rasporedeni otpori od ugljena ili torne sl. kao sredstvo za regu-Iteanje jačine zvuka.
40.	Naprava u vezi sa jednim od zahteva 1—39, naznačena time, što je kod upo trebe više proizvodača osciiiisanja predviden za obrazovanje višina tonova otpor ili delitelj napona, koji zajednički pripada svima proizvodačima oscilisanja.
41.	Naprava za proizvcdenje tonova po zahtevn 17—40, naznačena time, što se otpor, koji u jiednom električnom proizvo-daču oscilisanja odreduje visinu tona, menja na taj način, što se uzduž istog pomo-ču jedne iiii više ispruženih metalnih žica, traka ili torne sl. na različitim tačkama vaspostavljja kontakt rukom pomoču, ta-fetera, nogom ili torne slično.
42.	Naprava po zahtevu 41, naznačena time, što je raspored tako izveden, da su žica iii traka u vezi sa kontra kontaktom rasporedeni na sličan način kao kod mu-zičkih instrumenata, na pr. instrumenata sa žicom.
43.	Naprava p|o zahtevu 41 ili 12, naznačena time, što je otpor tako uzduž podeljen, da odredenim odstojanjima odgo-varaju odredeni muzikalni intervali, naročite da jednakim odstojanjima odgovara-ju jednaki intervali.
44.	Naprava po zahtevu 41 do 43, naznačena time, što se davanjem kontakta odgovarajuče menja samoinduikcija.
45.	Naprava za piroizvodenje električne muzike, naznačena time, što se pri upotre-bi samoindukcije i kapaciteta za proizvo etenje oscilisanja višina tona odreduje menjanjem samoindukcije, pri čem je samo-indukcija rasporedena preko kalema tako, da je za svaku jedinicu dužine kalema jed-naka premena višine tona, odn. odgovara drugoj željenoj funkciji.
46.	Naprava po zahtevu 41, 42 ili 43, naznačena time, što se menjanje otpora posredno prouzrokuje pomoču odgovarajuče upravljanih elektronskih cevi.
47.	Naprava po zahtevu 46, naznačena time, što se otpor električnih cevi kod h-nearnog menjanja upravljanja menja po nelinearno j krivoj liniji, naročilo na taj način, da jednaki stupnji napona upravljanja odgovaraju jednakim muzičkim inter-valima.
48.	Naprava naročite po zahtevu 47, naznačena time, što se dimenzionisanje elek-
tronskih cevi, na pr. odstojanja katoda-rešetke-anoda, širina otvora rešetke, mate-rijal i dimenzionisanje materijala vlakna za sijjalice tako bira, da se isp/unjava tra ženi odnos izmedu rešetkinog potenciala i otpora.
49.	Naprava naročitp po zahtevu 46 do 48, naznačena time, što su u cevi predvidene dalje elektrode za upravljanje radi menjanja karakteristike cevi.
50.	Mehanizam za sviranje po zahtevu 41 do 47, naznačen time, što otpor čvrsto stoji i davanje kontakta vrši se pritiskom metalnih, dobro' sprovodijivih žica ih traka.
51.	Mehanizam za sviranje po zahtevu 50 u vezi sa zahtevom 43 Hi 44, naznačen time, što se otpor sastoji iz zavijenih žica, pri čem su debljine žica, hod namotava-nja, dimenzije tela za namotavanje ili lome sl. tako izabrani, da odredenim odsto ja njima odgovaraju odredeni muzički intervali.
52.	Mehanizam za sviranje po zahtevu 20 u datom slučaju u vezi sa zahtevom 43, naznačen time, što je otpor obrazovan od visoko-omnog materija-ia, čije su vrednosti otpora tako raspodeljene, da odredenim odstojanjima odgovaraju odredeni muzički intervali.
53.	Mehanizam za sviranje po zahtevu 52, naznačen time, što su visoko-omnom materijalu dodati metalni delovi radi bo-Ijeg davanja kontakta.
54.	Mehanizam za sviranje po zahtevu 41—45, naznačen time, što žičani ili tra-kasti deo obrazuje otpor i rasporeden je tako, da pritiskuje na dobro sprovodljivu šinu.
55.	Mehanizam za sviranje p-o zahtevu 54 u vezi sa zahtevom 43, naznačen time, što je presek trake ili žice nejednak.
56.	Mehanizam za sviranje po zahtevu 50 do 55. naznačen time, što se žica ili torne slično u vezi sa otporom odn. sa šif-nom upotrebljava kao raspodeljivač napona.
57.	Naprava po zahtevu 41 do 56, naznačena time, što je kapacitet kola proizvodača tona tako promenljiv, da se pri zadržavanju razmaka na mehanizmu za sviranje dobijaju isti intervali ali u drugom akordu (transponirajuči instrument).
58.	Naprava po zahtevu 57, naznačena time, što se izbor oblasti frekvence vrši pomoču kondenzatora.
59.	Postupak za proizodenje muzikalnih tonova električnim putem pomoču obra-zovanja kontakta, naznačen time, što se pri nepostojanju kontakta sprečava zvuča-nje zvučnika.
60.	Naprava za izvođenje postupka po zahtevu 59 u vezi sa jednim od zahteva 41 do 56, naznačena time, što se pri da-vanju kontakta istovremeno uključuje neposredno ili posredno izvor struje proiz-vodača oscilisanja ili dalje uključenog po jačivača ili zvučnika.
61.	Naprava za izvodenje postupka po zahtevu 59 u vezi sa jednim od zahteva 46 do 56, naznačena time, što je pri ne-postojanju kontakta napon upravljanja cevi negativan tako, da ovaj zatvara prolaz struje.
62.	Uredaj za proizvodenje tonova električnim pfutem, naznačen time, što su u vezi sa mehanizmom za sviranje radi od-redivanja višine tona predvidena trajno oscilišuča kola struje, čija se oscilisanja čuju tek pritiskom mehanizma za sviranje.
63.	Naprava za proizvodenje tonova e-lektričnim putem, po zahtevu 44, naznačena time, što je kao proizvodač oscilisanja predvidena sijalica sa svetlosnim pražne-njem u vezi sa jednim ili više električnih otpora.
64.	Mehanizam za sviranje muzičkih in-Strumenata naročite za električno prorž-vodenje tonova, naznačen time, što ima uređaj za visinu tona, odn- jačinu zvuka odn. boju zvuka, koji je pokretan u prostoru dvo ili trodimenzionalnom i kojim se može rukovati.
65.	Naprava po zahtevu 64 u vezi sa jednim od zahteva 50 do 62, naznačena time, što je sina ili torne sl. na kojiu se može pritisnuti žica, rasporedena tako, da menja mesto i menjanjem mesta upravlja uređaj za menjanje jačine zvuka odn. za menjanje boje zvuka.
66.	Mehanizam za sviranje naročite po jednom od zahteva 41 do 62, naznačen time, što je izmedu otpora odn. šine i jed-ne odgovarajtuči! rasporedene pjodiloge predviden električni otpor, koji se menja pritiskom radi uticanja na jačinu zvuka proizvedenih tonova.
67.	Mehanizam za sviranje po jednom od prethodnih zahteva, naznačen time, što je žičani ili trakasti deo rasporeden po-merljjivo i što se ovim ležajem upravlja uređaj za menjanje jačine zvuka.
68.	Naprava za proizvodenje tonova po zahtevu 64—66, naznačena time, što se za
menjanje jačine zvuka proizvedenih tono va najbolje upotrebljuju promenljivi kon denzatori.
69.	Mehanizam za sviranje narečito po zahtevu 65, naznačen time, što je otpor za menjanje jačine zvuka izveden kao otpor sa ugljenim prahom ili na drugi na črn sličan mikrofonu.
70.	Naprava za električno proizvodenje tonova po jednom od zahteva 41 do 69, naznačena time, što se regulisanje boje vrši pretpostavljanjem ili zapostavljanjem pojedinih oblasti frekvence.
71.	Naprava naročilo po zahtevu 70, naznačena time, što se izbor oblasti frekvence vrši pomoču kondenzatora.
72.	Naprava po jednom od zahteva 68 ili 71, naznačena time, što je za menjanje boje zvuka ispred p)>jačiviača odnosno zvučnika predviden jedan ili više najbolje podešljivih kondenzatora.
73.	Naprava za proizvodenje električne muzike, naznačena time, što su predvidene naprave, koje električnim putem pro-uzrokuju tremolirajuče promene višine tona odn. jačine zvuka odn. boje zvuka.
74.	Naprava po zahtevu 73, naznačena time, što se tremolirajuče promene višine tona vrše superponiranjem iagane naizme nične struje preko struje frekvence tona odn. jačine zvuka periodičnim menjanjem otpora koji leži u kolu struje.
75.	Naprava po zahtevu 74, naznačena time, što se kao otpor upotrebljava cev, na čijoj je rešetki lagan napon naizme-nične struje.
76.	Naprava, naznačena time, što se za proizvodenje atonalnih ili slabih zvukova u uredajima po prethodnom zahtevu bira-ju frekvence proizvodača oscilisanja, koje leže ispod granice do koje se može čuti.
77.	Naprava za proizvodenje zvukova doboša, bubnja i torne sl. električnim pu tem, naznačena time, što se ppjedini u darci proizvode ukijučivanjem radne struje na pr. pojačivača sa zvučnikom.
78.	Naprava za proizvodenje tonova e-lektričnim putem, naročilo po zahtevima 41 do 77, naznačena time, što se za posti-zanje gubečih se oscilisanja frekvence, ko ja se može čuti, uzima anodni napon poja čavajučeg stupnja iz jednog napunjemg kondenzatora.
Ad patent hroj 70285,
„Fi 'ij* 4