Kraljevina Jugoslavija
Uprava ata zaštitu
KJeisa 72. (©
Patentni Spis
indusirlfške: svojine
Izdan 1 decembra 1935
Br. 11867
Akciova společnost dfive Škodovy zavody v Plzni, Praha, Č. S. R.
Merilo brzine.
Prijava od 31 marta 1934.
Važi od 1 februara 1935
Traženo pravo prvenstva od 12 februara 1934 (Č. S. R.).
Predmet ovoga pronalaska je sprava, kojom se određuje brzina horizontalno se krećuće letilice a da pri tome ne poznajemo pravac njenog letenja pri čemu se vrši neprekidno praćenje letilice i određivanje brzine može se kad god se to želi odrediti za vreme letenja, odn. za vreme toga prače nja. U spravu se obično uvodi višina letenja; ali ako visina nije izmerena, to se brzina letenja letilice određuje za proizvoljnu visinu pa se potom preračunava za stvarnu visinu pomoću jednostavne srazmere.
Princip sprave pomoću koje može da se odredi brzina letilice sa praktično odgovarajućom tačnošću, vidi se sa sl. 1, koja pretstavlja šemu. Jedan važan sastavni deo sprave je azimutni kotur 1, koji se za vre me praćenja letilice okreće odgovarajući premenama azimutnog ugla a Na koturu 1 kotrlja se točkić 2, koji se vrtnjem 3 tako pomera na osovini 3’, da je otstojanje A —B proporcionalno u svakom trenutku sa otstojanjem X} letilice od položaja A sprave i koje se u spravi prilikom praćenja mete neprekidno obrazuje u smislu položaja. Točkić 2 izvodi putanju
A s =	• da
za vreme kotrljanja po koturu 1 i ta se putanja prenosi prenosima 4,5 (si. 3) na obim brojačkog bubnja 6 duž čije se površine vodi traka 8 na koturovima 7,7’, pri čemu je ta traka snabdevena kazaljkom 9. Jedan od koturova 7,7’ pritvrđen je na osovini
10, koja se pri praćenju letilice u smislu njenoga položaja neprekidno pogoni ručnim točkom 11 koji je smešten na osovini 12 tako, da se kod proizvoljnog pravca obrtanja osovine 12 koturi 7 obrću pa sa njima zajedno će se i traka 8 sa kazaljkom 9 kretati stalno samo u jednom te istom pravcu. Ovo se postiže time što se obrtanje osovine 12 prenosi na osovinu 10 pa dakle i na osovinu 7 pomoću jednog neposrednog prenosa 13 i jednog reverzionog nazublje-nog prenosa 14 ili pomoću frikcionog prenosa, koji se neprekidno pogone osovinom 12, pri čemu je svaki od prenosa priključen na osovinu 10 pomoću zapornog točka i zaporne reze ili pomoću klizačke spojke 13’ odn. 14’. Nazubljenje oba zaporna točka ili obe spojke izvedeno je tako, da je zahvat moguć samo u jednom pravcu tako, da se osovina 12 pa time i kotur 7 sa trakom 8 pogone samo onim od oba prenosa 13, 14, koji se obrće prema pravcu nazubljenja odgovarajućeg zapornog točka odn. spojke 13’ odn. 14’, dok se pri tome drugi prenos o-kreće na prazno ili klizi na prazno odn. dok pri tome drugi prenos klizi i okreće se na prazno. Ovom se spravom postiže kako stalno ravnomerno kretanje trake 8, tako i da se traka 8 odn. njena kazaljka 9 mogu u-vek Iako dovesti u početni položaj usled čega je merenje moguće započeti u svakom trenutku.
Na sličan je način raspoređen i prenos za pogon azimutnog kotura 1, koji će se stoga prilikom praćenja letilice u pravcu
Din. 15—
azimuta obrtati takode u jednom i istom pravcu tačno tako kao i na njemu kotrljajući se točkić 2 pa dakle i njime pogonjeni brojački bubanj 6 uz posredovenje prenosa 4 i 5.
Obrtanje azimutnog kotura 1 izvedeno je iz azimutnog kretanja cele sprave pri praćenju letilice u azimutnom pravcu pomoću ručnog točka 24 i vrtanjskog prenosa 25. Ovo je kretanje proporcionalno uglu u (si.
1)	i prenosi se na azimutni kotur 1 neposrednim prenosom 13 i reverzionim prenosom 14 pri čemu je svaki od prenosa na osovini 26 spojen sa zupčanikom 27 za pogon azimutnog kotura pomoću nazubljene klizačke spojse 13’ odn. 14’ tačno tako, kao i kod prenosa za pogon trake 8 sa kazaljkom 9.
Pomoću opisane sprave vrši se praktično merenje na taj način, što se pomoću ručnoga točka 15 na vrtnju 16 pomerljivi navrtanj 17 sa durbinom za posmatranje 18 udesi odgovarajući pripadajućoj mu skali na visinu letilice, koja je visina Y izmerena vi-sinarom, posle čega se letilica prati pomoću durbina 18 za posmatranje. U tome se cilju ručnim točkom 24 obrće kako azimutni krug 1 i zajednički sa njim i cela sprava sa durbinom 18 oko vertikalne osovine sprave u azimutnom pravcu (ugao a na si. 1) tako isto se i ručnim točkom 11 preko prenosa 19 i 20 obrće durbin 18 u smislu položaja. Pri tome se obrtno kretanje ručnoga točka 11 ne prenosi samo na vrtanj 21 i sa njega pomoću navrtnja 22 i 23 na durbin 18 za posmatranje, nego istovremeno i na vrtanj 3, čime se prouzrokuje pometanje točkića 2 na osovini 3’. Kretanje navrtnja 22 odgovara horizontalnom otsto-janju X, letilice od položaja sprave i istovremeno se prenosi jednim od prenosa 13 odn. 14 na brojački bubanj 6 Položaj točkića 2 u odnosu na osu obrtanja azimutnog kotura 1 upravlja se isto tako prema horizontalnom otstojanju X., i obrtno kretanje točkića 2, koje se prouzrokuje istovremeno obrćućim se azimutalnim koturom 1, prenosi se pomoću prenosa 4 i 5 na traku 8. Ako je dakle kod jednog izabranog početnog položaja brojačkog bubnja 6 i kazaljke 9 na traci 8 horizontalno otstojanje Xi, to je putanja, koja će biti pređena posle iz-vesnog određenog vremena
A X = X., — Xl.
Na taj se način obrazuje na brojač-kom bubnju 6 trougao (si. 2), čija jedna strana odgovara razlici A X horizontalnog otstojanja na kraju Xs i na početku Xt me-renja, dok je druga strana A s t. j. pređena putanja kotrljanja točkića 2 za to isto vre-
me i hipotenuza daje tada sa praktično dovoljno tačnosti putanju, koju je prešla letilica za vreme t.
Brojački bubanj može biti snabdeven bilo sa jednom krivom stalne putanje ili sa sistemom krivih putanja predenih raznim brzinama za konstantno vreme t.
U prvome se slučaju brzina c letilice određuje tako, da se na tragovima, koji su neposredno snabdeveni skalom brzina, određuje vreme t koje je potrebno kod date i u spravu uvedene visine letenja, da bi kazaljka 9 na traci 8 dostigla krivu stalne putanje s, U tome se slučaju brzina dobija iz jednačine — c.
U drugom se slučaju upotrebljava o-bični stopčasovnik ili kakav tačni časovnik, kojim se meri konstantno vreme i brzina tada određuje krivu, koja posle isteka toga vremena dodiruje baš kazaljku 9 na traci 8. Krive su u tom slučaju numerisane odgovarajućim brzinama tako, da je ćitanje brzina tačno tako lako, kao i u prvom slučaju, gde se one čitaju neposredno na skali stop, časovnika.
Upravljanje stop časovnikom može se vršiti i električnim putem. U teme se cilju brojački bubanj 6 i kazaljka 9 na traci 8 uključuju u krug električne struje, koji se na početku merenja automatski zatvara a na kraju merenja se otvara (prekida), pri čemu se stop-časovnik automatski stavi u kretanje i opet zaustavlja razume se ako je isti u-ključen u istom krugu struje.
Obrtno kretanje točkića 2 i osovine 10 mogu se neposredno prenositi na tahome-tare koji će neprestano davati vrednosti A s i A x. Ove izmerene vrednosti mogu se tada na proizvoljni geometriski način šahirati (slično kao na si. 2), čime se brzina praćene letilice određuje.
Patentni zahtevi:
1)	Merilo brzine za određivanje brzine a da pri tome ne poznajemo pravac letenja letilice, naznačeno time, što ima jedan jedini brojački bubanj (6) i traku (8), koja je smeštena tako da se pokreće duž površine bubnja i u pravcu njegove podužne ose, pri čemu je ista traka snabđevena kazaljkom (9).
2)	Merilo brzine po zahtevu 1, naznačeno time, što je površina brojačkog bubnja (6) snabđevena bilo jednom jedimom krivom stalne (konstantne) putanje ili sistemom krivih putanja, koje su pređene raznim brzinama za konstantno vreme.
3)	Merilo brzine po zahtevu 1 i 2 naznačeno time, što po sebi poznata obrtna kretanja, kojima se prilikom praćenja letilice
posmalračlđm durbinom (18) merila brzine okreće kako cela sprava sa durbinom (18) i istovremeno i azimutni kotur (1) za azimut-ni ugao (cc), a tako isto obrazuju i horizontalno otstojanje (Xi) i prema brojačkom bubnju (6) traku (8) sa kazaljkom (9) privode stalno samo u jednom i istom pravcu.
4)	Merilo brzine po zahtevima 1 do 3, naznačeno time, što su kako kod prenosa za okretanje sprave za azimutni ugao (a), tako i kod prenosa za obrtanje durbina (18) za posmatranje uvrščene u smislu položaja po dve zaporne reze sa odgovarajućim zapornim točkovima ili po dve nazubljene klizač-ke spojke (13’, 14’), čija su nazubljenja izvedena tako, da ona hvataju samo u jed-
nom pravcu pri čemu je stvarni prenos izrađen istovremeno kao nazubljeni stalni prenos (13), reverzioni prenos, frikcioni prenos ili t. si.
5)	Merilo brzine po zahtevima 1 do 4, naznačeno time, što su brojački bubanj (6), kazaljka (9) trake (8) i električno pogo-njeni stop-časovnik uključeni u električni krug struje, koji se uvek stalno na početku merenja zatvara a na kraju merenja se opet automatski prekida.
6)	Merilo brzine po zahtevima 3 i 4, naznačeno time, što se obrtna kretanja po zahtevu 3 prenose na tahometar, posle čega se ona na poznati način geometriski sa-biraju.

’
.
■
:' v
■
:
; - • ' - !:
■


■
' •
■
:	- v	-	-	' '
:






■

■










Ad pat.br.11867

■V '
••
■s ,
i
r



• , , ■ / *! >