yw*riH
Pošlarina plaćena ц goiovu
SOKOLSKI
GLASILO SAVEZA SOKOLA KRALJEVINE JUGOSLAVIJE
Mesečni prilog »Sokolska Prosveta«
God. П. - Brof 26.
Ljubljana,
Vidovdan
1931.
Izlazi svakog čeivrika • Godišnja prelplala 50 Din m Urednišlvo i uprava u Ljubljani (Narodni dom) Telefon br. 2543 « Račun kod pošianske štedionice br. 12.943 • Oglasi po ceniku • Rukopisi se ne vračaju
Vidovdanska rukovei
Godinu dana prošlo je, otkada su zagrmeli nad Beogradom glasovi naSbg oduševljenja, kada su svečanosti našeg svesokolskog sleta postigle svoj vrhu-nac u trenutku, kad smo iz Kraljevih ruku primili zastavu, koju nam je Kralj poklonio »u znak svoje vlada-lačke pažnje prema velikim zadacima i njihovom izvrše-n j u« i koju je razvio sa željom, »d a bi se uvek gordo lepršala na čast i slavu Kralja i Otadž-b i n e!« — I kada je utihnulo ono odu-ševljenje nebrojenog mnoštva, u onaj isti tren upila su sokolska srca sve burne uzvike u svoje dubine, da se ta-mo neprestano odleže odjek pesme lepote, rada i života!
»O d Sokola kraljevine J u-goslavijeočekujese, dabude zdravi vaspitač o mladine, pobornik bratstva i ljubavi, z a t o č n i k velike jugosloven-ske misli, nosilac viteškog i nacionalnog duha. On ima da kod svojih pripadnika razvija i jača plamen rodoljubi j a i plemenitog oduševljenja, on ima da bude škola grada n-skih vrlina. Pored toga, on ima da bude spona sa v e 1 i-kom sveslovenskom zajed-n i c o m.«
»Pod ovim znamenjem, Sokoli i Sokolice Jugoslavije, čeličite vaše mišice, o b 1 a-gorodujte vašu d u š u, naoru-žavajte sokolskim vrlinama vaše srce! I nikada ne zabo-ravite, da vaš sjajni polet 1 sve vaše odlike uvek dugu-jetevelikojiujedinjenojJu-goslaviji, da njoj pripadate svojim mislima i svojim de-1 i m at«
»Odkolevkedogrobaduž-ni ste služiti samo Jugoslaviji i jugoslovenskoj ideji; njene su vaše mišice i vaša srca, njene imaju da su sve
<rr	I rffl	ndfT 110П МП Jl l
DR. IVAN LAH (Ljubljana):
vaše radosti i ideali, vaše težnje i sva vaša pregnuča. To traže od vas vaše sokolske tradicije, to je amanet onih, koji padoše za veličinu Otadžbine, to vam je Moj kraljevski pozdrav!«
Tako je govorio Kralj i u istinu: ovakove su samo kraljevske reči!
A sto nam je kazao starosta čita-
vog slovenskog Sokolstva, brat dr. Josip Scheiner?
»Osečam žar zraka i topli dah ju-načkih grudi, stisnutih u nepreglednom mnoštvu pod sokolskom zastavom, i viteško takmičenje i vežbe slovenske omladine, koja sa pobožnim odušev-Ijenjem veličanstveno izražava svoju disciplinovanu snagu i lepotu.«
»Vidim, kako se veliki snovi Tyr-ša utelovljuju u delo, kako slovenski redovi, uzrasli u školi muževnosti, ne-pokolebivosti, ukrašeni moralom i di-sciplinom, koračaju rame uz rame u svesti krvnog pobratimstva i kako krče puteve buduče sudbine duhovno ujedinjenog Slovenstva.«
»Muževi, junači i žene, i ti nadobudni naraštaju, vama je sreča udelila, da dočekate žetvu najvatrenijih želja dedova i očeva naših. Velike misli naj-oduševljenijih duhova, koje je ikada Slovenstvo rodilo, nalaze u Sokolstvu ispunjene i vi učestvujete, kada u kra-ljevskom Beogradu podaju ruke sinovi i kćeri svih slovenskih naroda na za-jedničkom putu i radu ka preporođe-nju i uzajamnoj obrani svega slovenskog roda.«
»U ovim radosnim i ganutljivim časovima obečajte to jedan drugome i na dnu vašog srca položite svetu za-kletvu, da nas budučnost vidi udruže-ne u jednoj celini, gde uvek verno i zajednički nastupamo za sokolskom zastavom, u miru i u borbi, u radu i u boju, jedne misli i jedne težnje za slobodu, napredek i slavnu budučnost Slovenstva.«
Vidovdanski kresovi
Pred dvadesetak godina usplam-sali su na slovenskim gorama prvi vidovdanski kresovi. Zapalila ih je jugo-slovenska nacionalistička omladiua. Kree — taj veliki simbol žarke ljubavi prema rodnoj grudi i pozdrav bogu Suncu koji u to doba slavi svoj god. Več stari Sloveni slavili su na taj način sunčanog boga Peruna i ni krčan-stvo nije moglo da se otrese tog pa-ganskog običaja, pa ga je združilo s praznikom sv. Ivana Krstitelja. Tako bi svake godine u predvečerje 29. juna po slovenskoj zemlji usplamsali svetli kresovi, koji su s visokih vrhova gora nagoveštali susedima na severu i jugu, da je to slovenska zemlja. Da bi svojim kresovima dali još jači nacionalni značaj, preneli smo ih pred nekih de-setgodišta u predvečerje 6. jula, praznika slovenskih buditelja sv. Ćirila i Metoda. Naročito na našoj narodnoj granici palile su podružnice sv Cirila i Metoda narodne kresove, da našim neprjjateljima pokažu, kako s tim svetim plamenom domovinske ljubavi hočemo čuvati i braniti svoju rodnu Zemlju. Tada stajao je Vidov dan još da-leko, zakopan na Kosovom polju, i samo retki razumeli su njegov zov. Ipak je omladina naslutila duboki značaj njegovog misterija. Od god. 1910. po-čitijc njen pohod. S vidovdanskim kresovima htela je omladina označiti svoju revolucionarnu misao. Njeni kresovi imali su postati vesnici velikog spa-senja. I usplamsali su ... Narod ih je gledao i razumeo. Ti kresovi nisu imali više da budu samo znakovi naše narodne svesti, našega Slovenstva i volje za život — oni su imali jasan cilj: pokazati narodu i svetu, da smo u dnu svojih srdaca osetili vidovdansku ide-ju. Kao prve iskre bili su ti kresovi, koji su imali da razbukte ogroman рв-žar, u kojemu je trebala da izgori sva naša žalosna sužaujska prošlost, požar, koji je imao da uništi sve, što je u nama i okolo nas bilo ropskogu i da preporodi narod novim životom.
Užigatelji prvih vidovdanskih kresova ni sami nisu slutili, kako je blizu čas, koji če obistiniti njihovo novo evandelje. Jedva što su par godina vidovdanski kresovi nagovcštali kosov-sku misao po slovenskim gorama, kada je potrcsao svet veliki Vidov dan u Sarajevu ...
Još nisu plamsali vidovdanski kresovi po svim slovenskim gorama, što je bio znak, da vera Vidovog dana još nije bila prodrla u sve slojeve našega naroda. Potrebno je bilo veliko trpljenje krv i umiranje, da bi u svim srci-iiu' uzraslo duboko spoznanje, da je
spasenje samo u kosovskoj misli. I u onim teškim časovima sva su naša srca sagorevala kao vidovdanski kresovi, i sve naše misli klanjale su se pred velikim misterijem, koji je postao simbol našeg narodnog života — Vidov dan.
Sretan je narod, koji u svojoj isto-riji beleži velike događaje, iz kojih crpe uvek nove snage i sile u svojoj težnji za večom savršenošču. To je naš Vidov dan.
Nadošlo je bilo vremfe, kada su partizanski rušitelji naše narodne sloge obeščaščavali naše najsvetije svetinje — Vidov dan pak ostao nam je svet i svetao. Vidovdanski kresovi morali bi svake godine sa svih naših gora
I konačno — što rekosmo mi?
»Koja je to čudotvorna snaga, koja je uzdrmala celu Jugoslaviju i čitav slovenski svet i»dovela nas u Beograd? To je ideja Sokolstva, duh Miroslava Tyrša, to je slovensko sokolsko bratstvo!«
»Mi Sokoli hočemo u širinu Slovenstva, hočemo kroz svetlost sokolskih ideala u visinu kulture i civilizacije, hočemo da se lepršaju sokolske zastave svugde, gde se ceni snaga duha i gde se uvažuju plodovi moralnog i materijalnog bogastva.«
»Sokolstvo mora napred! Iz pro-šlosti kroz sadašnjicu vodi Sokolstvo svoj narod u budučnost. Preko gudura i prepreka u širinu slobode do pobede istine i pravde vodi jedan put: put so-kolskog rada i sokolske žrtve.« —
Evo, ovakove reči smo čuli i tako su nas se iskreno dojmile, da smo kazali svome Kralju: »U toj zastavi sim-bolizovana je ljubav našeg vladara prema veličajnoj ideji dra. Miroslava Tyr-ša, koji je njom probudio sve Slovene ka novom radu i životu, ka samostal-nom mišljenju, ka samopouzdanju i stvaranju onih dobara, koja su sadržaj i srčika narodnog moralnog i fizičkog zdravlja.«
»U toj zastavi pak ima vidan izražaj i naša ljubav, ljubav naših sokolskih srdaca prema Vašem Veličanstvu, prema Vašem uzvišenom Domu, prema našem narodu, prema našoj otadž-bini, prema čitavom Slovenstvu i prema sokolskim idealima bratstva, jed-nakosti i slobode!«
»U punoj meri osečamo duboki smisao reči Vašeg Veličanstva, koje če svima nama ostati nezaboravljene i prema kojima čemo upravljati naš daljni rad na čast Kralja i Otadžbine! Sjaj i veličina ovog trenutka upliče se u naše duše kao alem kamen u kra-ljevsku krunu. Od ove zastave razdvo-jiče nas samo smrt!« —
I sada, kad sve to što je bilo, što smo videli i čuli, opet preživljujemo i
nagoveštati, da nam je to največi narodni praznik, naš največi dan, naša najdublja narodna vera, da u njem živimo, rastemo i da se dižemo. Naša unutamja čustva trebaju vanjskih zna-kova. Potrebno je da javno i jasno kažemo svoju veru sebi i drugima, da je priznavamo pred sobom i pred čitavim svetom, da dižemo mlake i neverne i da dokazujemo svetu, kako sve nas veže jedna zajednička misao. Sokolstvo je u zadnjim godinama pokušalo da vrši tu veliku dužnost, i tako treba da nastavimo. Sokolstvo je danas sre-dište one plemenite nacionalne misli, koja je naš narod iz sužanjstva vodila k slobodi. Sokolstvo je glasnik vidovdanske ideje. Vidovdanski kresovi treba da budu vidan znak, kako ta ideja u nama živi i kako smo svesni velikog nasledstva prošlosti, kako je jedinstve-na naša vera u budučnost Jugosloven-stva.
HRVOJE MACANOVIĆ (Zagreb):
Vidovdan
Edouard Herriot, francuski državnik i pretsednik opčine u Lyonu rekao je jugoslovenskim ratnicima u veli-kom i srdačnom svom govoru u Lyonu 13. juna ove godine:
» ... Sečam se nezaboravnog sre-tanja na Kosovu. Došao sam naveče, u sumrak, u jedno malo mesto. Veče-rali smo u izbi, kod ognjišta, bez ceremonija, bratski, kao u porodici. Domačin mi je tumačio preko tumača svu svoju odanost velikoj Francuskoj. Na Kosovu, na istorijskom bojištu, na brani evropske civilizacije rekao mi je divan jedan starac: »»Kad se vratiš u Francusku, reci Tvom Kralju, da smo pripravni poginuti za njega kao i za našeg Kralja.««
»To su divne reči, izraz legendarne duše kosovskih junaka, duše jugoslo-venskog naroda, koji je toliko veličanstveno jak, da je Vidovdan, dan poraza na Kosovu, izabrao svojim svetim narodnim praznikom, simbolom vere u vaskrsenje ...«
Jugoslovenski bivši ratnici i rezervni oficiri posetili su svoje drugo-ve, svoju braču u Francuskoj. I uz mnoge druge značajne stvari, čuli su i ovc lepe reči uverenog i uvaženog prijatelja Jugoslavije.
•
U onom času, kad je Herriot spo-menuo Vidovdan, setio sam sc soko-lovanja, naših sokolskih Vido vdana. Napeto slušajuči izvrsnog govornika.
u podsvesti usporedno radala mi se misao, niz slika i sečanja: Vidovdan!
Otsečena od drugih dojmova, razvila se u meni misao, analiza lepe fraze odličnog govornika.
Zbilja. Našem prijatelju, velikom francuskom državniku, neobična je i čudna simbolika Vidovdana. Zašto da baš poraz, teška pogibija nesložne bra-če i krvava pobeda nckrštenog duš-manina, da bude narodni praznik? Zašto taj poraz, početak ropstva, izvor mnogog zla i poniženja, zašto baš sedanje na naj gore da bude sveti praznik, najlepši i najčišči blagdan naroda? Zašto da to ne bude jedna velika pobeda, krvava i odlučna odmazda, se-čanje na najgorc da bude sveti praz-Zašto baš tako?
Vidovdan je simbol vere u vaskrsenje ... — veli Herriot, a jugoslovenski je narod toliko jak, dušu mu hrabri tolika vera, da vekovima može da pod-nese sečanje na taj poraz i na svete žrtve velike bitke.
Još nešto. Zar nije sečanje na Vidovdan i kazna, zar nije to opomena i zov. Ne razdire li sebi junak ranu da se seti uvrede i osvete?
Vidovdan! Ne, to nije jedan Vidovdan, tu su več mnogi Vidovdani. Od kosovskog do sarajevskog, od rat-nih do sokolskih, od tužnih do rados-nih.
Sto nam vele, sada, danas i sutra, ti Vidovdani. Sada kad smo slobodni.
obnavljamo u svom duhu, moramo se
zapitati, što je od svega toga več prešlo u realan život, što smo od svega toga več učinili i izveli, što je ostalo neispunjeno i odloženo za naš buduči rad. Nema sumnje, da gore citirane reči obuhvataju čitav program nacionalnog sokolskog rada za jednu celu generaciju i da sve, što traži od nas budučnost našeg naroda i Slovenstva, u kratkom vremenu jedne godine ne može biti do kraja izvedeno. Misli, načrti i zadatci idu u daljine; oni su nam potstrek i inicijativa za rad. Mi ih moramo poznati i razumeti i prema njima upravljati svoj život i svoja na-stojanja, osečajuči Tyrševu devizu, da smo pozvani očuvati svoj narod u či-losti i snazi, u telesnom, duševnom i moralnom zdravlju, koje ne dozvolja-va nikakav zastoj i nikakvo natražnja-štvo, taj najgori, da, ubilački zločin, učinjen narodu! — Moramo znati i to uvek imati na umu, što kaže Tyrš: »Ni izobrazba ni bogatstvo ni politička moč nisu same po sebi očuvale narode u životu, sve ovo narodi su več imali, a opet su izgubili, jer su bili nezdravi i moralno izopačeni. Samo zdravlje i moral taostvo su života.«
Zadača je sviju vaspitnih organa u Sokolstvu, da gore navedene reči neprestano tumače svim našim pripad-nicima. Treba istaknuti sve misli, tendence i ciljeve, koji su bogata sadr-žina spomenutih deklaracija, analizo-vati ih i prenašati u dušu i osečaje svakoga, koji je na sokolsku zastavu položio zavet vernosti i odanosti. Živimo u velikoj dobi setve; žetvu pre-puštamo budučim pokolenjima. Živimo u velikoj dobi polaganja temeljnih kamena; dozidavanje i izgradbu Doma sviju Slovena ostavljamo onima, koji dolaze iza nas. Živimo u velikoj dobi gradnje puteva života, napretka, usavršavanja i pobede sviju slovenskih Sokola; što pak stoji u ciljevima tih puteva i što čeka buduče vekove u sjaju sokolskih ideala — to neka izvode rodovi, koji su daleko tamo u
vedri i ponosni, kad smo osvetili Kosovo, kad se ispunio san Sarajeva i kad slavimo divne, slobodne, svoje sokolske Vidovdane?
Zar još sečanje na poraze, nakon velikih i krvavih pobeda? Zar još zov na osvetu i posvetu, kraj tolike slobode i ispunjenih nada? Zar je to sečanje na ropstvo, da nam gorda slo-boda i vrednost pobede budu još lepši? Zar sečanje na one, kojima rados-ni Vidovdan još nije došao?
Sve to ujedno, sve to skupa, sve je to naš Vidovdan. Sveti praznik, sveti blagdan jugoslovenskog naroda. I poraz i pobeda, i osveta i praštanje, i opomena i zov i vera, i krv tisuča znanih i neznanih, krv vekova, suze po-niženih i očajnih, posmeh gordih i neukročenih.
Vidovdan! Danas u slobodi sečanje na tugu, sečanje na otkup, izražen patnjama i životom tisuče tisuča od
budučnosti iza naše dece. Jer ako govorimo o vekovnoj trajnosti svoje ideje, moramo sami verovati u nju i na-stojati svim silama, da ideja ostane večno živa.
»Sokolstvo je Slovenstvu jamstvo, da svojim idealnim nastojanjem i svojim uzgojnim radom postiže trajne plodove kulture i civilizacije u velikom kolu realne slovenske sokolske uzajamnosti. Ta je uzajamnost zalog svetskog mira i nezadrživog napretka sviju nas.«
»Ostati na jednom siupnju, pa bilo da je taj i još kako visoko dignut u svetlo i slobodu, zadubiti se u prošlost, zaslepiti se u sjaju i lagodnosti sadašnjosii — to bi značilo prestanak volje, slom stvaranja, gubitak ideje.«
»Sokolstvo u našoj domovini mora postati pretstavnik svih moralnih i fizičkih snaga našeg naroda, koje ga svojim uzgojnim delom vodi ka vrhuncu kulture i civilizacije. Sreča je naša, što na taj vrhunac nikada nečemo dospeti, jer je potpunost kulture i civilizacije nedostiživa onome, koji je prihvatio sokolsku ideju kao bitni i sastavni deo svog unutarnjeg sveta.«
Da sve to možemo razumeti i da možemo — što je glavno — po tome živeti i raditi, treba vaspitati sebe i vaspitati druge, a treba najpre i najviše da se svako sokolsko srce potpu-no od dubine do vrha napoji domo-vinskom ljubavlju. »Ljubav prema otadžbini, kaže Tyrš, »to jest ono posvečeno tlo, na kojem su uscvale vežbe staroga veka... Moramo se uza-jamno vaspitavati kao čvrsto i silno pokolenje koje nema samo moč, nego i tvrdu vol ju; koje se ne ponosi samo slavom svojih preda, nego se sprema da radi po njihovom primeru.«
I tako je savijena naša sokolska vidovdanska rukovet, koju bolom i ponosom u srcu polažemo na grob svima, koji kadagod i gdegod — padoše za veličinu Otadžbine! —
Kosova do Sarajeva, od Kosova do Kosova preko Albanije i Kajmakčala-na. Sečanje i molitva i ropstvu i slobodi.
Sokolima Vidovdan je tuina svečanost zahvalnosti. Klanjamo se juna-
cima i velikanima, žrtvama i patnicima vekovnog mučeništva.
Ali Sokolima Vidovdan je i гвт dosni praznik slobode. Slobodnik mišica u slobodnoj zemlji.
Najviše pak neka nam bude to zov i opomena. Setimo se prolivene krvi i isplakanih suza, nesloge i poraza i čuvajmo divni ovaj naš slobodni Vidovdan. Gradimo i dižimo na če-ličnom temelju prekaljenem patnjam, gradimo divnu i svetu Slobodu. Baš mi Sokoli, svečenici Vidovdanske vere, vere u vaskrslu Jugoslaviju.
Stečenom slobodom, osvetom Kosova, nije Vidovdan postao suvišan simbol naše molitve.
JANEZ POHARC (Zg. šiška):
Vidovdanska misao u Sokolstvu
Vidovdan, koji je značio propast srpske samostalnosti, dao je našem porobljenom narodu na jugu ideju potrebe žrtava za slobodu i napredak, i bio mu je opomenom, da slobodu treba čuvati složnim radom. I Sokolstvo prihvatilo je tu misao da sc samo žrtavama dolazi do onog največeg cilja i sreče te dobrobiti naroda, to jest do potpune nacionalne i državno-političkc slobode. Sav rad preratnog Sokolstva bio je posvečen tom jedi-nom cilju — preko fizičkog, moralnog jaeanja naroda, osobito omladine — spremati svesne nacionaliste i borce, koji če makar i svoje mlade živote do-prineti na oltar otadžbine, kao po-trebnu žrtvu za njeno oslobodenje.
Naše Kosovo i Češka Bela Gora u istoriji su od istog značenja, iako po vremenu i okolnostima dva lazlieita dogadaja, jer su im posledice jedna-ke, pa i misli oživotvorenja oslobode-nja slične. I baš misao, da treba Belu Goru osvetiti, nemalo je vodila osni-vače Sokolstva pri njihovom radu, i ta ista misao, koja je odgovarala našoj kosovsko-vidovdanskoj ideji, orno-gučila je pored svih ostalih momenata, da je naš jug tako brzo shvatin i prihvatio ideju Sokolstva, koju mu je dao sever.
Neču nabrajati, koliko je Sokolstvo dalo legionara, dobrovoljaca; to su poznate stvari, ali bi hteo podvuči važnost, da nam vidovdanska misao
ostane živa kao večita sveta vatra, jer stečenu slobodu treba i čuvati. Zbog toma ima baš Sokolstvo, kao eminentno nacionalna organizacija, zadaču da obuhvati svojom idejom, u glavnotn praktičnim širenjem iste, i najšire u.a-se, i da suzbija sve pojave nacionalnog indiferentizma i mlitavosti, koje se pojavljuju osobito u gradovima.
Mi moramo znati, da su na radu svi neprijatelji našeg naroda, izvana i iznutra, koji nastojc da svim mogu-čim sredstvima ubijaju nacionalnu svest naroda, pa stoga moramo naš rad udvostručiti, ojačati, proširiti, a osobito to i u pogledu’ ckonomskog pridizanja i jačanja našeg naroda. Pri tomc ne treba biti nacionalni šovinista i protivan medunarodnoj saradnji, ali treba postiči bar ono, da se naš čovek uistinu ponosi svojom nacijom, i da mu ona bude prva, tek zatim sve drugo. Nacionalni ponos treba uvek, na svakom mestu i u svakoj prilici, da dode do najjačeg izražaj«-Klasičan je primer za to jednog od nemačkih radničkih voda, koji je nekom zgodom rekao: »Najpre sam Nc-
tnac, a tek onda socialdemokrata« a bio je to pripadnik druge intern ^ cionalc, koji je izrekao ove reči nemački je narod baš zbog svoje boke nacionalne svesti postao vc ' Zašto onda, dakle, da se i mlnef nosimo svojom nacijom kao . k veni?!
Fretscdnik nadzornog odbc Dr. Ivo Bo n a ti, s. r.
E. GANGL.
Slei Sokolstva na Jadranu
Zdravo budile, Sokoli
na Jadranu!
Žalim, što ne mogu biti medu vama, bračo i sestre, koji ste pohrlili na obalu našeg plavog Jadrana, da u Splitu učestvujete na sletu župa Split, Ši-benik-Zadar i Sušak-Rijeka: naša sokolska jadranska straža sakupila se pod slavnim i čistim sokolskim barja-cima na jednoj tačci, kako bi suza radosti i sreče a i tihih bolova naših zaigrala u gigantskem oku, koje sokolskem bistrinom, junačkom smelošću i vojničkim mirom gleda u dalnji, veliki sokolski naš slovenski svet!
Samo jedna zapoved da bi pala, pa bi ogromna snaga naših mišiča, ko-ju u nje uleva vernost i ljubav vaših srdaca prema velikoj i zajedničkoj našoj sokolskoj stvari, uzburkala valove mora, da bi se od obale do obale zata-lasali, dižuči se do samog neba i strašnim svojim gromom zagrmeli: Vaši smo — naši ste!
Kao da je to more ovih dana sama krv — tako se zarumenilo od sokolskih košulja i maramica! Zdravo budi, junačka vatrena sokolska krvi, ti soku života — a i roso smrti, kad sokolska čast i slava sokolske snage gine za sreču i slobodu Otadžbine! Zdravo budi!
Zdravo budite, bračo i sestre iz drugih župa naše zemlje, koji ste po-ovamo, da okupate krila svojih viteških i iskrenih osečaja u moru odu-ševljenja, sokolske discipline i sokol-skog morala, koji ovih svetlih dana pobedonosno sukljaju i vreju iz svake naše duše! Slušam uznosite pokliče tih sokolskih duša, čujem kucanje vaših sokolskih srdaca i dopire mi glas trub-Ije ko ja poziva u zbor i pozor! I gledam vas u pozoru, vidim kako se na-dimlju grudi vaše, kako u svakoj od njih raste unutarnji svet lepote i junaštva, koje se ispoljava u svakoj vašoj kretnji, u svakoj vašoj reči. Zdravo budite, sestre i bračo!
Gledaju vas Grgur Ninski, Maru-lc i Luka Botić i čitaju slavna imena
vaših sokolskih gnezda na vašim gru-dima — koja nisu zanatljijski prišive-na na vaše odore, nego su tu utignuta kao žigovi iz vaših srdaca, da čuvate i branite ovih imena istorijsku vrednost i njihov mili, slatki, voljeni zvuk.
Zdravo budite, bračo i sestre Čeli oslovaci, Poljaci i Rusi! Naš kameni krš drobi se pod junačkim korakom vašim, a ljubav naša prema vama htela bi da svaki put i svaku stažu pospe cvećem, da bi i oči vaše videle, kako vas volimo i kako to sigurno osečaju vaša bratska srca! Neka od Marjana zelenog i divnog odjekne u daljine čita= vog sveta glas istine, da se opet sada obnavlja u dubinama sviju bratskih sokolskih duša naš zavet: Jedno smo i jedno ostajemo! Slovensko Sokolstvo svojim bratskim i junačkim pesnicas ma visoko diže zastavu pobede Slovenstva!
Zar nisu svaki put i svaka staža posute cvećem? Jesu, sestre i braćo slovenski Sokoli! Gledajte našu so-kolsku omladinu, koja vas prati i koja srca svoja, čista, nevina, sokolska svoja mlada srca otvara vama u pozdrav! U ovim srcima — sveti lik Majke Otadžbine! I ona vas pozdravlja, jer naša Jugoslavija i vaš je dom! I oni vas pozdravljaju, koji su sledbenici naših junaka i vitezova slavnih — pozdravljaju vas naši vojnici-Sokoli i naši mornari-Sokoli. Zdravo budite svi!
I moje srce je medu vama. Ispod hridina naših pograničnih gora dopire pozdravni glas skromnog i vernog službenika velike Tyrševe ideje do Ja-dranskoga mora, da vas bratski zagrli i da se to srce samo od sebe vama daruje! Ove gore uzdigle su se u valove sunca, kao što se naša čežnja uzdiže u svetlost naših sokolskih ideala, i ovo more razleva se u beskonačnost, i kao sjaj i mladost naših ideala ide u bez-granične daljine.
Zdravo budite svi!
Neka živi slovensko Sokolstvo!
Zdravo!
Vidovdan, 1931.
Braćof Sestre!
Svesno svoje dužnosti i moči, bračo i sestre, Sokolstvo na Jadranu vrši smotru svojih snaga.
U ovom kraju, izmedu dinarskih krševa i Jadranskega mora, koji je svoju dušu prekalio u neprestanoj borbi čuvanja svoga i svojih, koji je svoju volju i mišicu očeličio da to dočuva, i koji je svoju rasnost saču-vao kroz vekove, u ovom kraju, na granici slovenskog sveta, uvčrščuje se bedem Slovenstvu.
Sokolstvo, bezgranično odano I beskonačno verno besmrtnim istina-ma svoje misli, u evom je kraju, na tim vrlinama, več desetcima godina, taj bedem jačalo i dogradivalo; i sad, ono hoče da ogleda i pokaže svoju snagu i životnost i da još na više po-digne duh narodu na mrtvoj straži Otadžbine, da radi i gradi, da snaži i čvrsti, da čuva i brani ovaj skupi i dragoceni kraj lepe naše Domovine.
Zato je nuždan ovaj slet.
Sokolovi naši, spremni i odušev-ljeni da ovamo slete, sa Dunava i Save i Vardara, sa VItave i Baltika, ov-de na modrom našem Jadranu, neka razviju u širokom letu svoja dobra krila, e da Marku našem dadu nrirnag hlada. Njihova brača i sestre na Jadranu biče ponosni i radosni kad vi-de njihove barjake na ovoj obali i gordo če, zajedno s njima, na ovom uvršcenom nepobedlvoin bedemu položiti joŠ jedamput zavet idealima Sokolstva i Slovenstva.
Junačkoj vojsci našoj, omladinl uzdanici našoj, bračl i sestrama: Zdravo !
Dobro nam došii!
Split, 13—29 juna 1931.
Pretscdništvo slela Sokolstva na Jadranu!
Pretsednik i starešina župe:
Dr. Mirko Btttć, s. r.
Zamenik starešine:
Vinko P era, s. r.
Zam. starešine i potpretseđnik’: Mirko Grgič, 8. r.
Načelnik:
A n tun Tomtnaseo, s. r. Tajnik:
Pet ar Mrklić, s. r.
odbora:
B:ai tir. Mirko Buić, siaiešina Sokolske župe Spiši i preiseonik siefskog odbora Slcfa Sokolsiva Jadranu
svoga prelaza zajamčenu slobodu, i tako ga nije stigao udes ostalih naših ciobrovoljaca u Italiji, koji su veči-nom uzalud čekali rešenja svojih mol-bi za stupanje u borbu. Od oktobra 1917. god. odred kapetana br. Pivka preuzima razne sektorc na položajima 1., IV., VI. i VII. italijanske armije
0 ovom odredu može se reči da je bio sokolska trupa. U oficirskom zboru bilo je više istaknutih sokolskih rad-nika i prednjaka, medu njima i br. poručnik Stane Vidmar, onaj koji je izvojevao na praškom slctu 1912. god. na utakmicama slovenskog Sokolstva prvo mesto.
Nastavni program ovog odreda razlikovao se u mnogom pogledu od vežbi kojegod vojske, — bio je naime sasvim sokolski.
Početak svakodnevne vežbe, kad-god je bio odred na odmoru, tvorile su proste vežbe. Br. Stanc Vidmar sa-stavio je u Veroni nove proste vežbe, koje smo nazvali »Veronske«, i kom-ponovao je i muziku za ove vežbe po motivima jugoslovenskih narodnih pe-sama. Vežbe prednjaka i sviju prisut-nih dobrovoljaca vodio je lično on sam. Oficiri vežbali su zajedničke proste vežbe pomešani medu podoficire
1 vojnike, i malo koji predratni župski slct mogao bi se ponositi sa ovako precizno i u masama izvodenim nastu-pima, kako ih je svakodnevno prire-divao br. Vidmar u februaru 1918. g. u Veroni.
U 9 časova, posle vežbanja, dola-zila je školska nastava, u 11 raport, u
»Sivaranje Jugoslavije« —
14 redovne vežbe sa puškom ili bez puške, u 15 časova vežbe u vrstama na spravama, bez sprava i u lakoj atle-tici, u 16 igre, u 18 pevanje, u 20 ea-sova zajedničko čitanje knjiga i časopisa, — za .Jugoslovene zasebno i za Čehoslovakc zasebno.
školska nastava obuhvatala je čitanje, praktične vojnieke pismene sa-stave, računanje, narodnu istoriju i važna poglavlja novije svetske istorije, zemljopis Jugoslavije, Cehoslovačke i susednih zemalja te savezničkih država, italijansku konverzaciju, ustrojstvo vojske, poljsku službu.
Večernje čitanje imalo je večinom značaj slobodne škole i debate redova i podoficira sa ofieirima. Tu su bile žive rasprave o vojnim dogadajima, o stanju u raznim državama, o budučem miru, o budučim slovenskim državama. Cilj ove nastave bio jp da svaki dobrovoljac bude o aktuelnim pitanji-ma dovoljno informisan i toliko vešt, da bi mogao samostalno širiti svoje uverenje. Dobrovoljačke zadače na italijanskem frontu bile su često delikatne, osobito u izviđačkoj i propagandi-stičkoj službi, i tražile su od svakog pojedinca izvesan stepen inteligencije i samostalnosti.
Nije nam žao velikog požrtvova-nja koje je tražio odgoj ovog prvog dobrovoljačkog odreda, jer su se do-brovoljci ovog odreda istinito odlikovali po svojoj volji j požrtvovnosti. Odred je dao veliki broj junaka, koji su sa dubokim i svetim uverenjem ju-rili u borbu i smrt.
izvela dečka čela 54. p. p.
U akciji na Monte Zebio u oktobru 1917. god. upoznalo se, kako je i naša pesina opasno i izdašno oružje na frontu. Pesma slovenskih dobrovoljaca pomogla je u više mahova da se razbije austrijski front. Znate li, što je moralo doči Jugoslovcnima u austrij-skim rovovima na um, kad bi u mir-nom trenutku do njihovih položaja do-pirala pesma o lepoj našoj Domovini, o Triglavu, o vili sa Velebita, sokolska pesma, pesma o našim starim pravima i t. d.? Što je osečao austrijski Čeh, kad mu je »neprijatelj« na italijanskim položajima pevao himnu »Kde domov mu j?« ...
Br. Stane Vidmar sastavio je repertoar pesama i stvorio pevački zbor najboljih pevača u odredu. Repertoar bio je svake nedelje opet jači za koji broj. Kod muzičke firme u Veroni po-zajmio je odred pianino za mesečnih 10 lira, i poručnik Vidmar zapišiva« je melodije, skladao i harmonizovaO na novo, pošto nije bilo ni jedne zbir* ke slovenskih pesama u našim rukama. Skladba prošla je dva-tri puta preko pianina i za sat imali smo več napisana četiri glasa za muški zbor.
Dne 23. februara 1918. izneli sm«j po dovršenoj utakmici u Veroni pia« nino na igralište. Tri proste vežbe idr, več dobro, treča pak s mesta, živa, sa snažnim borilačkim kretnjama. Vidmar je bio stao na dosta visoku klupu, d*, bi preko pianina posmatrao rmstup I tako vodio vežbe, kojima je sam tvo-rac, kompozitor i muzičar; — čovek koji put mora biti dvostruki i trostru-
Sa sokolskih dana vojske 1 mornarice u Splita
Povorka prolazi Francuskom obalam
Takmičenje: u očekivanju da bilac odjekne . . .
Dr. LJUDEVIT PIVKO (Maribor):
Sokolski rad medu dobro-voljcima u Daliji®
Volja za borbu protiv Nemačke i Austro-Ugarske širila sc sasvim spontano osobito po logorima, u kojima su se nalazili sokolski radnici — naši i Česi.
Najodličniju organizaciju stvorili su čehoslovački zarobljenici Sokoli u logoru Santa Maria Sapna Vetere i Padula, gde treba u prvom redu spo-menuti Jana Čapka, bivšeg načelnika Sokolske župe Moravsko-Sleske, koji je organizovao sa svojim sokolskim pomočnicima hiljade zarobljenika, vež-bao i radio svestrano da ih pripremi za borbu. Dr. Beneš imao je svakako naj jači argumenat, kad je razgovarao sa ministrom Sonninom o stvaranju čehoslovaeke legije, što je mogao uka-zivati na hiljade Čapkovih ljudi u logoru u Paduli.
Geslo »Ko Soko — taj dobrovoljac«, bilo je tako obično i prirodno.
Sasvim slično ispoljavao se sokolski duh na italijanskom frontu. Prvi odred dobrovoljaca 11 Italiji bio je odred kapetana br. Pivka, predratnog prednjaka i tajnika Sokolske župe u Mariboru, koji je 17. septembra 1917 godine na tirolskom frontu prešao u 1 taliju. Njegov odred imao je več nre
U Italiji bilo je u god. 1917. oko 26.000 zarobljenika Jugoslovena, rastu-renih po različitim logorima srednje i južne Italije, Sicilije i Sardinije. Stotine njih javljali su se u srpsku vojsku več od god. 1915. i slali molbe na sve Strane, preko komande svojih logora Komisiji ratnih zarobljenika, Ministar-stvu vojske, srpskom i ruskom poslanstvu u Rimu, Jugoslovenskom odboru, Predavali ih javno ili tajno revizionim komisijama teritorijalne Komande i tflko dalje.
U logorima znalo se vrlo malo o .°me, što rade naši zemljaei u Rusiji 1 n« Solunu, ali pročulo se ipak, da su ^»ogi izašli iz ropstva i da se bore . redovima srpske vojske. Ovc retke ..j^jasne vesti povečavale su volju na-, n nacionalno svesnih zarobljenika u ‘ulijj (ja j oni stupe u borbu.
.	9 Donosimo ovo interesantno pre-
ttvauje br. dr. Ljudevita Pivka koje je oiirzao 2. maja o. g. preko radio-emi-,onc stanice u Beogradu, a koje sadrži mnogo našim širim sokolskim redovi-»ia nepoznatih značajnih poj edinosti iz vota naših Sokola-dobrovoljaca za vreme rata. Ur.
ROSI JA - FONSIER ♦ DRUŠTVO ZA OS1GURANJE I REOSIGURANJE ♦ BEOGRAD
ki umetnik. U prostim motivima ču-jem odmah domaću pesmu, i radost me je obuzimala kad sam gledao precizno izvodenje vežbi. Vidmarove oči vatreno odavahu veliko spokojstvo, ščo mu kod treče vežbe nisu razbili ravne linije.
Pukovnik Giulio Marchetti, koji se nalazaše u publici na tribini, viče na sav glas: »Bravi Jugoslavi! Bravi Czec-chi. Publika traži da se ponovi cela ova lepa scena, ali je br. Vidmar tvrd, i več šalje odred da se brzo opremi i vrati sa puškama, da pokažemo još uzorne redovne vežbe u vodovima i u četi.
Pukovnik Marchetti nije mogao više da se svlada i, kad su dobrovoljci po svršenoj vežbi odilazili s vežbali-šta, zovnu oficire i reče im:
»Bio sam i ja inštruktor, i, kad sam bio poručnik i kapetan, nije bilo alpinske čete koja bi se mogla meriti s mojom. Ali to što ste postigli vi, još nišam video, ni ja, ni niko u Italiji. Ovo kažem vama, gospodo oficiri, kao izraz zahvalnosti za današnji nastup, i čestitam vam svima, osobito gospodi-nu Vidmaru, koji je, koliko sam opa-zio, duša ovih uspeha.«
U 2. polovini marta dobio je odred stanove u Breganci kod Vicenze. Malo koji dan prošao bi ovde bez po-seta savezničkih oficirskih skupina, .italijanskih, engleskih i francuskih. Gosti su rado izražavali zelju, da bi čuli gla-sovite slovenske pesme. I tako je tre-balo opet po vežbi pevati!
Slava naših vežbi i naše pesme do-prla je i do američkog štaba na itali-janskom frontu, i več na svojim lepim automobilima dojuriše ovamo, i odmah postavljahu svoje aparate, da iz-rade ploče slovenskih dobrovoljačkih pesama za svoje gramofone. »Pevajte sada! Pevajte onako svoje pesme, kako ih pevate, kad ste sami!« Jugoslo-venskih elegičnih motiva ne mogu se dovolj no nasititi, traže još šestu, sed-mu, osmu, devetu pesmu. Največi uti-sak čine na Američane sledeče pesme: »Knjigu piše Kralj Srbije,« »Povedi kolo krvavo«, »Ja prodadoh konja vrana«, »Stiže pramalječe«, »Siroče sam«, »Aoj Bosno, sirotice kleta«, »Rasla mu je rasla«, »Jesen stiže«.
Američanin Geisler, civilist novinar, koga smo u ratnoj zoni vidali još često puta, smatrao je za svoju duž-nost, kadgod bi video Jugoslovene, da sa najlepšim komplimentima pohvali našu pesmu, t. j. svoju seriju gramofonskih ploča br. 20. 165—20. 173!
Dne 25. marta 1918. g. javlja se u našim zgradama velika grupa štabnih oficira iz Komande I., IV., VI. i
VIII. italijanske armije u pratnji neko-licine Francuza. Opet sokolske vežbe, redovne vežbe i pesme. Sve je to njima novo. General Badoglio kaže da če za kratko vreme i sve ostale armije dobiti takav slovenski odred u izvidni-čke i propagandne svrhe, kao što je naš kod VI. armije. Čehoslovaci več su delimično na putu u ratnu zonu. Njihova nastava i obuka neka bi bila ovakva kao kod postoječeg odreda u VI. armiji.
Dne 15. aprila stigao je u Veronu čehoslovački transport od 450 vojnika i 15 oficira. Njihov inštruktor je poručnik br. Vidmar i za 14 dana obuka je bila svršena. Veronski dnevnik »Arena« piše 19. maja 1918. god. u po-dužem članku o češkim i jugosloven-skim dobrovoljcima medu ostalim: »Videli smo Čehe kod rekrutske obu-ke, i razumeli smo da se ne može sum-njati o sutrašnjem danu ovih junaka, koji hoče da zasluže slobodu uz cenu svoje krvi. Videli smo jugoslovenski odred kako je izvodio briljantne poljske vežbe, i mi smo se divili ovim vanrednim borcima, koji poseduju najbolje vojničke osobine i koji su odu-ševljeni živim idealnim plamenom.«
Cehoslovačke izvidničke čete formirane su na sličan način kod svih ostalih armija. Iz njih nastao je 39. čehoslovački puk. U svim jedinicama vodili su obuku u prvom redu sokolski radnici, zato je prirodno, da su svuda i sokolske vežbe tvorile važan deo programa. Odredu kod VIII. armije davao je pravac u sokolskom radu narednik Valter, prednjak društva u Č. Budejovicama i več 23. aprila 1918. nastupio je u Trevisu sa prostim vež-bama V. sokolskog sleta, boksom i tzv. dvanaestoricom VI. sleta. Triput morali su vežbe ponoviti, toliko je bilo oduševljene publike. Medu ovom na-lazio se je i komandant armije general Penella i priličan broj savezničkih oficira.
Dne 14. maja bio je sokolski nastup u Montebelluno. Slični javni sokolski čehoslovački i jugoslovenski ča-sovi priređivani su u III., IV. i I. armi-. ji. Veliki broj fotografija sa ovih priredbi štampan je u čehoslovačkim monografijama o legionarima u Italiji.
Slike o sokolskim nastupima Piv-kovog odreda izlazile su u god. 1918. u »Illustration fran^aise«, a ima ih nekoliko i u Pivkovoj knjiži »Rame uz rame«.
Zaključak: Sokolski predratni od-goj stvorio je mogućnost dobrovoljač-kog pokreta i legionarske organizacije. Bez Sokolstva nebi bilo dobrovoljač-kog života i rada u Italiji.
DUŠAN M. BOGUNOVIĆ (Zagreb):
Živimo i radtmo za Jugosla~ viju i Jugoslovenstvo!
Današnje pokolenje našeg naroda, a naročito deca, proživljuju ne za sa-dašnjost, več za budučnost našega roda jedno od najsudbonosnijih doba razvoja naše istorije.
Sudbonosno doba naše istorije pro-izlazi iz toga, što nakon vekova borbi, patnji, zapreka i težnja naroda i njegovih рг\гдка u ropstvu, prelazimo u vek stvaranja, nada i težnji u slobodi
— slobodnog naroda i slobodne države i to slobodnog jugoslovenskog naroda i slobodne samostalne Jugoslavije.
Sloboda naša izvojštena krvlju sinova i kćcri, majki i očcva, koji uzgo-jcni u duhu ideje velikog i smelog Ka-rađorđa, dalekovidnog i jugoslovenskog Strosmajera, stvoriše od nas po-bornikc Jugoslovenstva, da od poniže-nih i uvredenih idealista, gledanih prežimo sa sviju strana od brata i ne-brata, komično pobedimo i svojim očima gledamo, da je Jugoslavija tu i da je Jugoslovenstvo svojina sviju nas.
I mi, koji u najteže doba držasmo visoko zastavu morala i težnja Jugoslovenstva, pa i oni koji nam ne vero-vahu, koji su nas sumnjičili u najsve-tijim oseeajima svakoga nacijonaliste, a to je da smo izdali Hrvatstvo, Srp-stvo i Slovenaštvo, jer radimo samo za Jugoslovenstvo, eto, sad i jedni i drugi i treči zajedno smo, imamo jedan cilj i jedne težnje: jaku Jugoslaviju i trajna Jugoslovenstvo.
Hvala usudu naše rase! Nadosmo se, oprostismo jedan drugotne i sada gredemo jednome cilju — k Jugoslaviji
— Jugoslovenstvu.
No ako pogledamo u sebe, a od sebe i oko sebe malo dalje, vidimo, da i unutar i van nas ima još dosta svesnih i nesvesnih neprijatelja snage i veličine naše nacije i rase, koji nerado gledaju razvoj jedne maJe države na putu da svojom ideologijom Jugoslovenstva postane velika slovenska država na tlu koji se zove Balkan
i da postane brana ideje evropskog mira, slovenske kulture i središte politike izmedu istoka i zapada.
Ima još mnogo neobradenih jedin-ka naše rase; živi naime nova naša generacija, rodena u slobodi i koja ne nosi posvema grehove naše prošlosti, koju treba odgojiti tako jugosloven-skom, da joj Jugoslovenstvo — Jugoslavija — postane krv njene krvi, kost njene kosti, duša njene duše i da baš pomoču te i takove generacije stvori-mo prave fanatike, idealiste i borce Jugoslavije i Jugoslovenstva. Jednom rečju — neobradeno je još tlo Jugoslavije.
Smemo li dakle mi, koji smo Ju-gosloveni, a kad se stvara Jugoslavija, stati i gledati, gde se zida ono, zašto mi dadosmo temelje, i gledati, kako na našim temeljima, a bez nas, grade drugi i mesto da i mi pomažemo sa svima ostalima, mi stojimo postran-ce i u zidine Jugoslavije ne ulažemo sebe, da bi sve ono što se gradi povezali i učvrstili sa onim što je u nama dobro.
Jeste, može da u tom radu bude inoguče zapreka i bolova, toga može biti, ali je jedno ipak tačno, naime, da više mene ima nešto, što zahteva da sebe i sve drugo zaboravim, a to je Jugoslavija — * Jugoslovenstvo, za koje ideale treba da žrtvujem sve. Jer Jugoslavija — Jugoslovenstvo -— nije tvo-revina ni mene ni tebe; ona je iznad sviju nas.
I zato je bilo i jest potreba, da svi stupimo iz pasivnosti u aktivnost, ne radi sebe lično, radi mesta ili položaja, več radi Jugoslavije i Jugoslovenstva, jer su to ideali u koje se mora verovati, za koje se mora živeti, radi-ti pa i umirati, a pokolcnja, koja dodu, neka sude — »ni po babu ni po stričevima, več po pravdi Boga istinoga« — da li snjo i kako smo poslužili svo-mc Narodu, Kralju i Otadžbini.
ĐURO BRZAKOVIC (Beograd):
»Novi smerovi«
Jedno načelno gledlšte
Tako se zove jedna vežba, koja je bila omiljena u nekojim sokolskim društvima u Beogradu, jer je nekoliko puta bila prikazivana na akademijama. Brača, ko j ima se ova vežba svidela stavljajuči je rado na »repertoar« svojih akademija, objašnjavala su ovaj svoj postupak time, što je ova vežba imala da pokaže nov pravac u ženskim vežbama, neku vrstu reforme, kojoj je cilj da se ženskim vežbama da karakter muških vežbi, t. j. da se pribli-že ili izjednače sa njima.
Nama se čini, da je ovaj gest ove brače doista učinjen sa dosta smelosti i sa izvesnom naglošču. Izgleda, da je strah da se ne zaostane za »duhom vremena«, u velikoj meri uticao na ovu braču. Pa onda želja da se bude savremen, da se daje novo, takoder je znatno uticala na ljubitelje »novih smerova«.
Naše doba ima tu karakterističnu odliku: traženje »novog«. U tome tra-ženju, koje se pretvorilo u jurenje za »novim«, ide se tako daleko, da se gube iz vida svi obziri i hoče se samo »novo«, bez gledanja na ostale kvalitete koje jedna nova stvar treba da ima. Novo ne mora da bude ni dobro ni lepo ni uzvišeno; dovoljno je samo da je novo pa da se njime oduševe i zanesu obožavaoci »novog«. I taj huk i jurenje u traženju »novog« izgleda da nisu bili bez uticaja na braču sa novim smerovima. I povodom toga potrebno je reči koju reč, iskreno i bratski.
Nema sumnje, da je naša organizacija ta, koja je uzela načelo i upravo primila kao svoj zakon: ne biti ni-kada zadovoljan sa onim što se posti-glo, več neprestano iči napred, od jed-nog uspeha ka drugom — večem, od dobrog ka boljem, od lepoga ka lepšem, od prostijcg ka složenijem, jer u tome leži naš skupni krajni cilj: usa-vršavati se, postajati viši i bolji. Naš je cilj usavršavanje, a ne savršenstvo — jer se ovo ne može postiči — i jer usavršavanje znaei akciju, kretanje, a savršenstvo mirovanje, stagnaciju.
Ali u tom kročenju, stalnom kro-čenju napred, ne znači primati sve što je novo, pa ma kakovo ono bilo, jer ni svako kročenje nije napredovanje, ne znači progres, nije usavršavanje, kako mi to sokolskim jezikom kažemo. Ima kročenja koja zna-če dekadansu, silaženje, a ne uzdiza-nje.
I zato u našem, sokolskom penja-nju i uzdizanju moramo dobro paziti, što čemo uneti u našu organizaciju, moramo budno motriti da se ne uvuče nešto što bi nas svratilo sa našeg puta. Ne smemo iči tako slepo u po-dražavanju »duha vremena«, ne smemo iči za njim, čak što više ni sa njim, več kao najbolja i najsavršenija organizacija moramo iči ispred njega. Mi imamo da pokazujemo put, kojim treba svi da idu. Mi moramo da stva-
ramo taj »duh vremena«, a ne neko drugi, jer smo najpozvaniji i najspo-sobniji, ako smo zaista Sokoli. Inače bismo se ogrešili o naš poziv i izneverili naš cilj — pokazali bismo svoju slabost.
Sa te strane posmatrana vežba »novi smerovi« ne odgovara sokolskim smerovima, našim ciljevima. Pre sve-ga, sa našeg stanovišta mora se od-baciti ideja — koja se, izgleda, prilič-no ukorenila — izjednačenja ženskih vežbi sa muškim. Jer kao što postoji razlika u životnom pozivu u prirodi i konstrukciji ženskog i muškog organizma, tako mora postojati i razlika u vežbama, u radu na usavršavanju tih organizama. I u pogledu fizičkom i duhovnom postoji razlika izmedu ženskih i muških biča, pa se ona moraju različno i vežbati. Najzad, to je tako prirodna stvar, jasna i očigledna, da nije potrebno dokazivati. To je shva-tanje uneto u sokolski sistem, koji predvida žensko i muško članstvo sa posebnim vežbanjima i zasebnim vodstvom, koje se stara o vežbama. Zenske vežbe su lakšeg karaktera, sa ciljem da razviju vitkost i eleganciju, što je karakteristična odlika ženskog organizma. Ne želimo u Sokolstvu žene atlete i hrvačice!
Sem toga vežba »novi smerovi« nije prihvatljiva ni sa sokolsko-vaspit-nog gledišta. U toj vežbi ima stavova neelegantnih, neestetskih pa i neskladnih, koji izazivaju težak utisak, uti-sak nečeg neprirodnog i nelagodnog, što se lako ne podnosi. Ima stavova neženskih, sa neprijatnim utiskom, koji ne odgovaraju ženskoj čednosti i sestrinskoj nežnosti. Ne mora čovek da bude nekakav suhoparan moralista ni patrijalhalno naivan, pa da u nekim pokretima ove vežbe vidi nešto što nije sokolsko ni čisto od nekih vulgarnih primesaka, nešto što u mnogo-me potseča na varietea, barove, cirkuse i druge ustanove (moderne), gde se gaji naročiti kult tela. Nije ni lepo ni sokolski da naše sestre dube na glavi u kupačim kostimima, niti je Sokolstvu cilj da izlaže telesa sa vidno is-taknutim konturama. Najzad, naše sestre imaju izvestan ponos i dostdjan-stvo, koje ne treba vredati, jer one niti su varietetske umetnice ni cirkuške igračice.
Povedimo računa o tome i ne te-rajmo krajnost, jer svaka vežba ima i svoj vaspitni cilj, koji se ne sme tako surovo zanemarivati. Moramo svakog trenutka imati na umu, da smo mi propovednici i pioniri jedne od da-nas najuzvišenijih ideja i da težimo za preporodom našega naroda, da mu pored zdravog tela damo i zdravu du-šu. Stoga naši smerovi moraju biti dru-gačiji, a ne ovakvi kakvi su nam pokazani na prošlim akademijama nekih bratskih sokolskih društava. Pazimo, da nas »novi smerovi« ne zavedu na stramputicu.
VERIJ:
Značenje statistike za naš
rad
U sokolskim krugovima vlada još uvek naziranje, da statistički rad ne treba vršiti onom tačnošču, kao što taj predmet kao takav i zahteva. Isti-na je, da nikako ne možemo uporedi-vati statistički rad u Sokolstvu s onim uzgojnim u vežbaonici i na prosvet-nom polju, ali ipak lako možemo u uvodu samo da naglasimo, da je statistika nekakov pismeni rezultat svega rada, jer po ovoj i društvo pa takoder i župa i Savez mogu saznati, videti i informirati se, ukoliko im je to potrebno, o toku rada u odnosno j jedi-nici. Pretpostavlja se pak naravno, da statistički izveštaji moraju biti tačni i nepreteranl u nijednom pogledu. Ako svi društveni odgovorni organi unesu u statistički list svaki dogadaj, pose-čivanje telovežbe i predavanja, kao i stanje društvenog članstva i gospodarstva, svaki župski organ imače odmah jasnu sliku o društvenom stanju.
Statistički rad ima veliko značenje več i za društvo kao takovo. Svakoga meseca sastaju se na redovite sednice društveni prednjački zbor i uprava, da saslušaju izveštaje vodečih društvenih funkcionera za prošli mesec. Kako je lepo saslušati tačan i nepreteran iz-veštaj načelnika i načelnice, prosveta-ra, blagajnika i ostale brače, ako imaju tačnu evidencu članstva, posečiva-nja telovežbe od strane svih odelenja itd. Na drugoj strani pak svaki pravi
starosta, kao voditelj svega društvenog rada, opaziče odmah na prvi mah da u vežbaonici nije sve u redu, ako načelnik nema točnih podataka o radu pojedinih kategorija. S time, kad načelnik podnosi svoj statistički izveštaj, podnosi takoder i ujed no izveštaj o položaju u vežbaonici, koji za prednjački zbor i društvenu upravu moraju biti merodavni pri donašanju dalj-njih zaključaka. Tamo, gde se prema uporedivanju sa prijašnjim mesečima opaža napredovanje rada u vežbaonici i na opčem prosvetnom polju, pokuša-če se taj rad još više pojačati i pro-dubiti. Dužnost je društvene uprave pak, da odmah poduzme sve potrobite mere, kako bi se več u začetku zapre-čilo opadanje jedne ili više raznih kategorija vežbača. Ništa nema žalosni-jega nego što jc činjeniea, ako načelnik na sednici izvesti, da se je s tclo-vežbom posvema prestalo. Još jače de-premira to, ako društvena uprava pri tome ništa ne poduzme, nego preko svega toga mučke prelazi na dnevni red. U tom slučaju dužnost je starešine da odmah utvrdi statističko stanje društva, naročito vežbaonice i da se po-savetuje, kako i na koji če način biti moguče da se što pre započne s telo-vežbačkim radom. Statistički izveštaj načelnika dakle mora sc sa svom tačnošču podneti svakog meseca naj pre prednjačkom zboru, a zatim društve-
noj upravi. Na svaki način več prednjački zbor dužan je da donese potre-bite zaključke na osnovu situacijskog izveštaja načelnika, načelnice i vodnika pojedinih odelenja.
Od iste važnosti takoder je i rad društvenog matrikara, koji vodi imenik i kartoteku članstva. Takoder i njegov izveštaj mora se pomno pratiti. Nije sve jedno, ako broj članova i članica opada ili pak raste. Treba želeti da se taj broj lagano diže, od sednice do sednice. Broj članstva češto puta pretstavlja više, nego pak same gole brojke; on nam pokazuje takoder i gospodarsku moč jedinice. Društvo, koje se uvek ne brine za sve jači porast svoga članstva, morače s vremenom da prestane sa svojim radom, ili če pak samo životariti.
Konačno ne smemo preči ni preko izveštaja prosvetara, koji je dužan da se brine za neprestani idejni uzgoj članstva. Lepo je, kad takoder i on svakoga meseca podnese izveštaj o svemu izvršenom radu, pa i o onom, koji se je nameravao izvršiti, ali radi raznih zapreka ili nezanimanja članstva to nije bilo moguče. Društvena uprava mora biti takoder i o ovakovim pojavama svakoga puta odmah izve-štena i prema tome zauzeti svoje od-lučno stajalište. Naročito je potrebito, da prosvetar na svakoj sednici naglasi, da li su svi novo prijavljeni članovi sa uspehom pohadali prosvetnu školu, kako bi na taj način odbor znao, kakovo članstvo ima u svojim redovima.
Značenje statističkog rada dakle u društvu svakako je očevidno, što dokazuj u več i ovi retci. Još je od veče važnosti statistički izveštaj za župsko starešinstvo, koje nije uvek u položaju da po svojim delegatima i revizorima prosudi situaciju pojedinih užupljenih društava. U društvu kao takovom sa-stanu se pojedini odbornici često puta i mogu lako da jedan drugome mno-gošta usmeno isporuče; župskom vodstvu pak to nije moguče, jer bi u tom slučaju svi njegovi iunkcioneri morali biti uvek na putovanju. Zato pak za pravilno izveštavanje župskog načclm-štva i uprave mora služiti kakovo drugo obaveštajno sredstvo o radu. Stoga su u prvom redu pozvani društveni statističari, da u vezi sa društvenim načelnicima, načelnicama, prosvetai i-ma i tajnicima vrše tu statističku izw štajnu službu za župsku upravu svakoga meseca bez oklevanja i to u od-redenom terminu. Svaki izgovor u tom obziru mora u sokolskoj organizaciji bezuslovno otpasti. Svako društvo dužno je da udovolji odnosnim propi-sima bez ikakvog zavlačenja.
Naša organizacija izdala je u svr-hu društvenih izveštaja za župu naročite izveštajne listove, iz kojih svaki župski funkcioner može da potanko vidi, kako se je razvijao rad u pojedi-nom društvu za svaki mesec. Preduslov toga pak je, da pored več pomenutog tačnog izveštavanja, dođe do izražaja takoder i puna istinitost, a ne da bi se župi prikazivao položaj društva u ru-žičastijim bojama, nego što u istimi jest. Sokolstvo ne poznaje Potemkinovih sela!
Nije potrebno da dalje nastavljamo sa razlaganjem glede statističkog rada. To je, odnosno mora biti i onako poznato svakom pravom sokolskom radniku. Ali se u statističkom radu po javljuje se i još nckoje zlo, a to u prvom redu netačnost, drugo nepravilno i preterano izveštavanje, a treče pak nemarnost, s kojom pojedini župski funkcioneri gledaju na priposlanc društvene izveštaje.
Pravo bi imala dotična društva da pokažu svoju netačnost i šalju prete-rane izveštaje, kad ih u župi niko nebi čitao ni prosudivao ni zato išta podu-zimao. Jedino radi toga, da se statistički izveštaji pri župi samo gomilaju u hrpu papira, sigurno društva ne treba da ih šalju. Šteta i papira i kuve-rata, i maraka i vremena.
Posvc drugačija nastaje situacija, ako je župsko starešinstvo u punoj meri svesno svojih dužnosti u pogledu statističkih izveštaja i ako prema tome izvada iz njih svoje konsekvenco. Tamo, gde sc to tako vrši, i nehotice če svako župsko društvo upoznati vrednost i ozbiljnost statističkog rada i svaki odbornik, koji podaje svoje podatke, dobro čc promisliti da ne napiše nešto preteranoga ili pak da ne izvesti kratko, kako se ovo ili ono nije izvršilo. Budna kontrola u župi na upravo kratak način poučiče ga, da je njegov zadnji izveštaj u ovom ili onom predmetu prosto izmišljen, preteran i slično.
Statistički rad sokolskih društava gubi svako značenje i svaki upliv na rad, ako nije tačan, istinit i ako ga ne prate odgovorni činioci. Pravi župsK načelnik n. pr. nikako sc neče zadovoljiti, ako mu mesečni izveštaj P°|a^. samo polovica župskih društava. k me bi sam grešio ixP°^\'P,raotl.,j'^dcr nost izveštavanja. Nadalje,	.	.
mu neče biti svejedno, ako u>	*
vidi nagli porast ili opadanj	•
nog rada. tj tom slučaju nastojaccna svaki način da prvom pngodom P<>
predavačima
trezvenjačkih
lje.
/LoVEH/Ko
/0K0L/TK0
Savezne prednjačke škole
od 10.1. do 30. VI. 1931. u Ljubljani i Mariboru
Svečanosni sleiski odbor IX. svesokolskog sleia u Pragu
U ponedeljak 8. o. m. prvi put sastao se u Tyrševom domu u Pragu svečanosni sletski odbor za IX. sve* sokolski slet u Pagu god 1932. Glav* na tačka dnevnoga reda bilo je hiranje članova, ukoliko to več pre nisu bili izabrani. U odbor su izabrani za počasne potpretsednike br. E. Gangl (za SKJ), br. A. Zamoyski (za Zw. SP) i br. dr. Gižicky (za SRS), za II. potpretsednika br. dr. J. Slavik, za III. br. dr. A. Nčmeček, za II. tajnika br. dr. J. Keller, za III. br. dr. K. Stransky, za blagajnika br. Ant. Kla-stersky, a za gospodara br. Gustav Novak. Za članove svečanosnog odbora bili su još izabrani: s. Renata Tyrševa, br. dr. J. Masak (za ministar-stvo narodnog zdravlja), br. J. B. Zy* ka (za štampu) te brača dr. Zenkl, br. Martinec (za upravu grada Prag).
Bral B. Bradač — pede~ selgodlšnjak
Ovih dana doživeo je u punom zdravlju svoj pedeseti rodendan če* hoslovački ministar za poljodelstvo
(Nastavak sa str. 4.)
šalje u odnosno mesto svoga izaslani-ka, da na licu mesta utvrdi što je na stvari. Župsko načelništvo mora voditi potpuno tačnu evidenciju o stanju vež-bačkih odelenja cele župe, kako bi uvek moglo proceniti pravu snagu svoje župe. S Potemkinovim selima, da se tako izrazim, neče se pomoči, več če doživeti gorko razočaranje, kad se bude uzalud pozivalo to mnogobrojno članstvo, koje je upisano samo na pa-Piru. Praksa nam je to više puta pokazala.
Ne samo župsko načelništvo, več °der j ostali resori isto su tako po-kontroliraju društvene po-,a • ‘z prakse opažamo n. pr. pojav, a,.piko u župi ne pogleda ni male ni velike statističke izveštaje, koje društva moraju preko župe slati za sokolski kalendar, odnosno za izradu velike godišnje statistike Saveza. Ponajčešče se ti izveštaj i ekshibiraju i jcdan njihov primerak otpošalje Savezu. a onaj odreden za župu stavi sc lepo u fascikl i nato sa ostalim izveštajima položi u arhiv. To je doduše najkrači put ali svakako bez ikakove vrednosti. Moram pak naglasiti, da sve župe ne rade tako, i da su več mnoge počele te izve-štaje koje šalju društva i proučavati, pa tek onda, ako su pravilno ispunjeni, šalju sc Savezu. Ako župski statističar na župskoj skupštini ima da podnese kakov situacijski izveštaj, mora onda več pred skupštinu imati zabeležene tačne i istinite podatke, jer je njegova dužnost, da svim sakupljenim delcga-tima podastre onaj neizbeživi deo statističkog izveštaja, u kojemu se nalaze suhe brojke; zatim pak odmah, a na osnovu prikupljenih podataka, mora podneti još i svoje mišljenje o sokolskoj situaciji za sva pojedina društva u župi. Možda če ko prigovoriti, da to tobože ni j e posao statističara nego tajnika, načelnika, prosvetara itd. Da, ta-koder i oni su pozvani da sa njihovog stajališta izlože delegatima društava svoje mišljenje i pogled na položaj, a »pak neče nikako škoditi, da takoder i statističar dode do reči pri prosudi-vanju položaja, jer više očiju više vidi, i konačno u sokolskoj organizaciji ni-ko nema monopola bilo za jednu ili za drugu stvar. Svi su pozvani da rade na zajedničkoj njivi narodnog uzgoja. Kogod što samo opazi, dužan je da iznese pred svoju sokolsku braču. Tako '™a	baš župski statističar na
skupštini izvanredno važnu, a također i delikatnu zadaču. Njegova je dužnost, da u svom izveštaju iskaže svoje
mišljenje, bez gledanja na jednu ili drugu stranu.
Još važniji je položaj saveznog statističkog otseka. Na prvoj ovogo-dišnjoj skupštini Saveza ostali smo bez pravog statističkog izveštaja. Ono nekoliko brojeva o stanju društava i župa te članstva i pripadnika uopče zadovoljilo je moguče one, koji statistiku smatraju kao nešto nepotrebno-ga. Uveren sam pak, da bi na poverlji-vom sastanku u Beogradu savezni statističar udovoljio svim onima, koji se uistinu zanimaju, kako i koliko sokolski pokret kroči putem realnog na-pretka. Svakoga bi interesovalo, da li napredujemo samo apsolutno obzirom na veliku masu novih društava, ili se pak jačaju također i stara društva. To može savezni statističar da učini samo tada, ako ima u rukama sve potrebne podatke.
Očevidan dokaz, kako se ne sme raditi jest, da savezni statistički otsek do sada nema u rukama velikih izkaza za godinu 1930. Od okruglo 800 društava i četa, njih još preko 150 dugu-je svaki odgovor, a ne samo izveštaj. Kako onda na taj način može i kada če se uopče moči utvrditi naše stanje? Na to pitanje teško je pozitivno odgovoriti.
Sokolstvo čekaju još važni zadaci u državi. Poveren mu je uzgoj svega naroda. Ako ono dakle želi da bude pravilno poučeno o svom vlastitom položaju, nikako onda ne sme da se za-nemaruje i ne pridajc potrebita važnost statističkoj službi. O tome bilo bi suvišno gubiti svaku daljnju reč. Nikako pak ne može savezni izvesti-tclj da za tu struku nešto napravi, ako ne nailazi na potpuno razumevanje kod svih statističkih referenata u župi i naravno u prvom redu kod društvenih činioca, koji su pozvani da sakupljaju i podnašaju sitno gradivo za izradu celokupne statistike Saveza. Ako ti sitni pioniri otkažu, onda je svaki trud uza-ludan. Najmanja sokolska jedinica, četa ili društvo, u prvom je redu pozvana da saraduje pri statističkom radu sa svim svojim faktorima i organima; župe pak moraju imati svoje stalne izvestitelje za statistiku i tek onda če Savcz u istinu moči da odgovori svojim zadacima.
Zato ne umanjujmo značaj statistike, več učinimo sve što je potrebno, obzirom na sokolski rad da se uvek pravodobno prikupe istiniti podaci o stanju rada, koje je onda lako kritički promotriti i prosuditi. Korist od toga imaćemo tada mi svi!
IVANKO BENDIŠ (Kotor):
Tehnički i vaspUni rad
Razvitkom Sokola kraljevine Jugoslavije nastala je preka potreba što 'ntenzivnijeg i svestranijeg rada u sokolskoj vežbaonici. Za taj rad potrebni su i radnici: prednjači i vaspitači. Naravno, da i sami prednjači moraju 'la budu dobri vaspitači, jer tehnički •ftci mora da teče uporedo sa vaspit* 'j'"'. Ako sc jedan unapreduje, a drugi zanemaruje, ne postiže se cilj.
bi vaspitni rad što bolje uspeo, Potrebni su sem prednjaka i posebni 'spitači, /a što vodi brigu prosvetni
| odbor društva. Ovi moraju da ulože 1 sve sile oko odgoja dobrih, svesnih ' Kokola. Ne smemo nipošto iči za tim da stvorimo rekordni broj vežbača več rekordni broj Sokola Svakako vežbača Sokola, kao i nevežbača So* kola. 1 loču da kažem, kako nam treba da bude glavni cilj: odgojiti odušev* 'jene Sokole, prožetc do srži sokol-skom verom u nepobediva sokolska načela, spremnih za sokolske ideale, štono se kaže i život svoj da dadu, koji prigrlivši svetu sokolsku zastavil
brat B. Bradač. Več od svojih mladih godina bio je oduševljen Soko. Na Sokolskom domu u njegovom rodnom mestu Židovci kod Jičina uzidače ta-mošnje sokolsko društvo u znak har* nosti za zasluge, koje ima br. B. Bradač za Sokolstvo svog rodnog kraja, spo* men*ploču. Mnogim čestitkama prili* kom pedesetgodišnjice pridružujemo se i mi. Zdravo!
Soko posiigao čsL rekord u skoku u vis
Kod lakoatletskih takmičenja, ko? ja je priredilo Sokolsko društvo Kraljevo Polje zajedno sa »Visokoškol-skim športom Brno« 10. maja o. g., postigao je br. Vladimir Horak čeho-slovački rekord u skoku u vis. Skočio je 188 cm.
Slovenski odbor ČOS
Na poslednjoj sednici pretsedni-štva ČOS konstituiran je slovenski odbor, koji sačinjavaju brača: Aga* thon Heller, V. Stepanek, drl. Jos. Pata, Vladimir Zmeškal, dr. R. Kro-vak, Beringer, Jos. Mauerhart, A. Benda, K. Birna, Mysliveček, N. Ma* nochyn, E. Koppl i s. Milada Mala.
Škoia za članove u Mariboru — polaznici sa predavačima
Škola za članice u Ljubljani — polaznice sa
uza nju če i ostati do poslednjeg da* ha i s njome mret. Eto, takovih Sokola nam treba!
Doživeo sam da vidim kako se u mnogim sokolskim društvima uzgoji* lo dobrih, može se kazati odličnih vežbača, ali ti su posle nekoliko vremena napustili sokolanu i — Sokolstvo. Zašto? №su bili vaspitani u sokol* skom duhu, nisu bili odgojeni kao svesni Sokoli. Radilo sc tako iako ne* svesno, valjda i usjed slabe spreme prednjaka i vaspitača, pogrešnim putem. U mnogim društvima i nije bilo a nema ni danas takovih vaspitača čija reč prodirc u dušu i uznosi srce. Nije bilo ni sokolske literature. Prednjači su bili vešti gimnastičari, često slabi metodičari i bez poznavanja sokolske ideologije. A ono što nemaš, ne možeš ni dati. To gorko iskustvo treba da nam bude putokaz za daljnji rad Sokolskom vaspitanju treba da posvetimo dužnu pažnju, još veču nego tchničkom.
Videli smo u više prilika kako mnoga brača, pa i neke starešine so* kolskih društava, ne znaju uopče da se snalazc sa svojom bračom, naziva* ju ih čak »gospodom«. Videli smo, kako mnoga brača ne znaju da svoju braču sokolski pozdravljaju. Videli smo, kako mnoga brača nemaju poj* ma o sokolskoj disciplini. To se često ispoljava i na sokolskim sletovima, što vrlo slabo deluje na našu braču Čehoslovakc. koji su u tom pogledu uzor sokolske discipline. Ja bi za to kazao: makar manje vežbe, a više so-kolskog vaspitanja. Tražimo više so* kolske svesti pored jakih mišica. Tra* žimo svesne Sokole, koji če biti lu* čonoše sokolskih vrlina, koji če na svakom mestu pokazati da su ne samo nacionalni, moralni, več i jaki so* kolskim duhom. Broj društava, broj Sokola ne imponira, več snaga sokol* ske svesti.
Mnoge naše škole izvadaju sa da-cima gimnastiku po sokolskom sistemu, osobito učiteljske škole. A koliko če od ovih izači sokolski vaspitanih, svesnih Sokola? Eto, tu bi trebalo da se mladi naraštaj vaspitava u sokolskom duhu da nakon svršene škole
polete u narod kao pioniri Sokolstva. Uzalud je kod mnogih dobra volja, ako nema sokolske svesti T energije. Takovi če početi, pa če na pola puta zastati Dobro kaže naša narodna pesma: »Boj ne bije svijetJo oružje, več boj bije srce u junaka!« A to srce mora da bude sokolsko. Takova brata i sestru ne če ništa pokolebati u sokolskom radu. Napred dakle!
IV. jugoslovenski kongres irezvenosii u Beogradu
U vremenu od 2. do 5. jula o. g. održače se IV. Jugoslovenski kongres trezvenosti u Beogradu, koji priredu* ju Jugoslovenski savez trezvenosti i Savez trezvene mladeži, Na kongresu če prisustvovati izaslanici i članovi
organizacija iz cele zera>
Na dnevnom redu kongresa su referati: dr. Andrijc Štampara, gene< ralnog inspektora za higijenu, o ulozi socijalnc medicine u suzbijanju alkoholizma, dr. Svetislava Marodiča, ge* neralnog sekretara beogradske trgo-vačke komore, o alkoholnom pitanju sa gledišta ekonomsko - privrednog. Ede Markoviča, zamenika generalnog ravnatelja Jugoslovenske banke u Zagrebu, o zadacima omladine u borbi za trezvenost, i dr. Ilije M. Jeliča, in* spektora Ministarstva pravde, o za* konskim odredbama za suzbijanje al< koholizma.
Kongresu če pretsedavati gosp. dr. Drago Perovič, profesor i bivši rektoi Univerziteta u Zagrebu, potpretsed' nik Jugoslovenskog saveza trezveno sti.
Spremanje naših lakmičara za Pariz
Na lefnjem vežbališlu »Ljubljanskog Sokola« nafti lakmfčari marljivo (renirafu — Br. Šfukelj
na rutama
/AYE
Svim bratskim
župama I društvima i
Ozledni fond za sokolske čele
Na trečoj sednici izvršnog odbo* ra Saveza Sokola kraljevine Jugoslavi* je zaključeno je, da se osnuje ozledni fond za sokolske čete, u koji svaki njezin pripadnik (t. j. članstva, nara* štaja i dečjlh kategorija) ima jedam* put u godini uplatiti Din 1.—, pa se zato odreduje:
a) da sva sokolska društva, pod čijom zaštitom stoje sokolske čete, imaju odmah imenično prijaviti preko svoje župe Savezu popis svih nje* zinih pripadnika i njihovo brojčano stanje.
b) sve slučajeve ozleda imaju sokolske čete javiti onom sokolskem društvu, pod čijom zaštitom stoje, a društva če proveriti u svojim spisko-vima, da li je ozledeni član prijavljen!.
c) U buduče trebaju ovakva sokolska društva da jave Savezu preko župe brojčano stanje pripadnika nji* hovih pojedinih četa prema stanju 31. decembra svake godine.
d) Ovim fondom rukovodi preb sednik opšteg ozlednog fonda i postu* pa prema pravilniku ozlednog fonda (vidi »Organizaciju«: Pravilnik ozled* nog fonda, strana 62).
Naređujemo svim sokolskim dru-štvima, pod čijom zaštitom stoje so* kolske čete, da ih ovim raspisom oba* veste, a prikupljene zatražene podatke da pošaiju Savezu najkasnije do 31. augusta o. g.
Ujedno neka pozovu sve svoje sokolske čete da što pre uplate, a naj* kasnije do 30. septembra o. g. svoj ulog za ozledni fond, kako bi taj mo-gao što pre dejstvovati, jer su se več prikupili mnogi slučajevi raznih ozleda kod sokolskih četa.
Izrada jednoobrazne administracije župa i društava
Glavna godiSnja skupština Save* za zaključila je, da se održi zbor žup* skih tajnika, kojih bi bila dužnost da izrade jednoobraznu administraciju svih župa i društava za čitav Savez.
Raspravljajuč o tome, izvršni od* bor Saveza došao je do zaključka, da se pre, nego se pristupi organizovanju samog zbora, provede jedna pismena anketa, kako bi se utvrdilo:
1. nije li zgodno da se na ovaj zbor pozovu još neki funkcioneri, ko* ji bi administraciju trebali pojedno* staviti i ujednoobraziti;
2. da župe u cilju ovoga za sve funkcije pošaiju svoje pismene pred* loge, da se može skupiti materijal, koji bi služio kao grada za sam zbor, odnosno njegovo večanje i zaključiva* nje;
3. da župe pošaiju Savezu sve one formulare (koji nisu bili do sada ob-vezatni od Saveza), koje su same iz-radile i njima se služile u svojoj administraciji;
4. da se izjasne, kada bi im najviše konveniralo da se ovaj zbor održi.
Početno doba društva i
članstva; obračunavanje saveznog poreza
Na III. sednici izvršnog odbora Saveza od 4. juna o. g. zaključeno je:
1. da se osnutak društva ima la-čunati od dana održane prve društvene konstituirajuče skupštine;
2. da se za svakog pojediaog člana članstvo računa od dana, kada je upravni odbor društva primio prijavljeno lice za svoga člana, bez obzira na pokusno vreme od šest meseci.
3. da se u buduče godina oprosta od saveznog poreza računa od dana
osnutka društva unapred potpunu go-dinu (tristošesdeset pet dana), a ne kao do sada, kad se je zaračunavalo samo za onu kalendarsku godinu, u kojoj je društvo osnovano.
Razjašnjenje pod brojem 3.
Na primer: Sokolsko društvo Iva-nec održalo je konstituirajuču skup-štinu 14. februara 1931. i prijavilo je popis članstva ovako:
članstva 81, naraštaja 22, dece 114; svega 217 pripadnika, pa prema tome ima platiti:
a) za godinu 1931. za ozledni fond 217 Din, za potporni fond za nabavku, sprava novoosnovanim društvima 50 Din,
b) na dan 31. decembra 1931. bilo je isto toliko pripadnika svih triju kategorija kao i na dan konstituiranja, pa prema tome ima platiti za godinu 1932. za savezni porez za 81 člana po 10 Din, iznos od Din 810; ovu sumu treba razdeliti sa 12 što iznosi 67 50 Din i zatim pomnožiti sa 11, u kojem slučaju dobijemo iznos od 742 50; k tome ima se još platiti:
ozledni fond za god. 1932. Din 217, i potporni fond za nabavku sprava no-voosnov. društvima 1932. Din 50. Svega 1009 50 Din.
Naglašujemo, da ovako obračunavanje saveznog poreza važi samo za novoosnovana društva u godini 1931. i u budučim godinama.
Materijal za savezni arhiv
Savez Sokola kraljevine Jugosla* vije ima za zadaču da kraj svojih ve* likih poslova uređuje i savezni arhiv, koji če sadržavati sve što se tiče ži* vota i rada svake naše pojedine jedi* nice.
Tu u prvom redu dolazi u obzir razni materijal sa raznih priredaba, bilo to župskih Ki saveznih, koji se pohranjuje u saveznom arhivu, a koji če poslužiti našoj sokolskoj istoriji.
Iako bi to trebalo da bude svakoj našoj jedinici jasno, ipak Savez sa ža* Ijenjem konstatuje, da njegove jedi* nice u tom pogledu pokazuju najina* njeg obzira i razumevanja.
Več ove godine registrirali smo čitav niz priredaba za koje doznajemo tek iz dnevne štampe, a da o materijah potrebnom za savezni arhiv nema ni govora.
Zato:	1. pozivi jemo sve bratske
župe, a preko ovih bratska društva, da nam dostave sav materijal sa ovo-godišnjih priredaba, (pod materijalom razumevamo:	okružnice,	letke,	pri-
godne edicije, fotografije i t, d.);
2.	da se sve jedinice u buduče strogo drže ovoga, jer čemo budno paziti na to, da li se ovo naše nare-denje vrši.
Saopštenje Ministarstva prosvete
Ministarstvo prosvete saopštava
nam:
Veliki broj sokolskih župa, dru štava i četa obrača se Ministarstvu prosvete (Otseku za narodno prosve čivanje) bilo za pomoč u novcu bilo za pomoč u knjigama za sokolske knjižnice. Ministarstvo prosvete je uvek, u granicama svojih mogučnosti, izlazilo u susret i pomagalo skoro sve one sokolske ustanove, koje su se za pomoč obratile. Ali kako su budžetska sretstva Ministarstva prosvete za narodno prosvečivanje u ovoj budžetskoj godini smanjena, naročito partije za pomoč u novcu i knjigama, Ministarstvo prosvete neče biti u mogučnosti da i nadalje, iz kredita Otseka za narodno prosvečivanje, pomaže rad sokolskih ustanova, ovo utoliko pre, što ima mimo Sokola, mnogih drugih prosvetnih ustanova čiji rad treba pomoči i održati iz kredita odredenih za narodno prosvečivanje.
DR. KAREL ZAHOftIK: KATASTROFA V PAŠMANSKEM PRULIVU.
Tragicky zavčr vyletu po sokolskem sletu v Bčlhrade. — Takav je naslov knjige, koju je napisao brat dr. Karel Zšhorik i koju je sada izdao u drugoin dopunjenom i proširenom iz-danju. Brat dr. Zahorlk, koji je sam kao član odbora ČOS posle našeg sleta prošle godine u Beogradu učestvovao na izletu po moril na našem brodu »Karađorđe«, opisuje u toj knjiži sa
velikom ljubavlju prema našoj zajed-ničkoj sokolskoj i narodnoj stvari ovu strašnu katastrofu. Njegova reč je sa-svim objektivna i ozbiljna te na temelju ovog njegovog prikaza može svat-ko sam da stvori pravedan sud, ko je krivac katastrofe i kakvi su jc razloži prouzročili. — Kao uvod knjiži, ko-ja je ukrašena mnogim slikama, spe-vao je Eduard Šimek pesmu »Katastrofa na mofi«, koja svojom realistikom ostavlja jedan silan utisak. — Knjiga brata dra. Zahorika jest dokumenat
jedne besne navale protiv slovenske krvi i slovenskog života. Pisac se pita, da li još što treba, da bi se dokazala stopostotna krivnja »Morosinia«? — Moramo biti zahvalni dragom bratu, da je tako otvoreno prikazao istinu, i da je svojom knjigom prineo nov udeo na jačanju prijateljskih i produb-ljenju bratskih veza između čehoslo-vačkog i jugoslovenskog naroda. Bratska mu hvala!	-eg-
ODMEVI.
Naš neumorni br. Radivoj Peterlin Petruška, koji je več pre jedne godine oko sebe sabrao upravo lepu četu ju-goslovenskih pesnika, pisaca i slika-ra, izdao je sada prvi broj drugog go-dišnjaka svoje literarno-kulturne revije »Odmevi« (Odjeci).
Također i za taj broj ostali su mu verni skoro svi stari saradnici, medu kojima vidimo upravo odlična imena. Br. E. Gangl zastupan je sa pesmi-com »Mi Sokoli...«, Dragutin Dom-janič »Dva kipca«, A. Trstenjak objavlja svoje slike iz Srpske Lužice, publicist B. Borko piše o Vilovičevom Medimurju i t. d. Svih saradnika ima ovoga puta 48 iz raznih krajeva naše države. Zato možemo lako da kažemo, da su »Odmevi« jugoslovenski li-terarno-kulturni magazin, koji bi se morao širiti i čitati po svoj našoj otadžbinL Kako je težnja Petruškinih »Odmeva« zbliženje svih delova jugo-
slovenskog naroda, to ovu zaista lepu revij u preporučamo svim sokolskim knjižnicama. Narudžbe šalju se: Upravi »Odmevov«, Ljubljana, pošt. preti-nac br. 263. Svaka sveska je za sebe jedna celina i stoji, kad se naruči od uprave, Din 30.—, u knjižarama pak 40 Din.
CVETKO GOLAR:
DEKLE Z ROŽMARINOM.
Pre kratkog vremena primilo je uredništvo Golarevu pučku igru u če-tiri čina »Dekle z rožmarinom«. To je u neku ruku preradena »Zapeljivka«, koja je pred nekoliko godina pri-kazivana u ljubljanskom Narodnom gledališču i tada podigla mnogo pra-šine. Igra je izišla u tisku i nakladi Učiteljske tiskarne u Ljubljani, kod koje se i naručuje.
VESTNIK SOKOLSKE ŽUPE CELJE.
Tik pred sletom Sokolske župe Celje, koji če biti največa sokolska manifestacija, koju je ikada Celje doživelo, izišao je prvi broj drugog godiš-njaka »Vestnika Sokolske župe Celje«, koji je posvečen celjskom sletu i u vezi sa ovim donosi odgovarajuči bogati i opširni sadržaj. Pored ostalog gradiva, na koncu lista objavljen je i dramatični prizor »Koroški sen« od br. Frana Roša. Prizor je prikladan naročito za akademije.
Ш1
Župa Beograd
SOKOLSKO DRUŠTVO BEOGRAD I.
Kao svake godine tako i ove održalo je Sokolsko društvo Beograd I. 7. juna na letnjem vežbalištu Sokol-skog društva Beograd II u Gradu svoje ovogodišnje javno vežbanje, koje je uspelo u svakom pogledu.
U zakazano vreme (16 30) izašle su na vežbalište sve kategorije članstva, pračene zvukovima vojne muzike, sa barjakom i starešinstvom na čelu. Starešina društva br. Jovo Bakič prigod-nim rečima predao je članicama i na-raštaju diplome o postignutim uspesi-ma prilikom ovogodišnjih župskih utakmica u Pančevu. Muški naraštaj osvojio je u župi prvenstvo kao ode-lenje i 6 pojedinih mesta (medu njima i prvo mesto — br. Juraj Budja), ženski naraštaj tri mesta, članice u višem i nižem odelenju prvo mesto kao ode-ienje i 10 pojedinih mesta. Konačno je društvo predalo lepo izradenu povelju br. potpukovniku Petriku, dugogodiš-njem članu i dobrotvoru društva.
Prvu tačku izvela su muška deca (61), koja su lepo i skladno odvežbala društvene proste vežbe, sastav br. Đorđa Iliča. Ženska deca (60) pokazala su u prostim vežbama (splitskim) dosta uvežbanosti i mnogo dobre volje, ma da su vežbe sastavljene bez veza i odmora. Energično izveo je nakon toga muški naraštaj (36) svoje vežbe sa palicama. Ženski naraštaj (24) u svojim vežbama pokazao je mnogo rit-mičkog smisla i elegancije. U petoj tačei opet su nastupila deca, muška i ženska (98) sa igrama. Možda najinte-resantniju, u Beogradu još nevidenu tačku, dali su članovi na spravama (83) u 12 odelenja, koji su plastički i sa lepom ustrajnošču pokazivali sve stepene izvežbanosti. Pojedine promene bile su vezane slikovitim različitosti-ma. U prostim vežbama (62) pokazali su članovi spremu i dobro izveli ne baš tako zahvalne vežbe. Naraštaj (muški i ženski) nastupio je i na spravama (vratilo, jarac, različistosti), gde se naročito istaklo odelenje na vrati-lu. U poslednjoj tačei nastupile su članice (28) u vežbama sa čunjevima, koje su izvedene sa mnogo pažnje i volje.
Celokupan utisak javne vežbe bio je vrlo dobar, no pada u oči, što vežbe za ovogodišnji slet u Splitu nisu baš najsretnije izabrane, jer su večinom teške, a nezahvalne i u masi bez efekta. Nekoji dobri detalji ne mogu pro-meniti opšti utisak.
Mnogobrojna prilika, koja je uspr-kos kišovitog vremena, napunila sle-tište, nije štedela priznanjem, koje ide svim izvadačima vežbi i onima, koji su ovu vežbu pripremili-
Kao gosti učestvovale su u zaseb-noj tačei učenice III. ženske gimnazije sa lepim, dobro i skladno izvedenim vežbama.
Javnu vežbu vodilo je načelništvo društva na čelu sa načelnikom br. Miha jlom Nikoličem.
Pošto je stara sokolska istina, da je javno vežbanje najvernija i najob-jektivnija slika jačine, discipline i vež-bačke spretne jednog društva, može društvo sa zadovoljstvom beležiti ovu uspelu priredbu. R. C.
Župa Kragujevac
SOKOLSKO DRUŠTVO KRUŠEVAC
Sokolsko društvo Kruševac priredilo je 24. maja t. g., posle podne svoj viliki javan čas na igralištu S. K. »Car Lazar«. Ovaj javan čas izveden je pred rekordnim brojem publike, kojoj je prikazano Sokolstvo u svoj svojoj lepoti, svežini i raznovrsnosti.
U 4. časa popodne iz sokolane krenula je kroz varoš velika povorka. Na čelu povorke bila je vojna muzika, vojska, zastave, uprava društva, deca, muški i ženski podmladak, naraštaj ci i članstvo.
U 11 tačaka izveden je program, pun mladosti, svežine i čilosti, iz koga je izbijao snažan ritam života. Na-stupanje je bilo sledečim redom: muška deca izvela su vežbe sa zastavicama, ženska deca proste vežbe, muški' podmladak proste vežbe, ženski podmladak proste vežbe, naraštajci vežbe sa spravama, naraštajke vežbe sa palicama, članice vežbe sa buzdovani-ina, članovi vežbe na spravama i štafetno frčanje naraštajaca 4 X 80 (dve ekipe iz Obiličeva i dve ekipe iz Kru-ševea).
Ovaj impozantni revi naših Sokola i Sokolica, koji je svojom brojnošču učinio da pred nas izlaze i redaju se slike pune zanosa, raznovrsnih oblika i bojne sadržinc. I sve to jc bilo .povezano, sklopljeno i dovedeno u jedan sklad, koji je činio jednu harmoničnu celinu, osvajaj uči gledaoce. Ovo izvo-denje vežbe sa takvom tačnošču i ele-gancijom, bila je divna apoteoza Sokolstvu i sokolska ideja je ovde slavila svoj zaslužni triumf.
Kao korisnu i lepu novinu na ovom javnom času videli smo štefetno frčanje 4 X 80 m. Do ovoga je do-šlo inicijativom brata Đorda Manojlo-viča, načelnika Sokolskog društva, jednog od vrlo vrednih i mladih zaslužnih ljudi na radu u Sokolstvu, koji je osetio od kolikog je značaja i potrebe po telesno vaspitanje naše dece i omla-dinc, pokraj sokolskih prostih vežbi i vežbi na spravama, još i laka atletika. A da bi se ista sa puno ljubavi i ambicije razvila, dao je ideju da se nabavi jedan pehar, koji je ponos svakog pohodnika, koji ga ima za odredeno vreme i time atletici u opštc.
Br. dr. Tihomir Protič, lekar i pro-svetar Sokolskog društva, poklonio je jedan vrlo lep i skupočen pehar pohodniku ekipe iz Obiličeva, koji je pre-šao stazit 4 X 80 za 41 sekundu. Tom prilikom br. dr. Protič održao je jedan lep i uzbudljiv govor o značaju Sokolstva i o nastojanju istog po telesno razvijanje naše sokolske dece i omla-dine, koje se da postiči lakom atleti-kom, a time poslužiti sebi i društvu i državi na ponos i napredak.
Ovaj veliki javan čas Sokolskog društva ostavio je na sve prisutne najlepši utisak i pokazao u potpunosti sokolski rad, kojim se vrši preporod telesnog i društvenog vaspitanja.
Ovom javnom času su prisustvo-vali i Sokoli iz Trstenika, koji su tako-der izveli 4 lepe i uspele tačke.
ŽUPSKI PRED N JACKI ISPITI.
Na dan 30. i 31. maja o. g. održan je u Kragujevcu župski prednjački is* pit za koji se prijaivlo 9 kandidata -6 članova i 3 članice. Pretsednik ko* misije bio jc br. Vojinovič Miroslav,
IZ UREDNIŠTVA
Izdali smo ovaj broj lista u pove-čanom opsegu naročito i radi toga, da bi mogli objaviti što veči broj izvesta-ja o priredbama župa i društava, koje su upravo u ovo doba osobito brojae
ууууууууууууууууууууу
zamenik načelnika Saveza, a članovi: br. Prohaska Josif, načelnik župe, br Obrenović Milorad, Đorđević Vasilije i s. Živkovič Sofija, članovi načelni-štva župe, br. Dr. Milan Krestič, žup-ski prosvetar i br. Dr. M. Kostič, lekar.
Ispiti otpočeli su u subotu po podne i završili su sc u nedelju uveče. Posle pismenog ispita jedan je kandidat odbij en od polaganja usmenih ispita. Ostali kandidati i to: brača Kru-nič Miodrag iz Kragujevca, Manojlo-vić Đorđe i Makšejev Aleksej iz Kru ševca, Sredojevič Milivoje i Veljovič Radovan iz Čačka, sestre: Popovič Dušanka i Aksentijevič Bosiljka iz Kragujevca i Jakoubkova iz Cuprije, položili su ispit kao sposobni za pred-njaka.
Ispit je oteščan time, što su kandidati za svaki predmet izvlačili pitanja. I na samom pismenom ispitu, kandidat nije mogao sam sebi odrediti grupu vežbača, sprave i t. d., več je izvukao za sebe pitanje, u kome je imao odredenu grupu za koju treba da pripremi čas vežbanja. Ali i obzirom na ovo, uspeh pismenog ispita bio je vrlo dobar, jer prosečna ocena — kod kandidata koji su ispit položili — iznosi ocenu 8. I na usmenom ispitu kandidati su pokazali vrlo dobar uspeh.
Ovom prilikom pokazalo se, da, ako se pismeni ispiti polažu na način, na koji su izvedeni u ovoj župi, vre* me od dva sata, koje je prema poslovniku odredeno, vrlo je kratko i trebalo bi ga produžiti bar na 4 časa.
Drugi župski ispit namerava ova župa prirediti još u toku ove godine i to posle održanog župskog tečaja.
Župa Kranj
SPORED II. ŽUPNEGA ZLETA.
Spored II. župnega zleta Sokolske župe Kranj, ki se vrši v nedeljo
5.	julija 1931. v Tržiču, je sledeči:
Na predvečer so tekme članov in članic višjega oddelka.
Na dan zleta tekmujejo ob 6. uri zjutraj elani in članice nižjega od* delka.
Ob pol deveti uri so skušnje vse* ga članstva za popoldanski javni nastop.
Ob 11. uri se razvije sprevod po mestu, kjer bo došle goste pozdravil mestni župan br. Ivan Lončar.
Popoldne ob 3. uri je javna telo* vadba in nastop vsega članstva in vojaštva škofjeloške garnizije.
Pri zletu igra železničarska godba »Sloga« iz Ljubljane.
Po javni telovadbi bo na telova* dišču narodna veselica s srečolovom itd. Vstopnina k telovadbi je 15, 10, 8, 5 in 3 Din.
K obilni udeležba vabi
Odbor. Župa Maribor
SOKOLSKO DRUŠTVO KONJICE.
Sokolsko društvo Konjice je skupno s sosednjima društvoma Oplotnica in Loče ter četama Špitalič in Sv. Jernej napravilo v nedeljo 17. t. m. propagandni izlet z vsemi oddelki v prijazno vas Tepanje pri Konjicah. Vsi oddelki z velikim številom dece in naraščaja so odrinili točno ob 14. uri iz Konjic -po gozdni poti v Tepanje, kjer se je med tem že zbralo ob slavoloku veliko število domačinov. Zbrana so bila tudi že bratska društva in čete. Ob slavoloku so pozdravile do šle brate in sestre deklice iz Tepanja in domačini, ki so prvič zagledali v domači vasi sokolske čete.
Takoj po prihodu so se razvrstile vrste in oddelki k telovadnemu nastopu. Ob pričetku jo šolski nadzornik br. Gselman želel vsem iskreno dobrodošlico. Pod vodstvom g. Senicove, učiteljice v Tepanju, je tepanjska sokolska deca obojega spola nastopila s prostimi vajami, telovadnimi igrami ter deklamacijami in to na veliko pre senečcnjc vseh prisotnih izredne uspešno. V kratki dobi 5 tednov jc dosegla s. Senicova s tepanjsko sokolsko deco, ki tvori sestavni del So kolskega društva Konjice, zelo razveseljive uspehe. Sledile so nato še telovadne točke dece iz Konjic, nastopila je vrsta telovadcev iz Oplotnice in Ko njic na drogu pod vodstvom br. Ilmc-laka. Nastope dece iz Konjic so vodih, vaditelji, oziroma vaditeljice iz Konjic iz vrst konjiškega učiteljstva.
Da je nedeljski propagandni izlet vsestransko zadovoljivo uspel, je zasluga učiteljstva, ki sc v vseh društvih Dravinjskega sokolskega okrožja iz redno marljivo udejstvuje. Po končanem telovadnem nastopu jc pozdravil zbrano občinstvo starešina Sokolskega društva Konjice br. dr. Mejak, ki je obrazložil pomen in naloge Sokolstva, zlasti za naš kmetski sloj, in pojasni stališče Sokolstva napram veri.
Po končanem oficijelnem programu je bila pogoščena deca z jestvinami in malinovcem, članstvo in domačini pa so se zbrali v gostilni Guček. Da bi ta prva prireditev SKJ v Tepanju rodila kar najboljše sadove, je bila želja vseh zvečer ob razhodu.
SOKOLSKO DRUŠTVO DRAVO-GRAD-MEŽA.
Sokolsko društvo Dravograd-Me* ža je dne 14. junija 1931. proslavilo desetletnico svojega obstoja z javnim nastopom.
Dravograd je bil na ta dan slavnosten, kakor mogoče še nikdar do* sedaj. Nekdaj oporišče Nemcev v gornji Dravski dolini je bil ta dan ves v jugoslovenskih zastavah. Skoro ni bilo hiše brez zastave — znak, da je bilo delo Sokola plodonosno in da si je Sokol ustvaril tod trdno pošto* janko. Dravograd je danes tako ju* goslovenski ali pa še bolj, nego je bil nekdaj nemški.
Popoldne se je vršil na občin* skem dvorišču javni nastop, kjer je sodelovalo 196 članov, članic, nara* ščaja in dece.
V otvoritvenem govoru je društveni starosta br. dr. Erat podal zgodovino društva, njega pomen in razvoj.
»Pred desetimi leti je Sokol prvič razprostrl svoja prila nad Dravogra* dom in okolico ter si spletel skromno gnezdo. Trnjevo je bilo njegovo gne* zdo in težko je bilo delo prvih ju-nakov-Sokolov, ki so imeli toliko po* guma, da so ustanovili tu sokolsko postojanko. Razmere takrat niso bile rožnate, globoka rana nesrečnega koroškega plebiscita je bila še sveža in poraz je ležal kot mora na srcih in dušah Sokolov, na drugi strani pa vzbujal pri nasprotnikih upanje, da je plebiscit le začetek nadaljnjega poloma. Zato zanimanjaeza Sokolstvo ni bilo, dovolj pa zasmehovanja in nasprotstev. Toda ustanovitelji niso obupali, delali in telovadili so na prostem, potem na šolskem hodniku, prirejali igre v dvorani br. Perneta ter tako utirali pot v mlačna srca domačinov.
Leta 1923. so dobili v uporabo bivšo kino dvorano, ki so jo 1928 leta^ odkupili ter tako prišli kot prvo društvo v dravski in mežiško*mislinj* ski dolini do lastnega krova. Društvo ima sedaj lep oder ter okrog 700 ™jig broječo knjižnico, katere se pre* jvalstvo prav pridno poslužuje. Ste* V j j^nstva se je držalo vsa leta med 40 do 60, z ustanovitvijo SKJ pa Je naraslo na 150.« Dalje je brat sta* roste še naglasil važnost vzgoje na-ščaja. »Sola, Sokol in dom naj delajo roko v roki!«
Po govoru br. staroste je pozdra* vil Sokole br. dr. Železnikar v ime* nu župnega starešinstva, jim čestital k 10 letnici in jih vzpodbujal k novemu delu.
Nato je občinstvo z velikim za* nimanjem sledilo nastopu. Zanimivo je, da je prisostvovalo nastopu tudi nekaj Nemcev iz Avstrije, ki so se jako pohvalno izrazili o naših telovadcih. Obsojati pa je sosednja društva, ki se niti s kako delegacijo niso udeležila proslave 10 letnice, razen društva Slovenjgradec, ki je bilo zelo častno zastopano.
SOKOLSKO DRUŠTVO ORMOŽ.
Naše društvo otvori letno telovadišče v Tyrševi grabi v nedeljo dne 5. julija s sledečim vzporedom: Ob osmi uri zjutraj obvezne okrožne tek* me v odbojki Ob % 2. skušnje na tc* lovadišču. Ob И 4. (lA 16.) uri javni nastop in otvoritev telovadišča. Po programu prosta zabava. Vabimo vsa bratska društva, da se zgodovinskega dogodka udeleže v čim večjem številu. Zaradi obedov se je javiti bratu Praprotniku. Zdravo!
VUZENICA — TEKME.
V skladu s svoječasnim sklepom seje koroškega okrožja so sc vršile v nedeljo 14. junija tekme članov(ie) in naraščaja društev Muta*Vuzenica in Marenbcrg*Vuhrcd v Sokolskem domu v Vuzenici. Vodii je tekme, ki so se vršile za članice in ženski naraščaj zjutraj, za člane in moški naraščaj P,a popoldne, zastopnik okrožja brat lomazic iz Guštanja. K dopoldan* skim tekmam je poslalo društvo Mu* ta-Vuzenica 3 članice in 13 naraščaj* uic (Marenberg-Vuhred nič) in so bili uspehi v telovadnih panogah prav p°»ri, v lahki atletiki pa malenkostni.
opoldanskih tekem se je udeležilo 1 članov iz Mute-Vuzenice, 4 iz Ma-^»berga*Vuhreda, 4 naraščajniki iz Vuzenice in 2 iz Marenberga*Vuhre* c‘a- Predelale so sc vse predpisane |1anoge in se je moglo zlasti v pro* stih vajah beležiti prav lepe uspehe; *aJ so bile zahteve v lahki atletiki ‘ako težke, da že v naprej nismo računali na dobre rezultate — vendar le bil končni uspeh Še povoljen Naj* boljše uspehe so dosegli: v prostih vajah 10 točk: s. Pogačeva, naraščaj* jnce sestre Strmčnikova, Polnerjeva ,n Vitrihova, br. Andric in Kolšek, naraščajnik br Torej: na orodju br. Kolšek in Lešnik Vlado, v lahki atle* t,kl oa: skok 147 cm br. Lešnik Via*
liki broj učesnika od strane Sokolskog društva Mol, koje je porod ostalih dovelo i decu i svoju muziku.
Stari Bečej osvanuo je toga dana u svečanom izgledu, okičen zastavama i u velikom interesovanju za slet. Pre podne održane su na vežbalištu probe vežbi, a posle probe pak povorka kroz varoš. Po završetku ove na Karadordevom trgu sa balkona grad-ske kuče pozdravili su Sokole i goste starešina društva Stari Bečej brat dr. Milan Popovič i izaslanik župe Novi Sad, sekretar iste, brat Milovan Kne-ževič, upučujuči na prvom mestu izraze odanosti i vernosti Nj. Vel. Kralju i Nj. Vis. prestolonasledniku Petru, što je prihvačeno oduševljenim klicanjem.
Posle podne održan je jav*m čas, na kome su istupile sve vežbačke kategorije sa prepisanim vežbama za slet na Jadranu i sve tačke programa izvedene su odlično i precizno i u njima je oličena sprema i disciplina celokup-nog članstva, kako onih mališana — buduče snage i uzdanice — tako i onih koji su več prošli sokolsku školu i svojom snagom spremni uvek se staviti na raspoloženje za odbranu svoje drage Otadžbino. U programu je uzelo učešča oko 700 vežbača.
Gradanstvo je svojom obilnom posetom i interesovanjem nagradilo trud i napore Sokola te i ovom prili-kom dokazalo svoju ljubav i intereso-vanje za rad Sokolstva i njegov na-predak.
Posle završenog programa neka su se društva — naročito deca, — vra-tila j oš toga večera svojim kučarna* a za ostale održano je uveče u bašta-ma hotela »Central« i »Imperijala« veselje i igranka, koje su bile odlično posečene.
Ovaj je slet, i pored toga što je toga. dana padala kisa, uspeo u svakom pogledu, kako tehnički i rji oralno, tako isto i materijalno.
J. D.
SOKOLSKO DRUŠTVO KULPIN.
Dne 2. juna priredilo je ovo društvo svečanu akademiju u Desp. Sv. Ivanu i to na želju tamošnjeg društva, koje je tek osnovano.
Lep uspeh ove akademije uvelike je oduševio tamošnje stanovništvo za sokolski rad, a tamošnjem novoosno-vanom društvu dao je živog potstreka za što snažniji i brži razvitak i napre-dak. Nakon akademije razvila se je igranka.
SOKOLSKI SLET U KUU
31. maja i 1. juna 1931. god.
Dne 31. maja pristizale su pojedine čete iz subotičkog okružja. U 6 časova mesno Sokolsko društvo sa va-trogasnom muzikom dočekalo je bra-ću iz: Horgoša, St. Kanjiže, Sente, St. Vrbasa, Novog Vrbasa, Bajša, Crven-
ka i Veprovca. Sve čete krenule su u povorci u varoš uz pratnju muzike. Od 7 do K> 11 časova održane su probe svih sokolskih kategorija. U 11. časova u povorci uz pratnju vojne muzike iz Subotice krenulo sc u varoš, gde sc pred opštinskom kučom progovorilo nekoliko toplih reči o Sokolstvu i o priredivanju ovog okružnog sleta. Vrlo lepo je govorio brat dr. Lazar Du-jič, starešina društva.
Popodne u 3 časa izvedene su vežbe. U svim prikazanim vežbama Sokoli subotičkog okružja pokazali su svoju sokolsku disciplinu. Zatim je nastupila vojska 51. pešadijskog puka iz Sombora, koja je na opšte divljenje izvadala vežbe sa puškama. Uveče u >^utoj bašti« održan je banket, na ko-jem je sokolski hor otpevao državnu himnu i nekoliko pesama. Učenice osnovne škole iz Crvenke izvele su sokolske vežbe slične baletskim igrama.
Sutradan 1. juna bio je dan sokolske dece. U 11 časova povorka je stigla sa sletišta, gde su održane probe, na Vilsonov trg, gde je osvečeno 10 na-^ raštajskih zastava. Svečanost je počela sa pesmom, koju je otpevao učiteljski hor. Zatim je brat Marič, prosvetar župe, uzeo je reč i sa jednim podu-žim govorom zahvalio se učiteljstvu na požrtvovnom radu. Odmah su i zastave razvijene, a kumovi su privezali trake, na kojima je ispisano ime kuma. Za vreme razvijanja zastava brat Dimitrije Rašič, škol. nadzornik, održao je govor pun zanosa i oduševljenja za* Sokolstvo.
Popodne u 3 časa deca su izvadala vežbe. Vežbe su izvedene veoma lepo i skladno.	N. A.
VELIKE SOKOLSKE SVEČANOSTI U TITELU.
24. maja o. g. na dan Sv. Čirila i Metodija održan je u Titelu slet no-vosadskog sokolskog okružja, na ko-jem je učestvovalo 11 sokolskih dru* štava sa sokolskom muzikom iz Novog Sada. Kao jedno od najlepših me* sta u pitomoj i plodnoj ravnici Šaj-i кабке, Titel je doživeo jednu od do-sada največih svečanosti i slavlja, jer je toga dana triumfovala nacionalna i sokolska misao čitavog sreza i okolinc.
Još u subotu uveče svi domovi bili su iskičeni državnim zastavama i zelenilom, a nasred varošice podignut je bio slavoluk. U nedelju ujutro učes-nicima je prireden doček na železni-čkoj Staniči. Kao izaslanici novosadske sokolske župe doputovala su bra* ca ing. Dušan Tošič i Slavko Rogulič. Sa staniee pošli su Sokoli odmah na sletište, gde je održana glavna proba svih vežbi.
Ull časova pre podne formirana je svečana i impozantna sokolska po« vorka, koja je sa sokolskom muzikom na čelu krenula sa sletišta i prodefilo; vala glavnim ulicama Pred opštinskom zgradom zastala je povorka, gde je zamenik starešine br. Kosta Lavirac,
do, v daljino 4 m 62 cm br. Kolšek, met krogle 8 m 65 cm br. Mravljak Konrad, tek 200 m 25’8 sek. br. Železnik, tek na 1500 m 5 min. 14* sek. br. Mravljak Ivan. Celotno je dosegej najboljši uspeh br. Kolček s 44-20 točkami.
Tekme, Ki so se začele ob 6. uri zjutraj in so končale ob 19. uri, so pokazale, da so zahteve zlasti od podeželskih društev mnogo prevelike, gradiva preveč in časa premalo in da bo zlasti v lahki atletiki treba kreniti na drugo — telovadno — pot.
Ž.upa Novi Sad
SOKOLSKO DRUŠTVO SUBOTICA
Na dan 7. juna t. g. Sokolsko društvo Subotica, priredilo je javnu vež-bu, uz sudelovanje seoskih i školskih sokolskih četa. Taj dan nije više bio dan uobičajene sokolske javne vežbe, več dan nacionalne svečanosti, dan smotre jugoslovenskih svesnih gra-dana.
Ulicama, okičenim državnim zastavama, izmedu dva reda gusto zbi-jenih gradana, kretala se je sokolska povorka. Veličanstvena povorka, od preko tri hiljade sokolskih pripadnika, dostojno je manifestovala snagu i moč Sokolstva, pobedu jugoslovenske misli, rodoljublja i bratstva i pokazala, da na severnoj granici naše Domovine stoji živi bedem granitnih Sokolova.
Šest seoskih sokolskih četa: Bikovo, Bajmok, Žednik, Mali Beograd, Tavankut, Tavankut-Zlatni kraj i dva-naest školskih sokolskih četa, dali su divnog dokaza, da je ideja Sokolstva postala narodna ideja, ideja širokih slojeva.
Za školske sokolske čete ovo je bio najsvečaniji dan, jer su toga dana svih dvanaest četa dobile svoje so-
nosi do iduče javne vežbe. Druga dva po redu najbolja naraštajca dobili su diplome. Ove utakmice naraštajaca vršile su se u toku cele godine, i sa-stojale su se iz: utakmice na spravama i u lakoj atletici, redovnog po-hadanja časova i u obradi dvaju te-mata. Ovakvo vidno odavanje priznanja najboljim naraštajcima, za njihov savestan i predan sokolski rad, od ve-likog je vaspitnog značaja.
Program javne vežbe bio je:
Muska deca — proste vežbe (Je-ger);
ženska deca — proste vežbe (Je-
ger);
muški naraštaj — splitske proste vežbe;
ženski naraštaj — splitske proste
vežbe;
seoske čete — natezanje konopa — finale utakmice;
razne kategorije — vežbe na spravama;
seoske čete — proste vežbe (Je-ger);
članice — splitske proste vežbe;
članovi (starija brača) i seoske čete — splitske proste vežbe;
:	Sokolski	ixlog	Učitelfske ttskare i knfiiare u
:	Ljubljani, Icofa se preporuča svim braiskim e
:	sokolskim	društvima
•	•
•	•
Javna vežba Sokolskog društva Subotica, održana 7. juna o. g. — Nastup ženske školske dece (980)
kolske zastave, sveta znamenja, simbol ljubavi prema Kralju i Otadžbi-ni. Razvijanje zastava školskih sokolskih četa izvršio je sam ban dunav-ske banovine g. Milan Nikolič, koji je naročito zbog ove svečanosti i do-šao u Subotiču i time posvedočio svoju veliku ljubav prema Sokolstvu. Za vreme ove svečanosti veliki trg kod Sv. Trojstva bio je prepun gradan-stva. Tople, iskrene i pune ljubavi reči g. Bana, upučene deci dojmile su se srca svih prisutnih. Predajuči zastave mladim zastavnicima g. Ban ih je upo-zorio da iste nose ponosno i časno, da verno služe zavetnoj misli Sokolstva.
Svečanosti su prisustvovali iz No-Vog Sada: brat dr. Ignjat Pavlas, sta-
naraštaj muški i članovi — trča-nje sa preponama;
članovi — splitske proste vežbe i vojska — vežbe sa puškom.
ŽUPSKE UTAKMICE U SOBOTICI.
Na dan 13. i 14. juna t. g. održane su u Subotici župske utakmice nara-štaja i članstva Sokolske župe Novi Sad.
13. juna takmičili su se naraštaj-ci i naraštajke. Takmičara bilo je sve-ga 89, i to: 30 takmičara za više, a 59 za niže odelenje.
14. juna takmičili su se članovi i članice. Ove su se utakmice sasto-jale iz utakmica u prostim vežbama na krugovima i konju, skoka u visinu,
Takmičari sa župskog takmlčenja održanog u Subotici 13- i 14. Juna o. g.
rešina župe, brat Velja Popovič, član starešinstva župe i brat dr. Vlada Be-lajčic, savezni prosvetar.
Istoga dana popodne, na vežbalištu prepunog sveta, i u prisustvu go-stiju, nastupilo je dve hiljade muške i ženske dece i 800 vežbača raznih kategorija. Javna vežba pokazala je dobar uspeh, na opšte zadovoljstvo gledalaca. Preciznost u radu, samopo-uzdanje i sokolska disciplina došli su do svog izražaja. Ovaj javan nastup pokazao je da je Sokolstvo u Subotici sposobno da odgovori svome viso-kom zadatku.
Posle vežbe muškog naraštaj a, objavljen je rezultat društvenih utakmica naraštajaca. Pobedniku je pripao srebrni pehar, prelazni dar, poklon starešine društva. U isto vreme predata mu je i naraštajska zastava, da je
skoka u daljinu, bacanja kugle, baca-nja diskova i trčanja na 200 i na 1500 metara. Utakmičara je bilo 9 vrsti i 19 pojedinaca, svega 56 utakmičara.
Članice su imale 6 vrsta disciplina i to: proste vežbe, vežbe na gredi, vežbe na razboju, skok u visinu, ba-canje kopja i trčanje na 100 metara.
OKRUŽNI SLET STARO-BEČEJ-SKOG OKRUŽJA.
U nedelju 7. juna održan je u Starom Bečeju okružni slet staro-be-čejskog sokolskog okružja, na kome su istupila sva društva toga okružja, t. j. Stari Bečej. Srbobran, Žabalj, Durdevo, Čurug, B. Gradište, B. Petrovo selo, Mol i Ada. Sva društva su ovom prilkom istupila sa večim bro-jem vežbača svih kategorija, dok je od gostiju pak primečeno naročito ve-
Str. 8.
»SOKOLSKI GLASNIK«
God. II. — br. 26.
sreski sudija, u ime Sokola pozdravio oduševljenim govorom opštinu Titel, zahvaljujoči sc na srdaenom gosto« primstvu. U ime novosadske sokolske župe održao je lep govor br. ing. Dušan Tošič, a u ime titelske opštine govorio je Jovan Lalin, opštinski be« ležnik.
Popodne u 4 časa pred 3000 gle« dalaca održana je uspela javna vežba sviju^ kategorija, na kojoj je istupilo o! s 500 Sokola sa vežbama prepisanim za ovogodišnji veliki sokolski slet na Jadranu. Sve tačke bile su dobro iz« vedene pod vodstvom okružnog načelnika br. Paje Daljeva i načelnice sestre Ande Koledič, te su Sokoli bili toplo pozdravljeni od mnogobrojnih gleda« laca.
Uveče pred hotel »Ankerom« održana je sokolska akademija, koja je nikoder uspela. Pod vodstvom ne-mnornoga društvenog načelnika br. Milivoja Barjaktarova naročito je dobro izveo vežbe s puškama muški nara-štaj a najlepši i do suza dirljivi uti« sak ostavila je »Nada Istre«, koju su izvela muška i ženska deca i to u pri« sustvu samoga autora načelnika So« kolskog društva Beograd II br. Milana Roksandiča, koji je ne žaleči truda i vremena u više mahova dolazio u Titel radi obuke u izvodenju ove vežbe.
Sokolska muzika iz Novog Sada izvela je vrlo dobro više koncertnih tačaka i bila nagradena dugim i odu« ševljenim aplauzima.
Župa Novo mesto
SOKOLSKO DRUŠTVO TREBNJE.
V nedeljo 31. maja t. 1. je Trebnje slavijo zopet svoj sokolski dan. Zaključil se je II. prednjaški tečaj, ki je trajal 10 nedelj od 1. marca do 31. maja. Uspeh je prav zadovoljiv. Izpiti se vrše 21. junija, o rezultatu poročamo kasneje.
V zvezi z gornjim je društvo priredilo svojo vrtno akademijo, na kateri so nastopili vsi oddelki s prav zanimivimi točkami. Uvodno je izpre-govoril par navdušenih sokolskih besed br. starosta Novak, nakar je 12 članov odtelovadilo še precej skladno znane lanske zletne vaje, ki so ugajale. Sledil je nastop 25 ženske dece (s. Kozjekova), ki so podale srčkano 2 vaji z loki. Prav lepo so bile izvajane praške vaje članic, ki so v skladnosti prekosile vse točke. Bilo jih je 6 — vodila je s. načelnica O. Zupančičeva. Devetorica moške dece je zadovoljila. Na bradlji je šestorica članov (poleg brata iz Sokola Šiška) pod vodstvom br. Ladka Tomiča iznenadila s pri« merno izvedbo. V prehodu I. do II. dela je zapel dekl. mlad. sok. zbor res krasno tudi nekaj prav efektnih modernih pesmi Adamiča in drugih pod vodstvom s. Marije Arriglerjevc, nakar je ob spremljevanju zbora zaplesalo 12 ženske dece pod vodstvom s. Ukovičeve narodno kolo prav dobro. Moška deca je nato izvajala v strnjenem programu pod temo: Eno uro v telovadnici prav živahno poleg rednih vaj tudi razne gibe prostih vaj v zvezi z raznoterostmi in igrami. Žaklju« čili pa so s 3 skupinami. Tudi ženska deca je igrala par iger, vendar smo pogrešali živahnosti. Šestorica članic je nato odtelovadila precej težko rit-
mično šestko, sestavo br. Tratarja, ki bo bolj efektna v dvorani. Akademijo je zaključila I. vrsta članov na drogu z br. načelnikom H. Tomšičem, ki je s svojimi lepimi vajami in izvajanji prav dostojno dala slavlju skromen venec zmage. Obisk je bil res zelo velik, saj se je zbralo Sokolstvo od Višnje gore do Št. Janža in Novega mesta, opazili pa smo tudi lepo število osnovnošolske mladine iz Trebnjega in Nemške vasi s svojim vrlim uči« teljstvom. Župo sta zastopala na prireditvi br. Raje in Menard. Sokolu v Trebnjem — Zdravo!
Župa OsifeTk
IZ UPRAVE ŽUPE.
Poslednja sednica plenuma uprave održana je 8. maja o. g. Zaključeno je, da če se sednice izvršnog odbora župe održavati svakog petka izmedu 18 i 20 sati Prema jednom izveštaju o brojčanom stanju sokolskih pripadni« ka župe proizlazi, da je župa prvih dana maja brojila 8472 člana (7695 m., 777 ž.), 2009 naraštaja (1460 m., 549 ž.) i 5399 dece (3259 m. i 2140 ž.), da-kle ukupno okruglo 16.000 pripadnika. Prigodom rasprave o tom, da mnoge jedinice veoma površno ili nikako ne udovoljavaju svojim obvezama, za« kij učeno je, da se imaju istražiti imena one brače, koji su dali inicijativu za osnutak kod novoosnovanih jedi-nica, kako bi se onda mogle u tom pravcu bolje proučiti i okolnosti, koje su odlučile da se ova ili ona jedinica kreira. Odredeni su zatim delegati za pojedine društvene sletove. Odobrava se osnutak Sokolske čete Markušica i dodeljuje se društvu Vinkovci, kao i osnutak Sokolske čete Štitar, koja se dodeljuje društvu Županja. Na predlog župskog prosvetara imenuje se prosvetnim nadzornikom za okruž-je Donji Miholjac brat Jovan Šepa, učitelj građanske škole i pretsednik PO u Donjem Miholjcu. Prema pred« logu načelnika župe zaključuje se odr-žavanje tronedeljnog tečaja za Sokole učitelje i učiteljice i to u mesecu julu. Tečaj če imati svrhu uputiti učitelje i učiteljice u telovežbeni rad sa decom i upoznače ih pobliže sa sokolskom ideologijom, organizacijom i admini« stracijom. Brat blagajnik izveščuje, da troškovi za prednjački tečaj, održan u mesecu martu, iznašaju ukupno Din 28.338-50. Povodom jednog slučaja, koji je izneo br. župski prosvetar, zaključuje se uputiti svim jedinicama okružnicu sa uputom, da se u odora« ma može prisustvovati samo pri so«
kolskim I opče nacionalnim prired« bama.
IZ NAČELNIŠTVA ŽUPE.
IV. sednica načelništva održana je 25. maja.
Br. Glasnera, načelnika okružja Miholjac, opunomočuje se izviditi mo-gučnost osnutka novog okružja sa se-dištem u Slatini. Za sada bi okružju pripale sve jedinice sreza slatinskog (preuzete .od župe Bjelovar).
Zamenikom načelnika okružja Požega imenuje se br. I. Ričko iz Pože-ge. Okružje Požega održalo je sednicu 24. maja. Prisustvovao je i načelnik župe. Nije bilo zastupano društvo Kaptol i četa Mihaljevci. Zaključeno je prirediti okružno natecanje u Ple-ternici 2. jula.
Okružje Vukovar održalo je sednicu 17. maja. Nisu bila zastupana društva i čete: Bingula, Ilača, Pačetin i Petrovci. Na sednici su dane upute za daljni rad. Datum okružnog izbir-nog natecanja još nije odreden. Stanje okružja je dobro.
Prijave za tronedeljni učiteljski tečaj naše župe stalno stižu. Izabrana je komisija za detaljnu izradbu ras-poreda.
Imenovana je komisija za društvene prednjačke ispite, koji če se od sada radi jednakosti i jednoobraznosti održavati u sedištu župe. Komisija se sastoji od pretsednika: ing. M. Kva-pila i sledečih članova: Erman dr. D., Kovalska S., Petrovič ing. D. Srb V, Stanetti A. F., Sijanovič A.
Odobren je predlog načelništva župe glede uvadanja novih formulara za mesečne izveštaje o telesnom od-goju i to u formi kartoteke.
Zaključeno je konačno upozoriti
ponovo jedinice župe na II. izdanje
»Priručnika« župe Tuzla.
*
V. redovita sednica načelništva održana je 1. juna o. g. Prisutni su bili i načelnici okružja: Donji Miholjac, Osijek g. g., Osijek d. g., Požega, Vin« kovci, Vukovar Načelnikom novog okružja . Podr. Slatina imenovan je brat Doko Radinovič. Zaključeno je sazvati sednicu komisije za izradbu rasporeda 3 nedeljnog učiteljskog te« čaja za 21. juna o. g.
SOKOLSKO DRUŠTVO VALPOVO.
Rad našega društva teče svojim normalnim tokom, dok je od društvene glavne skupštine naročita pozornost obračena spremanju gradnje Sokolskog doma. Čim je sneg okopnio, i granulo
Društveno le (nje vežbalište
.» * Ш
•%v
mr
Svako sokolsko društvo, svaki član i svaka članica treba da nabavi
Sokolsku knjižnicu
II.
III.
IV.
V.
VI. VII.
I. sveska: E. Gangl: O sokolski ideji.
Ing. Lado Bevci Sokolsko prosvetno delo. Dr. Miroslav Tyrš t Naš zadatak, smer i cilj. Vekoslav Bučar: Dr. Ivan Oražen.
Dr. Miroslav Tyrš: Sokolska gesla.
Jan Pelikan: Dr. Miroslav Tyrš.
Jan KFen: Cilj sokolskih teženj.
Svaka sveska stoji 3 Din
ORGANIZACIJA
Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije.
U tvrdom povezu 20 Din
PUTEVI I CILJEVI
U tvrdom povezu 8 Din
ŽJugoslovenska Sokolska ŽMatica
£jubljana, ^Narodni dom ‘Gelefon 25-43 / Slačun ooštanske štedionice JCjubljana 13.831
proleče, počeli su radovi oko urede-nja letnjeg vežbališta.
Kupljeno zemljište je ogradeno ži-com, suvišno drveče isečeno, vežbalište posuto peskom i izravnano, ugra-dena je naprava za karike i penjala doskočišta i udešena su mesta za ba-canjc kuglc. Električno svetlo je dovedeno na vežbalište, a sada se sprema naprava za igranje odbojke. Kupljena kuča je ovaj mesec adaptirana za društvene svrhe; u njoj se nalazi zbornica i knjižnica, urcdovnica, garderoba za vežbače, malo spremište alata i sprava te stan za podvornika. Oko uredenja kuče i letnjeg vežbališta ulo-žio je najviše truda i opet naš načelnik brat Ivo Abramič, koji je rukovo-dio svim radovima.
Sada nam još treba samo dvorana za vežbanjc, jer preko zime još vež-bamo u jednoj školskoj sobi. Jedan deo gradevne glavnice doduše imamo, ali trebače nam još mnogo više. Op-činski odbor trgovišta Valpovo osigu-rao nam je u ovogodišnjem opčinskom proračunu 20.000 Din za gradnju Sokolskog doma, što i na ovom mestu sa zahvalnošču spominjemo.
U mesecu martu priredio je PO naročiti prosvetni tečaj za naraštaj. Tri člana PO su u četiri predavanja razložili naraštajcima i naraštajkama razvoj Sokolstva, sokolsku misao. or-ganizaciju i zadatak u nacijonalnom i državnom životu. Polazak je bio kod naraštajaca bolji, kod naraštajki sla-biji, poprečno 62%.
Krajem marta je održano debatno veče, na kojemu je brat Serbedžija Dragutin izvestio o stanju naših suna-rodnjaka u Italiji i o zadatku Sokola obzirom na to stanje.
Početkom aprila ugrabila je smrt jednog mladog brata iz naših redova: umro nam je brat Ivica Kiihn! Naši Sokoli otpratiše ga dostojno do hlad-noga groba.
Godišnjicu pogibije Zrinjskog i Frankopana proslavismo poselom u nedelju 3. maja. Omladinske kategorije su vežbale svaka po dva do tri sastava svojih propisanih vežbi, jedan dečak i jedna devojčica su krasno slovili sokolske pesmice, jedan stariji brat deklamovao je Šenoinu pesmu »Na Ozlju gradu«, dok su diletanti vrlo uspešno završili raspored izved-bom Odavičeve aktovke »Hej Sloveni«.
Sredinom meseca maja ostavio nas je usled premeštenja naš marljivi tajnik brat Vjekoslav Tomljenovič. Na njegovo mesto za tajnika je izabran brat Stjepan Posezič, član uprave.
Spremamo se za našu javnu vež-bu, koju kanimo održati na 5. jula o. g. na dan slovenskih apostola svete brače Cirila i Metoda. Tom prilikom čemo na svečani način otvoriti naše novo letnje vežbalište.	Fd.
RAD OKRUŽJA DO ŽUPSKOG SLETA.
Sva okružja održače izbirno natecanje i to 12. jula Osijek d. g. i Našice, 19. jula D. Miholjac i Vinkovci, 26. jula Vukovar i Osijek g. g.,
2.	augusta Požega. Zaključeno je, da su sve jedinice dužne postaviti za izbirno okružno natecanje u lakoatlet-skom četveroboju makar 1 vrstu (če-tvoricu). Oslobodena su društva, koja če postaviti za župsko natecanje u Vu« kovaru vrstu članova. — Prilikom pregleda društava — koji mogu vršiti brača okr. načelnici prema svoj oj uvi-davnosti — treba pregledati i vodenje statistike o pohadanju vežbi, tehničku knjižnicu, stručne listove, sprave i vežbališta.
RAD IZA SLETA.
Okružja treba da več sada isgj« taju mogučnosti event. organizacije kračih prednj. tečajeva, naročito za vodnike sok. četa. Kao učitelj ovih tečajeva dolazi u glavnom u obzir brat Babič te bi župa takove tečajeve eventualno i materijalno potpomogla. Načelništvo župe če okružnim načel« ništvima dostaviti načrte rasporeda takovih tečaja. — U jesen če župa prirediti 5—7 dnevni tečaj lake atle« tike i igara.
OSNIVANJE NOVIH JEDINICA.
Uprava župe neče potvrditi uprave ni jedne nove jedinice, dok ne sazna mišljenje okružnog načelnika o mogučnosti tehničkog rada.
SLET SOKOLSKE I ŠKOLSKE DECE U ERDEVIKU.
31. maja održan je slet sokolske i školske dece sreza iločkog, koji je uspeo. Prepodne su održane probe i povorka, posle podne javna vežba, a uveče akademija. U povorci je bilo preko 1200 dece, 45 članova, 43 čla« nicc, 20 muškog i 20 ženskog narašta« ja. Na javnoj vežbi nastupila su deca posebnim vežbama, uvežbanim u ško« lama. Ostali raspored bio je ispunjen prostim vežbama župe Osijek, koje su izvele sve kategorije. Slet je tehnički dobro voden (br. Stiglmajcr, učitelj). Na akademiji su nastupila društva: Erdevik, Ilok i Šid. Na celoj sc priredbi opažalo, koliko je potrebno »so« koliziranjc« nekojih učitelja, da rad sa decom ne bude posledica naloga i naredaba, več ljubavi i odušcvljenja. Prehrana je bila dobro organizirana, za decu je bila besplatna. Društvo Erdevik, kao razmerno mlado društvo, pokazalo je mnogo dobre volje i dobrog rada. Župu Osijek je na sletu zastupao brat Vujičič, III. zamenik Starešine župe i br. B. Spcrnjak, II. zamenik načelnika župe. Načelništvo župe zastupao je br. Mijoljevič, zam. načelnika okružja vukovarskog.
Na priredbi Sokolskog društva Ruma (24. maja o. g ) učestvovala su neka društva i čete okružja Vinkovci i Vukovar. Na javnoj vežbi nastupili su članovi sa vežbama br. Lhotskoga, a sokolske čete sa vežbama br. Čoliča. Na akademiji je nastupilo Sokolsko društvo Vinkovci.
SOKOLSKO DRUŠTVO SOPJE.
Dne 17. maja o. g. održalo je svo-ju prvu pučku svečanost. Mlado Sokolsko društvo, osnovano tek počet« kom ove godine, pokazalo je več svojim prvim nastupom, da ima zdrav temelj za daljni razvitak i opstanak. Bratsku ljubav dokazala su brača i sestre iz Podravske Slatine, koji su u lepom broju pohrlili, da uveličaju ovu priredbu. Obilat program same svečanosti izveden je na potpuno za« dovoljstvo prisutnih. Samu svečanost otvorio je brat starešina dr. Katalinič lepim govorom, a zatim su nastupili članovi sa župskim prostim vežbama pod vodstvom svoga načelnika brata Perc Vlaisavljeviča. Za vreme tih vež* bi svirao je gudalački kvartet brače Mikiča iz Predrijeva. Trcču tačku: proste vežbe dece sa zastavicama uz pevanjc, izvela su deca osnovne škole u Sopju poti vodstvom brata F. Sc* kalca, učitelja i prosvetara društva. Osobit utisak na sve učinile su sestre iz Slatine, nastupivši sa župskom slet« skom vežbom pod vodstvom sestre Anke Borovac. Peta i sedma tačka: pevanje učeničkog kora iz Gor. Prc« drijeva pod vodstvom brata Marka
SOKOLSKO DRUŠTVO KOMIŽA _____________ŽUPA	SPLIT____________
Br. 111/31. Komiža, 12. maja 1931. Bratu
JOSIPU HAFNERU,
Ljubljana
Primili smo naručenu zastavu, s ko-jom smo potpuno zadovoljni a naročito sa izradbom iste, izradba zastave veoma je lijepa što Ti može služiti na čast. Mi čemo preporučiti svim društvima tvoju cijenjenu i solidnu firmu, prika-zavši im izradbu naše zastave.
Ostajemo Ti zahvalni i pozdravljamo te sa sokolskim
Zdravo!
Starešina: Potpis nečitljiv
Pečat soli olstog	Tajnik:
društva Komiža Bončič v. r.
Zastaja
najjeftinije u najsolidnijim izradbama
i. HAFNER
Ljubljana, Prisojna ulica 5
SOKOLSKO DRUŠTVO BAKAR
Bakar, 28. juna 1931.
Bratu
JOSIPU HAFNERU,
Ljubljana
Primili smo naručenu zastavu, s ko-jom smo vrlo zadovoljni.
Pozdravljamo te sokolskim Zdravo!
Starosta: Pečat sokolskog Tajnik: Uzadijevac v.r. društva Bakar Josip Lukič v. r.
Simona, učitelja, naišle su na sveopče odobravanje. Vrhunac razdraganosti izazvala je 6. tačka igrokaz: »Najdra« gocenija ruda«, koju su izveli učenici škole u Noskovcima pod vodstvom svog marnog nastavnika brata Mije Bosnaja. Pali su u oči prekrasno iz-rađeni kostimi, koje je za taj dan za decu udesila gđa Bosnaj. Samu sve« čanost zaključio je brat prosvetar Franjo Sekalec, zahvalivši se svima na lepom odazivu. Posle programa razvila se ugodna pučka veselica. Mo-ralan uspeh te priredbe bio je velik i jak, jer je mlado društvo svojim nastupom osvojilo simpatije prisutnih.
SOKOLSKO DRUŠTVO VILIĆ« SELO.
Dne 7. juna održana je u Vilič« selu, srez slavonsko-požeški konsti-tuirajuča skupština Sokolskog društva.
Od sokolskog okružja u Sl. Po-žegi prisustvovao je brat dr. Gojko Grujič, koji je odužim govorom ras« tumačio prisutnima značenje sokolske ideje za narod.
Brojno je bilo prisutnih seljaka oko 200, od kojih sc upisalo (naročito mladež) u novoosnovano društvo gotovo polovica.
Nakon izbora uprave odaslan je Nj. Vis. prestolonasledniku Petru pozdravni telegram slcdečeg sadržaja:
Njegovom Visočanstvu Prestolonasledniku Petru, starešini Sokola kraljevine Jugoslavije
Beograd.
Sa konstituirajuče skupštine So« kolskog društva Vilič-selo, sreza sla-vonsko-požeškog, hitamo i mi da izrazimo Vašem Visočanstvu svoju so« kolsku odanost i osečaje. — Starešina: dr. Franjo Blahut.
Tom skupštinom udaren je trajni temelj Sokolstvu i u ovom kraju div« ne naše šijačijc.
Župa Skoplfe
DEČJI SOKOLSKI DAN U SKOP-LJU.
Na dan 7. juna o. g. priredio je dečji otsek Sokolskog društva Skoplje jednu lepu i uspelu dečju svečanost. Još od marta meseca oko hiljadu dece pripremalo se i nestrpljivo je očekiva-lo svoj dan. Toga dana sa prvim sun-čanim zracima žurila su mnogobrojna dcca sa sviju strana Skoplja u svoj Sokolski dom. U 7 časova formirana je veličanstvena povorka od hiljadu Sokoliča i Sokolica, na čelu povorke je bila vojna muzika, a za njom članska zastava i uprava društva sa starešinstvom župe, članstvo, naraštajska zastava, a za njom mnogobrojne čete razdragane dece.
Povorka je išla na železničku Staniču, u susret brači i sestrama, iz sela Dračeva, koji su takoder u velikom broju učestvovali na dečjem danu. Susret Sokoliča iz grada i sela bio je sr-dačno pozdravljen i od Sokola i od mnogobrojne publike, koja je povorko celim putem toplo pozdravljala. Ne-opisana radost i oduševljeno klicanje nastalo je kada je povorka prošla ispred balkona, na kome je stajao ban brat Zivojin Lazič sa svojom g°;jpO' dom. Iz hiljadu grla zaorio seMe jedn* dušni pozdrav: Zdravo! Zdrav
Zdravo! Sa takvim raspoloženjem mališani su stigli na trkalište, gde su održane zajedničke probe za veliku popodnevnu svečanost.
Posle podne Sokolski dom bio je pretvoren u pravu košnicu. Veseli So-kolići i Sokolice, od velike radosti i nestrpljenja prosto su skakutali. Naj-zad u 3 časa po podne formirana je opet impozantna povorka sa muzikom na čelu.
U prisustvu bana brata Živojina Laziča, komandanta armije g. Milana Nediča, mnogobrojne publike i pred tri hiljade školske dece, izvela su mu-ška deca njih 420 vežbe sa zastavicama odredene za ovogodišnji slet u Splitu, i 380 ženske dece izvelo je proste vežbe za isti slet; i jedria i druga grupa bila je nagradena dugim aplau-zom. Ostali deo programa bio je po-punjen veselim dečjim utakmicama, ko je su izazvale veliko raspoloženje.
Ovaj dan mnogo je doprineo, da roditelji upoznaju i zavole zdrav sokolski život dece. Zasluga za uspešno izveden dečji dan pripada na prvom mestu dečjem otseku i njegovom vodi bratu Živojinu Milojkoviču.
Župa Šibenilc - Zadar
PROSVETNI ODBOR.
Prema pravilniku, a u cilju da se prosvetni rad u župi što bolje organizira i što jače i svestranije razvije, sa-stavljen je i konstituisan župski prosvetni odbor. Pretsednik je br. Triva Miloš, potpretsednik i izvestitelj za sokolsku štampu br. Gamulin Ciro, tajnik br. Troskot Petar, novinar i izvestitelj za narodno prosvečivanje br. Ležaič Mirko, knjižničar br. Andrija-ševič Mladen, prosvetni nadzornici br. Oukič Ante i br. Kalanj Tane.
Uz redoviti prosvetni posao, župski je prosvetni odbor postavio sebi za zadaču da organizuje i održi župski prosvetni tečaj za društvene prosveta-re i da po svim društvima i četama, a u duhu programa Saveznog prosvet-nog odbora, organizuje prosvetne te-čajeve za sokolsko vaspitanje.
OBILAZAK DRUŠTAVA I ČETA.
Dne 25. maja o. g. obišao je starešina župe br. Kovačev Pavao, u društvu sa župskim prosvetarom i jed-nim prednjakom, Sokolsko društvo u benkovcu i Sokolsku četu u Zemu-tuku.
Sokolsko društvo u Benkovcu jed-r‘° od najaktivnijih društava u žu-Pi. Naročitu je delatnost razvilo ovo čustvo na osnivanju sokolskih četa, kojih ima več 12. Od kolikog je to na-rocitog značenja jasno je iz toga, što je područje rada ovog društva naj-bliža okolina našeg izgubljenog Zadra. Nastojanjem i radom ovog društva, a u poslednje vreme i onog u Biogradu n/m, niču čvrste i jake sokolske čete oko Zadra i stvaraju neprebojni be-dem jugoslovenske svesti i sokolskog zdravi j a. Večina četa je vrlo aktivna, a društvo-matica u Benkovcu često ih obilazi i upučuje i jača u sokolskom radu. Rad se tek stvara, a zadaci su veliki. Narod je siromašan, a društva isto tako. Trebalo bi pomoči, i to iz-dašno, ovu živu sokolsku akciju, od koje može i treba da narod onoga kraja očekuje i moralni i ekonomski preporod.
Četa u Zemuniku jedna je od naj-jačih i najbolj ih četa u području Sokolskog društva Benkovac. Na samoj je granici prema Zadru. Breji preko 150 članova. Svu je aktivnost sada ulo-žila da što pre podigne sebi sokolski
dom. Uspeh je siguran, jer je volja i oduševljenje naših Sokolova u Zemuniku za divljenje.
OSNIVANJE SOKOLSKIH ČETA.
Sokolsko društvo u Šibeniku, matično društvo župe, osnovalo je svoju treču četu, u Zlarinu. Dne 18. maja, rano popodne, prireden je iz Šibenika izlet sa jednim parobrodom i sa dvema velikim motornim ladama, koje su bile pune izletnika. Pošla je i sokolska glazba iz Šibenika. Zlarin, prekrasno i uredno mestance na istoimenom otoku, letovalište i kupalište, bilo je sve na dočeku gostij u, istinski veselo i odu-ševljeno. U opčinskoj večnici održana je prva konstiturajuča skupština sokolske čete. Skupštinu je otvorio učitelj br. Govorčin Antun, glavni pokre-tač oko osnutka čete. Starešina matič-nog društva br. Rodič Stanko govorio je o ciljevima i zadacima sokolske čete, o Sokolstvu i sokolskom radu. Silno oduševljenje nastalo je za vreme vatrenog govora br. dra. Srečka Potu-rice, delegata župe. Još je govorio br. Ivo Vuletin, društveni prosvetar, isti-čuči značaj prosvetnog i kulturnog rada u četi.
Kroz sve to vreme sokolska je glazba svirala narodne komade pred večnicom, ispred koje se skupila masa sveta.
U četu se upisalo preko 50 članova.
Posle skupštine razvilo se lepo narodno veselje. Naveče su se izletnici povratill u Šibenik.
OSNIVANJE SOKOLSKIH ČETA U SUKOŠANU I BIBINJU.
U lancu sokolskih četa na najiz-loženijem našem kraju u neposrednoj
okolini Zadra — podignute su dve nove sokolske kule. S kojim je odušev-ljenjem narod ovih pitomih naših sela primio osnivanje sokolskih četa, trebalo je samo videti. Znak je to shva-čanja sokolskih ciljeva i zadataka i vere u sokolski, koristan rad.
Neumornim nastojanjem i predanim radom br. Peroša, Miroslava, učitelja u Sukošanu i br. Buliča Tome, učitelja u Bibinju, osnovane su ove čete 25. maja o. g.
I Na ulazu u Sukošan, divno primorsko mestance, 14 km južno od Zadra, pred podignutim slavolukom do-čekala je sokolska četa i velik broj meštana starešinu župe br. Pavu Kovačeva, koji je došao zajedno sa župskim prosvetarom br. Milošem Trivom i prednjakom br. Grubišičem. Bio-gradsko društvo zastupao je društveni načelnik br. Ražem Milan sa još dva brata.
U okičenoj dvorani, privremeno ustupljenoj od br. Aralice, održana je svečana glavna skupština. Dvorana je bila puna Sokola i oduševljenja.
Skupštinu je otvorio br. Peroš Miroslav, koji je oduševljenim govorom pozdravio osnutak sokolske čete. Sa skupštine poslat je pozdravni telegram Nj. Vel. Kralju i starešinstvu Saveza.
Nakon toga skupštinu pozdravlja starešina župe br. Kovačev, pozivajuči sve na veliki sokolski rad. Župski pro svetar br. Miloš Triva govorio je o radu u sok. četi, naročito o prosvet-nom, kao i o zadacima četa i o speci-jalnom značaju četa u ovim izleženim krajevima. Govorili su zatim još br. Ražem, br. Martinac Ljubomir iz mesta i br. Mendeš iz Zemunika.
U upravu čete birana su brača: Torbarina B. Ante, starešina; zam. st. G n; uro vic Joso, načelnik Peričič Joso, ■ rot.vv'hii' ašitell P * '5 Miroslav, taj-
nik Martinac Ljubomir, blagajnik Arabca Šime, revizori Raspovič Ljubomir i Martinac Ante.
Skupština je zaključena gromkim i oduševljenim poklicima Nj. Vel. Kralju, Nj. Vis. prestolonasledniku Petru, Jugoslaviji, Sokolstvu i brači u rop-stvu.
Posle podne krenuli su delegati župe i bigradskog društva te veliki broj Sokola iz Sukošana u Bibinje na svečani osnutak tamošnje sokolske čete. I tamo opet dočeci, oduševljenje, zastave, poklici i veselje. Bibinje je primorsko mesto, prvo od Zadra na jug, od kojega je udaljeno 8 km, na samoj granici »Italije«.
Skupština se održala u školi, pu-noj i prepunoj. U Bibinju je, pred rat, postojao Hrvatski Sokol, vrlo aktivan i sokolska je tradicija u ovom selu još sveža i jaka.
Skupštinu je otvorio br. Bulič Tema, osnivač čete. Govorili su, kao i u Sukošanima, starešina župe br. Kovačev, župski prosvetar br. Triva, delegat biogradskog društva br. Ražem. Svi su govori bili često prekidani upravo oduševljenim poklicima Kralju, Jugoslaviji i Sokolstvu, pa Zadru i za-robljenoj brači.
Bibinjci i Sukošanci svesni su ulo-ge, koja im je poverena, njima — mr-tvoj straži pred neprijateljskim vrati-ma, njima — prvoj obrambenoj liniji nacionalne časti i ponosa, njima — prvim pozvanima da donesu brači slo-bodu i sreču. Zato su sa oduševljenjem dočekali osnutak sokolskih četa.
Na celokupnom je našem Sokolstvu da ne napusti sokolske čete u Sukošanu i Bibinju. Njima treba pomoči moralne i materij alne. Neka se ove čete jačaju i napreduju na korist i ponos jugoslovenskog Sokolstva!
Župa Suša]k - Ri/efca
SOKOLSKO DRUŠTVO RAB.
Lep primer sokolskog bratstva.
Sestra Zaklasnikova Maja iz Tišno^ ve (Čehoslovačka) izničila je 2. juna društvu sabirni arak sa iznosom od 1640 Kč. tj. Din 2.730.60, koji je sa-kupila medu svojim vcžbačicama i vež-bačima u Tišnovi kod Brna za pripo-moč izgradnje Sokolskog doma na Rabu.
Nas Sokole na Rabu naročito je dirnuo ovaj lep dar za naš dom, jer je sestra Zahlasnikova ovo obečala našem načelniku bratu Bačiču, kad je pred tri godinu gledala našu mladež kako po daščarama i pod vedrim nebom vežba i odgaja se u sokolskom duhu. Onda je sestra Zaklasnikova zaželela da pripomogne, kako bi naša sokolska omladina došla do svog če-stitog sokolskog doma da se čim više sokolski podigne.
Ovaj dar za nas ima još veču vrednost, što smo doznali, da je u me-duvremenu, otkad je sestra Maja bi* la kod nas, izgorio Sokolski dom u Tišnovi Dakle tamošnji Sokoli imalisu da se skrbe i nanovo podignu i svoj novi dom, a ipak sestra nije zabora-vila na svoje obečanje.
Sestri Zaklasmkovoj, kao i svim ostalim darovateljima Sokolsko društvo na Rabu i ovim putem iskreno zahvaljuje, šaljuč im svoj bratski Zdravo!
SOKOLSKO DRUŠTVO ALEKSANDROVO (KRK).
Naše se društvo približuje svom največem blagdanu. U danima 1. i 2. augusta proslavičemo trojnu slavu:
Ф
(©K
5
џ
1UGOSLOVENSKA
SOKOLSKA MATICA
svakoj je mapi 25 papira za pisma i 25 kuverata američkog formata sa sokolskim monogramom. Gena mapi 32 S)in. * ZNarudžbe prima fjugoslovenska Sokolska fMatica, JEjubljana, ^Narodni dom
otvorenje Sokolskog doma, 20 godiš-njicu društvenog opstanka i razviče barjaka. Valja istači, da se je dom po-čeo graditi u doba, kad je Sokolstvo ovde bilo u najžeščoj borbi s nepri-jateljima sokolske ideje. Kad se uzme u obzir slabo ekonomsko stanje na Primorju uopče, mora se tim više istači sokolska svest i disciplina onih 40 Sokola, koji su preuzeli gradnju tako divnog i velebnog doma, kakvim bi se mogao ponositi mnogo koji veči grad. Načrt barjaka izradio je g. prof. Šantel, umetnuvši lepe istarske motive. Tih če se dana održati župski slet, pa če tada u tu svrhu kretati iz Sušaka više izletničkih parobroda. Kako naša proslava pada u najlepše doba kupal. sezone, umoljavaju se brača i sestre, koji misle na more, da urede svoje letovanje na način, kako bi mogli prisu-stvovati našoj proslavi. Pri boravku kod nas od barem 14 dana, dobiče brača i sestre znatan popust na opskrbi u svim hotelima. — Program proslave, kretanje parobroda i t. d. javiče se naknadno.
SOKOLSKO DRUŠTVO SUŠAK.
Pre sleta u Splitu naše društvo htelo je da učini smotru snage i kvalitete svojih kategorija pa je u nede-Iju dne 7. juna popodne priredilo jav-nu vežbu, a navečer akademiju. Javna vežba održala se je po običaju na Re-gentovom trgu, dok se akademija priredila po prvi put u Gradskom kupa-lištu. Program javne vežbe sačinjavalo je 8 tačaka u prepisnim sletskim vežbama za Split, a bez posebne tačke.
Muška i ženska deca izvela su proste vežbe prilično dobro, doteranija i skladnija bila je izvedba ženske dece. Brojčano — muška deca 58, ženska 46 — ne zadovoljava, jer bi Sušak uz broj ne škole baš u ovim odelima mo-rao da pokaže veči napredak. To sva-kako ovisi u prvom redu o prednjako-voj ruci i o smotreno zamišljenoj re-dovitoj vežbi naših mališana. Ne valja smetnuti s uma, da su u radu pred-njaštva najvažnije baš dečje kategorije. Dakle, nadimo toj deci veči broj spremnih i vršnih vodnika i vodnica, a ovima dobrih pomagača; unesimo nadalje u njihovu vežbu svestranost i živahnost pa če ona deca, koja su iz škole upučena u sokolanu, sigurno na-či sve ono, radi čega ju ovamo šalju. A jasno je, da če time porasti i broj učesnika na našim javnim časovima i sletovima.
Muski naraštaj odvežbao je vežbe sa štapovima, a ženski naraštaj proste vežbe. Neoprostivo je, da glazbena pratnja uopče nije odgovarala vežba-ma m. naraštaja, več je bila udešena za sasvim nešto drugo. Usled toga je i treča i četvrta vežba ispala vrlo slabo. I način izvedbe vežbi ženskog naraštaja nije mogao zadovoljiti publiku, a još manje tehničare. Držimo se pravila, da se svi nedostatci moraju ukloniti na glavnom pokusu, pa če u budu-če i gledaoci i vežbači za sebe, biti za-dovoljniji. — Šest četveroredova mu-škog i četiri četveroreda ženskog naraštaja dokazuje nam, da i ovde sigurno ima posebnih uzroka tom skučenom broju učesnika ili se pak toliko naraštaja nije odlučilo za polazak u Split pa prema tome shvatilo, da ne treba nastupiti na javnoj vežbi.
U petoj tačei nastupilo je 10 odela na spravama, od toga odeli dece sa igrama. Opčenito moglo se opaziti mnogo dobre volje i nastojanja, ali prava slika doteranosti i preciznosti na spravama, naročito na ručama i preči nije nam bila prikazana. Ukoliko laka atletika ispoljuje gipkost i spretnost vežbača, toliko nam sprave moraju pružiti vidan dokaz uvežbavanja od-lučnosti, snage i usavršenosti. Uzorni odio na karikama odvežbao je nekoliko lepih sastava, a publiku zadivili su opasni saskoci iz zamaha.
U narednoj tačei pokazale su nam članice — 12 na broju! — splitske vežbe sa čunjevima. Sastavi vrlo jedno-stavni, za članice možda i suviše Ia-gani. Ni ovde nije se moglo polučiti skladnosti sa glazbom. Konačno nastupilo je 28 članova u prostim vežbama brata Lhotskog. Može se tvrditi, da je ovo — unatoč dosta napornih sastava — bila najbolj a tačka. Tu i tamo opažala se nesigurnost, odnosno površnost pojedinaca.
Opčenitu sliku javnog nastupa mnogo je kvario razlaz dece nakon njihovih vežbi, koja sc nesmetano raš-trkala po vežbalištu. Isto tako opažalo se, da su ponekud deca okupirala sedala, dok su gledaoci, bilo ženske ili starija gospoda, unatoč karata za sedalo, morala staj ati. Sve ovo spada na redatelje, koji na vežbalištu moraju biti pravi učitelji reda i sokolske učti-vosti nap rama publici. Poset bio je dobar, prisustvovalo je i mnoštvo vojske sa Trsata.
Večernja akademija na terasi Gradskog kupališta bila je vrlo dobro posečena. Preko 80 dobro raspoložene dece pretstavljalo je u šarenim kosti-mima »Mornarov san«, od brata Bo-rasa po motivima narodnih pesama. Plesovi, vežbe i poskoči usredotočeni su na ukrašen čamac, koji »dopliva« sa jednom grupom dece na podij. Komad je dosta jednostavan i lagan — svaka-
ko previše poskoka — i držim, da je za uvežbavanje istog utrošeno previše vremena. Samoj vežbi smetala je glazba, za koju se primetilo da nije bila kompletna. Bilo bi korisno, da se ovaj komad primereno škrati i u pojedino-stima malko preinači, stavi na papir i poprati sa partiturama pa če ga i ostala naša društva rado uvežbavati.
Na akademiji nastupilc su još članice sa čunjevima i odio članova sa dobro izvedenim vežbama na ručama. Nakon programa razvila se na terasi kupališta, uz odličan vatromet, animirana zabava.
Priredivanje večernjih akademija na kupalištu dobra je ideja. Podijum za nastupe može se brzo udesiti, publika dolazi na ugodan večernji zrak tc ima uz to pri ruci dobru kupališnu restauraciju. Dobar aranžman priredbe uvek če društvu doneti lep prihod, samo neka u buduče blagajnici ne za-borave na sat početka priredbe, kako je to ovog puta bio slučaj.
Župa Tuzla
POLOŽILI DRUŠTVENI PRED« NJAČKI ISPIT.
Dne 31. maja položili su društve* nj prednjački ispit brača: Tufekdžič Abdulah (Tuzla) i Mičič Dimitrije (Lukavac), sa ocenom »sposoban« za prednjačkog pomočnika.
Dne 3. maja položio je župski prednjački ispit br. Jelčič Stjepan (Kreka) sa ocenom:	»sposoban« za
prednjaka.
Župa Varaždin
RAZVIČE SOKOLSKOG BARJAKA U KOTORIBI.
U nedelju 14. juna o. g. doživelo je mesto Kotoriba u Medimurju, aeobič-no slavlje. Stotine i stotine Sokolova i tisuče naroda sleglo se tog dana da na ovoj izloženoj tačei naše severne granice manifestuju veliku ideju Sokolstva.
Sokolska župa Varaždin pozvala je na sudelovanje sva svoja društva i čete i doista odazvao se je neočeki-vani broj brače i sestara.
Njegovo Veličanstvo Kralj oda-slao je na tu slavu kao svog izasla-nika g. Belimarkoviča, komandanta konjičke brigade iz Čakovca. Več u predveče slave, priredilo je domače društvo podoknicu kumu barjaka, bivšem banu i članu vrhovnog zakonodav-nog saveta bratu dru. Josipu Šiloviču. Ujutro rano dolazili su vozovima broj-ni Sokoli. Iz Varaždina došla je cela uprava župe, varaždinski Soko sa glazbom i barjakom, četa Sokola-vojnika 36. pešad. puka »Jelačiča« sa muzikom te u velikom broju Sokolska društva Ivanec, Lepoglava, Mursko Središče, Prelog, Čakovec, Nedališče, Donji Kra-ljevec i t. d. Nije bilo gotovo društva i čete iz Medimurja, koje nije oda-slalo svoje izaslanstvo na tu slavu.
l> 11 sati navešten je pucanjem mužara i sviranjem muzika dolazak izaslanika Nj. Vel. Kralja. Nakon posvete barjaka sa strane trojice svečenika i ukucavanja čavliča, predao je kum brat dr. Šilovič barjak starešini domačeg društva bratu Jurju Čižme-šiji, a potonji barjaktaru, koji je položio zakletvu vernosti. Izaslanik Nj. Vel. Kralja i kum barjaka održali su zanosne govore pozivajuč Sokolstvo ovoga kraja, da uvek bude паскииЈ-nu svest na ovoj istaknutoj tačei države. Posle govora starešine brata Čiž-mešije i prosvetara brata Bonačija, održao je starešina Sokolske župe Varaždin, brat Mladen Belčič lep govor, koji je toliko oduševio nrisutne Sokole i seljaštvo, da je odobravanje I klicanje dugo trajalo.
Posle oduševljenih manifestacija Nj. Vel. Kralju, Nj. Vis. Prestolonasledniku, izaslaniku Nj. Vel. Kralja i Jugoslaviji, svrstala se je ogromna povorka Sokolova, predvodena barjaci ma i uz svirku nekoliko glazbi i prošta klicanjem kroz zastavama i zelenilom okičenu Kotoribu.
Na svečanom ručku Nj. Vel. Kralju nazdravio je brat Belčič, br. dr. Šilovič vojsci i g. Belimarkovič Sokolstvu, našto su još govorili brača Čiž-mešija, dr. Šantl, dr. Engelhardt, Ma-cekovič, Pongračič, Bonači i Rihtarič.
Posle podne održana je aa lepo uredenom letnjom vežbalištu javna vežba, koja je u svakom pogled« uspela. Napose su se svidele vežbe domačih ‘naraštajki u lepoj narodnoj nošnji sa pevanjem, nastup varaždinskih naraštajaca na ručama, veliki broj članova u prostim vežbama i vežbe Sokola-vojnika. Vežbom je ravnao župski načelnik brat Starc, a pojedine odele vodile su sestre žup. načelnica sestra Stech, društv. načelnica sestra Petračič i društv. načelnici brača Šuligoj i Barnlck. Vežba je završena od-bojkom. Nakon vežbe razvila se je narodna zabava.
Tako je na krajnoj granici naSe države, na Muri, razvijen prvi sokol ski barjak kao budni čuvar našeg lc-pog i plodnog Medimurja. *
SOKOLSKA ČETA KAMENICA.
Prigodotn izleta Sokolskih društa-▼a Lepoglava i Ivanec te četa Klenov-
nik i Višnjica, održano je u Kamenici lepo sokolsko slavlje.
Malo seoce Kamenica ispod Ravne Gore bilo je iskićeno cvećem, zelenilom i barjacima. Pred samim mestom dočekala je kamenička četa bra-ču i sestre i uz svirku muzike pošla je prvi put selom sokolska povorka do dvorišta domačeg župnika, gde je pred slavolukom starešina čete, brat Pintarič, pozdravio goste.
Zatim je održana javna vežba na kojoj su nastupila Sokolska društva Lepoglava i Ivanec te čete Kamenica, Višnjica i Klcnovnik. Nastupilc su razne kategorije u prostim vežba-raa, lakoj atletici i igrama. U vežba-ma je nastupilo svega 214 vežbača. Ovaj nastup imao je propagandnu svrhu i pokazao vrlo lepe rezultate, jer osim okolišne inteligencije i broj-nih izletnika vežbi je prisustvovalo do dve tisuče seljaka. Za uspeh te slave medu našim zagorskim pučanstvom imadu zasluge braća dr. Šantl, Gobec, Preložnjak, Dajčbauer i Hasenblas.
SOKOLSKA ČETA BREZNICA.
7* juna ov. god. osnovalo jc Sokolsko društvo Varažidnske Toplice seo-sku sokoisku četu u Breznici, srez Novi Marof. Nakon govora izaslanika iz Var. Toplica, jednoglasno jc izabrana uprava čete na čelu sa starešinom bratom Franjom Margetičem.
SOKOLSKO DRUŠTVO ČAKOVEC.
U nedelju 7. juna priredilo je naše društvo godišnji javni nastup. U vrlo lepom broju posetiše taj nastup bratska društva i čete iz Varaždina, Preloga, Kotoribe, Gornjeg Mihaljev-ca, Podturna, Sivice i drugih krajeva našeg ravnog Medimurja. Poset je bio iznad svakog očekivanja pa je šteta što je kisa sprečila održanje vežbe na lepo uređenom športskom igralištu. I vojska uveličala je nastup velikim po-setom. Nastupile su sve kategorije sa brojnim vrstama u prostim vežbama i na spravama. Nakon vežbe odigrana je odbojka. Vežbama je ravnao brat načelnik Iskra, a vežbe je pratila glaz-ba iz Goričana.
SOKOLSKO DRUŠTVO VARAŽ= DINSKE TOPLICE.
Na Duhove priredilo je naše društvo izlet u Varaždin, gde su naraštaj i deca pregledali razne ustanove, pa i gradski muzej. Tom prigodom odr-žao je društveni prosvetar brat Halužan predavanje »Varaždin u svetlu liistorije«.
31. maja priredilo je društvo sa svim članstvom izlet u Remetince, gde je istodobno osnovana sokolska četa. Posle konstituirajuče skupštine prire* den je sokolski nastup, na kojem su nastupili, pored Sokola iz Var. Topli* ca i Sokoli istom osnovane čete Re* metinci.
SOKOLSKA ČETA VIDOVEC.
31. maja o. g. priredila je Sokolska četa u Vidovcu svoju prvu javnu vež-bu. Ovu, u svakom pogledu uspelu priredbu, posetilo je Sokolsko dru» štvo Varaždin sa velikim brojem član: stva, koje je na ulazu u mesto po* zdravio starešina čete brat Radovan Kukuljević, nato mu se na pozdravu zahvalio zam. starešine Sok. društva Varaždin i župski prosvetar brat dr. Milčetić. Sudelovala su još i društva iz Maruševca te čete iz Bartolovca i Črešnjeva.
Celi Vidovec bio jc okičen žele* nilom i trobojkama, a kuda je povorka prolazila, svugde je od pučanstva oduševljeno pozdravljana.
Na javnoj vežbi, pod vodstvom načelnika brata Jandrašiča, nastupila je seoska sokolska četa Vidovec u le* pim narodnim nošnjama, pomladak iz Vidovea te sve kategorije iz Varaždina. Ovom priredbom dokazala je četa u Vidovcu da se čvrstom voljom i ustrajnim radom i na selu mogu po-stiči lepi rezultati i ova uspela priredba, koja se pretvorila u pravo narod* no slavlje, neka joj bude poticajem i za dalnji rad.
SOKOLSKA ČETA SV. ILIJA.
Na Duhovski ponedeljak priredila je naša četa svoj prvi javni nastup. Kroz lepo okičeno mesto, burno po* zdravljena po seljacima, pošla je po* vorka u kojoj su se nalazili Sokoli iz Varaždina i Sv. tllije.
Varaždince pozdravio je starešina čete brat Filip Mikič, našto mu je od-govorio brat dr. Engelhart.
Pod vodstvom načelnika čete, bra* ta Ivana Stankusa, nastupili su člano* vi i pomladak čete Sv. Ilija te Varaž* dinci.
Uz mnoštvo seljaka iz susednih sela razvila se je zabava. Kod odlaska Varaždinaca oprostio se je s njima tajnik čete brat Božidar Turzan.
SOKOLSKA ČETA BELETINCE.
Dana 31. maja o. g. osnovana je ovde sokolska četa. Delegate Sokol* skog društva Varaždin, braču dr. En-gelharta i Kovačeviča, dočekali su na početku sela, koje je bilo okičeno bar* jacima, seljaci te ih je pozdravio brat Bartol Martinez. U školskoj zgradi, pred kojom je bio podignut slavoluk, održana je konstituirajuča skupština. Devojčica Bariča Martinez pozdravila je onde braču iz Varaždina, nakon če-ga su govorili brača Ante Majcen, dr. August Engelhart, Mihajlo Kovačevič i Martin Težački. d prisutnosti 80 članova i 240 dece izabran je odbor, koji je odaslan na potvrdu.
SOKOLSKO DRUŠTVO DONJA DUBRAVA.
Odbor za gradnju društvenog doma u Donjoj Dubravi priredio je 25. maja uz sudelovanje našeg društva javni nastup sa zabavom. Članovi i naraštaj nastupili su u prostim vež* bama i na ručama. Priredbi je prisu* stvovao veliki broj seljaštva iz mesta i okolice.
Župa Vel. Bečkerek
JAVNA VEŽBA SOKOLSKOG
DRUŠTVA BEGEJ SV. ĐURAĐ.
14. juna o. god. održalo je Sokolsko društvo Begej Sv. Durad svoju javnu vežbu, na kojoj su uzela učešča bratska društva Vel. Bečkerek-matica, Vel. Bečkerek I, Vel. Bcčkerek II. Novi Bečej, Elemir, Klek, Katarina, Srp. Crnja, Nova Crnja, Klarija, Mali To-rak, Nemačka Crnja i dr.
Za vreme probe na sletfštu dobiven je izveštaj da če u Begej Sv. Đurađ prispeti ban Dunavske banovine g. Milan Nikolič, u pratnji okružnog inspek-tora g. Vladimira Hajdukveljkoviča i sreskog načelnika brata Slavka Jovanoviča.
Po dolasku u Begej Sv. Durad pozdravio je Bana brat Branko Jovanovič, prosvetar Sokolskog društva Begej Sv. Durad.
Pošto je povorka več bila svrsta-na pošao je g. Ban sa svojom pratnjom na postavljenu tribinu radi posmatra-nja povorke.
U povorci je učestvovalo 1200 članova svih kategorija.
Popodne u 15 časova otpočela je javna vežba na sletištu. Izvodene su u glavnom vežbe koje su bile propi-sanc za župski slet naše župe, a Sokolska društva Katarina i Mali Torak izvela su svoje specijalne dečje vežbe sa zastavicama, vencima i palicama na opšte zadovoljstvo prisutne publike, koje je bilo preko 2000.
Za veliki trud oko izvodenja vežbi Sokolskog društva Katarina i Mali Torak imaju najviše zasluga s. Gusi Jozefina i brača Maksin Sava i LofI Franc, u toliko više što su ova dva društva skoro osnovana, a pokazala su zauzimanjem gornjih veliki smisao za sokolski rad.
Uveče je u opštinskom parku pri-reden komers, na kome su uzeli učešča u koncertnom delu: sokolski hor, tamburaški zbor i fanfara Sokolskog društva Vel. Bečkerek-matica. Sve tačke bile su tačno i precizno izvedene.
Župa Zagreb
JAVNA VEŽBA SOKOLSKOG OKRUŽJA PAKRAC.
Dne 7. juna o. g. održalo je sokolsko okružje Pakrac svoju javnu vežbu. Sudelovale su naše seoske čete iz Španovice, Subocke, Kukunjevca i društvo čaglič. Da uveličaju našu slavu došla su brača iz Daruvara i Gradišta, zatim odelenje vežbača iz Zagreba Sokola I sa bratom Štefanom Starešinom, koji je bio izaslanik župe i župskom načelnicom sestrom Brozovič.
U 6 sati izjutra vršena su nate-canja iz lake atletike i to sa lepim rezultatima.
gent brat Bajde. Nakon obreda go* vorio je prosvetar društva brat Dušan Diklič, koji je evocirao sve drage uspomene na brata Vojina i izneo sve njegove zasluge za naše društvo.
Tom prilikom je takoder preliven grob mladog Sokola brata Branka Cvijanoviča.
Nakon toga krenuli smo u po* vorci u mesto. Male lepe kuče iski-čene zastavama, a ervenilo košulja i ukusne odore naših naraštajki i čla* nica divno su harmonirale.
U 3 sata formirana je povorka ponovno i krenula kroz ulice Pakra* ca, da vidno manifestira svoje sokol-
Sa javne vežbe Sokolskog okružja Pakrac
U 10 sati formirana je impozant* na sokolska povorka i sa društvenom fanfarom krenula je na groblje. Taj dan je naime osvečen spomenik dra-gom i nezaboravnom bratu Vojinu Vuksanu. Spomenik je podiglo samo društvo, pomognuto prilozima pokoj* nikovih poštovaoca. Za vreme crkve* nog obreda pevao je muški društveni kor, kojim je ravnao društveni diri*
sko osečanje. Na završetku je brat Štefan održao Tep govor, kojim je na-glasio, da je solidarnost osnovna odlika Sokolstva. Sokoli su pioniri Jugo* slovenstva, jer ono oličuje sve što je najboljega u našem narodu. Na koncu je pozvao svu braču i sestre, na klik-nu gromki »Zdravo« prvom Sokolu, Nj. Vel. Kralju, našto je fanfara od* svirala himnu.
SOKOLSKI PREDNJAČKI TEČAJ V. RAZREDA I. MUŠICE UČITELJSKE ŠKOLE U ZAGREBU.
Tečaj se jc održavao u župskoj dvorani od 27. aprila do 1. juna o. g. i to nedeljno tri puta po dva sata. Svega je održano 30 sati, a polazni-ka je bilo 21. Rad se je u tečaju odvijao prema sastavljenom programu i to ukupno po struka-raa kako sledi: proste vežbe osam sati, redovne vežbe 3 sata, vežbe na spravama 5 sati, skupine i bori* lačke vežbe po 1 sat. Nadalje, igre i raznolikosti 3 sata, laka atletika 5 sati i odbojka 3 sata. U tečaju sc je obučavalo večim delom praktički, te se je nastajalo dati polaznicima pre*
glednu sliku o vodenju jedne seoske čete. Držalo se minimalnog programa Saveza SKJ, te se je prema tome ob* radilo:	redovne	vežbe:	praktičko	iz*
vodene, tumačenje Strojeva i koman* dovanje; proste vežbe: tri sastava propisana za sokolske čete u Pragu 1932; laka atletika:	trčanje kratkih
staža, skok s mesta u dalj i bacanje kugle sa obe ruke. Natezanje konopa po propisanim pravilima za natecanje. Osim toga upoznali su se polaznici sa glavnim spravama našeg sokolskog sistema, izvodenjem i tumačenjem pravila za odbojku, Tečajnici su se uspešno takmičili u odbojci sa mom-čadi Sokola II. Na koncu tečaja izvr* šena su natccanja po programu Saveza SKJ za seoske čete, koja su do-
nesla zadovoljavajuče rezultate. Kao najbolji pokazali su se br. Herman Pečnik i Drago Fux, kojima je načel-ništvo odredilo kao nagradu besplatan polazak prednjačkog tečaja u Martin-ščici. Disciplina u tečaju bila jc uzor* na. Polaznici su pokazali mnogo volje i veselja za rad usprkos njihovog spremanja za maturu. Prosečni pola* zak na sat iznašao je 18'05 ili u pro* ccntima 85'95. Tečaj je posetio načelnik župe br. M. Jankovič, dok su za* ključku prisustvovali starešina župe br. dr. O. Gavrančič, tajnik župe br. H Nagler i zam. nač. dr. R. Bičanie. Tom zgodom proveo je br. starešina neko vreme u razgovoru sa tečajnici* ma, a br. dr. Bičanič ocrtao im je kratkim nagovorom njihovu ulogu i dužnosti u našim redovima, te im je pružio kratki putokaz i savete u nji* hovom radu. Tečaj je vodio br. Vladimir Jankovič.
SOKOLSKA ČETA U KUPINCU.
U nedjelju 14. juna priredila je ovdašnja Sokolska četa svoju I. javnu vežbu, koja je uspela iznad svakog očekivanja.
Početak javne vežbe bio je zaka-zan u 4 sata, ali su več oko 2 sata počeli dolaziti seljaci i seljanke u svojim lepim narodnim nošnjama. Oko 3 sata došla su brača i sestre br. društva iz Pisarovine, te Sokolske čete iz Kup. Kraljevca.
U 4 sata br. starešina Josip Mare-tič, seljak pozdravlja prisutne i zahvaljuje im se na lepom posetu te sve moli, da pre svega pozdrave starešinu Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije prestolonaslednika Petra sa sokolskim pozdravom Zdravo. Svi prisutni nato oduševljeno kliču: Nj. Vel. Kralju, Nj. Vis. prestolonasledniku Petru, Jugoslaviji i Sokolstvu. Nakon toga starešina govori, kako je došlo do osnutka Sokolske čete u Kupincu i ove I. javne vežbe, i naglašuje, kako nam nije svrha da od ove naše javne vežbe po-stignemo samo materijalni uspeh, več da stanovništvo mesta Kupinec sa nama Sokolima manifestira svoju vernost i odanost Sokolstvu, Nj. Vel. Kralju i močnoj Jugoslaviji, da mani-festira i dokaže celom svetu, da je ovaj kraj spreman u svako doba da položi žrtve za odbranu svoje domovine Jugoslavije. Zato je ova naša četa i osnovana, da odgaj a sinove, koji ce ovako odgojcni uvek i u svako doba biti spremni na odbranu svoga Kralja i svoje otadžbine. Govor br. staresine prisutni su popratili ponovno odušev-ljenim poklicima Kralju, Jugoslaviji i Sokolstvu.
Nakon toga prešlo se na same vežbe, koje su izvedene na zadovoljstvo prisutnih. Naročito je^ bilo odu-ševljenja kada su nastupila školska deca, njih oko 70. Deca su se trudila da svoje vežbe što bolje izvedu.^
Nakon svršene javne vežbe razvila se narodna veselica.
Bilo je više govora sa strane seljaka koji su tražili da se ovakove priredbe što više i češče drže, kako bi se što jače manifestirala sokolska ideja u ovome kraju.
Sokolskim društvom priporočamo nakup magnezije, kolofonije in vseh potrebščin ter sokolskim odrom šminke, mastix i.t.d.
po najnižjih cenah pri drogeriji
»ADRIJA«
Mr. Ph. S. Borčič
Ljubljana, Šelenburgova 1
ŠOTORE
in vse potrebščine za letovanje nudi bratskim društvom v največji izbiri športna trgovina
»ALPINA«, d. at o- ж.
LJUBLJANA, MASARYKOVA 12
ANT. KRISPER
Mestni trg 26
LJUBLJANA
Stritarjeva 1—3
Tovarna otroških, ienskih in moških čevljev vseh vrst po konkurenčnih cenah. — Bogata zaloga norimberškega in drobnega blaga, pletenin in trikotaie< — Velika izbira otroških igralk. — Potrebščine za šivilje in krojače. Na debelo!	Nadrobnol
Širite
sokolske
listove!
HOTEL »BELLEVUE«, LJUBLJANA
Najlepša razgledna točka v Ljubljani, 15 minut od glavne pošte ali 2 minuti od nove cestno-želez, postaje. Izborna vina, prvovrstna kuhinja, krasne tujske sobe, PENSION Din 65*—. Zelo prijetna točka za letoviščarje. — Vsak dan koncert, instrumentalni ali radio. — TELEFON 3042
Priporoča se lastnik hotela PERO STE R K-
Rogaška Slatina
шшшшшшашашшшшшшшшшшвшшшшшшшшшшшшшшвшшшшт
je svetovno znano zdravilišče za bolezni želodca, čreves, ledvic, jeter, srca in živcev
Naravna, mineralna zdravilna voda iz znamenitih vrelcev
TEMPEL, STYR1A, DONAT
se razpošilja kot zdravilna in namizna voda po vsem svetu
Sezona od 1. maja do oktobra
Izven glavne sezone, t. j. od 1. V. do 15. VI. in od 1. IX. do 30. IX. je zdravljenje najuspešnejše, bivanje v zdravilišču najudobnejše in znatno cenejše. — Za glavno sezono naročite stanovanje takoj.
Prospekte dobite v vseh pisarnah P u t n i k a. Podrobna pojasnila zahtevajte od
Ravnateljstva zdravilišča
. HAFNER шшшттвт vezenje
LJUBLJANA, Prisojna ulica (Tabor)
Izrađuiemo sokolske zastave najjeftinije po našim ili priposlanim nacrtima, obazirajući ss na propise SKJ. Molimo, tražite specijalne oferte i načrte.
Okviri - Slike — Okvirjenje slik
Najnovejši vzorci okvirov!	Velika	izbira!
Knjigoveznica
izvršuje vsa v to stroko spadajoča dela Solidno delo!	Zmerne	cene!
MATKO POGAČNIK - LJUBLJANA
KONGRESNI TRG 12
Hotel-Pension Vila Lucija
u Morsko kupalište Aleksandrovo (Otok Krk) n
RUDOLF MORE
izdelovatelj sodavičarskih izdelkov
Solidna obiteljska kuća na obali u bližini kupališta, podpuna opskrba sa stanom Din 60'— do 65'—. Prospekte i upute daje vlastnik Žic Nikola te svi putnički uredi „Putnik".
LJUBLJANA,Kladezna ulica št. 19 (Krakovo)
se priporoča bratskim sokolskim društvom.
Priporoča se najstarejša slovenska pleskarska, ličarska, soboslikarska in črkoslikarska delavnica
Preporučamo tvrtke, koje oglašuj u u Sok. Glasniku!
IVAN BRICELJ
IsJUIMLJANA, DUNAJSKA CESTA 16
Sukno
za sokolski kroj
Strokovna izvršitev telovadn Delo solidno! — Cene
oro
ŠTAMPILJE PEČATNJAKI ETIKETE ITD.
Ivi BruniK
Solidno, tačno, jeftino kod
SITAR »SVETEK
Ljubljana,Sv. Petra c.18
Najjeftinije zastave!
Kolodvorska ulica 33
se toplo priporoča vsem cenj. naročnikom. — Delo solidno! — Cene zmerne!
3DZOR!
[ovino z
urami, zlatnino in srebrnino
A. FUCHS
LJUBLJANA SELENBURGOVA ULICA 4
Pri večjih naročilih znaten popusti
Za vse ondmtaciie, lasna dela, barvamje in nuairanje »e priporoča friser za dame in gospode
A. & E. SKABERNfe
LJUBLJANA
Ljubljana, Dunajska cesta št. 20
je glavna zastopnica kmetovalcev v Dravski banovini in šteje nad 380 kmetijskih podružnic in okrog 26.000 članov. Člani plačajo na leto 30 Din in dobivajo za to brezplačno strokovni list
Kupujemo
suhe jestive glji-ve te sve vrsti ze-
li M ETO VALEČ"
v neposredni bližini pristanišča z razgledom na morje. šBopolna oskrba 3)in 55'— dnevno. Qarantirano čute sobe in izvrstna hrana. Glektr. razsvetljava. 3)omača vina. SKrasno kopališče, primemo tudi za neplavače. S)rž. uradniki in Sokoli dobijo znaten popust, če ostanejo vsaj 14 dni. SVa morje, na solncet
jCaHnik: Ivan Franolić.
meljskih plodina
Ta list jim nudi strokovni pouk in navodila za umno gospodarstvo. — Družba dobavlja članom tudi razne kmetijske potrebščine.
Sever 4 Ko.
LJUBLJANA
M M mora liti tlai Knetijslt ИгШН
Oglašujte u »Sokolskom Glasniku«
RUDE IN KOVINE
LJUBLJANA, MASARYK0VA CESTA 15
Naslov za brzojavke: Rude Telefon interurban štev. 2827
Maribor
trn gros:
svinec, cink, cin, aluminij, baker, cinkov« pločevina, svinčena pločevina, pocinkana železna pločevina, cinkovo belico (izdelek Cinkarne, d. d., Celje), barve, žveplenokisla glina, aluminijev hidrad, bakrena galica, cinkov prah, katran, stare kovine, kovinasti ostanki, rude vseh vrst
Najvarnejša in najboljša prilika za nalaganje prihrankov Najlepša ugodnost za najemanje cenenih posojil
Za vloge in vse obveznosti jamči Dravska banovina z vsem premoženjem in davčno močjo
Tvornica gimnastičnega in športnega orodja
AGA-RUŠE
udružene jugoslovenske tvornice acetilena I okslgena d. d.
Telegram: Aga Maribor	Telefon: Maribor 2248
fotografij ahati risbah. iivrlai/# najsorlidnejče Aiilar««
ST*DEU
L1UB11ANA
адмдош«
Dobavitelj Saveza Sokola kraljevin« Jugoslavije
Izdeluje vse vrste sokolskega telovadnega orodja, opreme za društvene in šolske telovadnice, športne potrebščine za lahko atletiko, orodje za letna telovadišča, kopališča in vrtove, gugalnice, orodje za deco itd. Prvovrstna in elegantna izdelava, solidna postrežba, zmerne cene.'— Ilustrirani cenik brezplačno.
proizvadja i dobavlja u svakoj množini
KISIK I DISSOUS-PLIN
za autogeno svarivanje i rezanje svih kovina
USTANOVLJENA 1881
Državna željezara
Poštanska, telegrafska i željeznička stanica
Preduzeće posjeduje 4 rudnika željezrte rude, dvije visoke peči, Ijevaonicu željeza, metala i Čelika, te mašinsku radionicu.
Rudarski proizvodi: Hematit sa 60% sadržine željeza, limonit i siderit sa 50% sadržine željeza.
Proizvodi visokih peči: Martinovo i Ijevaoničko sirovo željezo, te zrcalasto sirovo željezo.
Ljevaonica proizvaja: Odljeve od sivog željeza do neograničene težine, vodovodne cijevi svih dimenzija prema njemačkim norma-lijama sa kolčakom i pelešom, sa svim armaturama. — Kanali-zacioni i gradjevinski lijev. Trgovački lijev i peci. — Strojne dijelove za svakovrsnu industriju. — Kompletne transmisije itd. Metalne dijelove i elektro - čelični lijev.
■
| Staroznana tvrdka
S
F. M. Schmitt
: Pred Škofijo 2 — LJUBLJANA — Lingarjeva 4
m
i nudi v največji izbiri kopalne potrebščine in turistovsko opremo
<
*
tf>
POSOJILNICA d.d. v Celju
CELJE, v lastni hiši Narodni dom
Ustanovljena ieta 1881.
Sprejema hranilne vloge od vsakogar, jih obrestuje najugodneje, nudi popolno varnoet in izplačuje točno
Izvršuje vse denarne posle, kupuje in prodaja tuj denar ter čeke za inozemstvo. Izdaja uverenja za izvoz blaga
Za varnost hranilnih vlog jamči poleg zavodovih aktiv po Din 100,000.000’— Se lastna glavnica in rezerve, ki znašajo nad Din 14,500.000*—
Podružnici :
MARIBOR
Aleksandrova cesta 11
ŠOŠTANJ
(v lastni hiši)
JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA
U LJUBLJANI
REGISTROVANA ZADRUGA S OGRAN1ČENIM JAMSTVOM
opskrbljuje u smislu člana 2. svojih pravila sve sokolske organizacije u zemlji sa svim potrepštinama, koje sa potrebne za izvadjanje orograma i za postignuče ciljeva našeg Sokolstva. Izdaje i raspačava tiskanice, knjige i brošure sokolsko-programatskog, uzgojnog i propagan-dističnog sadržaja, plakate, diplome, značke, legitimacije i muzikalije. Komisijska prodaja odora sviju kategorija
NASLOV: JUGOSLOVENSKA SOKOLSKA MATICA, LJUBLJANA, NARODNI DOM TELEFON BROJ iS-43. — POŠTANSKO ČEKOVNI RAČUN LJUBLJANA: 13.831
ZAHTEVAJTE CENIK
II .
Za izvršitev modemih portretov ter vsakovrstnih fotografičnih slik, kakor: skupin, povečav, interjerjev itd. se priporoča
Fotografiral atelje »VIKTOR«
LJUBLJANA, Knafljeva ulica štev. 4
ИВНННННМИВННШМ (nasproti Narodni tiskarni)
iiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiliililiiiiliiliiilH
£*#••••••••••••••••••••••••••••••••••••••«•••••«••••••••••••••••••••••••••••••••••»
z	•
DEŽNIKE IN SOLNČNIKE j
v največji izbiri priporoča po nizkih cenah •
LMIKUŠ	!
LJUBLJANA, MESTNI TRG 13 j
RESTAVRACIJA KAVARNA	»ZVEZ PA«
LJUBLJANA, KONGRESNI TRG
Zbirališče vsega narodnega občinstva. V kavarni in restavraciji svira dnevno prvovrstni orkester. Dnevna prireditev plesa. Poleti krasen vrt, pozimi moderna vinska klet. Izborna pijača, gorka in mrzla jedila. Prvovrstna postrežba.
KONCERT — DVORANA — PLES	Se priporočata FRAN in ROZI KRAPEŠ
Izdaje Save* Sokola kraljevine Jugoslavije (E. Gangl) • Glavni 1 odgovorni urednik Sijepan Čelar • Ureduje Redakcijski odsek • Za upravu I oglase odgovara Mica Koščeva Tiska Učiteljska tiskarna (predstavnik Franci Štrukelj); svl u Ljubljani
Žitnik Peter
Ljubljana, Ambrožev trg 9
Гранд Хотел „Петроград“
преко пута железничке станице
БЕОГРАД
Komercijalna banka d. d.
V ZAGREBU
Podružnica Ljubljana, Mestni trg 5 (Afilijacija Banke čehoslovaških legij, Praga)
Obavlja vse bančne posle. Sprejema hranilne vloge na najpovoljnejše obrestovanje. Prodaja državne obveznice (ratne štete) na obroke ter srečke držav, razredne loterije. —— Telefon šiev. 2005
/Viha
pisaći stroj жа svakoga!
Tražite sliku i opis!
THE REX CO.
Ljubljana, Gradišče št. lO Telefon 2268
Telefon 3146
splošno kleparstvo specialna izdelava strelovodov „C o n c o“ izolacije
Nitrofoskal-Ruše
V ■ i ■
sadrži dušik, fosfornu kiselinu, kalij i vapno u srazmeru 4:8:8:25 pa je stoga najpodesnije umjetno gnojivo jer sadrži svu onu hranu, koju biljka treba. Povišuje žetvene prinose i poboljšava kvalitet proizvoda.
j Vapneni dušik sadrži
16% dušika i oko 70% vapna, njime možemo proizvoditi mnogo zelene mase sa velikim procentom bjeljančevine.
■
Tvornica za dušik S: Ruše kod Maribora
izradjuje ovo umjetno gnojivo. Vrši i analizu zemlje na osnovu koje daje
stručna upustva za racionalnu primjenu gnojiva.
INDUSTRIJA SOKOLSKIH POTREBŠČIN
Branko Palifi Zagreb, Kraljice Marije 6
Dobavitelj Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije
Naslov za brzojavke: „Trikotaža* Zagreb ♦ Telefon interurban štev. 26-77
Izvršujem vse vrste sokolskih potrebščin za javni in zletni nastop vseh oddelkov našega članstva in to točno po predpisih Saveza Sokola kraljevine Jugoslavije. Slike v originalnih barvah predpisanih krojev se nahajajo v knjigi „Organizacija Saveza SKJ“. Zahtevajte cenike in prospekte. — Cene jako —————— zmerne. — Za točno in solidno izdelavo jamčim.	.....