SOKOLSKI GLASNIK
1926.	V Ljubljani, dne 31. januarja 1926.	2.
Za zarobljenu braću
Itračo i sestro!
Preko južnih meda naše države dolaze bolni uzdisaji našega naroda. Kako na severu i na zapadu, tako živi i na jugu naše zemlje deo našega naroda pod tudim jarmom. Te naše braće i sestara ima do 250.000, a kruto ih je gospodstvo Grka zakovalo u verige ropstva. Ta naša uboga raja nema nikakvih prava, za nju nema sudova, nema lične slobode, za nju ne vrede načela poseda. Svaki Grk prisvaja si vlast nad tom našom tužnom bračom, svatko sme da ih nesmetano proganja iz njihovih domova i sa njihove zemlje. Našoj brači i sestrama zabranjena je materinska re£, pevanje narodnih pesama spada pod kaznu. Tko se priznaje Srbinom, toga bace u tamnicu ili ga sitom steraju na ostrva smrti otklen nema povratka. Krvavim nasiljem, bezdušno i grozno muče i uništuju Grči naš živalj, jer ne če i ne može da zataji reč svojih otaca i jer hoče da uzgoji svoju decu u narodnom duhu. Na severu, na zapadu i na jugu naše svete domovine tlače naši neprijatelji u prah najprostija načela pravde i humanitete. Do 800.000 naših duša vapije do neba i boravi crne, strašne dane trpljenja radi vernosti i ljubavi, što ih na-veke spaja s nama — njihovom slobodnom bračom i slobodnim sestrama. Umiruči nas pozdravljaju!
Starešinstvo JSS je na današnjoj sednici raspravljalo na osnovu objektivnih izveštaja o tim nekulturnim i nesnosljivim prilikama. I u ime celokupnega jugoslovenskoga Sokolstva svečano i najodlučnije dižemo protest proti sva-komu nasilju uopšte a proti nasilju diktatora grčkoga naroda posebice u uverenju, da nema žive bratske duše u našoj domovini, koja se ne bi pot-punom svešču i svom šilom ogorčenja pridružila tomu protestu.
Pozivljemo sve pripadnike našega naroda u slobodnoj zemlji, neka se ne-ogluše vapaju očaja, poniženja i boli naših rodaka — nego neka ih ti vapaji pozovu pod sokolske zastave, pod kojima se kupe borci za pravdu, bratstvo i sl obodu!
Brači i sestrama, što tonu u moru gorčina i muka, bratske pozdrave! UStrajte u teškoj, ljutoj borbi za opstanak, dok ne bude vaše mučeništvo okrašeno vencem slave i pobede!
Domovini — zdravo!
Starešinstvo Jugoslovenskoga sokolskoga saveza.
U Ljubljani, dne 18. januara 1926.
K. G angl s. r., starosta.	Dr.	Riko	Fux	s. r., tajnik.
Lutrija Jugoslovenskoga sokolskoga saveza
Ždrebanjo dne 1. inarta 1926.
1’rvi je put što je Jugoslovenski sokolski savez izdao srečke za svoju lutriju, i njen čisti dobitak morao bi poslužiti za saniranje saveznili financija. Sviina smo društvima rasposlali srečke da ih rasprodaju. Mnogo je več dru-štava časno ovršilo svoju dužnost rasprodavši odmali posla te im srečke; lime su pokazali mnogo razumevanja za svoju organizaciju. Mnogo je pako društava vratilo srečke uz kratku napomenu, da ih ne mogu rasprodati. Mi ne
•niožemo da verujemo (onie izgovoru; uzrok treba potražiti kod funkeijonara, koji ne će da se toliko potrude, da bi srečke ponudili svome članstvu.
Zadnjiput apeliramo na sve naše Sokolstvo, da sve učini za potpun uspeh prve lutrije saveza. ViSe tisuča srečaka još je nerasprodano. Zar da dozvolimo da našom krivnjom propade ta lutrija?! Bračo društveni funkcijonari! Đo vas stoji uspeh lutrije JSS. Upotrebite još to kratko vreme za najintenzivniju rasprodaju srečaka! Očeku-jemo, da če sva društva naručiti još nove srečke. Zdrebanje lutrije vrši se neopozivo dne 1. marta 1920’. uz državni nadzor.
Obzirom na to odredu jemo što sledi:
1.) Sve srečke mora ju biti rasprodane do 28. februara 1926. do 20 sata naveče. Od 1. marta 1926. dalje ne sme se više prodati ni jedna srečka!
2.) Novac od prodanih srečaka mora biti otposlan na JSS najkasnije dne
1.	marta 1926. ujutru.
3.) Srečke, koje nisu do odredenoga roka prodane i povračene, platil če oni, koji su ih primili.
4.) Očekujemo, da nijedno društvo ne če vratiti srečaka, nego če odmah prodati sve poslane im srečke i naručit če na dobu i nove.
Bračo i sestre! Pozivljemo vas, da se latite posle za potput# uspeh lutrije
Zdravo! Q,„ s. . ioq Starešinstvo J л s.
Priprave za VIII. svesokolski slet u Pragu
Jugoslovensko Sokolstvo proglasilo je VIII. svesokolski slet u Pragu i svojim sletom te če na njem sudelovati u što večem broju. Priprave živo napreduju. Da se ovrše sve priprave, odredujemo ovo:
1.) Tko hoče da ide na svesokolski slet u Prag, mora da bude član sokol s koga društva, koje je učlanjeno u Jugoslovenskom sokolskom savezu. Oni, koji pristupe u društvo iza 1. februara 1926. ne smeju na slet. Pozivljemo društva, da se tačno drže tih uputa!
2.) Na svesokolskom sletu sudeluje i naš naraštaj. Koliko če naraštaja poslati svaka župa, zaključit če glavna skupština JSS dne 14. marta 1926. Naraštaj če nastupiti kod javne telovežbe u Pragu prigodom naraštajskih dana, to jest 27., 28., 29. juna 1926. Naš če naraštaj nastupiti s vežbama s čunjevima, a ženski naraštaj s prostim vežbama. Naraštaj če sudelovati i na utakmicama. Sve pojedinosti i upute doneo je «Prednjak» i <Sokolič». Oni naraštajnici, koji idu na slet u Prag, moraju imati odoru koja odgovara svim propisima JSS. Svi troškovi za pojedinoga naraštajnika iznašat če otprilike 800 Din. Društva i župe moraju izabrati najbolje naraštajnike i smeju da dopuste sudelovati samo one, koji su izvežbani u svim nastupima, osobito pako u prostim vežbama.
3.) Svi oni Članovi i članice, koji hoče da sodeluju na svesokolskom sletu u Pragu, moraju se prijaviti svojim društvima. JSS ne prima nikakih prijava pojedinaca. Tko reflektira na konačenje u hotelu ili na privatno stanovanje, mora da to javi svome društvu. Sva ona društva, koja nisu poslala provizornih prijavnih araka do 15. januara, moraju ih od ш ah poslati JSS. Društva su odgovorna za redovito poslovanje, inafe starešinstvo otklanja svaku odgovorst u slučaju eventualnih nereda.
4.) Članstvo, t. j. članovi i članice, sudeluju na utakmicama u svim ode-lima i na utakmicama za slovensko prvenstvo. Istotako nastupit če članovi i članice kod prostih vežbi ukupno sa českoslovačkim Sokolstvom i osim toga nastupit če još posebice. Svi vežbači, koji idu u Prag, morat če da nastupe na skupnim prostim vežbama i kod nastupa JSS. TJ zajedničkim prostim vežbama, propisanim za Vlil. svesokolski slet, mora da se vežba svako društvo. Vežbe su objavljene u Prednjaku». JSS nastupit če još posebice sa skupin-
skim prostim vežbama, t. j. sa 16oricaln:i. Princip je taj, da dade svaka župa po jednu lOoricu. Svaka se šesnaeetorica sastoji iz 8 članova i 8 članica. Svaka župa neka vežba jednu šesnaestoricu i jednu Sesnaestoricu za reservu. IJ Pragu moramo da nastupimo najnmnje sa 25 šestnaestorica. Osim toga nastupit če starija brača od 3ti godina dalje u vežbama s palicama. Vežbače odelo za tu braču jest svečanosna sokolska odora bez surlce.
Sva brača i sestre, koji če sudelovati na svesokolskom sletu u Pragu, treba da imaju svečanosnu sokolsku odoru, koja odgovara svim propisima JSS. Članicama je strogo zabranjeno da nastupaju izvan vežbališta u vežbačem odelu.
Sve vežbe za utakmice objavljene su u «Prednjaku». JSS sudelovat če po svojim članovima i na štafeti tako, da postavi po jednu vrstu Beograd, Ljubljana, Zagreb.
Sva su društva dužna, da vežbaju s največom marljivošču pr.opisane vežbe, a župe treba da nadziru taj rad društava.
Svesokolski slet za članstvo bit če od 4. do ti. jula; svi troškovi proračunani su za pojedino lice oko 1000 Din.
5.) Željezničko odelenje izdat če u pravo vreme svim župama i društvima upute glede transporta u Prag. Svaki če učesnik dohiti od JSS legitimaciju za sriiženu vožnju. Svi članovi, koji budu učestvovali na svesokolskom sletu u Pragu, neka si u pravo vreme priskrbe kod nadležnih policijskih oblasti putni list. Glede vizuma za republiku Austriju i českoslovačku bit če izdane upute nelotn dobijemo odnosne odgovore. Istotako izdat če željezničko odelenje tačne upute glede nabave željezničkih lističa i glede snižane vozne cene.
ti.) Sva društva i župe ponovno upozorujemo, da se u pitanjima glede svesokolskoga sleta obrača ju jedi n o na starešinstvo JSS, a ne naČOSuPragu. Slike za proste vežbe, sve note za glazbu i t. d. naručuju se kod JSS u Ljubljani.
7.) Ponovno pozivljemo svu braču i sestre, da se revno pripravljaju za svesokolski slet u Pragu. Posvetite svu pažnju učenju prostih vežbi, pripravljajte se sa svim žarom za utakmice, da postavimo lepi broj dobrih i discipliniranih utakmičara.
#
Raspored slcta.
Subota	5. juna:	utakmice i	pokusi daštva srednjih škola.
Nedelja	6. juna:	nastup đaštva srednjih škola.
Nedelja	13. juna:	nastup dece praških župa.
Nedelja	‘20. juna:	javna telovežba praških župa.
Nedelja	27. juna:	javna telOvežba naraštaja (naraštajski	dan).
Ponedeljak 28. juna:	utakmice naraštaja.
Utorak	29. juna:	povorka i	javni nastup naraštaja. — Prosta	utakmica
članstva.
Cetvrtak	1. jula:	pre podne:	utakmice za slovensko prvenstvo;	popodne:
utakmice inozemaca i nastup starih vežbača.
Petak	2.	jula:	utakmice nižih odelenja.
Subota	3. jula:	pre podne: utakmice viših odelenja;	po podne:	javna
telovežba đaštva i naraštaja praških župa.
S 1 e t n i dani:
Nedelja	4. jula:	pre podne pokusi za javni nastup; po	podne:	1.)	proste
vežbe članova; 2.) nastup inozemskih gostova; 3.) nastup jugoslovenskoga Sokolstva, 4.) štafetovo trčanje Prag— Brno—Bratislava—-Beograd—Zagreb—Ljubljana (100 — 200—300—400 m), 5.) proste vežbe članica, ti.) sletna scena.
Ponedeljak	6.	jula:	pre podne: pokusi; po podne: 1.) proste vežbe	članica,
2.) telovežba gostova, 3.) trčanje ul zapreke	Prag—
Brno—Bratislava—Beograd—Zagreb—Ljubljana, 4.) proste vežbe članova, 5.) telovežba starijili članova, 6.) telovežba župa — članica, 7.) telovežba župa— članova,
8.) sletna scena.
Utorak	7.	jula:	pre podne: povorka; po podne: 1.) proglasenje	uspeha
utakmica, 2.) proste vežbe članova, 3.) telovežba jugo-slovenskoga Sokolstva, 4.) trčanje bez zapreka Prag— Brno—Bratislava—Beograd—Zagreb—Ljubljana, 5.) proste vežbe članica, 6.) telovežba župa — članova, 7.) telovežba župa — članica, 8.) sletna scena.
O sim toga vršit če se j o š ove priredbe:
10.	aprila: prijateljsko veče sletnega odbora na Slovanskom ostrvu;
5.	juna:	svečanosna prikazivanja u pozorištima;
12.	juna:	sletno veče s telovežbenom akademijom;
19. juna:	umetnička akademija;
27. juna:	umetnički lconcerat za naraštaj;
3. jula:	pozdravno veče gostovima u Obecnom domu. —	Prva	scena	na
Vltavi;
4. jula:	matineja za goste u Lucernu. — Druga scena na Vltavi;
5. jula:	svečanosna matineja za sletne gostove u Lucernu.	— Treća scena
na Vltavi;
G. jula:	pozdravno veče sletnim gostovima na Slovenskom i	Strelskom
ostrvu. — Četvrta scena na Vltavi;
7. jula:	skupni obed za goste, što ga prireduje grad Prag,	naveče raut	za
sokolske gostove, što če ga prirediti praske žene.
'l’aj če se raspored možda u malenkostima promenuti, ali u glavnome ostane isti. U savezu sa sletom priredit če praški velesajam gospodarsku izložbu, na kojoj če se pre svega pokazati razvoj češke industrije za telovežbu i športne sprave. Jugoslovenski sokolski naraštaj sudelovat če na naraštajskim priredbama, to jest 28. i 29. juna, radi toga sprema odbor proslavu Vidovdana u Pragu. Dne 6. jula vršit če se takoder proslava Jana Husa, kojom če se pri-likom Sokolstvo kod povorke pokloniti večnoj uspomeni velikoga narodnoga učitelja.
Jugoslovensko Sokolstvo proglasilo je VIII. svesokolski slet svojim sletom i učestvovat če na njem u što večem broju. U tu svrhu vrše se marljivo priprave u svim društvima, od kojih je večina osnovala sletne fonde za sakup-ljanje doprinosa za slet. U vežbaonama marljivo se vežbaju proste vežbe i članstvo se marljivo pripravlja za utakmice u svim odsecima, osobito pako za prvenstvo. Buduči, da smo proglasili VIII. svesokolski slet za svoj slet, duž-nost nam je da učinimo sve, da bude naše sudelovanje časno i brojem i nastupom.
Zato, bračo i sestre, na posao!
Zdravo!	y	.	.	Tc a
Starešinstvo J S S.
Zbor Československe Obce Sokolske*
Jesenska zborovanja československih sokolskih radnika zaključio je zbor COS. u subotu i nedelju 12. i 13. decembra 1925 u svečanosnoj dvorani Tyrševa doma u Pragu. Zborovanje je otvorio subotu starosta br. dr. Schreiner, zatim je izvestio br. dr. J. Urban o radu COS. u prošlom semestru. Spomenuo je otvore-nje Tyrševa doma i Karaskovu galeriju i slet u Strasbourg na slet Unije fran-ceskih gimnasta, sudelovanje na sletu švicarskih gimnasta u Ženevi i na
* Izostalo je iz 1. broja radi nedostataka prostora. — Uredn.
medunarodnim utakmicama JSS. u Beogradu. Istaknuo je napredak Sokolstva u pojedinim župama tako primerice na Hlučinskom. Sazidalo se oko 50 novih sokolskih domova. U Durbanu (Južna Afrika) ustanovilo se českoslovačko sokolsko društvo. Za narednu godinu sprema COS. sudelovanje na medu-narodnim gimnastičkim utakmicama u Lyonu i na sletu belgijskih gimnasta u Liegen. Referent je konačno spomenuo, da je bio kod zadnjih izbora izabran 51 zastupnik izmedu Sokola (22 republikanaca, 13 socijalista, 9 obrtnika i 7 narodnih demokrata). U senat je bilo izabranih 29 sokolskih radnika (14 republikanaca, 8 socijalista, 3 obrtnika i 4 narodna demokrata). U novoj je vladi polovina ministara Sokola (8).
O stalnoj telovežbenoj školi izvestili su br. dr. Variiček i s. M. Mala. Škola je priredila do sada 1 šestsedmični, 1 mesečni i 14 dnevnih tečajeva, koje je posečalo 337 muških i 242 ženskih članova, ukupno 579. Kako je poznalo bila je letos ustanovljena sveža Slovenslcoga Sokolstva. Odbor COS. primio je njena pravila. O velikoj slovenskoj sokolskoj porodici izvestio je brat V. Štepanek, koji je predložio takoder načrt nove sokolske škole, u koju neka pošalje svaki sokolski savez (československi, jugoslovenski, poljski i ruski) po 10 slušatelja. Ta bi škola bila u Pragu u Tyrševu domu. Njena namera bi bila da upozna slušatelje s temeljima življenja i delovanja pojedinih saveza. Predlog bijaše suglasno primljen. U debati su mnogi govornici izrazili želju, da bi se slovensko Sokolstvo što pre zbližalo s bugarskim Junacima.
O	VIII. svesokolskom sletu izvestio je brat K. Schvvarz. Prethodni proračun iznaša 15 milijona Kč a trebat če ga sniziti bar za trečinu. Troškovi za vežbalište iznašaju 7 milijona Kč. Namirit če ih Sokolstvo samo. Po dosadašnjim dispozicijama posečat če dnevno slet do 160.000 lica. Na sletni prostor može iči samo 129.000 posetnika, zato če se posetnici morati da podele na pojedine dane. Članstvo je doprinelo dosada za slet 1,397.885 Kč. To je prva polovina takozvanoga sletnoga poreza, koji iznaša 5 Kč po članu. Na tom če sletu sudelovati čitavo slovensko Sokolstvo. I bugarski Junači mole za dozvolu za sudelovanje.
Nedelju je raspravljala COS. o Tyrševom domu. Troškovi su iznašali
18.550.000 Kč. Od toga je več uplačeno 16,380.000, ostalih 2,170.000 Kč osi-gurano je zajmovima pojedinih župa. Večih poteškoča čini proračun COS. za godinu 1926. Izdataka ima 2,247.000 Kč, koje su ovako podeljene: uprava treba 522.000 Kč, telesno-uzgojno delovanje 820.000 Kč, prosveta 65.000 Kč, kainati za Tyršev dom 357.400 Kč. Zastupnici pojedinih župa naglasili su teško gospodarsko stanje pojedinih župa.
Medalja COS. bila je podeljena JSS. i bratu A. Sekiru iz Šleske Ostrave. Iz narodne zaklade izdat če se sokolskim društvima na manjinskom ozemlju
77.000 Kč.
Kao zastupnik JSS. bio je na ovom zbora tajnik brat dr. Riko Fux.
  IZ STAREŠINSTVA JSS. ___________________________________________________
VII. GLAVNA SKUPŠTINA JSS
održače se u nedelju dne 14. marta 192(1. u 9 sati prepodnc ч Đakovti.
Dnevni red:
1.) Izveštaj starešinstva JSS.
2.) Izveštaj saveznoga T. O.
3.) Izveštaj blagajnika i gospodara o računskim zaključcima i o proračunu JSS za god. 1926.
4.) Izveštaj odseka: statističnog, prosvetnog, lekarskog.
5.) Izveštaj revizora računa i apsolutorij starešinstva JSS.
6.) Izbor starešinstva JSS.
7.) Izbor revizora računa i saveznog suda.
8.) Izveštaj o VIII. svesokolskom sletu u Pragu god. 1926.
9.) Izveštaj o provedbi apstinenčnog pokreta u Sokolstvu.
10.) Predloži odbora i starešinstva JSS.
11.) Predloži župa.
12.) Odredenje radnog programa JSS za god. 1926.
13.) Slučajnosti.
Glavnu skupštinu sačinjavaju zastupnici župa. Svaka župa šalje za svakih započetih 500 članova društava, udruženih u župi, po jednoga zastupnika. Župe moraju najaviti svoje delegate starešinstvu JSS u Ljubljani bar 14 dana pre skupštine a jednako i sokolskom društvu u Dakovu, da im ono pripremi konak. Svaki delegat mora imati legitimaciju, koju mu izda župa.
Predloži župa moraju biti predloženi starešinstvu JSS za,dnje vreme do 1. marta 1926. O predlozima, koji bi došli posle 1. marta, raspravljat eb glavna skupština jedino za slučaj, ako im glavna skupština prizna nujnost.
U subotu 13. marta održače se u istom mestu a u 18 sati naveče poverljivi sastanak sviju delegata.
Kandidacioni odsek, u koji izašalje svaka župa po jednoga izasla-nika, ima sednicu istoga dana u 21 sat naveče. Kandidacioni odsek odreduje kandidate za izbore pod tačkom 6. i 7. dnevnoga reda.
Posebnih poziva za VII. glavnu skupštinu ne če se slati župama.
Zdravo!
Starešinstvo Jugoslovanskega sokolskega savcza.
U Ljubljani, dne 18. januara 1926.
E. G a n g 1 s. r., starosta.	D r. R i k o F u x s. r., tajnik.
U Lyon idemo! Iz Lyona primismo ovaj poziv: чКако Vam je poznato, vršit če se Vlil. medunarodna telovežbena utakmica u Lyonu, i to 23. maja 1926. na gradskom vežbalištu. Gospodin predsednik Cazalet poslao Vam je pravilnik za vežbe, po kojem če se natecati na toj velikoj utakmici. Nadam se, da če Vaš savez učestvovati sa svojom vrstom na toj miroljubivoj borbi za največu slavu telovežbe i za usku bratsku vezu, koja ima da vlada u velikoj svetovnoj obitelji telovežbača. Šaljem Vam istodobno 10 primeraka slika za proste vežbe. Pridržite si jedan primerak, ostale pako izručite, molim, osmerici vežbača i vodi vrste, koji če zastalno zastupati Vašu lepu zeinlju. Veseli me, što mogu Vama i Vašim vežbačima zaželeti ovom prilikom u svoje ime
i	u ime pripravljalnega odbora za lyonski slet najbolje uspehe. Uvereni smo, da čemo se sastati meseca maja u Lyonu pa Vas molim da izvolite primiti izraze moje iskrene i bratske odanosti. Potpis;> — Starešinstvo JSS zaključilo je na svojoj sednici dne 18. o. m., da če JSS sudelovati na utakmica m a u L y o n u. Finančni izdaci namirit če se doprinosima župa, osim toga dao je brat starosta svoju zakladu kod JSS na raspolaganje, da omoguči učestvovanje na utakmici u Lyonu. Taj zaključak mora da oduševi svakoga našega člana. Zato pozivljemo sve vežbače, da se marljivo pripravljaju za tu medunarodnu utakmicu. Molimo onu braču, kojoj dopuštaju financijalna sredstva, da dobrovoljno doprinesu za izdatke za tu utakmicu.
Starešinstvo JSS.
*
XXXVII.	redovita sodnica starešinstva JSS. dne 21. decembra 1925.
Prisutni: Gangl, Ambrožič, Bajželj, Čobal, Deu, Fux, Gregorin, Jeras, Kajzelj, Marolt, Švajgar, Trdinova, Turk. — Opravdani: Jamar, Krejči, Ludvik, Zelenko.
Brat starosta pročita dnevni red odborove sednice za dan 27. decembra i pozove braču izvestitelje, da se priprave za svoje izveštaje, koji treba da su pregledni i kratki.
Na to se vrši debata o proračunu, što ga je za se predložio savezni T. O.
XXXVIII.	sednica (proračunska) starešinstva JSS. dne 23. decembra 1925.
Prisutni: Gangl, Bajželj, Fux, Govekarova, Jeras, Kajzelj, Krejči, Marolt, Miklavc, Švajgar, Turk, Zelenko. — Opravdani: Jamar, Ludvik, Poženel.
Brat starosta javlja naknadno, da je za Kraljev rodendan izrekao u ime saveza čestitanja velikome županu, da je bio na koncertu u Unionu i пц plesu oficira ljubljanske garnizije.
Brat Turk, kao referent za proračun, donaša svoje izvešče o proračunu JSS za godinu 1926. i o proračunu za sanaciju sleta. — Nakon iscrpljive debate bila su oba proračuna primljena onako, kako če biti predložena odborovoj sednici na raspravljanje.
XXXIX. redovita sednica starešinstva JSS. dne 28. decembra 1925.
Prisutni: Gangl, Bajželj, Cobal, Deu, Fux, Gregorin, Jeras, Kajzelj, Krejči, Ludvik, Marolt, Poženel. — Opravdani: Jamar, Švajgar, Zelenko.
Brat tajnik pročita dopis župe Kranj, kojim javlja, da nije privolela na raspust društva u Medvodama a niti ne če privoleti dogod društvo ne udovolji svojim obaveznostima. Korak župe, da društvo u Škofjoj Loci imenuje tri člana, od kojih če jednoga odrediti župa za komesara društvu u Medvodama, prima se s odobravanjem na znanje. — Nadalje izveštuje, da je Hrvatsko Starinarsko društvo u Kninu poslalo 100 propagandnih brošurica uz molbu da tim brošuricama upozorimo naša društva na nje. Odobrava se, da se brošurice uz ine poruke zgodno pošalju na društva. — Osrednja zadruga za produkciju bezalkoholnih piča moli, da naša društva upozorimo na njene proizvode, kojih je popis priložila pismu. Zaključak: Pisat če se zadruzi, da smo spremni da ju podupiremo pa čemo joj u tu svrhu poslati naslove dru-štava. — Konačno pročita dopis bratske župe u Ljubljani o konačnom ure-denju stvari sa Društvom za gradnju sokolskog doma u šiški.
Brat Krejči izveštuje o nekoj disciplinarnoj stvari.
Brat Čobal izveštuje, da novoustanovljena društva r.i-giraju naručene zna-kove i legitimacije, što pisarna nije efektuirala obzirom na šestmesečno pokusno doba. — Brat Marolt predlaže, da se tim društvima pošalju naručeni znakovi, jer je kod svakoga od tih društava kader članova, koji su gotovo pripravljali ustanovljeuje društva više nego šest meseci. Prima se.
Konačno se zaključi, da se pozovu revizori, da pregledaju knjige u prvoj polovim meseca januara 1926., da se tako pospeši bilančno delo. Naredne godine morat če revizori da pregledaju knjige mesečno ili bar svaka tri meseca.
XL. redovita sednica starešinstva JSS. dne 4. januara 1926.
Prisutni: Gangl, Bajželj, Čobal, Deu, Fux, Govekarova, Jamar, Jeras, Kajzelj, Košir, Ludvik, Marolt, Mužinova, Poženel, Švajgar, Zelenko. — Opravdani: Krejči, Turk.
Na sednici je br. Fon iz Niša; br. starosta ga pozdravi. Brat Fon izveštuje o prilikama u niškoj župi. — Brat starosta javlja, da je brat Adam Zamoyski, starosta Poljskoga sokolskog saveza, poslao čestitke i pozdrave za novu godinu. Jednaku čestitku poslao je brači Poljacima i on.
Tajnik br. dr. Fux izveštuje, da predlaže župa Beograd, da' bi se vršila naša glavna skupština u Dakovu. Svi prisutni slažu se s tim predlogom; zaključilo se upitati pismeno društvo u Đakovu, da li je moguče, da se kod njih drži skupština. — ČOS. poslala je svoj poziv slovensko mu narodu; poziv je bio objavljen u češkim listovima. — Donaša nadalje predlog, da se upozore društva na knjige, šlo ih je založila Jugoslovenska Sokolska Matica te se tako ugodi Matici. Prima se.
Predsednik gospodarskog odelenja br. Čobal izveštuje, da iznaša saldo lutrije Din 57.891-95, koji proizlazi iz razlike dohodaka Din 139.761-50 i troškova Din 81.869-55. Tokom decembra i početkom januara otposlalo se
nekojim društvima 935 srećaka. Ljubljanskim trafikama dato je u komisiju 450 srečaka. Opštinama u Banatu, Bački i Beogradu poslalo se 5100 srečaka. Vani je otprilike 45.000 komada. Glede srečaka kod Kola jugoslovenskih sestara, veli br. Deu, da je on preuzeo uredenje, ali nije još uzmogao, da to uredi. Brat Fux zamoli braču za savet, ne bi li se našlo kakvo drugo sredstvo za rasprodavanje srečaka, jer je vreme za to vrlo kratko. Brat Deu preporuča, da se društvima za rasprodavanje srečaka povisi provizija do 20 %>. Predlog se prima uz napomenu, da se dozvoljuje provizija do ‘20 % individualno.
Statističar br. Švajgar javlja, da če se doskora sastati porezna komisija, koja će odrediti broj članstva u pojedinim društvima, pa če se na osnovu toga fiksno opteretiti društva.
Namesnik načelnika br. Poženel javlja, da je sazvao sednicu celokupnoga tehničkoga odbora.
Brat dr. Košir javlja u ime leltarskog odelenja, da je u toku antialkoholsko gibanje za Sokolstvo. Brat dr. Mis donet če u jednoj od narednih sednica odnosni referat i načrte.
*
Odbor JSS. zaključio je na svojoj sednici dne 27. decembra 1925., da moraju društva sve zaostale dugove uplatiti JSS. najkasnije do dne 1. m a r t a 1 9 2 6. U slučaju da taj dug do toga roka ne bude namiren, donest če se na glavnoj skupštini predlog, da se porez za godinu 1926. povisi na 10 Din za člana. Društva, koja duguju JSS. bilo koji iznos, neka dakle učine svoju dužnost, da radi nemarnosti nekojili društava ne trpe sva društva. Taj dug naprama JSS. iznaša oko 400.000 l)in.
Prctplatite se na Sokolski Glasnik! Pozivi jemo sva društva, župe i po-jedinu braču i sestre, da se pretplate na Sokolski Glasnik, koji je službeno glasilo JSS! Glasnik je potreban za svakoga člana i za svaku članicu naših društva, koji lioče da budu informirani o savremenim prilikama Sokolstva. Glasnik bi moralo imati i svako društvo, osobito pako svaki sokolski funk-cijonar. Glasnik če donašati ove godine i sve upute za Vlil. svesokolski slet. Kadi toga je nužno potreban svakome članu. Celokupna pretplata iznaša 50 Din. Ona brača i sestre, koji su več poslali 40 Din, neka pošalju još 10 Din. Oni, koji duguju pretplatu za prošlu godinu, umoljavaju se, da namire svoj dug što pre.
Sve članice sokolskih društava upozorujemo, da je uvedena za članice propisana sokolska svečanosna odora. Članice moraju da u toj novoj odeči nastupe na VIII. svesokolskom sletu u Pragu. Odeče izraduje po propisima JSS br. Branko Palčič u Zagrebu, Gunduličeva ulica. Isti br. Palčič ima na skladištu i propisanu robu, cipele, bečve, čarape i sav pribor (vidi «Sokolski Glasnik» god. 1925., str. 189!). Članice se upozoravaju da si nabave ili same učine odeču samo iz propisane robe, jer bi se moralo svakoj, koja nema odeče prema propisu, zabraniti da nastupi na sletu. Jugoslovenski sokolski savefc ima u nakladi krojni uzorak sa slikom u bojama, a stoji 15 Din bez poštarine. Poštarina iznaša za uzorak 2 Din. Uzorak se šalje samo, ako se naruči i unapred plati.
Svim župama! Odbor JSS zaključio je na svojoj sednici dne 27. decembra 1925., da moraju sve župe javiti JSS do 1. m a r t a 1 9 2 6., koliko če do-prineti za sudelovanje vrste JSS na medunarodnoj utakmici u Lyonu. Ujedno moraju poslati na JSS i najavljeni doprinos. Pozivljemo bratska župska starešinstva, da svrate mnogo pozornosti toj akciji i da se potrude da stvar bude na dobu uredena.
Generalna direkcija posrednih poreza u Beogradu odlučila je svojom od-lukom od 13. novembra 1925., br. 66.592, da se rešenje te direkcilje pod br. 8931/24. o rešenju uplačivanja taksa iz tarifne stavke 1 zakona o taksama nanaša i na sva društva i župe, učjanjene u savezu.
Savezni dan. III. izkaz: Ljubljana I Din 485 25; Karlovac Din 1500; Nova Varoš Din 200; Vinkovci Din 118; Selce Din 52; Pakrac Din 200; Bač. Topola Din 357; Čurug Din 100; Pivnice Din 200; Petrovče Din 104-25; Vel. Kikinda Din 623; Sušak Din 1075-75; Pmjavor Din 750; Grosuplje Din 252-50; Lukavac Din600; Kraljeviča Din396; Novo mesto Din298; Dob pri Domžalah Din35; Dakovo Din 22-45; Radomlje Din 203; Caribrod Din 500; Ljubljana II Din 150; Banja Luka Din 500; Stari Bečej Din 200; Stari Vrbas Din 200.
Vsem sokolskim društvom in župani. Ponovno opozarjamo, da morajo vsa društva in župe na svoje vloge na državne oblasti pritisniti štampiljko nastopne vsebine: «Oslobodjeno samo od plačanja taksa iz 'Г. br. 1, rešenjem gosp. Ministra finansija od 12. marta 1924, Br. 8931.» — Štampiljka se naroča pri JSS v Ljubljani ter stane 20 Din. Poštnina se zaračuna posebe.
Slike k prostim vajam za člane in za članice za VIII. vsesokolski zlet v Pragi ima v zalogi JSS. Komad stane 20 Din. Slike so neogibno potrebne za vsako društvo. Istotako ima JSS v zalogi godbo k vsem prostim vajam. Cena 20 Din za članske, za članice 12 Din, za pihala (vaje za članice) 45 Din.
Prijave za praški slet. Starešinstvo JSS rasposlalo je putem župa svima društvima arke za svesokolski slet u Pragu. Društva bi morala te arke povratiti do 15. januara 1926. JSS. Dosad je povratilo arke malo društava. Pozivljemo radi toga, da se pozivu starešinstva odmah odazovete te vratite upitne arke. Da ste tačni!
Sokolske razglednice. Jugoslovenski sokolski savez ima još mnogo sokolskih razglednica. Pozivljemo bratska društva, da ih naručuju i da se njima služe svakom prilikom. Svaka razglednica stoji 50 para.
Knjige, tiskanicc, notni materijal. Pisarna Jugoslovenskoga sokolskoga saveza ima na prodaj stručne knjige, tiskanice, materijal za note, sokolske znakove, legitimacije sviju vrsta. Upozorujemo na odnosni oglas u Jugosloven-skom sokolskom kalendaru za gpdinu 1926.
Nova pravila za društva i župe dobivaju se kod saveza. Sve župe i sva društva ponovno upozorujemo na to.
Vežbe za decu. Sva društva upozorujemo na knjigu, što ju je izdala Jugoslovenska Sokolska Matica, cVežbe za decu»; tu knjigu bi moralo imati svako društvo u svojoj knjižnici. Prednjački zborovi neka se trse, da društva naruče tu knjižicu. Baš tako potreban je za svako društvo rečničič naziva za telovežbu, koji bi morao da ima svaki prednjak. U tom rečniku je bogata zbirka izraza za telovežbu na slovenačkom, srpskohrvatskom i českom jeziku.
Шмјјрј dlIz prosvetnega odbora JSS.Ш Uš
K proslavi saveznega dne 1. dcccinbra 1925.
Večina naših žup nam še ni poslala poročila o proslavi Saveznega dne 1. decembra 1925. v svojih edinicah. Ta poročila moramo imeti, da si ustvarimo pregledno sliko o moralnem uspehu Saveznega dne v JSS. Iz njih pa moremo tudi marsikaj črpati, kar nam bo dobro došlo pri navodilih za prihodnje proslave. Pozivamo bratske župne prosvetne odbore, da storite v tej zadevi nemudoma svojo dolžnost! Posebe je treba navesti društva, ki niso proslavila Saveznega dne! Zavedajte se sokolske discipline, ki je bratska, mora pa biti neizprosna in dosledna! — Pri tem moramo pripomniti, da so poročila nekaterih žup, oziroma društev preveč pomanjkljiva in površna. Na drugi strani so društva, na žalost do danes prav maloštevilna, ki so proslavila naš državni in obenem sokolski praznik na sijajen in za naše Sokolstvo časten način. O tem pričajo nekateri odstavki iz poročil nekaterih društev, ki naj služijo marsikomu za zgled. — Sokolsko društvo v Šibeniku je poslalo lepo poročilo, program in točen obračun o Saveznem dnevu. Vse v najlepšem redu. Poročilo se glasi:
Ovo društvo, da uzvelića svečanost sedme obljetnice našeg narodnog i državnog Ujedinjenja, odlučilo je, da tog dana svom naraštaju razvije naraštaj-sku — zastavu. Po Najvišem odobrenju, bio je kum istoj Nj. Visočanstvo Nasljednik Prestolja Petar, zastupan po gosp. pultovniku Miloradu Kuzma-noviču komandantu kninskog vojnog okruga. U oči same proslave društvena je glazba prošla gradom, da najavi sutrašnju veliku sokolsku slavu. Pred sreskim poglavarstvom i pred hotelom «Kosovo» gđe je odsjeo zastupnik Visokog kuma, odsvirala je glazba državnu himnu i sokolsku koračnicu. — Dne 1. decembra u 9 sati prije podne sakupilo se članstvo i naraštaj u soko-lani, gde je društveni prosvetar u prisustvu starešinstva župe, društva i pred-njačkog zbora održao prigodno predavanje o značenju praznika državnog i narodnog ujedinjenja za Sokolstvo, te im u kratko protumačio značenje sokolskog zavjeta. Nato je društveni starešina pozvao novo pristupile brače i sestre, da za njim opetuju svečani zavjet. Svečani zavjet položio je 36 brače i sestara.
—	Odmah zatim svrstalo se članstvo i naraštaj, te krenuše predvodeni dru-štvenom glazboin pred katoličku stolnu crkvu. Nakon svršenog blagodarenja u katoličkoj crkvi krenuše pred srpsko-pravoslavnu. Iza svršenili crkvenih funkcija svrstalo se Sokolstvo, kopnena vojska i kraljevska mornarica na poljani Kralja Petra I. Oslobodioca, gdje se je razvila funkcija osvečenja: naraštajske zastave. Prisutne su bile sve vlasti, prijateljska društva i masa naroda. — U 1 sat posljepodne priredilo je društvo banket u počast zastup-nika kuma g. pukovnika Kuzmanoviča. Prisutni su bili najviši oficiri, sreski [loglavar, predsednik Opčine, nekoliko prijatelja Sokolskog Društva i nekoliko članova. Za banketa je starešina Društva pozdravio zastupnika kuma Nj. Kralj. Visočanstva, našto je g. zastupnik vrlo toplo zahvalio pozivajuci Sokole da i dalje ustraju na svome radu na korist domovine, a završio je kličuči Nj. Nj. V. Kralju i Kraljici, Nj. Visočanstvu Prestolonasledniku i cijelom vladalačkom Domu. Sa banketa poslati su ovi telegrami: Maršalatu Dvora Beograd. Šibensko Sokolsko društvo ushičeno današnjim posvečenjem na-raštajske zastave, kojoj je kumovao Njegovo Kraljevsko Visocanstvo Nasljednik Prijestolja, zastupan po gospodinu pukovniku Miloradu Kuzmanoviču, ganuto ovim Najvišim Priznanjem, podastire pred Prestolje Njihovih Veličanstva najvruču želju da Bog živi cijeli Dom slavnih Karadordeviča pod vodstvom junačkog našeg Kralja na sreču i radost ujedinjene Domovine. — Sokolsko Društvo Šibenik. — Maršalatu Dvora — Beograd. — Prvi radosni i topli pozdrav našeg razvijenog naraštajskog barjaka uzvišenom bratu i kumu Njegovom Kraljevskom Visočanstvu Prestolonasledniku Petru sa najemjer-nijom hlagodarnošču i odanošču Njihovim Kraljevskim Veličanstvima podastire Naraštaj Sokolskog Društva Šibenik. — Na večer je u narodnom pozorištu održana svečana akademija prama priloženom programu. — Iz akademije ostalo je prama priloženom obračunu Din 1199'— čiste dobiti, lcoji je iznos danas bio izravno poslat JSS.» — Za primer naj navedemo še poročilo Sokolskega društva u Prijedori: „Према обичају a и окружници Саве<а одр-жалн смо „Савезни дан“ 1. децембра, иа Вам шаљемо кратак извештај о прослави. Прије подне смо продавали значке по граду и по школама, а у вече смо приредили Свечано вече у Соколани са приложеним програмом. Ilpoi рам није могао бити обилнији, јер је брат начелник М. МилетиН био од 15. до 27. новембра на жупском предњачком течају. — У предавању су иста-кнути национални и социални принципи Соколства особито борба за јединство н дсмократизам: слободу, братство и једнакост. Остале су тачке врло лијепо изведене, а на заклетви су иза објашњења бр. старјешине заклети нови чла-нови. Свечаност је била боље посјећена него прошле године. Улазнс цијене ставили смо мале ради иродаваља значки, да не бу публика превише оптере-чена. — Шаљемо Вам чист приход од 1.318'50 дин и приложене рачуне да-нашљом поштом. Прије неколико дана послали смо Савезним чеком Дин 800'— за сречке, па Вас молимо га нам потврдите примитак и т. д.“ — Ker v
«SokoIskem Glasniku» kot saveznem glasilu nimamo dovolj prostora za priobčitev poročil poedinih društev, naj nam župe pošljejo za društva v svojem področju pregledna poročila.
  IZ TEHNIČNEGA	____
Sodnica zbora župskili načelnika
održače se u subolu dne 13. marta 1926. u 8 sati pre podne u Đakovu. — Dnevni red: 1.) Izveštaj načelnika, odnosno njegova namesnika. 2.) Izbor načelnika i triju njegovih namesnika; načelnice i triju njezinih namesnica; ispitne komisije za savezne prednjačite ispite. 3.) Slučajnosti. — Posebnih poziva za tu sednicu ne če se slati župama. — Po podne u 3 sati pokusi sviju vežbi za praški s 1 e t. — Učestvovanje je oba vezno!
Zdravo!
U Ljubljani, 18. januara 1926.
Ing. Poženel s. r., nam. načelnika JSS.
Poziv vežbačinm. Na sednici saveznoga starešinstva dne 18. o. m. bilo je zaključeno, da jugoslovensko Sokolstvo na svaki način sudeluje na medu-narodnim utakmicama u Lyonu, koje če biti dne 23. maja 1926. Dosad je za tu ekspediciju doznačilo svoj obulus više župa. Za stalno če upjatiti i druge župe svoj doprinos najkašnje do 1. marta ove godine. Buduči da se starešinstvu čini, da bi bilo prekasno ako se odlučimo za sudelovanje na utakmici u Lyonu jedva iza 1. marta, dao je starosta br. Gangl svoj fond na raspolaganjo za namirenje troškova ekspedicije. Time je na svaki način omogučeno sudelovanje Jugoslovenskoga sokolskoga saveza na medunarodnoj utakmici u Lyonu. Savezni tehnički odbor poziva radi toga svu braču vežbače, koji se osečaju sposobnima za utakmice, da se marljivo vežbaju. Vežbe za utakmice objavljene su u «Prednjaku», proste vežbe izači če u narednom broju. Savezni tehnički odbor zaključio je takoder da pred glavnu skupštinu ne če biti izborne utakmice, nego če se vršiti odmah iza skupštine. Dan če odrediti buduči savezni načelnik. Bračo vežbači, latite se marljivo posla!
Savezni T. O..
Savezni načelnik br. Miroslav Ambrožič je odložil mesto načelnika in vse ostale funkcije, ki jih je upravljal v organizaciji JSS., med temi tudi uredništvo Sokolskega Glasnika. Posle saveznega načelnika je prevzel br. ing. Albert Poženel, ki je bil doslej namestnik saveznega načelnika.
______________________ IZ Ž___________________________________
Glavne skupščine žup. Prijavljene glavne skupščine žup: Gorenjska 2. februarja v Radovljici; Ljubljana 14. februarja v Ljubljani; Šumadijska 14. in 15. februarja v Ćupriji; Tuzlanska 14. februarja v Bijelini; Osiješka 14. februarja vVinkoveih; Rijeka 28. februarja na Sušaku.
________________RAZNOTEROSTI__________________________________
Iz Ceskoslovačkc Obee Sokolske. Župa Orlicka upriličila je u Hradci Karlovem posebne vojničlce uzgojne tečajeye u svrhu predizobrazbe onih svojih članova, koji još nisu odslužili vojnički rok. Tečaj je trajao 10 dana, a vodili su ga aktivni oficiri i žup«ki načelnik; na tečaju su bila 42 brata. — Da se hitri je uvedu svečane odore za članice, ustanovila se pod okriljem COS. posebna prodajna komisija, lioja nabavlja sve potreboče zn odore, priskrbi izvršenje odora i obavlja narudžbe. — Otvorenje sokolskog muzeja u Tyrševu domu vršit če se sproleča 1926, ipak je privremeno otvoreno več
prilično mnogo izložbenih prostorija. — U Tyršev dom opraštaju se ved zidar i. Otvorena je več također sokolska restavracija i sokolski dom za konačenje tako, da če biti domala izvršen sav ogromni projekat sokolske centrale. — Uredništvo naraštajskog glasila COS. «Sokolskih Beseda» preuzeo je br. Rudolf Prochčzka. Dosada je uredivao spomenuti list njegov ustanovitelj i dugogodišnji voditelj naraštajskog uzgoja COS. br. Rudolf Novak.
— U spomen Jindricha Fugnera izdala je literarna Matica Sokola Praškega krasan zbornik «Fugnerov pamatnito, gde je potanko opisan početak Sokolstva, rad Fiignera i Tyrša i ostalih vršnjaka naših utemeljitelja. Knjiga je ukrašena sa 139 slika.	š	v.
Poljsko Sokolstvo. Oficijelni organ Z\vi$zka «Przewodnik gimnastyczny Sokol» javlja, da je Zwiazek stupio u Poljsku športsku svezu. — I u poljskom Sokolstvu je uopšte uveden posebni vojnički uzgoj članstva pod vodstvom oficira, i to skupno s vatrogasnom i streljačkom savezom. — Poljske sokolske novine donašaju duže članke i notice o VIII. svesokolskom sletu u Pragu. Tehniški prilog «Sokola» saopštava također vežbe za članove za praški slet.
— Buduči da se godine 1927. vrši 60godišnjica poljskoga Sokolstva, izdalo je predsedništvo ZPS. razne upute za proslavu toga velikoga sokolskog praznika. O tom čemo još opšimije izvestiti. — Slet Zwi:tzka bit če godine 1928. — Ipak če se prirediti godine 1926. dne 28. i 29. junija u Krakovu slet tamošnje velike župe, koji je obvezatan i za ostale velike župe. — Odbor Zwi§zka sastat če se meseca maja 1926. godine. I ratificirat če pravila ^Slovenskega Sokolstva*-. — Z\vi§zkov porez iznaša za godinu 1926. za svakoga člana godimice jedan zlot (t. j. 10 Din).	Š	v.
Lužičko-srpski sokolski savez iinao je svoju glavnu skupštinu 1. novembra u Budišinu u Nemačkoj. Sva savezna društva bila su zastupana po 56 delegata. Izveštaj tajnika podneo je br. dr. Šleca, koji je naročito istaknuo održanje prvog prednjačkog tečaja lužičko-srpskog sokolskog saveza. Savez je več proveo obezbedenje članova ozledenih na sokolskim vežbama. Savez je priredio godine 1925. u Kulovu velike svečanosti i vežbe s odličnim uspehom. U starešinstvo su izabrani: starešina br. Nawka; podstarešina br. Šajba; tajnik br. dr. Šleca; načelnik br. A. Bart; načelnica s. Šlecova. Te godine imao je savez 16 društava, a dva nova društva bit če domala primljena u savez.
Šv.
________________________IZ UPRAVE____________________________________________
Vse prizadete posameznike, društva in celo župe prosimo in od njih zahtevamo, da naj prenehajo z vračanjem tiskovin, «Sokolskega Glasnika» in drugih stvari, ki jih dobe od saveza. «Ne prima se», «Natrag» in slično mora prenehati, ker savez ne pošilja svojim članom, društvom in župam nič nepotrebnega, marveč samo ono, kar mora. Vsak izmed nas naj se zaveda, da dolguje Sokolstvu moralne in materialne podpore! Dolžnost sokolskih krajevnih činiteljev.je, da imajo stalno v evidenci vse naročnike našega časopisja in da se resno pobrigajo za razširjenje sokolskega tiska v zmislu okrožnice starešinstva JSS. z dne 7. decembra 1925., broj 3205/S.
Чланови друштва a дапаче и жупе враНају нам често тисканице, „Соколски Гласник* и друге ствари, што им их Савез пошаље, с напоменом: „Не прима сс“, „Натраг“ и слично. То мора да престане једампут заувек, јер Савез пс шаље својим члановима, друштвима и жупама ништа чеса не би трсбали, него само оно што мора. Сватко од нас мора да је свестан, да дугује Соколству моралне и материјалне потпоре. Дужност соколских меспих фактора је, да имају непрестано у евиденци све претплатнике наших новина и да се оз-биљно старају о ширењу соколскога тиска у смислу окружнице старешинстпа JĆC. од дне 7. децембра 1925. бр. 3205/С.