COKOLvjM
Gladilo 5aveza pokola kral.je.vinl Jugoslavije
6LA5ILO 5AVLZA 50K0LA K RAL. JE.VINL JUGOSLAVIJE			
Čuvajte Jugoslaviju!	Izlazi svake subote Godišnja pretplata 50 din Uredništvo i uprava Prestolonaslednikov trg 34 ♦Telefon uredništva 30-866 i 26-516, uprave 30-866 ♦ Račun Poštanske štedionice br. 57.686 Oglasi po ceniku Rukopisi se ne vraćaju	Beograd, 2 apri God. IX ♦	il 1938 Broj 13
Pripreme za medunarodna takmičenja u Pragu
Uredna priprema međunarodnili u-tekmica, koje če se održati za vreme svesokolskog sleta u Pragu, zadaje stalno dosta posla medunarodnoj komisiji načelništva češkoslovačke obce sokolske. Za slučaj nevremena, biče na sle-tištu izgrađena vežbaonica, veličine 100 X 30 met., koja če biti iskoriščena 1 za utakmice članova na spravama. Pomišlja se, da se ova vežbaonica po-digne kao stalni objekat, da bi se i Posle sleta mogla koristiti u telovežbene Svrhe, te od koje bi se tako mogle da naprave i dve vežbaonice. Vežbaonica če imati dovoljno mesta i za gledaoce, kojih če prilikom takmičenja kao i u-yek biti mnogo.
Za takmičarske proste vežbe biče po-dignut zaseban podium veličine 10 X 10 met. koji če biti prevučen plutom.
ČOS je sa pretsednikom tehničke komisije FIG-e u stalnoj vezi i naročito se posvečuje pažnja što pravednijem sudenju na takmičenjima, koje ČOS hoče da osigura. U tu svrhu je ČOS poslala pretsedniku FIG-e g. Igenenu u Ložanu predlog, kako da se ocenjuju Pojedini elementi, da bi sudije imale prilikom ocenjivanja isto merilo. Predlog je u načelu bio primljen i sada če ga ČOS poslati svim medunarodnim su-dijama, kako bi se sa novostima u sudenju što bolje upoznali. Sem toga dan pre takmičenja biče sudijama dano praktično obrazloženje.
Obavezne vežbe za takmičenja na spravama bile su filmski snimljene i sve vrste, koje če učestvovati na medunarodnim utakmicama, mogu nabaviti °vaj film i kontrolisati, da li su o-bavezne sastave tačno uvežbali.
Svi oficielni učesnici X! takmičenja Medunarodnog gimnastičkog saveza do-biče članske značke X svesokolskog sleta, na koje če biti nadovezana metalna Pločica sa napisom na francuskom jeziku: 'XI takmičenja Medunarodnog gimnastičkog saveza — Prag 1938.
Pomočnu službu na medunarodnim utakmicama vršiče naraštajci, obučeni u nova naraštajska odela, koji dobro znadu francuski jezik. Oni če pomagati sudijama, zatim pri obračunavanju bo-dova, kao tumači straniin vrstam]a i sl. Oni če biti za ovu službu naročito u-vežbani.
Medunarodna takmičenja izmedu najbolj ih vrsta ČOS i Švajcarske održače se u drugoj polovini aprila u Bazelu.
III izbirna i pregledna takmičenja Saveza SKJ
III izbirna i pregledna takmičenja na-takmičara održače se u Zemunu, ц prostorijama Sokolskog društva Zemun—Matica, na dan 1 i 2 maja o. S- Prvog dana održače se takmičenje u obaveznim i slobodnim sastavima na opravama (vratilu, razboju, krugovima 1 konju), a drugog dana održače se takmičenja u lakoj atletici (preskocima Pfeko konja, u trčanju na 100 met., bacanju kugle 7.25 kg i u skoku u vis).
Takmičenje če trajati ceo dan. Na-®*anba i prehrana takmičara osigurana Je u Zemunu.
U takmičenjima če učestvovati ovi naši takmičari: ■
Primožič Tošo, Maribor; Štukelj Leon, Maribor; Vadnav Jože, Ljublja-na; Skrbinšek Miloš, Ljubljana; Pri-
stov Janez, Jesenice; Kujundžič Josip, Subotica; Vukičevič Petar, Zagreb; Bol-tižar Stjepan, Zagreb; Budja Juraj, Beograd; Rumenčič Josip, Zemun; Stergar Miloš, Beograd; ing. Jaroševič Dor-đe, Beograd, a sem njih i mnogi drugi, koji na II izbirnim takmičenjima ni-su učestvovali.
Ovom prilikom dopunjujemo naš iz-veštaj sa II izbirnih utakmica u Zagrebu time, da je br. Primožič oprav-dao izostanak od takmičenja, jer je bio sprečen bolešču u porodici.
U Beogradu{ i Zemunu postoji veliko interesovanje za ove poslednje izbirne utakmice naših takmičara i može se očekivati velika poseta Sokola.
Mk.
I redovno takmičenje članica za sasiav samne vrste za medunarodno takmičenje u Pragu
27 pr. m. održano je u Ljubljani, u Narodnom domu, I pregledno takmičenje članica za sastav naše savezne vrste za medunarodno takmičenje u Pragu prilikom X svesokolskog sleta.
Utakmicama je pristupilo 14 takini-čarki, a sudački zbor su sačinjavale: načelnica s. Elza Skalar i sestre: Joža Trdina, Adela Mužina, Majda Slapničar i Olga Skovran. Utakmice su o-buhvatale: obavezne vežbe na krugovi-
Ove godine Sokolska župa Kragujevac održala je svoju godišnju skupštinu 26 i 27 marta u Paračinu. Prvoga dana, 26 marta, od 7 — U časova, vršene su probe sletskih vežbi za X slet u Pragu. Od 13—15 časova bila je sednica zbora društvenih i četnih načelnika i načelnica pod pretsedništvom brata Josifa Prohaske, načelnika župe, na kojoj su pretresanj izveštaji načelnika i načelnica i donete shodne odluke za rad u 1938 godini. Od 16—20 časova održana je pod pretsedništvom brata Miloja Pavloviča, starešine župe, pretkonferencija, na kojoj su delegati (i društveni i četni) pretresali izveštaje svih funkcionera u-prave župie| i takoder doneli shodne odluke za što uspešniji rad u 1938 godini.
Iz podnetih izveštaja vidi se, da je župa u 1937 godini iinala 22 društva i 93 čete, (od kojih 21 nepotvrdena,) svega 115 jedinica, rasutih po teritoriji Dunavske, Drinske i Moravske banovine. Rad uprave župe i njenih odbora, tehničkog i prosvetnog, kao i otseka za čete, i drugih funkcionera, bio je plodan. Uprava je održala 66 sednica; centralni delovodnik pokazao je 2707, načelništva 516 i prosvetnog odbora 618 brojeva. Administrativni rad u je-dinicama, sa manjim izuzetcima, bio je isto tako plodan. Posvečena je naročita pažnja pripremamfa i izvodenju V župskog telovežbenog, i I župskog prosvetnog sleta, koji su održani od 22—24 maja 1937 godine u Kragujevcu i koji su i uspeli i pored rdavog vremena, kako u moralnom, tako i u materijal-nom pogledu. Ovaj drugi — prosvetni slet, prvi slet ove vrste u čitavom našem Sokolstvu, a ne samo u župi Kragujevac — pokazao je široko polje sokolskog rada, naročito na našem selu.
Pored toga održano je 17 javnih ča-
rna i dvovisinskom razboju, voljne vežbe na visokoj gredi i dvovisinskom razboju, voljni preskok preko konja i vežbu sa čunjevima.
Takmičenje je proteklo u redu, a takmičarke, osobito one koje su več zastupale naše Sokolstvo na olimpijadi u Berlinu, pokazale su se vrlo dobro, ali i njima i svima ostalima ostaje još mnogo rada da bi i obavezne i svoje voljne vežbe postupno savladale.
Na ovom 1 preglednom takmičenju takmičarke su se plasirale ovim redom:
1.	Rupnik Lidija, Ljubljana; 2. Sket Milena, Ljubljana; 3. Pustišek Marta, Ljubljana; 4. Keržan Ančka, Ljubljana;
5.	Radivojevič Dušica, Beograd; 6. Bauš-čak Jolan, Pančevo; 7. Sedlaček Olga, Beograd; 8. Vazaz Jelica, Ljubljana;
9.	Borišev Marina, Novi Sad; 10. Hafner Ančka, Jesenice; 11. Pribovšek Ančka, Ljubljana; 12. Neferovič Mira, Zagreb; 13. Patala Vukosava, Pančevo i 14. Kotlarič Marija, Podgorica.
Sestre Vazaz i Neferovič postigle bi verovatno bolje mesto da nisu na konju dobile nulu. S. Kotlaričeva se sa službom nalazi u jednom selu kod Podgorice, te nije bila u mogučnosti da dovoljno trenira.
Iduče utakmice, koje če se održati nnretkom maja, biče več izbirne za vrstu i sestre koje pokažu dobar uspeh biče zadržane u Ljubljani za zajednički trening.
O.	S.
sova, 38 akademija i 57 raznih izleta u društvirnfa' i 22 javna časa i 22 akademije u četama. Bilo je 7 smučarskih, 4 konjička i 1 streljački otsek u dru-štvima i 5 u četama. Ruskih otseka je bilo 4. Na sletu u Skoplju učestvo-valo je iz župe Kragujevac 346, a na sletu u Beogradu 50 učesnika.
U prosvetnom pogledu valja sponie-nuti, da je prosvetni odbor župe u poslednje vreme poslao svima jedinicama oko 3.500 knjiga i time omogučio, da se svugde osnuju bar minimalne sokolske knjižice. Umnožene su zbirke no-vinskih isečaka i fotografija kao i žup-ska knjižnica. U društvima je održano 114 raznih predavanja pred 16.162 slu-šaoca, a govora pred vrstom održano je u društvima 672 pred 14.170 slušalaca, u četama 222 govora pred 6.311 slušalaca. Raznih priredaba je bilo u društvima 445, a u četama 175. U knjižnicama je bilo 3.625 ‘knjiga u društvima i 1.368 u četama (samo na o-snovu malog broja primljenih izveštaja). Raznih prosvetnih otseka je bilo: pozo-rišnih 7 sa 145 članova u društvima i 14 sa 227 članova u četama, lutkarska 2 sa 22 člana (samo u društvima); mu-zičkih 4 sa 93 člana u društvima i 7 sa 56 članova u četama; štednih 2 u društvima sa 59 ulagača i 4 u četama sa 46 ulagača; trezvenjačka 2 u društvima sa 79 članova i 3 u četama sa 59 članova. Osim toga izradena su 2 bunara, 1 pojilo, 46 nužnika, 25 dubrišta i okrečeno je 1.061 kuča. Posadeno je
2.745	vočaka, okalemnjeno 415, posadeno drveča 22.125 i izradeno koš-nica 79.
U 9 časova uveče održana je akademija, na kojoj su nastupili pripadnici društava Paračina, Kruševca i Čuprije; a priredena je i lutrija.
Drugog dana, 27 marta, od 7.30 — 10.30, održana je sednica župskog prosvetnog zbora pod pretsedništvom brata Save Dukiča, pretsednika prosvetnoga odbora župe i sednica referenata za čete pod pretsedništvom brata Janka Kramera, pretsednika otseka za če:e. Na ovim sednicama pretresam su izveštaji o radu u 1937 godini i doneser.e odluke za rad u 1938 godini.
U 10.30 časova održana je glavna skupština pod pretsedništvom starešine župe brata Miloja Pavloviča, koji je otvorio skupštinu pozdravom Nj. V. Kralju Petru II uz oduševljene poklike svih prisutnih. Posle pozdravnog telegrama Savezu SK)J: i pozdrava upučenog izaslanicima Saveza SKJ brači dr. Mi-loradu Dragiču i dr. Tihomiru Pro-tiču, pretstavnicima vlasti i svima de-legatima, starešina brat Pavlovič izneo je ukratko sve napore na ostvarenju sokolskih ciljeva, kako uprave župe, tako i uprava društava i četa. Ujedno je pozvao sve da i dalje rade na produ-ženju ostvarenja tih ciljev\aj i u 1938 godini, u kojoj nas čeka X sveslovenski slet u Pragu| i proslava dvadesetogodi-šnjice našeg ujedinjenja. —
Zatim je uzeo reč brat dr. M. Dragič i zahvalivši se na pozdravima izneo zasluge Sokolske župe Kragujevac naročito na polju pouizanja našeg seia pu-tem sokolske prosvete.
Posle primljenih izveštaja i predloga, kandidacioni odbor je predložio listu nove uprave župe za 1938 godinu, u koju su ušla ova brača i sestre: starešina: Miloje Pavlovič; zamenici starešine: Dragoljub Milovanovič, Stevan Nikolajevič (Kruševac) i Petar Jevdevič; načelnik: Josif Prohaska; zamenici načelnika: Slavoljub Sekovanič (čačak), Miodrag Krunič i Nikola Daškijevič; načelnica: Sofija Živkovič; zamenice načelnice: Milica Loc; Radmila čolovič (Kraljevo) i Marija Rajter; pretsednik prosvetnog odbora: Sava Đukič; tajnik: ilija Pavlovič, zapisničar Božidar 2iv-kovič; blagajnik: Miroslav Loc; pretsednik otseka za čete: Janko Kramer; pretsednik statističkog otseka i zastav-nik: Velisav Miličevič; pročelnik sanitet-skog otseka: dr. Božidar Jorišič.
Članovi uprave i zamenici: Jovan Draškoci (Svilajnac), Josif Bekerus (Jagodina), Dragoljub Mitrovič (čačak), Dobrivoje Stranjakovič (G. Milanovac), Dragoslav Jankovič (Čuprija), Miodrag Nikolič (Paračin), Velislav Matovič (Kraljevo), Sima Pecinič, Milorad O-brenovič, Vojislav Bratuljevič, dr. Milan Krestič, Marjan Derenčin (G. Milanovac), Franjo Rebernik, dr. Nadež-da Petrovič, Ljubica Filipovič, Leposa-va Stojanovič, Dragutin Kutlešič, Veljko L.emajič, Sava Dabažinovič, Martije Gusev, Safvet Haznadarevič, Bosiljka Aksentijevič, Mileta Grujič (Jagodina) i Nikola Vozarič (Paračin).
Revizori računa: Velimir Lazarevič, Dorde Pavlovič, Jovan Pavičevič, Vasilije Popovič (Kruševac), Josip Ditrili i Sibinka Markovič.
Sud časti: pretsednik: Velimir Lazarevič; zamenik pretsednika: Dušan Sto-jadinovič (Kruševac); delovoda: Vid Katič; članovi: Milivoje Aleksič, Vlada Tufegdžič, Jevrem Mitrovič, Miodrag Stefanovič, Sveta Vasiljevič i Dušan Markovič.
Ova lista je aklamacijom primljena. U podne je održan zajednički ručak, posle koga su se svi delegati razišli u svoje jedinice, rešeni da nastave rad na dobro Kralja i Otadžbine. — S. Đ.
Godlšnja skupština Sokolske župe Kragujevac
Skupščina Sokolske župe Ljubljana
V mali dvorani Sokolskega doma na Taboru je bila 27. marca t 1. IX. glavna skupščina župe Ljubljana, ki se je izpremenila v veličastno manifestacijo sokolskega bratstva in borbenosti za čim uspešnejše sokolovanje. Na skupščini se je zbralo nad 200 delegatov iz 51 župnih edinic. Viharnih ovacij in pozdravov sta bila deležna zlasti !. nain. staroste SSKJ br. Gangl in br. savezni prosvetar Miloš Stanojevič, ki je zastopal upravo Saveza SKJ.
Starosta br; dr. Pipenbacher je po uvodnih formalnostih pozdravil navzoč-na brata Gangla in Stanojeviča in zastopnika uprave policije komisarja g. Uršiča, nakar se je s pieteto spomnil nepozabnega prvega Sokola blagopokoj-nega Viteškega kralja Aleksandra I., čigar spomin so zborovalci počastili stoje in zaklicali „Slava!”
Z viharnimi ovacijami so zborovalci pozdravili svojega vzvišenega starosto mladega kralja Petra II, in zaklicali sokolski „Zdravo”. Prav tako je skupščina z velikim navdušenjem odobrila, da se pošlje vdanostna brzojavka Nj. Vel. kralju Petru 11. in pozdravna brzojavka Savezu SKJ. Brat starosta je nato v svojem govoru omenil naloge Sokolstva v sedanji, izredno težki dobi za Sokolstvo v dravski banovini in omenil ovire, ki preprečujejo boljši razvoj sokolske misli v župi Ljubljana. Poudaril je tudi pomen sokolskega tiska in priporočal, da bi morale biti vse edinice in vsi pravi Sokoli naročeni na župni vestnik „Sokol”. Obširno je nato poročal o delu nasprotnikov sokolske rni-misli, vkljub temu pa bo ostalo jugo-slovensko Sokolstvo neustrašen čuvar narodnega in državnega edinstva. Brat starosta je nato še počastil spomin vseh pokojnih bratov in sester, ki so se za večno poslovili od sokolskih vrst, nakar so zborovalci stoje počastili njihov spomin in zaklicali „slava”. Končno je brat starosta izrekel zahvalo naprednemu časopisju za vsestransko podporo in naši junaški vojski, ki je ramo ob rami uspešno delovala s sokolskimi vrstami na številnih priredivah. Vkljub vsem neugodnostim pa župa more beležiti v minulem letu lepe uspehe, kar je razvidno iz poročil župnih činite-ljev, katerim je izrekal za bratsko sodelovanje svojo sokolsko zahvalo. Svoj govor, ki je napravil na vse zelo globok vtis, je zaključil br. starosta s pozivom brez sentimentalnosti v krepki slogi, z močnim srcem in trdno voljo, z bistvenimi znaki prave sokolskosti, borbeno naprej proti sokolskemu cilju do končne zmage.
Obširno in skrbno sestavljeno poročilo o delu župne uprave in župnih e-dinic je podal tajnik br. Stane Flegar. Uvodoma je omenil, da so se tudi v minulem letu sokolske vrste temeljito prečistile in je odpadlo iz sokolskih vrst tisto članstvo, ki je prišlo zgolj iz konjunkture ali na pritisk od zgoraj. Uprava je bila v stalnih stikih z vsemi župa-mi na ozemlju naše banovine in upravo Saveza SKJ. Veliko moralno oporo je imela tudi v osebi. I. nam. staroste SSKJ br. Gangla, za kar mu izrekamo svojo bratsko zahvalo. Najvažnejše prireditve v minulem letu so bile 9. maja pomladanski zbor Sokolov, udeležba na zletih žup Novo mesto, Maribor in Kranj, svečana proslava rojstnega dne Nj. Vel. kralja Petra II. v Ljubljani in na Viču, žalna svečanost za Viteškim kraljem Aleksandrom L Zediniteljem, proslava državnega in sokolskega praznika 1. decembra, sprejem naše^ vojske, ki se je vrnila z jesenskih manevrov, sprejem zmagovalne vrste Ljubljan. Sokola, ki si je priborila četrtič meč. kralja Aleksandra I. in je Ljubljana ta večer pokazala, da je sokolska in jugosloven-ska. Z veliko žalno manifestacijo smo počastili spomin pokojnega prezidenta br. dr. Masarika in se udeležili vseh pomembnejših nacionalnih svečanosti v Ljubljani in drugod. Br. tajnik je nato omenil načrt Petrove sokolske petletke v župi in v vseh društvih. Pregledno je navedel delo poedinih edinic. Svoj govor je zaključil s pozivom — služiti veliki misli nesmrtnega Tirša v splošno korist naše domovine in vsega Slovanstva.
Župni načelnik br. Franjo Lubej je s pomočjo strokovnega odbora, ki je štel 37 članov in članic, vodil tehnično delo v župi. Po znanih smernicah se je delo
nadaljevalo z zadovoljivim uspehom, posledice se kažejo na vseh področjih. Telovadba se je vršila po večini edinic in izkazuje telovadna statistika, da je v letu 1937 telovadilo v 19.046 urah 264.141 oseb ali povprečno 90 na uro. Okrožni zleti so bili v Sodražici, Komendi, št. Vidu nad Ljubljano in v Borovnici. Društvene javne telovadbe je imelo 34 društev in čet, od -teh 5 samostojen nastop. Na vseh teh nastopih je nastopilo pri javni telovadbi
6.746	telovadcev in telovadk, v sprevodu pa je korakalo 6.585 oseb, te telovadbe je gledalo 28.540 oseb. Telovadnih ali mešanih akademij je bilo 51. Važne prireditve so bile tekme: 8. VIII. tekme ljubljanskega okrožja v odbojki, 28. Vili župne tekme v odbojki, 22. VIII župne tekme v prostih panogah, ki so prav dobro uspele; 20. junija je bila IV. tekma za meč kralja Aleksandra I. in si je priborila to dragoceno darilo prva vrsta Ljubljanskega Sokola, nadalje smo se udeležili saveznih tekem v odbojki v Zagrebu, izbirnih tekem SKJ v klasičnem peteroboju v Zagrebu, 5. septembra tekme članov v klasičnem peteroboju za prvenstvo SSS v Brnu, tek me članic za prvenstvo Saveza SKJ v Zagrebu in tekme članov za prvenstvo SSS v Novem Sadu. Devet društev je priredilo tudi tekme v prostih panogah, 7 pa tekme na orodju. Obvezne tekme članic in naraščajnic je izvršilo 21 društev in čet. Na teh tekmah je tekmovalo 685 oseb. Za izpolnitev strokovnega znanja prednjaštva je priredila župa tečaj za proste panoge za člane in članice in tri tečaje po okrožjih za orodno telovadbo. Velike važnosti so bili tudi delovni sestanki načelnikov, načelnic in vodnikov naraščaja, kjer so dobili udeleženci potrebno znanje za praktično delo v društvih. Brat načelnik je nato omenil druge prireditve, predvsem prvi pomladanski zbor, ki ga je priredilo 60 edinic z udeležbo 7.141 pripadnikov, dalje bratske stike z našo narodno vojsko, o delovanju župi jezdnega odseka, o novi telesnovzgojni panogi v Sokolstvu o streljanju, smučarstvu, plavanju, o zakonu o obvezni telesni vzgoji in o delu prednjaštva. Poročilo br. župnega načelnika je bilo z odobravanjem sprejeto, nakar je sledilo poročilo prosvetarja.
Prosvetni odbor ni bil polno zaseden tako, kakor določa pravilnik. Posle predsednika ŽPO je vodil podnačelnik br. Jože Rus, ki so mu stali ob strani tajnik br. Brelih in člani br. Dušan Podgornik, Franjo Lubej, Ivan Prosenc in Lojze Lubej. Prosvetno delo je bilo usmerjeno v duhu resolucije zbora društvenih načelnikov in prosvetarjev z dne 16. П. 1936. Največjo skrb je posvečal ŽPO razvoju in širjenju medžup-nega vestnika „Sokol”, glasila žup Ljubljana, Maribor in Novo mesto. Vestnik je s krepko in odločno besedo, ki je krepila zavest članstva, ko smo bili v preteklem letu obsojeni na smrt — branil čast Sokolstva in naš obstoj. Da bi gojili stik z društvenimi prosve-tarji smo 12.12. imeli prosvetni sestanek ki pa ni bil zadovoljivo obiskan. Iz prosvetne statistike, ki jo je poslalo 30 edinic, posnemamo tele podatke: predavanji sta bili 102 sokolski in 66 drugih, govorov pred vrsto 313 pred 11.310 poslušalci, društvenih večerov 261, gledaliških predstav 610, prosvetnih akademij 25, ostalih prireditev 285, tečaji 3. Društvene knjižice so imele 10.119 knjig, od katerih jih je bilo izposojenih 8589. Ob zaključku poročila je br. prosvetar pozval navzoče brate, da redno pošiljajo svoja poročila in vršijo prosvetno nalogo iz lastnega nagiba.
Skrbna in pregledna poročila so nato podali blagajnik br. Čotar, gospodar in knjigovoda br. Lojze Lubej in m a-trikar br. Slana. Iz njegovega poročila je bilo razvidno, da šteje župa ob koncu leta 1937 50 društev in 18 čet, skupno 68 edinic, v katerih je bilo 5.894 članov, 2.163 članic, 1.059 naraščajnikov, 747 naraščajnic, 1.589 dečkov in 1.506 deklic, tedaj skupno 12.958 pripadnikov, kar znači, da znaša upadek pripadniš-stva od leta 1936 za 630 pripadnikov, ter gre ta upadek na račun čiščenja sokolskih vrst. Za gradbeni odsek je poročal br. inž. Poženel in omenil, da ima 30 edinic svoje domove, 33 pa letna telovadišča v vrednosti 20,300.000 din,
dolg pa znaša din 7,400.000. K sanaciji je mnogo pomagal Savez SKJ in so bili letos sanirani sokolski domovi na Viču, Dol. Logatcu in Rakeku. Zanimiva poročila so podali predsednik zdravniškega odseka br. dr. Jože Prodan, socijalnega odseka br. Kajzelj in upravnik medžupnega vestnika br. Prosenc. Na predlog nadzornega odbora je bila podeljena br. blagajniku in računovodji razrešnica, ki so jo zborovalci soglasno odobrili. Ko sta bila sprejeta še proračun za leto 1938 in višina župnega davka za leto 1938 je prečital načelnik br. Franjo Lubej delovni načrt za leto 1938, ki bo med drugimi prireditvami tehničnega značaja obsegal tudi vidnejše manifestacije tako: 24. aprila poklonitev Sokolstva pred spomenikom kralju Aleksandru I na Rakeku, v maju II. pomladanski zbor Sokolov v Ljubljani,
11.	in 12. junija župni zlet in koncem junija in začetkom julija X. vseso-kolski zlet v Pragi. Brat načelnik je še podal potrebna pojasnila k tem prireditvam, nakar je bil delovni načrt soglasno sprejet. Ko so bili sprejeti še predlogi župne uprave in edinic jo bila na predlog br. Janka Millerja soglasno izvoljena naslednja župna uprava: starosta br. dr. Pipenbacher, nain. staroste br. inž. Bevc in Kajzelj, načelnik br. Franjo Lubej, nam. načelnika bratje dr. Pustišek, Rus in Trček, načelnica s. Jelica Vazzazova, nam. načelnice sestre Mica Kržetova, Mara Staničeva in Hilda Jezerškova, tajnik br. Stane Flegar, blagajnik br. Tone
Čotar, člani uprave: dr. Joža Bohinjec, Pavle Borštnik, Anton Germek, Jože Gorjanc, Lojze Lubej, Janko Miller, Dušan Podgornik, inž. Albert Poženel, dr. Josip Prodan, France Slana, kapetan Gvozden Bralovič, namestniki:	Peter
Dobrila, Karel Machtig, inž. Pehani, Ivan Prosenc, Franc Vrečar, inž. Zdenko Kokalj, Mirko Pestotnik, Viktor Senica, Anton Šmalc, France Vidmar, An-. drej Zajc, nadzorni odbor: Leo Čebular, Vinko Kocijan, Janko Milost, Janko Slapničar, Luce Strauss, namestniki: Metod Paternost, dr. Ciril Krašovec, dr. Franjo Podkoritnik, častno razsodišče: dr. France Lokar, Janko Blei\veiss, Bojan Drenik, Josip Janša, dr. Janko Rupnik, namestnika: dr. Stane Gašperšič. Ko je bila lista z velikim odobravanjem sprejeta, se je zahvalil za izkazano zaupanje br. dr. Pipenbacher, nakar je burno pozdravljen izročil pozdrave savezne uprave br. Miloš Stanojevič. V svojem govoru je o-menil skrb Saveza za delo žup in društev in bodril navzoče delegate k vztrajnemu sokolskemu delu za kralja, sokolstvo in domovino. V krasnem govoru, ki so ga zborovalci često prekinili z viharnim odobravanjem je orisal naloge Sokolstva v sedajnosti I. nam. staroste Saveza SKJ br. Engelbert Gangl, kateremu se je ob zaključku zahvalil br. župni staroosta. Mogočno je nato zadonela v dvorani „Pesem sokolskih legij”, nakar je bila veličastna in vseskozi dostojna sokolska manifestacija zaključena.
J. H.
Godišnja skupština Sokolske župe Skoplje
l! nedelju 20 pr. m. održana je godišnja skupština Sokolske župe Skoplje. Skupštini je prisustvovao delegat Saveza SKJ brat Milivoje Smiljanič, zamenik starešine Saveza, kao i pretstavnici civilnih, vojnih i sveštenih vlasti. Skoro sva društva sa teritorije župe bila su zastupljena sa svojim delegatima, a isto tako bio je zastupljen i veči broj sokolskih četa.
U subotu 19 pr. m. održan je u žup-skom domu u 8 časova zbor društvenih i četnih načelnika i načelnica, kao i zbor društvenih prosvetara. Zbor na-načelnika vodio je bivši načelnik župe brat Aleksa Jovanovič, a zbor prosvetara, župski prosvetar brat prof. Mirko Jovanovič, Na zboru načelnika primlje-ljeni su izveštaji o radu 1936 i 1937. godine i pretresena sva pitanja koja su bila na dnevnom redu. Zatim je iza-brano novo načelništvo župe u ovom sastavu: načelnik brat inž. Vojislav M. Pajič, zamenici: brat Panta Polenako-vič, Toma Vladimirovič i Ilija Prera-dovič iz Eleza; načelnica sestra Jo-vanka V. Pajič i zamenice sestre Lji-ljana Šulevič i Desanka Martinovič. Prosvetari su izabrali za župskog prosvetara ponova brata prof. Mirka Jovanoviča.
Istog dana po podne u 16 časova u zgradi Trgovačko-industriske komore otpočela je konferencija župske uprave i društvenih delegata kao radni deo sku-pštine. Konferenciju je otvorio bivši starešina župe brat Velja Popovič. Na konferenciji primljeni su izveštaji o radu za 1936 i 1937., budžet za 1938 i raspravljano je o ostalim tačkama dnev-nog reda. Prilikom izbora nove uprave, kod raspravljanja ko ima punovažno pravo glasa, došlo je do razmimoilaže-nja u mišljenjima izinedu jednog dela bivše župske uprave i večine društvenih delegata. Zbog toga je konferencija to veče zaključena bez donešenih zaključaka o tom pitanju.
U nedelju u 10 časova pre podne, u župskom domu produžili su društveni delegati i jedan deo bivše župske uprave rad odnosno produžili su konferenciju, na kojoj je prethodno rešavano, da li če se skupština održati ili če se odgoditi. Sa 42 glasa „za” a 12 pro-tiv, tajnim glasanjem, rešeno je, da se skupština održi.
Skupština je izabrala brata Slanoja Dorgoviča za pretsednika skupštine, i br. Đorgović je skupštinom rukovodio do kraja. Pre prelaza na dnevni red, pretsedavajuči je uputio pozdravne telegrame preko Saveza Sokola Nj. V.
Kralju Petru II, Savezu Sokola i g. Ministru za fizičko vaspitanje naroda. Zatim je pozdravio prisutnog izaslanika Saveza Sokola brata arh. Smiljaniča, i-zaslanika komandanta armije i g. Mi-tropolita. Nakon toga su primljeni izveštaji i budžet za 1938. g. te raspravlje-na sva pitanja stavljena na dnevni red a zatim je izvršen izbor nove župske uprave.
Aklamacijom je izabrana nova župska uprava, onako kako je predložio kandi-dacioni odbor od sedam delegata. Novu upravu čine sledeča brača i sestre: starešina: Ivan Branovački, pukovnik, zamenici: arh Steva Gazikalovič, Stanoje Đorgović, inšpektor direkcije pošta, i Sveta Markovič, banski školski nadzornik; načelnik inž. Vojislav M. Pajič, šef ložionice Hanrijevo, zamenici: Panta Polenakovič, sudijski pripravnik, Toma Vladimirovič, akademski slikar, i Ilija Preradovič, učitelj u Elezu; načelnica Jovanka V. Pajič, domačica; zamenice: Ljiljana Suljevič i Desanka Martinovič, tajnik Nikola Stavrič i Ilija- Bajič, čin., prosvetar Mirko Jovanovič, profesor, blagajnik Dragan Blažič, činovnik gradskog poglav., ekonom Živojin Golubovič, činovnik, i statističar Dimitrije Stojčevič. Članovi uprave: Dr. Nikola Andonovič, lekar, Janko Vukičevič, načelnik banovine, Doka Jovanovič, činov., Aleksa Jovanovič, učitelj, Đorđe de Kočič, trgovac, Milivoje, Miletič, profesor, Bilbil Pavlovič, kafedžija, Milutin Pavičevič, učitelj, Mihailo Pa-trnogič, dir. banke, Miodrag Petraško-vič, pukovnik, Radosava Stefanovič, profesor, i Milan Džimič, pukovnik; zamenici članova uprave: Borko Bogoje-vič, čin. ban., Milan Vukelič, učitelj, Vladimir Glišič, pukovnik, Svetozar Debeljak, učitelj, Aleksandar Đorđević, pret. okr. suda, Tetovo, Joca Krstič, banov, činov., Jordan Popovič, sudija, Zivan Petrovič, učitelj, Milan, Sefkič, Milan Tomič, kapetan, i Dr. Dimitrije Hristič, lekar. Revizori: Nikola Boži-novič, trgovac, Vasa Dimitrijevič, knji-žar, Luka lličkovič, pretsed. okr. suda, Bitolj, Ilija Klinič, penzioner, Filip Ognjanovič, industrijalac; zamenici revizo-ra: Nikola Antovič, trgovac, 2ivko Ko-stič, advokat, Petar Trajkovič, bravar, Uroš Manasijevič, činov., i Blagoje Dži-drovič, trgovac, Kočane. Sud časti: Marko Batričevič, polic, činovnik, Drago-Ijub, Erič, starešina sreskog suda, Marko Marič, sudija, Tetovo, Jovan Ristič, direktor učit. škole, i Žika Hari-zovič, advokat, Kumanovo; zamenici suda časti: Blagoje Cvetkovič, študent prava, Gregor Čremošnik, profesor uni-
verziteta, i Radisav Nikolič, banov, či-novnik.
U največem rednj i Ibratskoj slozi slui-pstina je zavržena sa pesmoin „Hej Sloveni” i kličuči Kralju, vojsci, Jugoslaviji i Sokolstvu.
Sednica načelništva Saveza slovcnsljog' Sokolstva
Dne 12 o. m. održače se u Beogradu, u prostorijania Saveza Sokola Kralje-vine Jugoslavije, sednica načelništva Sa-Veza slovenskog Sokolstva.
Sednica Saresa slovenstiog Sokolstva
Komunike uprave Sokolske lupe Sarajevo
Ro predlogu uprave Sokolske župe Sarajevo, u nedelju 27 pr. mes., sti-gao je u Sarajevo izaslanik Saveza SKJ zamenik starešine Saveza, brat dr. Oto Gavrančič. Tom prilikom održan je u Sokolskom domu sastanak uprava sarajevskih Sokolskih društava pod pret-sedanjem starešine župe brata dr. Vojislava Besaroviea a u prisustvu delegata Saveza brata dr. Gavrančiča. Na sastanku je nakon kratkog večanja po-stignuta izmedu sokolskih društava puna saglasnost u svim pitanjima koja se tiču sarajevskog Sokolstva, a naročito u pogledu ujedinjenja svih društava u jedno društvo, Sokolsko društvo Maticu. Odmah posle toga podnesena je sa kon-ferencije upravi Sokolske župe ova lista nove uprave sada zajedničkog Sokolskog društva Sarajevo Matica:
Starešina dr. Bogdan Vidovič, I zamenik Husein Brkič, II zamenik Uroš Cović, III zamenik Miško Vencler, IV zamenik Hasan Ljubunčič, načelnik Boško Kovačeviči, I zamenik Hajrudin Ču-rić, II zamenik Svetan Gaćinović, III zamenik Tomo Vranješ, IV zamenik Milan Glasovič, načelnica Jelena Dopuđa, 1 menica Mica Obradović, II zamenica A-bida Karahasanović, III zamenica Zaga Kovačevič, prosvetar Rasta Pleskovič, tajnik Stjepo Ivaniševič, zam. tajnika Velimir Jovičevič, blagajnik Milivoje Jankovič, I zamenik Deško Katić, II zamenik Ahmed Čojo, Ul zamenik Ramiz Dardagan, lekar dr. Muhamed Kundu-rovič, referent za čete Mehmed Huskič, statističar Dušan Perovič, pročelnik muzike Branko Lukič, upravnik doma Ignac Hengster.
Članovi uprave: Boško Šiljak, Novakovič Ljubo, Vasiljevič Savo, Gvo-zden Ethem, inž. Mustafa Slipičevič, Salko Softič, Ažman Rudolf, Milorad Kovačevič, Mehmed Reinzi Delič, Vuka-din Ivica, Zekavčič Milutin, Milan Spremo, inž. Besarovič Velimir, Abdulah Mulič, Pravica Stevan, Koprivica Nikola, Pobrič Mustafa.
Zamenici članova uprave: Stjepan Zambal, Salko Solaković, Гопш Dulanovič, Veljko Odovič, Valter Tvr-di, Dilipovič Dževdet, Mane Levnaič, Vasiljevič Rada, Mustafa Fetahovič, Ba-jevič Milorad.
Nadzorni odbor: članovi:	Ri-
hard Štefani, Kosta Curčič, Savo Savič, Dušan Kostič, Risto Prnjatovič. zamenici: Gačinovič Branko, Zubovič Ahmed, Katastrovič Bogdan, Krehič Hazim.
Su d časti:	članovi: dr. Bogdan
Vidovič, Aleksa Starčevič, Husein Brkič, dr. Lj. Opačič, Uroš Čovič; zamenici: Rasta Pleskovič, Hasan Ljubunčič, dr. Hajdareševič Mustafa.
Primivši sa zadovoljstvom na znanje izjavu društva da su se potpuno > bratski saglasili u toj listi, Sokolska župa je odmah održala sednicu i listu potvrdila, toplo pozdravljajuči ovu od-luku koja otvara nove i još bolje vidike na budučnost Sokolstva i sokolske •deje u Sarajevu i u celoj župi.
Uprava Sokolske župe Sarajevo
ZA PRAKTIČNO BLAGAJNIČKO POSLOVANJE SOKOLSKIH JEDINICA
Brat Radoslav Vojnovič, savezni knji-govođa, izradio je za bratske jedinice dnevnik za blagajničko poslovanje. Gospodarski otsek Saveza SKJ prcgledao je Pvaj dnevnik i preporučio ga bratskim jcdinicama, jer je vrlo praktičan i lak za vodenje, te omogučuje jednoobrazan rad u svima jcdinicama.
Gospodarski otsek Saveza SKJ
SVE SOKOLSKI SLET
u Pragu
SLETSKA IZLOŽBA
Definitivan projekat sletske izložbe več je izracten. Izložba če biti uređena tako, da če svojim značenjem dopunjatiX jubilarni sletj, i to kako u vanjskom tako i u kulturnom i istorijskom pogledu. Pri-preme za ovu izložbu vršene su prema več ranije ustanovljenoj lozinci: „Sokolstvo u boffcli i radu za narod”.
Prilaz industrijskoj palati, gde če biti smeštena izložba; biče oivičen jarbo-lima, na kojima če se viti zastave, i to naizmence nova sokolska zastava, za-tim zastave u bojama grada Praga (žu-to-crvenaj) i u bojama češke zemlje (be-lo-crvena) i državne zastave. Na prostoru ispred palate biče podignuto visoko postolje, na kome če biti postavljena ptica soko — simbol Sokolstva. Iza toga stajačeuredu jarboli sa zastavama saveza, članova Saveza slovenskog Sokolstva, koji učestvuju na izložbi. U centru palate nalazi se svečana dvorana, koja če biti naročito ukrašena. U sredini biče poprsje pretsednika republike dr. Beneša. Iza njega s jedne i druge strane biče postavljena poprsja osnivača Sokolstva, Tirša i Fignera, i drugih znamenitih ličnosti iz istorije češkoslo-vačkog naroda kao: Palackog, Havlička, Jungmana, Šafaržika, Tila, Vrhlickog, Alša, Manesa itd. U pozadini nalaziče se veliki kip Pretsednika Oslobodioca T. G. Masarika u nadprirodnoj veličini a iznad kipa. veliki državni drb i državna zastava. U ovoj svečanoj dvorani biče izloženi predmeti u vezi s največim i-storijskirn dogadajima, uspomene na o-snivače Sokolstva i njegov postanak.
Zasebno odeljenje imače ekspozicija grada Praga kao kolevke Sokolstva.
U levom krilu palate biče prikazana i-storija Sokolstva, u reči i slici!,. i to od sleta do sleta sve do 1932 godine. Zadnji deo izložbe biče posvečen dogadajima iz svetskog rata i otporu i borbi u zemlji i inozemstvu. U sredini pred ovim delom izložbe biče model spomenika poginulima u ratu, koji se nalazi na gro-blju u Parizu, a u unutrašnjosti spomenika biče na uspomenu poginulih veliko srce, a iznad njega slike mrtvih junaka: Čapeka, Hofmana, Kratohvila i dr. Dalje če slediti izložbena odeljenja koja če označavati, kakav deo članstva kraja 1936 godine. Iza ovih odeljenja nalaziče se odeljenje izložbe ministar-stva narodnog zdravlja i telesnog vaspi-tanja, ministarstva narodne odbrane kao i razne uspomene na oba pretsednika republike.
U desnom krilu biče smešteni izložbeni paviljoni Saveza slovenskog Sokolstva i njegovih članova kao i izložbe češkosl. sokolskih župa. Svakoj župi je dodeljen prostor ili vitrina i sve župe biče jednako označene: češke cr-venim napisom na beloj podloži, moravske župe plavim napisom, a slovačke crvenim napisom na plavoj podloži. U delu izložbe župa biče izloženi diagrami o broju jedinica, vežbaonica, igrališta (letnjih vežbališta), članstva i sl. do kraja 1936 godine, zatim diagram koji če označavati, kakav deo svog članstva ČOS sačinjava dotična župa, sliku pa-trona župe ili sliku mesta, prema kome se dotična župa zove, na pr. župa Bla-nička — goru Blanik i sl.). Pozadinu desnog krila ispunjavače alegorija ČOS, a iza nje biče izložba raznih odbora, kao: načelništva, prosvetnog odbora, od-branbenog, statističkog, gradevinskog, unietničkog, ozlednog, zdravstvenog, so-cijalnog, novinarskog itd.
Posle ovih dolaze odeljenja izložbe ministarstva prosvete, ministarstva po-Išta i telegrafa i izložba IV srednješkol-skih igara kao i izložba radio-stanice.
Na slobodnim prostorima ispred krila palate biče prikazani uredaji letnjih vežbališta, logora i sl.
U otseku za filmove biče prikazivani naizmenično razni sokolski filmovi.
Ispred industrijske palate biče sve-tlosna fontana, a priredivački odbor pri-prenta i razne večernje priredbe.
Ulaznica za izložbu biče ista kao 1 za vreme IX sleta, t.j. Kč 5,— za jed-
nokratan ulaz. Sokoli sa članskim znakom plačače Kč 2.—, isto toliko i študenti uz legitimaciju. Ulaznica za na-raštaj, dakei i vojnike biče 1 kč.
Na izložbi biče i posebni poštanski ured. Pečat koji če biti za vreme izložbe upotrebljavan biče: Poštanski u-red br. 14,— Sletska izložba 1938.
Izložba če trajati od 29 juna do 7 jula o. g.
POVLASTICE POSETIOCIMA X SLETA U PRAGU
Gradsko veče u Pragu donelo je od-luku, da svi posetioci X svesokolskog sleta sa sletskom značkom imaju be-splatan ulaz u razne gradske znamenitosti radi razgledanja istih. Tako na primer ulaz u Staromjestsku večnicu, Prašnu kulu, Staromjestsku mostecku kulu, višegradske kazamate, u Gradski muzej i gradske galerije slika. Povlastice naulaznicu imače i oni koji posete Marol-dovu panoramu „Borba kod Lipana” i zoološku baštu” uTroji. Preporučuje se i poseta Državne zbirke stare umetnosti, u kojoj se nalazi največe češkoslovaško umetničko blago.
GRAD PRAG U SVEČANOM RUHU
Prezidium grada Praga objavio je, da če Prag izači sletu u svakom pogledu u susreit i da če prilikom sleta izvršiti ukrašavanje grada u što večoj meri.
POVLASTICE SA SLETSKIM ZNAKOM
Članski sletski znak (ČOS) daje pravo na povlasticu na železnicama, na besplatan prenos prtljaga kod grupnog dolaska od stanice do nastanbe, i o-bratno posle sleta, kao i na besplat-no konačište u zajedničkim nastanbama.
Dalje se sa sletskim znakom dobija popust na zajedničkoj prehrani za vreme sletskih dana i pravo besplatnog gledanja prepodnevnih proba na sle-tištu. Zatim če sletski znak važiti kao ulaznica za javne nastupe za vreme glavnih sletskih dana, za takiničenja i sletsku scenu’, i to na severnoj i južuoj tribini.
Sa sletskim znakom ulaznica u sletsku izložbu plačače se samo 2 kč.
RADIO-EMISIJE SA X SVESOKOLSKOG SLETA
češkoslovaški radio vrši uvelike pri-preme za prenos priredaba i svečanosti sa X svesokolskog sleta. Sletski funkcioneri imali su prošlih dana u tu svrhu u Tirševom domu sastanak s pretstavnicima češkoslovačkog radio-žur-nala, kojom prilikom su proučeni svi predloži i doneta potrebna rešenja za daljnju saradnju.
Od radio-društava iz inostranstva prvo se prijavilo za prenos priredaba X sleta radio-društvo iz Engleske, koje se interesuje i za prenos raznih sletskih koncertnih priredaba.
Za međunarodna radio-društva biče na sletištu uređeno 9 kabina. Za prenos se još interesuje Francuska, Jugoslavija i Rumunija.
Kroz kratko vreme biče izvršeno nekoliko reportaža sa sletišta kao i o raznim sletskim pripremama.
SAOBRAČAJ NA X SLETU
Saobračaj za vreme sletskih dana zadaje merodavnim faktorima velike brige. Biče potrebno prevesti desetke hilja-da vežbača sa nastanba iz raznih delova Praga na sletište a odmah posle njih gledaoce. Veliki broj vežbača biče potrebno prevesti oko podne sa sletišta na prehranu i natrag, zatim gledaoce na popodnevni program. Največa navala se očekuje uveče od 19 do 21 sata kada če učesnici i gledaoci posle programa napuštati sletište, da bi bili zamenjeni drugima, koji če dolaziti na sletsku scenu. U torne cilju su vršeni pokusi, koji su uspeli, a učinjen je Več i tačan organizacioni plan saobra-čaja.
UČEŠČE IZ FRANCUSKE NA SLETU
Konzulat ČSR u Lilu, u Francuskoj, javlja, da u ovom gradu postoji veliko interesovanje za X svesokolski slet. Grad če poslati na slet u Prag o svom trosku 90 dcvojaka i 40 mladiča. Gru-pu če predvoditi bivši francuski mini-star Leon Lagranže, pretsednik opšti-jne i narodni poslanik. Pre odlaska na slet biče održana u Lilu javna vežba,
na kojoj če biti održano propagandno predavanje o sokolskim sletovima.
Grad Lil odredio je za ovo učešče na sletu budžet od 200.000 fr. franaka.
SLETSKA FILATELIJA
U novo otvorenim prostorijania sletske informacione službe — SIS — vrši se več prodaja sletskih poštanskih maraka. U prodaji su marke od Kč
0.50, 1.—, 2.—- sa slikom prvog starešine prvog sokolskog društva, Fignera. Do 15 aprila primače se pretplata za razne spomenice i vršiti pretprodaja maraka. Posle ovog roka tieče se porudž-bine uzimati u	obzir.
PROPAGANDA X SLETA FILMOM
U Brislu prikazan je sletski film, koji je več skoro prikazan u svim kra-jevima sveta, i to s največim uspehom. Film je prikazan u francuskoj verziji, u največem bioskopu „La Skala”.
U Bugarskoj	nailazi	sletski film	na
živo interesovanje i opšte dopadanje. Samo u Sofiji	bilo je	8 rasprodatih
pretstava ovog	filma.
Bugari održavaju tečajeve češkog jezika, koje vode brača Junači. U toku narednog meseca sprema se veliko „Ju-načko-slovensko veče.”
AEROPLANIMA IZ CELOG SVETA NA SLET
Mnogo upita stiže iz celog sveta, na koji način se može što pre stiči u Prag na X slet. Več 14 največih dru-štava za medunarodni vazdušni saobra-izvestilo je ČOS, da če na slet u Prag prenositi	učesnike	sa 10%	po-
pusta, a kod nabavke putne karte i za natrag sa popustom od dalj njih 10% za oba leta. Linije ovih društava idu iz: Engleske, Belgije, Bugarske, Danske, Estonije, Finske, Francuske, Holandije, Italije, Jugoslavije, Litve, Ma-darske, Nemačke, Poljske, Rumunije, Grčke i Švajcarske i Letonije.
Tako če učesnici dolaziti na slet vo-zovima, automobilima i aeroplanima.
Iz. Holandije doči če na X slet nekoliko grupa posetioca sa autokarima.
U Turskoj se vrši propaganda za X slet, koja nailazi na lepo interesovanje, što se vidi iz traženja informacija, pla-ikata i raznog drugog propagandnog ma-terijala, koji se nalazi i po turskim železnicama.
Litvanija pokazuje veliko interesovanje za slet i sletsku propagando pomaže i svojorn štainpom. I tamo se spremaju filmske propagandne predstave.
U Londonu Kukov (Cook) putnički biro objavljuje u svojini periodičnim publikacijama vesti o pripremama za X svesokolski slet i traži propagandni materijah Zanimanje za slet u En-gleskoj vidi se i ipo velikom traženju informacija od strane engleske javnosti ,kao i po sve češčim članciina o pripre-mamn za X slet, koje donose engleske novine, u kojima se obaveštavaju čita-ci o svemu što je u vezi sa X sletom.
SLETSKA SCENA
Na detaljima sletske scene radi se intenzivno. Sletska scena biče prvi pul izvedena 12 juna o. g., u danima sred-nješkolske omladine. Istog dana biče (otvorena! i velika sletska izložba, na ko-ju se sprema i jugoslovensko Sokolstvo.
U sletskoj sceni učestvovače 3.000 Sokola i Sokolica. Prilikom izvedbe sletske scene doči če do izražaja naročito umetno osvetljavanje mesta doga-daja| i muzika, jer če govor biti sveden na najmanju meru.
RAZNE SLETSKE VESTI
Na sletištu če biti dva poštanska u-reda, od kojih če jedan isključivo služiti za potrebe novinara, kojih če se skupiti iz celog sveta. Isto tako i na sletskoj izložbi biče pošta. Svaka sletska pošta ima če naročite žigove, a za vreme glavnih sletskih dana za žigove če se upotrebljavati naročita boja.
Da za vreme sletskih dana ne bi dolazilo do poskupljavanja životnih na-mirnica i piča, za to se stara naročiti odbor, koji u sporazumu sa hotelima, gostionama itd. utvrduje cene jelu i pišu. Cene če biti u svim lokalima o-značene na vidnom mestu.
Mnogi roditelji vode brige, kome bi poverili decu za vreme sletskih dana,
kada če hteti da sletu prisustvuju kao gledaoci ili lično da učestvuju u vežba-ma, sletskoj sceni ili 11 kakvoni sletskom odboru a gde iz razloga sigurnosti nije dozvoljeno da se deca sa sobom po-vedu. Na molbu sletskog odbora, Centralni socijalni ured grada Praga spre-miče na sletištu naročito dečje zaba-vište, u kojima če nadzor vršiti zaba-vilje iz praških narodnih škola i druga ica.
I državne železnice u češkoslovačkoj rade na propagandi zemlje. Za vreme od 6—17 jula o. g., t.j. posle glavnih sletskih dana prirediče se kružna pu-tovanja po Češkoslovačkoj, kojom če prilikom biti uključena i poseta Visokim Tatrama, češkoslovačkim banjama i večim gradovima.
UCESCE RUSKIH SOKOLA NA SLETU
Brača Rusi nastupiče na sletu, kao što smo več javili, ujedinjeni. U tu svrhu nedavno su se sastali u Pragu br. Kambulin iz Beograda i br. ing. Manohin iz Praga sa načelnikom ČOS bratom dr. M. Klingerom, s kojim su se dogovorili o zajedničkom nastupu na sle^u, gde če nastupiti s vežbama koje je sastavio brat Fr. Erben za članove i članice.
Iz naših župa
SOKOLSKO DRUŠTVO LJUBLJANA ŠIŠKA
2e od nekdaj so slovele telovadne akademije Sokola v šiški in tako smo imeli 25. marca t. 1. prav dobro pripravljeno telovadno akademijo, ki je obsegala 13 točk in so jih po večini sestavili domači vaditelji in vaditeljice predvsem marljivi načelnik br. Rudi Berdajs. Občinstvo je v dokaj lepem številu zasedlo dvorano, vendar bi zaslužila akademija boljši obisk. Akademijo so posetili v velikem številu bratje in sestre iz Zg. Šiške, kar je dokaz bratskih odnošajev med obema društvima. Občinstvo je priredilo telovadkam in telovadcem viharne ovacije. Akademija je napravila na prisuotne zelo ugoden vtis in moremo vaditeljskemu zboru šišenskega Sokola izreči svoje bratske čestitke: Le naprej brez miru...	—af.
SOKOLSKO DRUŠTVO MODRIČA
Sokolsko društvo Modriča održalo je od 15—25 marta t. g. desetodnevni prednjački tečaj za društvene prednjake. Na tečaj su bile pozvane i područne čete, da pošalju po 2—3 tečajca, ali zbog velikih poljskih radova koji su u toku to nije bilo moguce. Od strane društva tečaj je pohadalo 12 članova. Tečajci su za sve vreme trajanja tečaja pokazali primernu sokolskji svest, tačnost i disciplinu. Tečaj je vodio br. Ma-nojlo Platkovič, župski prednjak iz Tuzle. Pored tehničkog osposobljenja za^ yodenje vrste, svrha je ovoga tečaja bila, 4a tečajci nauče sletske vežbe za Prag, jer fse društvo spreina da svojim vežbačkim članstvom učestvuje na ovom sletu. Na završetku tečaja, tečajcima su podeljena uverenja.
SOKOLSKO DRUŠTVO BLATO
Dana 6 marta o. g. u našem društvu obavljena je svečana proslava u vezi sa 150 godišnjicom rodenja St. Vuka Karadži-ča. U dupkom punoj dvorani naše stare sokolane svečanost je otvorena guslaniem jedne od Vukovih pesama. Na guslama je gudio g. Ružir Antun Vojvodič, jedan od poslednjih guslara u našem mestu. Sokolsko društvo stavilo je sebi u zadatak da se i kod naše omladine probudi smisao za gusle i da stvori nekoliko mladih guslara. Zatim je o Vuku Karadžiču održao vrio uspelo predavanje br. Drago Glamuzina, iz-noseči najbitnije iz njegova života i rada. Sledila je deklamacija jedne narodne pe-sme, pa je tada proslava bila završena sokol. himnom »Hej Sloveni«.
Dana 20 marta naše je društvo priredilo Štrosmajerov dan. U punoj dvorani sokolane svečanost je otvorena pevanjem drž. himne, koju je otpevao hor ovd. »Glaz'oe-nog društva«. Nakon toga je prosvetar brat Stijepo Šestanovič, održao veoma uspelo predavanje o velikom biskupu i apostolu jugoslovenske misli. Posle toga je hor »Glazbenog društva« otpevao prigodnu pe-smu od Zajca »Ljubimo te naša diko«, a zatim je brat Sardelič deklamovao prigodnu pesmu o Štrosmajeru. Svečanost je završena pevanjem sokol, himne »Hej Sloveni«.
U okviru sokolske Petrove petoljeUe naše društvo je spremilo naročiti program u svome prosvetnom radu, koji če izvesti u ovom razdoblju.	Af. B.
SOKOLSKO DRUŠTVO B1JELA
Dne 27 februara o. g. održalo je naše diuštvo glavnu godišnju skupštinu.
Skupštinu je otvorio starešina brat Ivo Prančič, pozdravom našem starešini Nj. V. Kralju Petru II, te komemorišuči uspome-nu Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedini-telja.
Iz celokupnih referata koji su podneli pojedini	funkcioneri	skupšini,	moglo	se
jasno videti, da je rad ovog našeg društva bio na dostojnoj višini, te da je potpuno opravdao onaj dobar glas koji uživa u našem mestu u čitavoj okolici. Kruna celo-kupnog ovogodišnjeg rada bila je impozantna proslava 25-godišnjice našega društva.
Posle referata pojedinih funkcionera, koji su	jednoglasno	primljeni,	prešlo	se
na izbor nove uprave. Jednoglasno je pri-niljena lista uprave na kojoj na čelu br. Petar T. Ilič. U ovu upravu ušli su br.: Ivan Slabi, zam. starešine, Krsto Popovič, tajnik, Maksim Zlokovič, prosvetar, Stanko Jardas, blagajnik, Mile Miloševič, načelnik, Stevo Balabušič, zamenik načelnika, Ivo Mirkovič, ekonom, Božo Ilič, knjižničar; članovi uprave: Ivo Prančič, Duro Lazarevič, Pavao Kerekovič, Milorad Lena, te sestre Jovanka Mardešič i Sofija Dinovič.
Posle izbora nove uprave povela se diskusija kako da se izvrši veliki	zavet	dat
u dobu	SPP, a koji	se sastoji	u zidanju
Doma Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedi-nitelja.
Na kraju su svi prisutni otpevali sokol-sku himnu »Hej Sloveni« i time je skup-ština bila zaključena.
Natečaj za delo o Viteškom Kralju Aleksandru I Ujedinitelju
Prema rešenju uprave Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije, prosvetni odbor Saveza raspisuje natečaj za delo
0 Viteškom Kralju Aleksandru I Uje- ■ dinitelju:
t. Pravo na natečaj imaju samo članovi sokolske organizacije.
2. Delo treba da iznese 20 do 25 štampanih tabaka.
3. Delo če imati dva odeljka: u pr vom život i rad Kraljev, kao i doba u kome je Kraljeva aktivnost dolazila do najjasnijeg izraža ja; u drugom su govori i izjave Viteškog Kralja o Sokolstvu i o narodnom jedinstvu.
4. Za najbolji ocenjeni napis za na-gradu odredena je jedina nagrada od 10.000 dinara.
5. Rad se mora uputiti Prosvetnom odboru Saveza SKJ najkasnije do 1 septembra 1938 godine.
6. Način upučivanja rada je sledeči: rad če se staviti u omot sa napisom: „Za natečaj o Kralju Aleksandr u”, sa šifrom koju pisac izabere. Ovaj omot staviče u jedan veči koverat sa adre-som: Prosvetnom odboru Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije. U unutra-šnjem omotu nalaziče se mali koverat sa istom šifrom spolja, a sa imenom
1 adresom pisca unutra.
7. Radovi če se otvoriti 5 septembra, kada če od strane književnog otseka Prosvetnog odbora Saveza biti izabra-na komisija od 5 članova za pregled radova. Imena pisaca u malim kover-tima i odluka komisije o nagradi ču-vače se u starešinstvu Saveza pod pečatom sve do završenog pregleda radova.
8. Rukopis mora biti otkucan na ma-šini, isto tako i adresa i šifra.
9. Nagradeno delo u svemu pripada Savezu SKJ.
Prosvetni odbor Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije
Jugoslovenska sokolska matica u Ljubljani
registrovana zadruga s ograničenim jamstvom
U smislu § 23 pravila sazivlje se redovna glavna skupština za subotu, 30 aprila 1938, u 18 sati, u prostorijama Narodnog doma u Ljubljani, Tomanova ulica br. 1.
Dnevni red prema § 24 pravila:
1. Potvrda bilance te računa dobitka i gubitka za god. 1937.
2. Apsolutorij upravi zadruge.
3. Izbor upravnog veča i nadzornog odbora (§ 19 pravila).
4. Promena pravila.
5. Eventualije.
Glavna skupština može donositi zaključke, ako je zastupana barem 1/5 svih zadrugara. Ako ih nije toliko, pola sata kasnije na istom mesti^ i sa istim dnevnim redom drži se glavna skupština, ko-ja može donositi zaključke bez obzira na broj prisutnih (§ 27 pravila).
Ljubljana, 23 marta 1938
UPRAVNO VEĆE.
PRAVILNIK
za dodeljivanje medalje „Dobrom strelcu" članovima streljačkih otseka društava — četa Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije
5 Gospodin Ministar vojske i mornarice sa D.Br. 3122 od 23 februara 1938 godine propisao je sledeče:
„Na osnovi Ukaza DBr. 947 od 26 janu-ara 1938 godine (Službeni vojni list broj 5 strana 155 i 156) propisuje se sledeči
PRAVILNIK
Za dodeljivanje medalje „Dobrom strelcu” članovima streljačkih družina Streljač-kog Saveza Kraljevine Jugoslavije i streljačkih otseka društava — četa Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije.
1. — Svaki član gore pomenutih organizacija ima pravo na dodeljivanje medalje „Dobrom strelcu” ako ispuni uslove:
a) Ako je najmanje 2 godine član ovih organizacija;
b) Ako je svake godine vršio gadanja predvidena tač. c). Ova gadanja za članove pod a )neče se zahtevati u toku 1938 godine.
c) Da je u toku jedne kalendarske godine izvršio gadanja na strelištu, gadanja predvidena programom školskih gadanja od rednog broja 1 do 5 zaključno (obrazac II) Nastave za gadanje puškem (karabinom), puškomitraljezom, automat-skim pištoljem i ručnim i puščanim bombama i ako ispuni uslove predvidene za ova gadanja. Za dokaz da je dotični član izvršio ova gadanja služi njegova streljač-ka knjižica, u kojoj su ubeležena ova gadanja. Svako gadanje mora da bude i o-vereno od lica, odredenog da prisustvuje ovom gadanju.
Isto tako ova gadanja moraju se unosi-ti i u dnevnik gadanja obrasca IV takode nastave za gadanje.
g) Ako, posle gadanja pod a) i ispunje-nih uslova, izvrši nagradno gadanje sho-dno tač. 530 i 531 nastave za gadanje pu-škom itd. i ako na tom gadanju dobije najmanji zbir krugova od 80, a u prisu-stvu odredene komisije od najmanje tri člana od gore pomenutih organizacija.
2. — Medalju „Dobrom strelcu” odlikovani imaju pravo nositi u svima prilikama.
3. — Pored medalje „Dobrom strelcu’ odlikovani dobijaju i diplome izdate od svojih Saveza. Diplome imaju biti slične izdate za vojnička odlikovanja.
4. — Imena odlikovanih štampače se u Streljačkom glasniku odnosno Sokolskom glasniku.
5. — Svaka organizovana streljačka družina Streljačkog Saveza Kraljevine Jugoslavije i streljački otsek društva — čete Saveza Sokola Kraljevine Jugoslavije ima pravo na dole označeni broj medalja „Dobrom strelcu”:
— 2 medalje ako ima 20 članova;
— 3 medalje, ako ima 21 do 50 .članova;
— 5 medalja, ako ima 51 do 100 članova;
- 7 medalja, ako ima 101 do 150 članova ;
— 10 medalja, ako ima 151 do 200 članova;
— 15 medalja ,ako ima preko 201 člana.
Pravo na dobijanje ovih medalja imaju gore pomenute organizacije, ako njihovi članovi ispune uslove iz tač. 1.
6. _ Ako članovi gore pomenutih organizacija ne ispune uslove po tač. 1 ovog pravilnika, predvideni broj medalja „Dobrom strelcu” dodeljen po tač. 5 neče se iskoristiti, več onoliki, za koliko se ispune traženi uslovi od strane članova. Preostali broj ostače za sledeču godinu i u toliko manje trebovati.
7. — Broj odlikovanih u toku jedne godine slače ovom Ministarstvu Savezi najdalje do 25 novembra svake godine sa sledečim rubrikama: redni broj, koliko je odlikovano u pojedinim družinama odnosno društvima — četama, oblasti odnosno župi.
8. — Trebovanja za potreban broj medalja „Dobrom strelcu” po tač. 5 i 6 ovog pravilnika če slati Savezi ovom Ministarstvu do 1 decembra svake godine za sledeču kalendarsku godinu. Izuzetno za 1938 godinu poslati do 1 septembra ove godine.
Trebovanja slati grupisana po vojnim okruzima sa sledečim rubrikama: tekuči broj, družina odnosno društvo — četa, srez, banovina, oblast odnosno župa, koliko članova ima, koliko sleduje, koliko ima, koliko nedostaje, primedba.
Na osnovi dobivenih trebovanja, trebo-vani broj medalja sa spiskovima poslače se vojnim okruzima, koji če gore pomenu-tim organizacijama odmah predati.
9. — Imena odlikovanih Savezi če uvo-diti u naročito za to ustrojene spiskove, a sa rubrikama iz tač. 7 ovog pravilnika.
10. — Za štampanje obrazaca, dnevnika, streljačkih knjižica i diploma Savezi mogu koristiti i štamparsku radionicu ovog Ministarstva, a po ceni koja se odredi.
11. — U mestima gde postoje vojna strelišta napred pomenute organizacije mogu ih koristiti za gadanja u dane kada ih ne upotrebljavaju vojne vlasti, no s tim, da se članovi moraju na strelištu u-pravljati po uputima vojnih vlasti. Osi-guranje strelišta, postavljanje bojnih meta i pokazivanje pogodaka vršiče vojne vlasti, gde ih ima.
(Ovaj pravilnik oštampan je u Službenim vojnom listu br. 7 na str. 245-247 za 1938 god.)
Ministar vojske i mornarice Armiski deneral Ljub. M. Marič s. r.
Dostavlja se prednji pravilnik svima bratskim sokolskim jedinicama radi znanja. Radi sprovodenja u život prednjeg pravilnika propisače se specijalan pravilnik i uput od strane streljačkog otseka ovog načelstva.
Načelništvo Saveza SKJ
—- Streljački otsek —
KONGRES MEĐUNARODNOG OLIMPIJSKOG OBORA U KAIRU
Dne 10 pr. m. održan je u Kairu 35 kongres Medunarodnog olimpijskog odbora. Kongres je bio otvoren svečanom sednicom u kraljevskoj operi n prisustvu egipatskog kralja Faruka.
Otvaranje kongresa pozdravio je pret-sednik SI O grof Baje-Latur, koji je naglasio, da je Egipat sa bogatom islo-rijskom kulturom u prvom redu pozvan, da u prvoj godini smrti osnivača modernih olimpijada, barona Kubertena, dočeka članove odbora.
Egipatski kralj Faruk posle pozdrav-nog govora grofa Baje-Latura proglasit) je zasedanje kongresa otvorenim. Zatim su pozdravili delegate pretsednik Egipatskog olimpijskog odbora Mohamed Taher-paša i ministar prosvete Bara-kat-paša.
Toga dana popodne bio je priredcn za članove odbora svečani prijem 11 kraljevskom Auto-klubu uz učešče članova kraljevske vlade i članova diplo-matskog zbora.
Dne 11 pr. m. primio je članove olimpijskog odbora pretsednik egipatske vlade. Posle toga ukrcali su se članovi Medunarodnog olimpijskog odbora na la-du, koju je stavila odboru na raspolo-ženje egipatska vlada. Lada je plovila po reci Nilu do ušča Modrog Nila i o-davde se vratila natrag u Kairo. Za vreme puta članovi odbora su rasprav-ljali o raznim pitanjima i pretresli rad-ni program kongresa.
Mali oglasi
Sokolskom društvu Virovitica potreban je na neodredeno vreme jedan sokolski prednjak, koji bi bio sposoban da uvežbava članstvo na spravama. Prema tome mora biti odličan vežbač. Mesečni honorar 1000 din.
Reflektanti neka se hitno jave na Sokolsko društvo Virovitica.
Sokolsko društvo Br. Vrh-šečerana, pošta Beli Manastir, potrebuje jednog ispitanog prednjaka. Isti lreba da bude zanatlija, te bi kao takav dobio name-štenje u Šečerani sa platom od 25 do 30 dinara dnevno, več prema pogodbi.
Sokolsko društvo Drvar treba 1 tam-buraški bas Farkaševa sistema. Ponude slati izravno.
Jeste li poslali pretplatu za sofiolsfte listove?
izdaje zaSavez Sokola Kraljevine Jugoslavije Đ. Paunković, Rumunska 56 • Glavni i odgovorni urednik Stjepan Celar, Jovana Rističa 6 • Uredjuje redakcioni odbor Štamparija Drag. Gregoriča, Strahinjiča Bana 75. — Beograa